حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ ابْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ [quran sura="4" aya_start="128" aya_end="128"]{وَإِنِ امْرَأَةٌ خَافَتْ مِنْ بَعْلِهَا نُشُوزًا أَوْ إِعْرَاضًا} قَالَتْ هِيَ الْمَرْأَةُ تَكُونُ عِنْدَ الرَّجُلِ، لاَ يَسْتَكْثِرُ مِنْهَا فَيُرِيدُ طَلاَقَهَا، وَيَتَزَوَّجُ غَيْرَهَا، تَقُولُ لَهُ أَمْسِكْنِي وَلاَ تُطَلِّقْنِي، ثُمَّ تَزَوَّجْ غَيْرِي، فَأَنْتَ فِي حِلٍّ مِنَ النَّفَقَةِ عَلَيَّ وَالْقِسْمَةِ لِي، فَذَلِكَ قَوْلُهُ تَعَالَى [quran sura="4" aya_start="128" aya_end="128"]{فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِمَا أَنْ يَصَّالَحَا بَيْنَهُمَا صُلْحًا وَالصُّلْحُ خَيْرٌ}
(Oisha (roziyallohu anho) — ‹Agar bir ayol eridan nushuz (kekkayish, betobilik) yoki yuz oʻ girishdan qoʻ rqsa...› (Niso surasi, 128) (haqida)) aytdi: «U — bir kishining huzurida boʻ lgan ayol(dir)ki, (eri) undan koʻ p (lazzat) olmaydi (unga ragʻ batsiz), uni taloq qilishni va undan boshqaga uylanishni istaydi. (Shunda ayol) unga: ‹Meni ushlab (nikohingda qoldir), meni taloq qilma; soʻng mendan boshqaga uylanaver; sen mening (haqimdagi) nafaqa va navbat (taqsimi)dan halol (ozod)san› deydi. Mana shu — Alloh taoloning ‹Bas, ikkovi (er-xotin) oʻ rtalarida sulh (kelishuv) bilan yarashsalar, ikkoviga gunoh yoʻq; sulh — yaxshiroqdir› (Niso surasi, 128) degan soʻzidir.»(Оиша (розияллоҳу анҳо) — ‹Агар бир аёл эридан нушуз (кеккайиш, бетобилик) ёки юз ў гиришдан қў рқса...› (Нисо сураси, 128) (ҳақида)) айтди: «У — бир кишининг ҳузурида бў лган аёл(дир)ки, (эри) ундан кў п (лаззат) олмайди (унга рағ бациз), уни талоқ қилишни ва ундан бошқага уйланишни истайди. (Шунда аёл) унга: ‹Мени ушлаб (никоҳингда қолдир), мени талоқ қилма; сўнг мендан бошқага уйланавер; сен менинг (ҳақимдаги) нафақа ва навбат (тақсими)дан ҳалол (озод)сан› дейди. Мана шу — Аллоҳ таолонинг ‹Бас, иккови (эр-хотин) ў рталарида сулҳ (келишув) билан ярашсалар, икковига гуноҳ йўқ; сулҳ — яхшироқдир› (Нисо сураси, 128) деган сўзидир.»