حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم سَبْىٌ، فَإِذَا امْرَأَةٌ مِنَ السَّبْىِ قَدْ تَحْلُبُ ثَدْيَهَا تَسْقِي، إِذَا وَجَدَتْ صَبِيًّا فِي السَّبْىِ أَخَذَتْهُ فَأَلْصَقَتْهُ بِبَطْنِهَا وَأَرْضَعَتْهُ، فَقَالَ لَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَتَرَوْنَ هَذِهِ طَارِحَةً وَلَدَهَا فِي النَّارِ ". قُلْنَا لاَ وَهْىَ تَقْدِرُ عَلَى أَنْ لاَ تَطْرَحَهُ. فَقَالَ " اللَّهُ أَرْحَمُ بِعِبَادِهِ مِنْ هَذِهِ بِوَلَدِهَا ".
(Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺning oldilariga (bir necha) asirlar keltirildi; mana, asirlar orasida bir ayol — koʻkragini sogʻib (sut) ichirar, asirlar ichida biror bolani topsa, uni olib, qorniga bosib emizardi. Paygʻambar ﷺ bizga: «Bu (ayol) oʻz bolasini olovga tashlaydi deb oʻylaysizlarmi?» dedilar. Biz: «Yoʻq, u (bolasini) tashlamaslikka qodir ekan (qanday tashlasin)» dedik. (U zot:) «Alloh Oʻz bandalariga — mana shu (ayol) oʻz bolasiga (rahm qilganidan) — koʻra rahmliroqdir» dedilar.(Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺнинг олдиларига (бир неча) асирлар келтирилди; мана, асирлар орасида бир аёл — кўкрагини соғиб (сут) ичирар, асирлар ичида бирор болани топса, уни олиб, қорнига босиб эмизарди. Пайғамбар ﷺ бизга: «Бу (аёл) ўз боласини оловга ташлайди деб ўйлайсизларми?» дедилар. Биз: «Йўқ, у (боласини) ташламасликка қодир экан (қандай ташласин)» дедик. (У зот:) «Аллоҳ Ўз бандаларига — мана шу (аёл) ўз боласига (раҳм қилганидан) — кўра раҳмлироқдир» дедилар.