حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَالِكُ بْنُ أَوْسٍ النَّصْرِيُّ، وَكَانَ، مُحَمَّدُ بْنُ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ ذَكَرَ لِي ذِكْرًا مِنْ ذَلِكَ فَدَخَلْتُ عَلَى مَالِكٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ انْطَلَقْتُ حَتَّى أَدْخُلَ عَلَى عُمَرَ أَتَاهُ حَاجِبُهُ يَرْفَا فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عُثْمَانَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالزُّبَيْرِ وَسَعْدٍ يَسْتَأْذِنُونَ. قَالَ نَعَمْ. فَدَخَلُوا فَسَلَّمُوا وَجَلَسُوا. فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ. فَأَذِنَ لَهُمَا. قَالَ الْعَبَّاسُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنِي وَبَيْنَ الظَّالِمِ. اسْتَبَّا. فَقَالَ الرَّهْطُ عُثْمَانُ وَأَصْحَابُهُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنَهُمَا وَأَرِحْ أَحَدَهُمَا مِنَ الآخَرِ. فَقَالَ اتَّئِدُوا أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ، هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ". يُرِيدُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَفْسَهُ. قَالَ الرَّهْطُ قَدْ قَالَ ذَلِكَ. فَأَقْبَلَ عُمَرُ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمَانِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَلِكَ. قَالاَ نَعَمْ. قَالَ عُمَرُ فَإِنِّي مُحَدِّثُكُمْ عَنْ هَذَا الأَمْرِ، إِنَّ اللَّهَ كَانَ خَصَّ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْمَالِ بِشَىْءٍ لَمْ يُعْطِهِ أَحَدًا غَيْرَهُ، فَإِنَّ اللَّهَ يَقُولُ {مَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُمْ فَمَا أَوْجَفْتُمْ} الآيَةَ، فَكَانَتْ هَذِهِ خَالِصَةً لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، ثُمَّ وَاللَّهِ مَا احْتَازَهَا دُونَكُمْ وَلاَ اسْتَأْثَرَ بِهَا عَلَيْكُمْ، وَقَدْ أَعْطَاكُمُوهَا وَبَثَّهَا فِيكُمْ، حَتَّى بَقِيَ مِنْهَا هَذَا الْمَالُ، وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ نَفَقَةَ سَنَتِهِمْ مِنْ هَذَا الْمَالِ، ثُمَّ يَأْخُذُ مَا بَقِيَ فَيَجْعَلُهُ مَجْعَلَ مَالِ اللَّهِ، فَعَمِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِذَلِكَ حَيَاتَهُ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمُونَ ذَلِكَ فَقَالُوا نَعَمْ. ثُمَّ قَالَ لِعَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ أَنْشُدُكُمَا اللَّهَ هَلْ تَعْلَمَانِ ذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ. ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ نَبِيَّهُ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَقَبَضَهَا أَبُو بَكْرٍ فَعَمِلَ فِيهَا بِمَا عَمِلَ فِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَأَنْتُمَا حِينَئِذٍ ـ وَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ ـ تَزْعُمَانِ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ فِيهَا كَذَا، وَاللَّهُ يَعْلَمُ أَنَّهُ فِيهَا صَادِقٌ بَارٌّ رَاشِدٌ تَابِعٌ لِلْحَقِّ، ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ أَبَا بَكْرٍ فَقُلْتُ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ. فَقَبَضْتُهَا سَنَتَيْنِ أَعْمَلُ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ، ثُمَّ جِئْتُمَانِي وَكَلِمَتُكُمَا عَلَى كَلِمَةٍ وَاحِدَةٍ وَأَمْرُكُمَا جَمِيعٌ، جِئْتَنِي تَسْأَلُنِي نَصِيبَكَ مِنِ ابْنِ أَخِيكَ، وَأَتَانِي هَذَا يَسْأَلُنِي نَصِيبَ امْرَأَتِهِ مِنْ أَبِيهَا فَقُلْتُ إِنْ شِئْتُمَا دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا، عَلَى أَنَّ عَلَيْكُمَا عَهْدَ اللَّهِ وَمِيثَاقَهُ تَعْمَلاَنِ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِمَا عَمِلَ فِيهَا أَبُو بَكْرٍ وَبِمَا عَمِلْتُ فِيهَا مُنْذُ وَلِيتُهَا، وَإِلاَّ فَلاَ تُكَلِّمَانِي فِيهَا. فَقُلْتُمَا ادْفَعْهَا إِلَيْنَا بِذَلِكَ. فَدَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ دَفَعْتُهَا إِلَيْهِمَا بِذَلِكَ قَالَ الرَّهْطُ نَعَمْ. فَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ. قَالاَ نَعَمْ. قَالَ أَفَتَلْتَمِسَانِ مِنِّي قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ فَوَالَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ لاَ أَقْضِي فِيهَا قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ، فَإِنْ عَجَزْتُمَا عَنْهَا فَادْفَعَاهَا إِلَىَّ، فَأَنَا أَكْفِيكُمَاهَا.
Molik ibn Avs an-Nasriy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi. U aytdi: Men yoʻlga chiqib, Umar (roziyallohu anhu)ning huzuriga kirdim. Shu payt uning eshik posboni Yarfaʼ kelib: «Usmon, Abdurrahmon, Zubayr va Saʼd kirishga izn soʻrayaptilar», dedi. U: «Mayli», dedi. Ular kirib, salom berdilar va oʻtirdilar. Soʻng (posbon): «Ali va Abbosga izn beraymi?» dedi. U ikkovlariga izn berdi. Abbos: «Ey amir al-muʼminin, men bilan bu zolimning oʻrtasida hukm chiqargin», dedi. Ular bir-birlari bilan tortishib qoldilar. Shunda jamoa — Usmon va uning sheriklari: «Ey amir al-muʼminin, ikkovlarining oʻrtasida hukm chiqarib, birini ikkinchisidan tinchitgin», dedilar. U: «Shoshilmanglar! Izni ila osmonu yer turib turadigan Alloh nomi bilan sizlardan soʻrayman: Rasululloh ﷺ: ‹Bizga meros oʻtmaydi, biz nimaiki qoldirsak, u sadaqadir›, deganlarini bilasizlarmi? Rasululloh ﷺ bu bilan oʻzlarini nazarda tutgan edilar», dedi. Jamoa: «U zot buni aytganlar», dedilar. Soʻng Umar Ali va Abbosga yuzlanib: «Allohning nomi bilan ikkovlaringizdan soʻrayman: Rasululloh ﷺ buni aytganlarini bilasizlarmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. Umar dedi: «Endi men sizlarga bu ish haqida soʻzlab beraman. Albatta, Alloh oʻz Rasuliga ﷺ bu molda boshqa hech kimga bermagan bir narsani xos qilgan edi. Zero, Alloh: {Alloh oʻz Rasuliga ulardan qaytarib bergan narsaga sizlar (ot-tuya) yugurtirgan emassiz...} (Hashr 6) deydi — bu (mol) Rasululloh ﷺga xolis edi. Soʻng, Allohga qasamki, u zot uni sizlardan ayri olib qoʻymadilar va sizlardan tortib oʻzlariga xoslab ham olmadilar, balki uni sizlarga berib, oranglarda taqsimladilar, hatto undan shu mol qoldi. Nabiy ﷺ bu moldan oʻz ahllariga bir yillik nafaqalarini sarflar, soʻng qolganini olib, Allohning moli oʻrniga qoʻyar edilar. Nabiy ﷺ butun umrlari davomida shunday qildilar. Allohning nomi bilan soʻrayman, shuni bilasizlarmi?» Ular: «Ha», dedilar. Soʻng Ali va Abbosga: «Allohning nomi bilan ikkovingizdan soʻrayman, shuni bilasizlarmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. (Umar davom etdi:) «Soʻng Alloh oʻz Nabiysini ﷺ vafot ettirdi. Abu Bakr: ‹Men Rasululloh ﷺning valiysiman›, dedi va uni oʻz qoʻliga oldi-da, unda Rasululloh ﷺ qilgan ishni qildi. Oʻsha paytda ikkovingiz...» — u Ali va Abbosga yuzlandi — «...Abu Bakr unda shunday-shunday qildi, deb daʼvo qilyapsizlar. Holbuki Alloh biladiki, u unda sodiq, yaxshi, toʻgʻri yoʻldagi, haqqa ergashgan edi. Soʻng Alloh Abu Bakrni vafot ettirdi. Men: ‹Men Rasululloh ﷺ va Abu Bakrning valiysiman›, dedim va uni ikki yil oʻz qoʻlimga olib, unda Rasululloh ﷺ va Abu Bakr qilgan ishni qildim. Soʻng ikkovingiz huzurimga kelddingiz — soʻzingiz bir, ishingiz birga edi. Sen (Abbos) mendan jiyaningdan qoladigan ulushingni soʻrab kelding, bu esa (Ali) mendan ayolining otasidan qoladigan ulushini soʻrab keldi. Men ikkovingizga: ‹Agar xohlasangiz, uni sizlarga topshiraman, lekin sizlarning zimmangizda Alloh ahdi va misoqi boʻladiki, unda Rasululloh ﷺ qilgan ishni, Abu Bakr qilgan ishni va men uni qoʻlga olganimdan beri qilib kelgan ishni qilasizlar; aks holda bu haqda menga gapirmanglar›, dedim. Shunda ikkovingiz: ‹Uni bizga shu shart bilan topshir›, dedingiz. Men uni sizlarga shu shart bilan topshirdim. Allohning nomi bilan soʻrayman, men uni ikkovlariga shu shart bilan topshirmadimmi?» Jamoa: «Ha», dedi. Soʻng Ali va Abbosga yuzlanib: «Allohning nomi bilan ikkovingizdan soʻrayman, men uni sizlarga shu shart bilan topshirmadimmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. U: «Mendan bundan boshqa hukmni talab qilyapsizlarmi? Izni ila osmonu yer turib turadigan Zot bilan qasamki, qiyomat qoyim boʻlgunga qadar men unda bundan boshqa hukm chiqarmayman. Agar uni boshqarishga ojiz boʻlsangiz, uni menga topshiringlar, men uni sizlarning oʻrningizga kifoya qilaman», dedi.Молик ибн Авс ан-Насрий (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади. У айтди: Мен йўлга чиқиб, Умар (розияллоҳу анҳу)нинг ҳузурига кирдим. Шу пайт унинг эшик посбони Ярфаъ келиб: «Усмон, Абдурраҳмон, Зубайр ва Саъд киришга изн сўраяптилар», деди. У: «Майли», деди. Улар кириб, салом бердилар ва ўтирдилар. Сўнг (посбон): «Али ва Аббосга изн берайми?» деди. У икковларига изн берди. Аббос: «Эй амир ал-муъминин, мен билан бу золимнинг ўртасида ҳукм чиқаргин», деди. Улар бир-бирлари билан тортишиб қолдилар. Шунда жамоа — Усмон ва унинг шериклари: «Эй амир ал-муъминин, икковларининг ўртасида ҳукм чиқариб, бирини иккинчисидан тинчитгин», дедилар. У: «Шошилманглар! Изни ила осмону ер туриб турадиган Аллоҳ номи билан сизлардан сўрайман: Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бизга мерос ўтмайди, биз нимаики қолдирсак, у садақадир›, деганларини биласизларми? Расулуллоҳ ﷺ бу билан ўзларини назарда тутган эдилар», деди. Жамоа: «У зот буни айтганлар», дедилар. Сўнг Умар Али ва Аббосга юзланиб: «Аллоҳнинг номи билан икковларингиздан сўрайман: Расулуллоҳ ﷺ буни айтганларини биласизларми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Умар деди: «Энди мен сизларга бу иш ҳақида сўзлаб бераман. Албатта, Аллоҳ ўз Расулига ﷺ бу молда бошқа ҳеч кимга бермаган бир нарсани хос қилган эди. Зеро, Аллоҳ: {Аллоҳ ўз Расулига улардан қайтариб берган нарсага сизлар (от-туя) югуртирган эмассиз...} (Ҳашр 6) дейди — бу (мол) Расулуллоҳ ﷺга холис эди. Сўнг, Аллоҳга қасамки, у зот уни сизлардан айри олиб қўймадилар ва сизлардан тортиб ўзларига хослаб ҳам олмадилар, балки уни сизларга бериб, орангларда тақсимладилар, ҳатто ундан шу мол қолди. Набий ﷺ бу молдан ўз аҳлларига бир йиллик нафақаларини сарфлар, сўнг қолганини олиб, Аллоҳнинг моли ўрнига қўяр эдилар. Набий ﷺ бутун умрлари давомида шундай қилдилар. Аллоҳнинг номи билан сўрайман, шуни биласизларми?» Улар: «Ҳа», дедилар. Сўнг Али ва Аббосга: «Аллоҳнинг номи билан икковингиздан сўрайман, шуни биласизларми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. (Умар давом этди:) «Сўнг Аллоҳ ўз Набийсини ﷺ вафот эттирди. Абу Бакр: ‹Мен Расулуллоҳ ﷺнинг валийсиман›, деди ва уни ўз қўлига олди-да, унда Расулуллоҳ ﷺ қилган ишни қилди. Ўша пайтда икковингиз...» — у Али ва Аббосга юзланди — «...Абу Бакр унда шундай-шундай қилди, деб даъво қиляпсизлар. Ҳолбуки Аллоҳ биладики, у унда содиқ, яхши, тўғри йўлдаги, ҳаққа эргашган эди. Сўнг Аллоҳ Абу Бакрни вафот эттирди. Мен: ‹Мен Расулуллоҳ ﷺ ва Абу Бакрнинг валийсиман›, дедим ва уни икки йил ўз қўлимга олиб, унда Расулуллоҳ ﷺ ва Абу Бакр қилган ишни қилдим. Сўнг икковингиз ҳузуримга келддингиз — сўзингиз бир, ишингиз бирга эди. Сен (Аббос) мендан жиянингдан қоладиган улушингни сўраб келдинг, бу эса (Али) мендан аёлининг отасидан қоладиган улушини сўраб келди. Мен икковингизга: ‹Агар хоҳласангиз, уни сизларга топшираман, лекин сизларнинг зиммангизда Аллоҳ аҳди ва мисоқи бўладики, унда Расулуллоҳ ﷺ қилган ишни, Абу Бакр қилган ишни ва мен уни қўлга олганимдан бери қилиб келган ишни қиласизлар; акс ҳолда бу ҳақда менга гапирманглар›, дедим. Шунда икковингиз: ‹Уни бизга шу шарт билан топшир›, дедингиз. Мен уни сизларга шу шарт билан топширдим. Аллоҳнинг номи билан сўрайман, мен уни икковларига шу шарт билан топширмадимми?» Жамоа: «Ҳа», деди. Сўнг Али ва Аббосга юзланиб: «Аллоҳнинг номи билан икковингиздан сўрайман, мен уни сизларга шу шарт билан топширмадимми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У: «Мендан бундан бошқа ҳукмни талаб қиляпсизларми? Изни ила осмону ер туриб турадиган Зот билан қасамки, қиёмат қойим бўлгунга қадар мен унда бундан бошқа ҳукм чиқармайман. Агар уни бошқаришга ожиз бўлсангиз, уни менга топширинглар, мен уни сизларнинг ўрнингизга кифоя қиламан», деди.