ثنا أَبُو بَكْرٍ النَّيْسَابُورِيُّ ، نَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى , نَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ , نَا حُسَيْنٌ الْمُعَلِّمُ , عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ , عَنْ طَاوُسٍ , عَنِ ابْنِ عُمَرَ ، وَابْنِ عَبَّاسٍ رَفَعَاهُ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، قَالَ : " لا يَحِلُّ لِمُسْلِمٍ أَنْ يَهَبَ هِبَةً ثُمَّ يَرْجِعُ فِيهَا إِلا فِيمَا يُعْطِي الْوَالِدُ وَلَدَهُ , وَمَثَلُ الَّذِي يَرْجِعُ فِي هِبَتِهِ ، أَوْ قَالَ : فِي عَطِيَّتِهِ كَمَثَلِ الْكَلْبِ يَقِيءُ ثُمَّ يَعُودُ فِي قَيْئِهِ " ، حُسَيْنٌ الْمُعَلِّمُ مِنَ الثِّقَاتِ تَابَعَهُ إِسْحَاقُ الأَزْرَقُ وَعَلِيُّ بْنُ عَاصِمٍ عَنْ حُسَيْنٍ ، وَرَوَاهُ عَامِرٌ الأَحْوَلُ , عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ , عَنْ أَبِيهِ , عَنْ ، جَدِّهِ
Ibn Umar va Ibn Abbos (roziyallohu anhum) uni Nabiy ﷺga marfuʼ qilib rivoyat qildilar: «Musulmon kishiga bir hadya qilib, soʻng undan qaytishi halol emas, faqat ota oʻz bolasiga bergan narsasi bundan mustasno. Hadyasidan — yoki: ato qilgan narsasidan — qaytadigan kishining misoli qusib, soʻng qusgan narsasiga qaytadigan itning misolidir». Husayn al-Muallim ishonchli roviylardandir; unga Ishoq al-Azraq va Ali ibn Osim Husayndan rivoyat qilishda mutobaat qildilar. Buni Omir al-Ahval ham Amr ibn Shuaybdan, u otasidan, u bobosidan rivoyat qilgan.Ибн Умар ва Ибн Аббос (розияллоҳу анҳум) уни Набий ﷺга марфуъ қилиб ривоят қилдилар: «Мусулмон кишига бир ҳадя қилиб, сўнг ундан қайтиши ҳалол эмас, фақат ота ўз боласига берган нарсаси бундан мустасно. Ҳадясидан — ёки: ато қилган нарсасидан — қайтадиган кишининг мисоли қусиб, сўнг қусган нарсасига қайтадиган итнинг мисолидир». Ҳусайн ал-Муаллим ишончли ровийлардандир; унга Ишоқ ал-Азрақ ва Али ибн Осим Ҳусайндан ривоят қилишда мутобаат қилдилар. Буни Омир ал-Аҳвал ҳам Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилган.