نَا ابْنُ مُبَشِّرٍ ، نَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَادَةَ , نَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ , أنا سُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ , عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ ، " أَنَّ عَلِيًّا رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ " نَهَى أَصْحَابَهُ أَنْ يَبْسُطُوا عَلَى الْخَوَارِجِ حَتَّى يُحْدِثُوا حَدَثًا , فَمَرُّوا بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ خَبَّابٍ فَأَخَذُوهُ فَانْطَلَقُوا بِهِ ، فَمَرُّوا عَلَى تَمْرَةٍ سَاقِطَةٍ مِنْ نَخْلَةٍ فَأَخَذَهَا بَعْضُهُمْ فَأَلْقَاهَا فِي فَمِهِ , فَقَالَ لَهُ بَعْضُهُمْ : تَمْرَةُ مُعَاهَدٍ فِيمَ اسْتَحْلَلْتَهَا ؟ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ خَبَّابٍ : أَفَلا أَدُلُّكُمْ عَلَى مَنْ هُوَ أَعْظَمُ حُرْمَةً عَلَيْكُمْ مِنْ هَذَا ؟ قَالُوا : نَعَمْ , قَالَ : أَنَا ، فَقَتَلُوهُ , فَبَلَغَ ذَلِكَ عَلِيًّا فَأَرْسَلَ إِلَيْهِمْ أَنْ أَقِيدُونَا بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ خَبَّابٍ , قَالُوا : كَيْفَ نَقِيدُكَ بِهِ وَكُلُّنَا قَتَلَهُ ؟ ، قَالَ : وَكُلُّكُمْ قَتَلَهُ ؟ ، قَالُوا : نَعَمْ , قَالَ : اللَّهُ أَكْبَرُ , ثُمَّ أَمَرَ أَنْ يَبْسُطُوا عَلَيْهِمْ , وَقَالَ : وَاللَّهِ لا يُقْتَلُ مِنْكُمْ عَشْرَةٌ , وَلا يَنْفَلِتُ مِنْهُمْ عَشَرَةٌ , قَالُوا : فَقَتَلُوهُمْ , قَالَ : فَقَالَ : اطْلُبُوا مِنْهُمْ ذَا الثُّدَيَّةِ " , وَذَكَرَ بَاقِيَ الْحَدِيثِ
Abu Mijlazdan rivoyat qilinishicha, Ali (roziyallohu anhu) oʻz ashoblarini xorijiylar biror hodisa sodir qilmagunlaricha ularga qoʻl choʻzishdan qaytardi. Ular Abdulloh ibn Xabbobning yonidan oʻtib, uni ushlab olib ketdilar. Yoʻlda xurmo daraxtidan tushgan bir dona xurmoga duch keldilar va ulardan biri uni olib, ogʻziga soldi. Shunda ulardan biri unga: «Muohadning xurmosi-ku, uni nima bilan oʻzingga halol qilding?» dedi. Abdulloh ibn Xabbob: «Sizlarga shundan koʻra hurmati ulugʻroq boʻlgan kishini koʻrsataymi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. U: «Men», dedi. Shunda ular uni oʻldirdilar. Bu Aliga yetgach, u ularga: «Abdulloh ibn Xabbob uchun bizga qasos beringlar», deb odam yubordi. Ular: «Uni hammamiz oʻldirgan boʻlsak, senga qanday qasos beramiz?» dedilar. U: «Uni hammangiz oʻldirdingizmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. U: «Allohu akbar», dedi. Soʻng ularga qoʻl choʻzishga buyurdi va: «Allohga qasamki, sizlardan oʻntangiz oʻldirilmaydi va ulardan oʻntasi qutulmaydi», dedi. Soʻng ularni oʻldirdilar. U: «Ularning orasidan koʻkragi (ayol koʻkragiga oʻxshagan) kishini qidiringlar», dedi. Va hadisning qolgan qismini zikr qildi.Абу Мижлаздан ривоят қилинишича, Али (розияллоҳу анҳу) ўз ашобларини хорижийлар бирор ҳодиса содир қилмагунларича уларга қўл чўзишдан қайтарди. Улар Абдуллоҳ ибн Хаббобнинг ёнидан ўтиб, уни ушлаб олиб кетдилар. Йўлда хурмо дарахтидан тушган бир дона хурмога дуч келдилар ва улардан бири уни олиб, оғзига солди. Шунда улардан бири унга: «Муоҳаднинг хурмоси-ку, уни нима билан ўзингга ҳалол қилдинг?» деди. Абдуллоҳ ибн Хаббоб: «Сизларга шундан кўра ҳурмати улуғроқ бўлган кишини кўрсатайми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У: «Мен», деди. Шунда улар уни ўлдирдилар. Бу Алига етгач, у уларга: «Абдуллоҳ ибн Хаббоб учун бизга қасос беринглар», деб одам юборди. Улар: «Уни ҳаммамиз ўлдирган бўлсак, сенга қандай қасос берамиз?» дедилар. У: «Уни ҳаммангиз ўлдирдингизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У: «Аллоҳу акбар», деди. Сўнг уларга қўл чўзишга буюрди ва: «Аллоҳга қасамки, сизлардан ўнтангиз ўлдирилмайди ва улардан ўнтаси қутулмайди», деди. Сўнг уларни ўлдирдилар. У: «Уларнинг орасидан кўкраги (аёл кўкрагига ўхшаган) кишини қидиринглар», деди. Ва ҳадиснинг қолган қисмини зикр қилди.