حَدَّثَنَا بِهِ الْقَاضِي الْمَحَامِلِيُّ , نَا الْعَبَّاسُ بْنُ يَزِيدَ , نَا وَكِيعٌ , عَنْ سُفْيَانَ , عَنْ مَنْصُورٍ , عَنْ إِبْرَاهِيمَ , عَنْ عَبْدِ اللَّهِ , قَالَ : " دِيَةُ الْخَطَأِ أَخْمَاسًا " ، ثُمَّ فَسَّرَهَا كَمَا فَسَّرَهَا أَبُو عُبَيْدَةَ وَعَلْقَمَةُ عَنْهُ سَوَاءً , فَهَذِهِ الرِّوَايَةُ وَإِنْ كَانَ فِيهَا إِرْسَالٌ فَإِبْرَاهِيمُ النَّخَعِيُّ هُوَ أَعْلَمُ النَّاسِ بِعَبْدِ اللَّهِ وَبِرَأْيِهِ وَبِفُتْيَاهُ , قَدْ أَخَذَ ذَلِكَ عَنْ أَخْوَالِهِ عَلْقَمَةَ , وَالأَسْوَدِ , وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ ابْنَيْ يَزِيدَ , وَغَيْرِهِمْ مِنْ كُبَرَاءِ أَصْحَابِ عَبْدِ اللَّهِ , وَهُوَ الْقَائِلُ : " إِذَا قُلْتُ لَكُمْ : قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ ، فَهُوَ عَنْ جَمَاعَةٍ مِنْ أَصْحَابِهِ عَنْهُ , وَإِذَا سَمِعْتُهُ مِنْ رَجُلٍ وَاحِدٍ سَمَّيْتُهُ لَكُمْ . وَوَجْهٌ آخَرُ : وَهُوَ أَنَّ الْخَبَرَ الْمَرْفُوعَ الَّذِي فِيهِ ذِكْرُ بَنِي الْمَخَاضِ لا نَعْلَمُهُ ، رَوَاهُ إِلا خِشْفُ بْنُ مَالِكٍ , عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ ، وَهُوَ رَجُلٌ مَجْهُولٌ , وَلَمْ يَرْوِهِ عَنْهُ إِلا زَيْدُ بْنُ جُبَيْرِ بْنِ حَرْمَلٍ الْجُشَمِيُّ , وَأَهْلُ الْعِلْمِ بِالْحَدِيثِ لا يَحْتَجُّونَ بِخَبَرٍ يَنْفَرِدُ بِرِوَايَتِهِ رَجُلٌ غَيْرُ مَعْرُوفٍ , وَإِنَّمَا يَثْبُتُ الْعِلْمُ عِنْدَهُمْ بِالْخَبَرِ إِذَا كَانَ رُوَاتُهُ عَدْلا مَشْهُورًا , أَوْ رَجُلٌ قَدِ ارْتَفَعَ اسْمُ الْجَهَالَةِ عَنْهُ , وَارْتِفَاعُ اسْمِ الْجَهَالَةِ عَنْهُ أَنْ يَرْوِيَ عَنْهُ رَجُلانِ فَصَاعِدًا , فَإِذَا كَانَ هَذِهِ صِفَتُهُ ارْتَفَعَ عَنْهُ اسْمُ الْجَهَالَةِ وَصَارَ حِينَئِذٍ مَعْرُوفًا , فَأَمَّا مَنْ لَمْ يَرْوِ عَنْهُ إِلا رَجُلٌ وَاحِدٌ انْفَرَدَ بِخَبَرٍ وَجَبَ التَّوَقُّفُ عَنْ خَبَرِهِ ذَلِكَ حَتَّى يُوَافِقَهُ غَيْرُهُ , وَاللَّهُ أَعْلَمُ . وَوَجْهٌ آخَرُ أَنَّ خَبَرَ خِشْفِ بْنِ مَالِكٍ لا نَعْلَمُ أَنَّ أَحَدًا رَوَاهُ عَنْ زَيْدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْهُ إِلا حَجَّاجَ بْنَ أَرْطَأَةَ , وَالْحَجَّاجُ فَرَجُلٌ مَشْهُورٌ بِالتَّدْلِيسِ وَبِأَنَّهُ يُحَدِّثُ عَنْ مَنْ لَمْ يَلْقَهُ ، وَمَنْ لَمْ يَسْمَعْ مِنْهُ , قَالَ أَبُو مُعَاوِيَةَ الضَّرِيرُ قَالَ لِي حَجَّاجٌ لا يَسْأَلْنِي أَحَدٌ عَنِ الْخَبَرِ , يَعْنِي : إِذَا حَدَّثْتُكُمْ بِشَيْءٍ فَلا تَسْأَلُونِي مَنْ أَخْبَرَكَ بِهِ , وَقَالَ يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنُ أَبِي زَائِدَةَ : كُنْتُ عِنْدَ الْحَجَّاجِ بْنِ أَرْطَأَةَ يَوْمًا فَأَمَرَ بِغَلْقِ الْبَابِ , ثُمَّ قَالَ لَمْ أَسْمَعْ مِنَ الزُّهْرِيِّ شَيْئًا , وَلَمْ أَسْمَعْ مِنْ إِبْرَاهِيمَ , وَلا مِنَ الشَّعْبِيِّ إِلا حَدِيثًا وَاحِدًا , وَلا مِنْ فُلانٍ , وَلا مِنْ فُلانٍ , حَتَّى عَدَّ سَبْعَةَ عَشَرَ أَوْ بَضْعَةَ عَشَرَ كُلُّهُمْ قَدْ رَوَى عَنْهُ الْحَجَّاجُ , ثُمَّ زَعَمَ بَعْدَ رِوَايَتِهِ عَنْهُمْ أَنَّهُ لَمْ يَلْقَهُمْ وَلَمْ يَسْمَعْ مِنْهُمْ , وَتَرَكَ الرِّوَايَةَ عَنْهُ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ , وَيَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ , وَعِيسَى بْنُ يُونُسَ بَعْدَ أَنْ جَالَسُوهُ وَخَبَّرُوهُ , وَكَفَاكَ بِهِمْ عِلْمًا بِالرِّجَالِ وَنُبْلا , قَالَ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ : دَخَلْتُ عَلَى الْحَجَّاجِ بْنِ أَرْطَأَةَ وَسَمِعْتُ كَلامَهُ , فَذَكَرَ شَيْئًا أَنْكَرْتُهُ , فَلَمْ أَحْمِلْ عَنْهُ شَيْئًا , وَقَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ : رَأَيْتُ الْحَجَّاجَ بْنَ أَرْطَأَةَ بِمَكَّةَ فَلَمْ أَحْمِلْ عَنْهُ شَيْئًا وَلَمْ أَحْمِلْ أَيْضًا عَنْ رَجُلٍ عَنْهُ كَانَ عَدَّهُ مُضْطَرِبًا , وَقَالَ يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ : الْحَجَّاجُ بْنُ أَرْطَأَةَ لا يُحْتَجُّ بِحَدِيثِهِ , وَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ : سَمِعْتُ الْحَجَّاجَ ، يَقُولُ : لا يَنْبُلُ الرَّجُلُ حَتَّى يَدَعَ الصَّلاةَ فِي الْجَمَاعَةِ , وَقَالَ عِيسَى بْنُ يُونُسَ : سَمِعْتُ الْحَجَّاجَ ، يَقُولُ : أَخْرُجُ إِلَى الصَّلاةِ يُزَاحِمُنِي الْحَمَّالُونَ وَالْبَقَّالُونَ , وَقَالَ جَرِيرٌ : سَمِعْتُ الْحَجَّاجَ ، يَقُولُ : أَهْلَكَنِي حُبُّ الْمَالِ وَالشَّرَفِ . وَوَجْهٌ آخَرُ : وَهُوَ أَنَّ جَمَاعَةً مِنَ الثِّقَاتِ رَوَوْا هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الْحَجَّاجِ بْنِ أَرْطَأَةَ فَاخْتَلَفُوا عَلَيْهِ فِيهِ , فَرَوَاهُ عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ سُلَيْمَانَ , عَنْ حَجَّاجٍ عَلَى هَذَا اللَّفْظِ الَّذِي ذَكَرْنَا عَنْهُ , وَوَافَقَهُ عَلَى ذَلِكَ عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ ,
Abdulloh dedi: Xato (qotillik) diyati beshdan bir qismlardir. Soʻng uni Abu Ubayda va Alqama undan tafsir qilgani kabi, aynan shunday tafsir qildi. Bu rivoyatda irsol boʻlsa-da, Ibrohim Naxaiy Abdullohni, uning raʼyini va fatvolarini odamlarning eng bilguvchisidir; buni u togʻalari Alqama, Asvad, Yazidning ikki oʻgʻli Abdurrahmon va boshqalardan — Abdullohning katta sheriklaridan olgan. U: «Sizlarga: Abdulloh ibn Masʼud aytdi, desam, bu uning sheriklaridan bir jamoatdan (kelgan)dir; agar men uni bir kishidan eshitgan boʻlsam, uni sizlarga nom bilan aytaman», degan kishidir. Yana bir jihat: bani maxoz zikr qilingan marfuʼ xabarni Xashaf ibn Molikdan, u Ibn Masʼuddan (rivoyat qilganidan) boshqa birov rivoyat qilganini bilmaymiz. U esa majhul kishidir. Undan esa Zayd ibn Jubayr ibn Harmal al-Jashamiydan boshqa hech kim rivoyat qilmagan. Hadis ilmi ahli esa nomaʼlum bir kishi yolgʻiz oʻzi rivoyat qilgan xabar bilan hujjat keltirmaydilar. Ular nazdida xabar bilan ilm faqat uning roviysi mashhur adolatli kishi boʻlsa yoki undan majhullik nomi koʻtarilgan kishi boʻlsagina sobit boʻladi. Undan majhullik nomining koʻtarilishi esa — undan ikki yoki undan ortiq kishining rivoyat qilishidir. Sifati shunday boʻlsa, undan majhullik nomi koʻtariladi va u maʼruf boʻladi. Ammo undan bir kishidangina rivoyat qilingan va u yolgʻiz bir xabar bilan ajralib qolgan boʻlsa, boshqasi unga muvofiq kelmaguncha, uning bu xabaridan toʻxtash vojib boʻladi. Alloh biluvchiroqdir. Yana bir jihat: Xashaf ibn Molikning xabarini Zayd ibn Jubayrdan, undan Hajjoj ibn Artaadan boshqa birov rivoyat qilganini bilmaymiz. Hajjoj esa tadlis qilishi bilan va uchramagan, oʻzidan eshitmagan kishilardan hadis aytishi bilan mashhur kishidir. Abu Muoviya Zarir aytdi: Hajjoj menga: «Mendan hech kim xabar (kimdan olinganini) soʻramasin», dedi, yaʼni: sizlarga bir narsani aytsam, uni senga kim xabar berdi, deb mendan soʻramanglar. Yahyo ibn Zakariyo ibn Abu Zoida aytdi: Bir kuni Hajjoj ibn Artaaning huzurida edim, u eshikni yopishga buyurdi, soʻng: «Men Zuhriydan hech narsa eshitmaganman, Ibrohimdan ham eshitmaganman, Shaʼbiydan esa bitta hadisdan boshqasini eshitmaganman, falonchidan ham, falonchidan ham (eshitmaganman)», dedi — hatto oʻn yetti yoki oʻndan ortiq kishini sanadi; ularning hammasidan Hajjoj rivoyat qilgan edi, soʻng ulardan rivoyat qilganidan keyin ularni uchratmaganini va ulardan eshitmaganini daʼvo qildi. Undan rivoyat qilishni Sufyon ibn Uyayna, Yahyo ibn Saʼid al-Qatton va Iso ibn Yunus — u bilan oʻtirib, uni sinaganlaridan keyin — tark qildilar; kishilarni bilishda va fazlda ular senga kifoyadir. Sufyon ibn Uyayna aytdi: Hajjoj ibn Artaaning huzuriga kirdim va soʻzini eshitdim, u men inkor qilgan bir narsani aytdi, shundan keyin undan hech narsa olmadim. Yahyo ibn Saʼid al-Qatton aytdi: Hajjoj ibn Artaani Makkada koʻrdim, undan hech narsa olmadim, undan (rivoyat qilgan) bir kishidan ham olmadim; u muztarib (chalkash) hisoblanardi. Yahyo ibn Maʼin aytdi: Hajjoj ibn Artaaning hadisi bilan hujjat keltirilmaydi. Abdulloh ibn Idris aytdi: Hajjojning: «Kishi jamoat namozini tark qilmaguncha obroʻ topmaydi», deganini eshitdim. Iso ibn Yunus aytdi: Hajjojning: «Namozga chiqsam, hammollar va baqqollar meni turtib ketadi», deganini eshitdim. Jarir aytdi: Hajjojning: «Meni mol va sharaf muhabbati halok qildi», deganini eshitdim. Yana bir jihat: ishonchli roviylardan bir jamoat bu hadisni Hajjoj ibn Artaadan rivoyat qilib, unda undan ixtilof qildilar. Uni Abdurrahim ibn Sulaymon Hajjojdan, biz undan zikr qilgan shu lafzda rivoyat qildi; bunga Abdulvohid ibn Ziyod ham unga muvofiq keldi.Абдуллоҳ деди: Хато (қотиллик) дияти бешдан бир қисмлардир. Сўнг уни Абу Убайда ва Алқама ундан тафсир қилгани каби, айнан шундай тафсир қилди. Бу ривоятда ирсол бўлса-да, Иброҳим Нахаий Абдуллоҳни, унинг раъйини ва фатволарини одамларнинг энг билгувчисидир; буни у тоғалари Алқама, Асвад, Язиднинг икки ўғли Абдурраҳмон ва бошқалардан — Абдуллоҳнинг катта шерикларидан олган. У: «Сизларга: Абдуллоҳ ибн Масъуд айтди, десам, бу унинг шерикларидан бир жамоатдан (келган)дир; агар мен уни бир кишидан эшитган бўлсам, уни сизларга ном билан айтаман», деган кишидир. Яна бир жиҳат: бани махоз зикр қилинган марфуъ хабарни Хашаф ибн Моликдан, у Ибн Масъуддан (ривоят қилганидан) бошқа биров ривоят қилганини билмаймиз. У эса мажҳул кишидир. Ундан эса Зайд ибн Жубайр ибн Ҳармал ал-Жашамийдан бошқа ҳеч ким ривоят қилмаган. Ҳадис илми аҳли эса номаълум бир киши ёлғиз ўзи ривоят қилган хабар билан ҳужжат келтирмайдилар. Улар наздида хабар билан илм фақат унинг ровийси машҳур адолатли киши бўлса ёки ундан мажҳуллик номи кўтарилган киши бўлсагина собит бўлади. Ундан мажҳуллик номининг кўтарилиши эса — ундан икки ёки ундан ортиқ кишининг ривоят қилишидир. Сифати шундай бўлса, ундан мажҳуллик номи кўтарилади ва у маъруф бўлади. Аммо ундан бир кишидангина ривоят қилинган ва у ёлғиз бир хабар билан ажралиб қолган бўлса, бошқаси унга мувофиқ келмагунча, унинг бу хабаридан тўхташ вожиб бўлади. Аллоҳ билувчироқдир. Яна бир жиҳат: Хашаф ибн Моликнинг хабарини Зайд ибн Жубайрдан, ундан Ҳажжож ибн Артаадан бошқа биров ривоят қилганини билмаймиз. Ҳажжож эса тадлис қилиши билан ва учрамаган, ўзидан эшитмаган кишилардан ҳадис айтиши билан машҳур кишидир. Абу Муовия Зарир айтди: Ҳажжож менга: «Мендан ҳеч ким хабар (кимдан олинганини) сўрамасин», деди, яъни: сизларга бир нарсани айтсам, уни сенга ким хабар берди, деб мендан сўраманглар. Яҳё ибн Закариё ибн Абу Зоида айтди: Бир куни Ҳажжож ибн Артаанинг ҳузурида эдим, у эшикни ёпишга буюрди, сўнг: «Мен Зуҳрийдан ҳеч нарса эшитмаганман, Иброҳимдан ҳам эшитмаганман, Шаъбийдан эса битта ҳадисдан бошқасини эшитмаганман, фалончидан ҳам, фалончидан ҳам (эшитмаганман)», деди — ҳатто ўн етти ёки ўндан ортиқ кишини санади; уларнинг ҳаммасидан Ҳажжож ривоят қилган эди, сўнг улардан ривоят қилганидан кейин уларни учратмаганини ва улардан эшитмаганини даъво қилди. Ундан ривоят қилишни Суфён ибн Уяйна, Яҳё ибн Саъид ал-Қаттон ва Исо ибн Юнус — у билан ўтириб, уни синаганларидан кейин — тарк қилдилар; кишиларни билишда ва фазлда улар сенга кифоядир. Суфён ибн Уяйна айтди: Ҳажжож ибн Артаанинг ҳузурига кирдим ва сўзини эшитдим, у мен инкор қилган бир нарсани айтди, шундан кейин ундан ҳеч нарса олмадим. Яҳё ибн Саъид ал-Қаттон айтди: Ҳажжож ибн Артаани Маккада кўрдим, ундан ҳеч нарса олмадим, ундан (ривоят қилган) бир кишидан ҳам олмадим; у музтариб (чалкаш) ҳисобланарди. Яҳё ибн Маъин айтди: Ҳажжож ибн Артаанинг ҳадиси билан ҳужжат келтирилмайди. Абдуллоҳ ибн Идрис айтди: Ҳажжожнинг: «Киши жамоат намозини тарк қилмагунча обрў топмайди», деганини эшитдим. Исо ибн Юнус айтди: Ҳажжожнинг: «Намозга чиқсам, ҳаммоллар ва баққоллар мени туртиб кетади», деганини эшитдим. Жарир айтди: Ҳажжожнинг: «Мени мол ва шараф муҳаббати ҳалок қилди», деганини эшитдим. Яна бир жиҳат: ишончли ровийлардан бир жамоат бу ҳадисни Ҳажжож ибн Артаадан ривоят қилиб, унда ундан ихтилоф қилдилар. Уни Абдурраҳим ибн Сулаймон Ҳажжождан, биз ундан зикр қилган шу лафзда ривоят қилди; бунга Абдулвоҳид ибн Зиёд ҳам унга мувофиқ келди.