نَا أَبُو بَكْرٍ النَّيْسَابُورِيُّ ، نَا أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ صَخْرٍ الدَّارِمِيُّ , نَا حَبَّانُ بْنُ هِلالٍ , نَا هَمَّامٌ , قَالَ : سَمِعْتُ قَتَادَةَ , يُحَدِّثُ عَنْ عِكْرِمَةَ , عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ , أَنَّ عَائِشَةَ " اشْتَرَتْ بَرِيرَةَ فَأَعْتَقَتْهَا وَاشْتَرَطُوا الْوَلاءَ , فَقَضَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : أَنَّ الْوَلاءَ لِمَنْ أَعْتَقَ , وَخَيَّرَهَا فَاخْتَارَتْ نَفْسَهَا فَفَرَّقَ بَيْنَهُمَا وَجَعَلَ عَلَيْهَا عِدَّةَ الْحُرَّةِ " ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ : جَوَّدَ حَبَّانُ فِي قَوْلِهِ : عِدَّةُ الْحُرَّةِ ، لأَنَّ عَفَّانَ بْنَ مُسْلِمٍ ، وَعَمْرَو بْنَ عَاصِمٍ رَوَيَاهُ , فَقَالا : وَأَمَرَهَا أَنْ تَعْتَدَّ , وَلَمْ يَذْكُرَا : عِدَّةَ الْحُرَّةِ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Oisha Barirani sotib olib, uni ozod qildi, ular esa valoni oʻzlariga shart qilgan edilar. Shunda Rasululloh ﷺ: valo ozod qilgan kishiga tegishli, deb hukm qildilar. U zot unga ixtiyor berdilar, u esa oʻzini tanladi; u zot ikkovini ajratdilar va uning zimmasiga hur ayolning iddasini lozim qildilar. Abu Bakr aytdi: Habbon «hur ayolning iddasi» degan soʻzida yaxshi (aniq) rivoyat qildi, chunki Affon ibn Muslim va Amr ibn Osim buni rivoyat qilib: «U zot unga idda saqlashni buyurdilar», deganlar-u, «hur ayolning iddasi»ni zikr qilmaganlar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Оиша Барирани сотиб олиб, уни озод қилди, улар эса валони ўзларига шарт қилган эдилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: вало озод қилган кишига тегишли, деб ҳукм қилдилар. У зот унга ихтиёр бердилар, у эса ўзини танлади; у зот икковини ажратдилар ва унинг зиммасига ҳур аёлнинг иддасини лозим қилдилар. Абу Бакр айтди: Ҳаббон «ҳур аёлнинг иддаси» деган сўзида яхши (аниқ) ривоят қилди, чунки Аффон ибн Муслим ва Амр ибн Осим буни ривоят қилиб: «У зот унга идда сақлашни буюрдилар», деганлар-у, «ҳур аёлнинг иддаси»ни зикр қилмаганлар.