حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ ، عَنْ الْأَعْمَشِ ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ ، قَالَ : كَانَ عَلِيٌّ " يُشَرِّكُ الْجَدَّ إِلَى سِتَّةٍ مَعَ الْإِخْوَةِ، يُعْطِي كُلَّ صَاحِبِ فَرِيضَةٍ فَرِيضَتَهُ، وَلَا يُوَرِّثُ أَخًا لِأُمٍّ مَعَ جَدٍّ، وَلَا أُخْتًا لِأُمٍّ، وَلَا يَزِيدُ الْجَدَّ مَعَ الْوَلَدِ عَلَى السُّدُسِ، إِلَّا أَنْ يَكُونَ غَيْرُهُ، وَلَا يُقَاسِمُ بِأَخٍ لِأَبٍ مَعَ أَخٍ لِأَبٍ وَأُمٍّ، وَإِذَا كَانَتْ أُخْتٌ لِأَبٍ وَأُمٍّ، وَأَخٌ لِأَبٍ، أَعْطَى الْأُخْتَ النِّصْفَ، وَالنِّصْفَ الْآخَرَ بَيْنَ الْجَدِّ وَالْأَخِ نِصْفَيْنِ، وَإِذَا كَانُوا إِخْوَةً وَأَخَوَاتٍ، شَرَّكَهُمْ مَعَ الْجَدِّ إِلَى السُّدُسِ
Ibrohim aytadi: Ali (roziyallohu anhu) boboni aka-ukalar bilan birga oltigacha sherik qilar, har bir belgilangan ulush egasiga oʻz ulushini berar, bobo bilan birga boʻlgan ona tomonidan akaga ham, ona tomonidan singilga ham meros bermas, farzand bilan birga boʻlgan boboga oltidan birdan ortiq bermas edi — undan boshqasi boʻlsagina (boshqacha boʻlardi). Ota-onasi bir aka bilan birga boʻlgan ota tomonidan akani taqsimga qoʻshmas edi. Agar ota-onasi bir singil va ota tomonidan aka boʻlsa, singilga yarmini berar, qolgan yarmini bobo bilan aka oʻrtasida teng ikkiga boʻlar edi. Agar aka-ukalar va opa-singillar boʻlsa, ularni bobo bilan birga, oltidan birga qadar sherik qilar edi.Иброҳим айтади: Али (розияллоҳу анҳу) бобони ака-укалар билан бирга олтигача шерик қилар, ҳар бир белгиланган улуш эгасига ўз улушини берар, бобо билан бирга бўлган она томонидан акага ҳам, она томонидан сингилга ҳам мерос бермас, фарзанд билан бирга бўлган бобога олтидан бирдан ортиқ бермас эди — ундан бошқаси бўлсагина (бошқача бўларди). Ота-онаси бир ака билан бирга бўлган ота томонидан акани тақсимга қўшмас эди. Агар ота-онаси бир сингил ва ота томонидан ака бўлса, сингилга ярмини берар, қолган ярмини бобо билан ака ўртасида тенг иккига бўлар эди. Агар ака-укалар ва опа-сингиллар бўлса, уларни бобо билан бирга, олтидан бирга қадар шерик қилар эди.