وَعَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ قَالَ: مَرِضْتُ عَامَ الْفَتْحِ مَرَضًا أَشْفَيْتُ عَلَى الْمَوْتِ فَأَتَانِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَعُودُنِي فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ: إِنَّ لِي مَالًا كَثِيرًا وَلَيْسَ يَرِثُنِي إِلَّا ابْنَتِي أَفَأُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ؟ قَالَ: «لَا» قُلْتُ: فَثُلُثَيْ مَالِي؟ قَالَ: «لَا» قُلْتُ: فَالشَّطْرِ؟ قَالَ: «لَا» قُلْتُ: فَالثُّلُثِ؟ قَالَ: «الثُّلُثُ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ إِنْ تَذَرْ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَذَرَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ وَإِنَّكَ لَنْ تُنْفِقَ نَفَقَةً تَبْتَغِي بِهَا وَجْهَ اللَّهِ إِلَّا أُجِرْتَ بِهَا حَتَّى اللُّقْمَةَ تَرْفَعُهَا إِلَى فِي امْرَأَتِكَ»
Saʼd ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Fath yilida men oʻlim yoqasiga keltirgan bir kasallikka yoʻliqdim. Shunda Rasululloh ﷺ meni koʻrgani keldilar. Men: ‹Yo Rasululloh, mening koʻp molim bor, qizimdan boshqa menga voris boʻladigan kishi yoʻq. Bor molimni vasiyat qilaymi?› dedim. U zot: ‹Yoʻq›, dedilar. Men: ‹Molimning uchdan ikkisinimi?› dedim. ‹Yoʻq›, dedilar. ‹Yarminimi?› dedim. ‹Yoʻq›, dedilar. ‹Uchdan birinimi?› dedim. U zot: ‹Uchdan bir (boʻlsin), uchdan bir ham koʻpdir. Vorislaringni boy holda qoldirsang, ularni odamlardan tilanadigan muhtoj holatda qoldirgandan koʻra yaxshiroqdir. Sen Allohning yuzini koʻzlab qilgan har bir xarajatingga, hatto ayolingning ogʻziga olib borgan luqmangga ham, ajr olasan›, dedilar. Men: ‹Yo Rasululloh, hijratimdan orqada qoldiriladigan boʻldimmi?› dedim. U zot: ‹Sen mendan keyin qoldirilib, Allohning yuzini koʻzlab bir amal qilsang, albatta u bilan martabang va darajang ortadi. Balki sen qoldirilarsan, shunda baʼzi qavmlar sendan manfaat koʻrar, boshqalarga esa sen orqali zarar yetar. Allohim, ashobimning hijratini joriy qilgin, ularni ortlariga qaytarmagin. Lekin Saʼd ibn Xavla bechoradir, — Makkada vafot etgani uchun Rasululloh ﷺ unga achindilar›, dedilar.» Abu Iso aytdi: Bu bobda Ibn Abbosdan ham (rivoyat) bor. Bu hadis hasan sahihdir. Bu hadis Saʼd ibn Abu Vaqqosdan bir necha yoʻl bilan ham rivoyat qilingan. Ilm ahli huzurida amal shunga koʻradir: kishining uchdan birdan koʻpini vasiyat qilishga haqqi yoʻq. Baʼzi ilm ahli esa Rasululloh ﷺning «uchdan bir ham koʻpdir» degan soʻzlariga koʻra uchdan birdan kamaytirishni mustahab koʻrishgan.Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Фатҳ йилида мен ўлим ёқасига келтирган бир касалликка йўлиқдим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ мени кўргани келдилар. Мен: ‹Ё Расулуллоҳ, менинг кўп молим бор, қизимдан бошқа менга ворис бўладиган киши йўқ. Бор молимни васият қилайми?› дедим. У зот: ‹Йўқ›, дедилар. Мен: ‹Молимнинг учдан иккисиними?› дедим. ‹Йўқ›, дедилар. ‹Ярминими?› дедим. ‹Йўқ›, дедилар. ‹Учдан бириними?› дедим. У зот: ‹Учдан бир (бўлсин), учдан бир ҳам кўпдир. Ворисларингни бой ҳолда қолдирсанг, уларни одамлардан тиланадиган муҳтож ҳолатда қолдиргандан кўра яхшироқдир. Сен Аллоҳнинг юзини кўзлаб қилган ҳар бир харажатингга, ҳатто аёлингнинг оғзига олиб борган луқмангга ҳам, ажр оласан›, дедилар. Мен: ‹Ё Расулуллоҳ, ҳижратимдан орқада қолдириладиган бўлдимми?› дедим. У зот: ‹Сен мендан кейин қолдирилиб, Аллоҳнинг юзини кўзлаб бир амал қилсанг, албатта у билан мартабанг ва даражанг ортади. Балки сен қолдириларсан, шунда баъзи қавмлар сендан манфаат кўрар, бошқаларга эса сен орқали зарар етар. Аллоҳим, ашобимнинг ҳижратини жорий қилгин, уларни ортларига қайтармагин. Лекин Саъд ибн Хавла бечорадир, — Маккада вафот этгани учун Расулуллоҳ ﷺ унга ачиндилар›, дедилар.» Абу Исо айтди: Бу бобда Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис Саъд ибн Абу Ваққосдан бир неча йўл билан ҳам ривоят қилинган. Илм аҳли ҳузурида амал шунга кўрадир: кишининг учдан бирдан кўпини васият қилишга ҳаққи йўқ. Баъзи илм аҳли эса Расулуллоҳ ﷺнинг «учдан бир ҳам кўпдир» деган сўзларига кўра учдан бирдан камайтиришни мустаҳаб кўришган.