وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: جَاءَتْ فَاطِمَةُ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَسْأَلُهُ خَادِمًا فَقَالَ: «أَلَا أَدُلُّكِ عَلَى مَا هُوَ خَيْرٌ مِنْ خَادِمٍ؟ تُسَبِّحِينَ اللَّهَ ثَلَاثًا وَثَلَاثِينَ وَتَحْمَدِينَ اللَّهَ ثَلَاثًا وَثَلَاثِينَ وَتُكَبِّرِينَ اللَّهَ أَرْبَعًا وَثَلَاثِينَ عِنْدَ كُلِّ صَلَاةٍ وَعِنْدَ مَنَامِكِ» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Fotima Nabiy ﷺ huzurlariga xizmatkor soʻrab keldi. Shunda u zot unga: «Ayt: ‹Allohumma rabbas-samavatis-sabʼi va rabbal-arshil-azim, rabbana va robba kulli shayʼin, munzilat-Tavroti val-Injili val-Qurʼon, foliqal-habbi van-nava, aʼuzu bika min sharri kulli shayʼin anta oxizun binasiyatih, antal-avvalu falaysa qablaka shayʼ, va antal-oxiru falaysa baʼdaka shayʼ, va antaz-zohiru falaysa favqaka shayʼ, va antal-batinu falaysa dunaka shayʼ, iqzi annid-dayna va agʻnini minal-faqr (Ey Alloh, etti osmonning Robbi va ulugʻ Arshning Robbi, bizning Robbimiz va har narsaning Robbi, Tavrot, Injil va Qurʼonni nozil qilguvchi, don va danakni yorguvchi, Sen peshonasidan ushlab turgan har narsaning yomonligidan Sendan panoh soʻrayman. Sen Avvalsan, Sendan oldin hech narsa yoʻq; Sen Oxirsan, Sendan keyin hech narsa yoʻq; Sen Zohirsan, Sendan ustun hech narsa yoʻq; Sen Botinsan, Sendan yaqinroq hech narsa yoʻq. Mendan qarzni ado et va meni faqirlikdan behojat qil)›», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Aʼmashning baʼzi ashoblari Aʼmashdan shunga yaqin (tarzda) rivoyat qilgan. Ularning baʼzilari Aʼmashdan, u Abu Solihdan mursal tarzda rivoyat qilgan va unda Abu Hurayrani zikr qilmagan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Фотима Набий ﷺ ҳузурларига хизматкор сўраб келди. Шунда у зот унга: «Айт: ‹Аллоҳумма раббас-самаватис-сабъи ва раббал-аршил-азим, раббана ва робба кулли шайъин, мунзилат-Тавроти вал-Инжили вал-Қуръон, фолиқал-ҳабби ван-нава, аъузу бика мин шарри кулли шайъин анта охизун бинасиятиҳ, антал-аввалу фалайса қаблака шайъ, ва антал-охиру фалайса баъдака шайъ, ва антаз-зоҳиру фалайса фавқака шайъ, ва антал-батину фалайса дунака шайъ, иқзи аннид-дайна ва ағнини минал-фақр (Эй Аллоҳ, этти осмоннинг Робби ва улуғ Аршнинг Робби, бизнинг Роббимиз ва ҳар нарсанинг Робби, Таврот, Инжил ва Қуръонни нозил қилгувчи, дон ва данакни ёргувчи, Сен пешонасидан ушлаб турган ҳар нарсанинг ёмонлигидан Сендан паноҳ сўрайман. Сен Аввалсан, Сендан олдин ҳеч нарса йўқ; Сен Охирсан, Сендан кейин ҳеч нарса йўқ; Сен Зоҳирсан, Сендан устун ҳеч нарса йўқ; Сен Ботинсан, Сендан яқинроқ ҳеч нарса йўқ. Мендан қарзни адо эт ва мени фақирликдан беҳожат қил)›», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Аъмашнинг баъзи ашоблари Аъмашдан шунга яқин (тарзда) ривоят қилган. Уларнинг баъзилари Аъмашдан, у Абу Солиҳдан мурсал тарзда ривоят қилган ва унда Абу Ҳурайрани зикр қилмаган.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَصْبَحَ قَالَ: «اللَّهُمَّ بِكَ أَصْبَحْنَا وَبِكَ أَمْسَيْنَا وَبِكَ نَحْيَا وَبِكَ نَمُوتُ وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ» . وَإِذَا أَمْسَى قَالَ: «اللَّهُمَّ بِكَ أَمْسَيْنَا وَبِكَ أَصْبَحْنَا وَبِكَ نَحْيَا وَبِكَ نَمُوتُ وَإِلَيْكَ النُّشُورُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُد وَابْن مَاجَه
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ sahobalariga oʻrgatib, shunday derdilar: «Birortangiz tongga kirganda: ‹Allohumma bika asbahna va bika amsayna va bika nahya va bika namutu va ilaykal-masiyr (Ey Alloh, Sen (yordaming) bilan tongga kirdik va Sen bilan kechga kirdik, Sen bilan yashaymiz va Sen bilan oʻlamiz, qaytib borish ham Sengadir)›, desin. Kechga kirganda esa: ‹Allohumma bika amsayna va bika asbahna va bika nahya va bika namutu va ilaykan-nushur (Ey Alloh, Sen bilan kechga kirdik va Sen bilan tongga kirdik, Sen bilan yashaymiz va Sen bilan oʻlamiz, qayta tirilish ham Sengadir)›, desin». Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ саҳобаларига ўргатиб, шундай дердилар: «Бирортангиз тонгга кирганда: ‹Аллоҳумма бика асбаҳна ва бика амсайна ва бика наҳя ва бика намуту ва илайкал-масийр (Эй Аллоҳ, Сен (ёрдаминг) билан тонгга кирдик ва Сен билан кечга кирдик, Сен билан яшаймиз ва Сен билан ўламиз, қайтиб бориш ҳам Сенгадир)›, десин. Кечга кирганда эса: ‹Аллоҳумма бика амсайна ва бика асбаҳна ва бика наҳя ва бика намуту ва илайкан-нушур (Эй Аллоҳ, Сен билан кечга кирдик ва Сен билан тонгга кирдик, Сен билан яшаймиз ва Сен билан ўламиз, қайта тирилиш ҳам Сенгадир)›, десин». Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ إِذَا أَوَى إِلَى فِرَاشِهِ: «اللَّهُمَّ رَبَّ السَّمَاوَاتِ وَرَبَّ الْأَرْضِ وَرَبَّ كُلِّ شَيْءٍ فَالِقَ الْحَبِّ وَالنَّوَى مُنْزِلَ التوراةِ والإِنجيل والقرآنِ أعوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ كُلِّ ذِي شَرٍّ أَنْتَ آخِذٌ بِنَاصِيَتِهِ أَنْتَ الْأَوَّلُ فَلَيْسَ قَبْلَكَ شَيْءٌ وَأَنْتَ الْآخِرُ فَلَيْسَ بَعْدَكَ شَيْءٌ وَأَنْتَ الظَّاهِرُ فَلَيْسَ فَوْقَكَ شَيْءٌ وَأَنْتَ الْبَاطِنُ فَلَيْسَ دُونَكَ شَيْءٌ اقْضِ عَنِّي الدَّيْنَ وَاغْنِنِي مِنَ الْفَقْرِ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالتِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَرَوَاهُ مُسلم مَعَ اخْتِلَاف يسير
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadiki, u zot toʻshaklariga kelganlarida shunday der edilar: «Allohim, osmonlarning Robbi, yerning Robbi va har bir narsaning Robbi, donni va danakni yorib chiqaruvchi, Tavrot, Injil va Qurʼonni nozil qilguvchi! Sen peshonasidan ushlab turadigan har bir yomonlik egasining yomonligidan Senga panoh tilayman. Sen Avvalsan, Sendan oldin hech narsa yoʻq; Sen Oxirsan, Sendan keyin hech narsa yoʻq; Sen Zohirsan, Sendan ustun hech narsa yoʻq; Sen Botinsan, Sendan past (yaqin) hech narsa yoʻq». Vahb oʻz hadisida shuni ziyoda qildi: «Mendan qarzni ado etgil va meni faqirlikdan boy qilgil».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺдан ривоят қилинадики, у зот тўшакларига келганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим, осмонларнинг Робби, ернинг Робби ва ҳар бир нарсанинг Робби, донни ва данакни ёриб чиқарувчи, Таврот, Инжил ва Қуръонни нозил қилгувчи! Сен пешонасидан ушлаб турадиган ҳар бир ёмонлик эгасининг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман. Сен Аввалсан, Сендан олдин ҳеч нарса йўқ; Сен Охирсан, Сендан кейин ҳеч нарса йўқ; Сен Зоҳирсан, Сендан устун ҳеч нарса йўқ; Сен Ботинсан, Сендан паст (яқин) ҳеч нарса йўқ». Ваҳб ўз ҳадисида шуни зиёда қилди: «Мендан қарзни адо этгил ва мени фақирликдан бой қилгил».
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا سَمِعْتُمْ صِيَاحَ الدِّيَكَةِ فَسَلُوا اللَّهَ مِنْ فَضْلِهِ فَإِنَّهَا رَأَتْ مَلَكًا وَإِذَا سَمِعْتُمْ نَهِيقَ الْحِمَارِ فَتَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ فَإِنَّهُ رَأَى شَيْطَانا»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Xoʻrozlarning qichqirganini eshitsangiz, Allohdan Uning fazlini soʻrang, chunki u farishtani koʻrgan boʻladi. Eshakning hangraganini eshitsangiz, quvilgan shaytondan Allohga panoh soʻrang, chunki u shaytonni koʻrgan boʻladi.» Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дедилар: «Хўрозларнинг қичқирганини эшитсангиз, Аллоҳдан Унинг фазлини сўранг, чунки у фариштани кўрган бўлади. Эшакнинг ҳанграганини эшитсангиз, қувилган шайтондан Аллоҳга паноҳ сўранг, чунки у шайтонни кўрган бўлади.» Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لَقِيتُ مِنْ عَقْرَبٍ لَدَغَتْنِي الْبَارِحَةَ قَالَ: " أَمَا لَوْ قُلْتَ حِينَ أَمْسَيْتَ: أَعُوذُ بِكَلِمَاتِ اللَّهِ التَّامَّاتِ مِنْ شَرِّ مَا خلق لم تَضُرك ". رَوَاهُ مُسلم
Xavla bint Hakim as-Sulamiya (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ dan eshitdim, u zot: «Biringiz biror manzilga tushsa: ‹Yaratgan narsalarining yomonligidan Allohning mukammal kalimalari bilan panoh tilayman› desin, chunki undan koʻchib ketguncha unga hech narsa zarar yetkazmaydi», deb aytar edilar. Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u: bir kishi Nabiy ﷺ ga kelib: «Yo Rasululloh! Kechasi meni chaqqan chayondan koʻrgan azobimni (bilsangiz)!» dedi. U zot: «Ogoh boʻl, agar kechqurun: ‹Yaratgan narsalarining yomonligidan Allohning mukammal kalimalari bilan panoh tilayman› deb aytganingda, u senga zarar yetkaza olmas edi», dedilar.Хавла бинт Ҳаким ас-Суламия (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дан эшитдим, у зот: «Бирингиз бирор манзилга тушса: ‹Яратган нарсаларининг ёмонлигидан Аллоҳнинг мукаммал калималари билан паноҳ тилайман› десин, чунки ундан кўчиб кетгунча унга ҳеч нарса зарар етказмайди», деб айтар эдилар. Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у: бир киши Набий ﷺ га келиб: «Ё Расулуллоҳ! Кечаси мени чаққан чаёндан кўрган азобимни (билсангиз)!» деди. У зот: «Огоҳ бўл, агар кечқурун: ‹Яратган нарсаларининг ёмонлигидан Аллоҳнинг мукаммал калималари билан паноҳ тилайман› деб айтганингда, у сенга зарар етказа олмас эди», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَنْ جَلَسَ مَجْلِسًا فَكَثُرَ فِيهِ لَغَطُهُ فَقَالَ قَبْلَ أَنْ يَقُومَ: سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ أَسْتَغْفِرُكَ وَأَتُوبُ إِلَيْكَ إِلَّا غُفِرَ لَهُ مَا كَانَ فِي مَجْلِسِهِ ذَلِكَ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَالْبَيْهَقِيّ فِي الدَّعْوَات الْكَبِير
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Kim bir majlisda oʻtirib, unda koʻp behuda gap-soʻz qilsa-yu, soʻng oʻsha majlisidan turishidan oldin: ‹Subhanaka Allohumma va bihamdika, ashhadu an la ilaha illa anta, astagʻfiruka va atubu ilayk (Ey Alloh, Seni hamding bilan poklayman, Sendan boshqa hech iloh yoʻqligiga guvohlik beraman, Sendan magʻfirat soʻrayman va Senga tavba qilaman)› desa, oʻsha majlisida boʻlgan (gunohlari) unga magʻfirat qilinadi», dedilar. Bu bobda Abu Barza va Oishadan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻldan hasan gʻarib sahihdir, biz uni Suhayl hadisidan faqat shu yoʻl bilangina bilamiz.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир мажлисда ўтириб, унда кўп беҳуда гап-сўз қилса-ю, сўнг ўша мажлисидан туришидан олдин: ‹Субҳанака Аллоҳумма ва биҳамдика, ашҳаду ан ла илаҳа илла анта, астағфирука ва атубу илайк (Эй Аллоҳ, Сени ҳамдинг билан поклайман, Сендан бошқа ҳеч илоҳ йўқлигига гувоҳлик бераман, Сендан мағфират сўрайман ва Сенга тавба қиламан)› деса, ўша мажлисида бўлган (гуноҳлари) унга мағфират қилинади», дедилар. Бу бобда Абу Барза ва Оишадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўлдан ҳасан ғариб саҳиҳдир, биз уни Суҳайл ҳадисидан фақат шу йўл билангина биламиз.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: إِنَّ رَجُلًا قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرِيدُ أَنْ أُسَافِرَ فَأَوْصِنِي قَالَ: «عَلَيْكَ بِتَقْوَى اللَّهِ وَالتَّكْبِيرِ عَلَى كل شرف» . قَالَ: فَلَمَّا وَلَّى الرَّجُلُ قَالَ: «اللَّهُمَّ اطْوِ لَهُ الْبعد وهون عَلَيْهِ السّفر» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, men safar qilmoqchiman, menga vasiyat qiling», dedi. U zot: «Allohning taqvosini lozim tut va har bir balandlikda takbir ayt», dedilar. U kishi yuz oʻgirib ketganida, u zot: «Allohummatvi lahul-arza va havvin alayhis-safar (Ey Allohim, unga yerni yigʻ va safarni unga oson qil)», dedilar. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis hasandir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен сафар қилмоқчиман, менга васият қилинг», деди. У зот: «Аллоҳнинг тақвосини лозим тут ва ҳар бир баландликда такбир айт», дедилар. У киши юз ўгириб кетганида, у зот: «Аллоҳумматви лаҳул-арза ва ҳаввин алайҳис-сафар (Эй Аллоҳим, унга ерни йиғ ва сафарни унга осон қил)», дедилар. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис ҳасандир.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا رَفَّأَ الْإِنْسَانَ إِذَا تَزَوَّجَ قَالَ: «بَارَكَ اللَّهُ لَكَ وَبَارَكَ عَلَيْكُمَا وَجَمَعَ بَيْنَكُمَا فِي خَيْرٍ» رَوَاهُ أَحْمَدُ وَالتِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَهْ
Qutayba ibn Said Abdulaziz ibn Muhammaddan, u Suhayldan, u otasidan, u Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilishicha: Nabiy ﷺ uylangan kishini tabriklaganlarida: «Alloh senga baraka bersin, sening uchun barakali qilsin va ikkovingizni yaxshilikda jamlasin», deb aytar edilar.Қутайба ибн Саид Абдулазиз ибн Муҳаммаддан, у Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилишича: Набий ﷺ уйланган кишини табриклаганларида: «Аллоҳ сенга барака берсин, сенинг учун баракали қилсин ва икковингизни яхшиликда жамласин», деб айтар эдилар.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ «تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنْ جَهْدِ الْبَلَاءِ وَدَرَكِ الشَّقَاءِ وَسُوءِ القضاءِ وشَماتة الْأَعْدَاء»
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan (rivoyat qiladi):) U zot: «Baloning mashaqqatidan, baxtsizlikka (shaqovatga) yetishdan, qazoning (taqdirning) yomonidan va dushmanlarning (kulib) shodlanishidan Allohga panoh tilanglar», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан (ривоят қилади):) У зот: «Балонинг машаққатидан, бахцизликка (шақоватга) етишдан, қазонинг (тақдирнинг) ёмонидан ва душманларнинг (кулиб) шодланишидан Аллоҳга паноҳ тиланглар», дедилар.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْأَرْبَعِ: مِنْ عِلْمٍ لَا يَنْفَعُ وَمِنْ قَلْبٍ لَا يَخْشَعُ وَمِنْ نَفْسٍ لَا تَشْبَعُ وَمِنْ دُعَاءٍ لَا يُسْمَعُ ". رَوَاهُ أحمدُ وَأَبُو دَاوُد وابنُ مَاجَه
وَرَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو. وَالنَّسَائِيّ عَنْهُمَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) bunday deganlar: Rasululloh ﷺ: «Allohumma, men Sendan toʻrt narsadan — foyda bermaydigan ilmdan, qoʻrqib boʻysunmaydigan qalbdan, toʻymaydigan nafsdan va ijobat boʻlmaydigan duodan panoh soʻrayman», deb aytar edilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) бундай деганлар: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳумма, мен Сендан тўрт нарсадан — фойда бермайдиган илмдан, қўрқиб бўйсунмайдиган қалбдан, тўймайдиган нафсдан ва ижобат бўлмайдиган дуодан паноҳ сўрайман», деб айтар эдилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْفَقْرِ وَالْقِلَّةِ وَالذِّلَّةِ وَأَعُوذُ مِنْ أَنْ أَظْلِمَ أَوْ أُظْلَمَ» رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ: «Allohumma, men Sendan faqirlikdan, kamlikdan va xorlikdan panoh soʻrayman, hamda zulm qilishimdan yoki menga zulm qilinishidan Sendan panoh soʻrayman», deb aytar edilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ: «Аллоҳумма, мен Сендан фақирликдан, камликдан ва хорликдан паноҳ сўрайман, ҳамда зулм қилишимдан ёки менга зулм қилинишидан Сендан паноҳ сўрайман», деб айтар эдилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ أَصْلِحْ لِي دِينِي الَّذِي هُوَ عِصْمَةُ أَمْرِي وَأَصْلِحْ لِي دُنْيَايَ الَّتِي فِيهَا مَعَاشِي وَأَصْلِحْ لِي آخِرَتِي الَّتِي فِيهَا مَعَادِي وَاجْعَلِ الْحَيَاةَ زِيَادَةً لِي فِي كُلِّ خَيْرٍ وَاجْعَلِ الْمَوْتَ رَاحَةً لِي مِنْ كُلِّ شَرٍّ» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday der edilar: «Allohim, ishlarimning saqlovchisi boʻlgan dinimni isloh qil; tirikchiligim boʻlgan dunyoyimni isloh qil; qaytar joyim boʻlgan oxiratimni isloh qil; (bu) hayotni men uchun har bir yaxshilikda ziyoda (manba) qil va (bu) oʻlimni men uchun har bir yomonlikdan rohat (qutulish) qil.»Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дер эдилар: «Аллоҳим, ишларимнинг сақловчиси бўлган динимни ислоҳ қил; тирикчилигим бўлган дунёйимни ислоҳ қил; қайтар жойим бўлган охиратимни ислоҳ қил; (бу) ҳаётни мен учун ҳар бир яхшиликда зиёда (манба) қил ва (бу) ўлимни мен учун ҳар бир ёмонликдан роҳат (қутулиш) қил.»
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ انْفَعْنِي بِمَا عَلَّمْتَنِي وَعَلِّمْنِي مَا يَنْفَعُنِي وَزِدْنِي عِلْمًا الْحَمْدُ لِلَّهِ عَلَى كُلِّ حَالٍ وَأَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ حَالِ أَهْلِ النَّارِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ إِسْنَادًا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Allohumma-nfaʼniy bima allamtaniy, va allimniy ma yanfaʼuniy, va zidniy ilman; al-hamdu lillahi ala kulli hol; va aʼuzu billahi min holi ahlin-nor» (Ey Alloh, menga oʻrgatgan narsang bilan menga foyda yetkaz, menga foydali boʻladigan narsani oʻrgat va ilmimni ziyoda qil; har qanday holatda ham Allohga hamd boʻlsin; men doʻzax ahlining holidan Allohdan panoh soʻrayman), dedilar. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis bu yoʻldan (sanaddan) hasan gʻaribdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳумма-нфаъний бима алламтаний, ва аллимний ма янфаъуний, ва зидний илман; ал-ҳамду лиллаҳи ала кулли ҳол; ва аъузу биллаҳи мин ҳоли аҳлин-нор» (Эй Аллоҳ, менга ўргатган нарсанг билан менга фойда етказ, менга фойдали бўладиган нарсани ўргат ва илмимни зиёда қил; ҳар қандай ҳолатда ҳам Аллоҳга ҳамд бўлсин; мен дўзах аҳлининг ҳолидан Аллоҳдан паноҳ сўрайман), дедилар. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис бу йўлдан (санаддан) ҳасан ғарибдир.
وَعَن أبي هريرةَ قَالَ: دُعَاءٌ حَفِظْتُهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا أَدَعُهُ: «اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي أُعْظِمُ شُكْرَكَ وَأُكْثِرُ ذِكْرَكَ وَأَتَّبِعُ نُصْحَكَ وَأَحْفَظُ وصيتك» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺdan bir duoni yodlab oldim va uni tark etmayman», dedi: «Allohumma-jalniy uʼazzimu shukraka, va ukthiru zikraka, va attabiʼu nasihataka, va ahfazu vasiyataka» (Ey Alloh, meni Senga shukrni ulugʻlaydigan, Seni koʻp zikr qiladigan, Sening nasihatingga ergashadigan va Sening vasiyatingni saqlaydigan (banda) qilgin). Bu hadis gʻaribdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺдан бир дуони ёдлаб олдим ва уни тарк этмайман», деди: «Аллоҳумма-жалний уъаззиму шукрака, ва уктҳиру зикрака, ва аттабиъу насиҳатака, ва аҳфазу васиятака» (Эй Аллоҳ, мени Сенга шукрни улуғлайдиган, Сени кўп зикр қиладиган, Сенинг насиҳатингга эргашадиган ва Сенинг васиятингни сақлайдиган (банда) қилгин). Бу ҳадис ғарибдир.