حَدَّثَنَا أَزْهَرُ بْنُ الْقَاسِمِ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ ثَابِتٍ عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ قَالَ حَدَّثَنِي بَعْضُ أَصْحَابِ مُحَمَّدٍ وَغَزَوْنَا نَحْوَ فَارِسَ فَقَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ بَاتَ فَوْقَ بَيْتٍ لَيْسَتْ لَهُ إِجَّارٌ فَوَقَعَ فَمَاتَ فَبَرِئَتْ مِنْهُ الذِّمَّةُ وَمَنْ رَكِبَ الْبَحْرَ عِنْدَ ارْتِجَاجِهِ فَمَاتَ فَقَدْ بَرِئَتْ مِنْهُ الذِّمَّةُ
Abu Imron al-Javniy aytdi: Muhammad ﷺning sahobalaridan biri menga hadis aytib berdi — biz Fors tomonga gʻazot qilgan edik: Rasululloh ﷺ: «Kim toʻsigʻi yoʻq uy ustida tunab, (undan) yiqilib oʻlsa, undan zimma (himoya) uzilgan boʻladi. Kim dengiz toʻlqinlanib turgan paytda unga tushib oʻlsa, undan ham zimma uzilgan boʻladi», dedilar.Абу Имрон ал-Жавний айтди: Муҳаммад ﷺнинг саҳобаларидан бири менга ҳадис айтиб берди — биз Форс томонга ғазот қилган эдик: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким тўсиғи йўқ уй устида тунаб, (ундан) йиқилиб ўлса, ундан зимма (ҳимоя) узилган бўлади. Ким денгиз тўлқинланиб турган пайтда унга тушиб ўлса, ундан ҳам зимма узилган бўлади», дедилар.
حَدَّثَنَا أَزْهَرُ حَدَّثَنَا هِشَامٌ يَعْنِي الدَّسْتُوَائِيَّ عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ قَالَكُنَّا بِفَارِسَ وَعَلَيْنَا أَمِيرٌ يُقَالُ لَهُ زُهَيْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ فَقَالَ حَدَّثَنِي رَجُلٌ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ مَنْ بَاتَ فَوْقَ إِجَّارٍ أَوْ فَوْقَ بَيْتٍ لَيْسَ حَوْلَهُ شَيْءٌ يَرُدُّ رِجْلَهُ فَقَدْ بَرِئَتْ مِنْهُ الذِّمَّةُ وَمَنْ رَكِبَ الْبَحْرَ بَعْدَ مَا يَرْتَجُّ فَقَدْ بَرِئَتْ مِنْهُ الذِّمَّةُ
Abu Imron al-Javniy aytdi: Biz Forsda edik, ustimizda Zuhayr ibn Abdulloh degan amir bor edi. U: Menga bir kishi hadis aytib berdiki, Allohning Nabiysi ﷺ shunday dedilar: «Kim tom ustida yoki atrofida oyogʻini toʻsib turadigan biror narsa boʻlmagan uy ustida tunasa, undan zimma uzilgan boʻladi. Kim dengiz toʻlqinlangandan keyin unga tushsa, undan ham zimma uzilgan boʻladi», dedi.Абу Имрон ал-Жавний айтди: Биз Форсда эдик, устимизда Зуҳайр ибн Абдуллоҳ деган амир бор эди. У: Менга бир киши ҳадис айтиб бердики, Аллоҳнинг Набийси ﷺ шундай дедилар: «Ким том устида ёки атрофида оёғини тўсиб турадиган бирор нарса бўлмаган уй устида тунаса, ундан зимма узилган бўлади. Ким денгиз тўлқинлангандан кейин унга тушса, ундан ҳам зимма узилган бўлади», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ قَالَ قُلْتُ لِجُنْدُبٍ إِنِّي قَدْ بَايَعْتُ هَؤُلَاءِ يَعْنِي ابْنَ الزُّبَيْرِ وَإِنَّهُمْ يُرِيدُونَ أَنْ أَخْرُجَ مَعَهُمْ إِلَى الشَّامِ فَقَالَ أَمْسِكْ فَقُلْتُ إِنَّهُمْ يَأْبَوْنَ قَالَ افْتَدِ بِمَالِكَ قَالَ قُلْتُ إِنَّهُمْ يَأْبَوْنَ إِلَّا أَنْ أُقَاتِلَ مَعَهُمْ بِالسَّيْفِ فَقَالَ جُنْدُبٌ حَدَّثَنِي فُلَانٌأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَجِيءُ الْمَقْتُولُ بِقَاتِلِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيَقُولُ يَا رَبِّ سَلْ هَذَا فِيمَ قَتَلَنِي قَالَ شُعْبَةُ وَأَحْسِبُهُ قَالَ فَيَقُولُ عَلَامَ قَتَلْتَهُ فَيَقُولُ قَتَلْتُهُ عَلَى مُلْكِ فُلَانٍ قَالَ فَقَالَ جُنْدُبٌ فَاتَّقِهَا
Abu Imron al-Javniy aytdi: Men Jundabga: «Men bularga — yaʼni Ibn Zubayrga — bayʼat qilgan edim; ular men ular bilan Shomga chiqishimni istayaptilar», dedim. U: «Toʻxta», dedi. Men: «Ular koʻnmayaptilar», dedim. U: «Moling bilan oʻzingni qutqar», dedi. Men: «Ular men ular bilan birga qilich bilan jang qilishimdan boshqasiga koʻnmayaptilar», dedim. Shunda Jundab dedi: Menga falonchi rivoyat qildiki, Rasululloh ﷺ: «Qiyomat kuni oʻldirilgan kishi oʻzini oʻldirgan kishini yetaklab keladi va: ‹Ey Robbim, bundan soʻra, meni nima uchun oʻldirdi?› deydi», dedilar. Shuʼba aytdi: Menimcha, u: «Shunda (Alloh): ‹Uni nima uchun oʻldirding?› deydi. U: ‹Uni falonchining mulki uchun oʻldirdim›, deydi», degan edi. Jundab: «Bas, undan saqlan!» dedi.Абу Имрон ал-Жавний айтди: Мен Жундабга: «Мен буларга — яъни Ибн Зубайрга — байъат қилган эдим; улар мен улар билан Шомга чиқишимни истаяптилар», дедим. У: «Тўхта», деди. Мен: «Улар кўнмаяптилар», дедим. У: «Молинг билан ўзингни қутқар», деди. Мен: «Улар мен улар билан бирга қилич билан жанг қилишимдан бошқасига кўнмаяптилар», дедим. Шунда Жундаб деди: Менга фалончи ривоят қилдики, Расулуллоҳ ﷺ: «Қиёмат куни ўлдирилган киши ўзини ўлдирган кишини етаклаб келади ва: ‹Эй Роббим, бундан сўра, мени нима учун ўлдирди?› дейди», дедилар. Шуъба айтди: Менимча, у: «Шунда (Аллоҳ): ‹Уни нима учун ўлдирдинг?› дейди. У: ‹Уни фалончининг мулки учун ўлдирдим›, дейди», деган эди. Жундаб: «Бас, ундан сақлан!» деди.