- وعن أبي ثعلبة الخشني جرثوم بن ناشر رضي الله عنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "إن الله تعالى فرض فرائض فلا تضيعوها، وحد حدوداً فلا تعتدوها، وحرم أشياء فلا تنتهكوها، وسكت عن أشياء رحمة لكم غير نسيان فلا تبحثوا عنها".
حديث حسن. رواه الدارقطني وغيره.
Abu Saʼlaba al-Xushaniy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh taolo baʼzi farzlarni farz qildi, ularni zoe qilmanglar. Baʼzi chegaralarni belgiladi, ulardan oshib oʻtmanglar. Baʼzi narsalarni harom qildi, ularni buzmanglar. Baʼzi narsalar haqida esa unutgani uchun emas, sizlarga rahmat qilib sukut saqladi, ularni surishtirmanglar», dedilar.Абу Саълаба ал-Хушаний (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ таоло баъзи фарзларни фарз қилди, уларни зоэ қилманглар. Баъзи чегараларни белгилади, улардан ошиб ўтманглар. Баъзи нарсаларни ҳаром қилди, уларни бузманглар. Баъзи нарсалар ҳақида эса унутгани учун эмас, сизларга раҳмат қилиб сукут сақлади, уларни суриштирманглар», дедилар.
- وعن أبي ثعلبة الخشني، رضي الله عنه، قال: كان الناس إذا نزلوا منزلاً تفرقوا في الشعاب والأودية. فقال رسول الله، صلى الله عليه وسلم : "إن تفرقكم في هذه الشعاب والأودية إنما ذلكم من الشيطان!" فلم ينزلوا بعد ذلك منزلا إلا انضم بعضهم إلي بعض. ((رواه أبو داود بإسناد حسن)).
Abu Saʼlaba al-Xushaniy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Odamlar bir manzilga tushganlarida — Amr (roviy): «Odamlar Rasululloh ﷺ bir manzilga tushganlarida», dedi — togʻ darasi va vodiylarga tarqalib ketar edilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Sizlarning bu darai-vodiylarga tarqalib ketishingiz, albatta, shaytondandir», dedilar. Shundan keyin ular qaysi bir manzilga tushsalar, bir-birlariga shunday zich joylashar edilarki, hatto: «Agar ularning ustiga bir mato yoyilsa, hammasini qoplab oladi», deyilar edi.Абу Саълаба ал-Хушаний (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Одамлар бир манзилга тушганларида — Амр (ровий): «Одамлар Расулуллоҳ ﷺ бир манзилга тушганларида», деди — тоғ дараси ва водийларга тарқалиб кетар эдилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Сизларнинг бу дараи-водийларга тарқалиб кетишингиз, албатта, шайтондандир», дедилар. Шундан кейин улар қайси бир манзилга тушсалар, бир-бирларига шундай зич жойлашар эдиларки, ҳатто: «Агар уларнинг устига бир мато ёйилса, ҳаммасини қоплаб олади», дейилар эди.