وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ خَيَّاطًا دَعَا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِطَعَامٍ صَنَعَهُ فَذَهَبْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَرَّبَ خُبْزَ شَعِيرٍ وَمَرَقًا فِيهِ دُبَّاءُ وَقَدِيدٌ فَرَأَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَتَتَبَّعُ الدُّبَّاءَ مِنْ حَوَالَيِ الْقَصْعَةِ فَلَمْ أَزَلْ أُحِبُّ الدباءَ بعد يومِئذٍ
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, bir tikuvchi (xayyot) Paygʻambar ﷺni — oʻ zi tayyorlagan taomga — chaqirdi. Men Paygʻambar ﷺ bilan (birga) bordim; u (xayyot) arpa nonini va ichida dubba (qovoq) hamda qadid (qoqlangan goʻsht) boʻ lgan bir maraqani (shoʻ rva) (u zotga) yaqinlashtirdi (taqdim qildi). Men Paygʻambar ﷺ(ning) — tovoq atrofidagi dubbani terayotganlarini — koʻ rdim; bas, oʻ sha kundan keyin dubbani doimo yaxshi koʻ raman.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, бир тикувчи (хайёт) Пайғамбар ﷺни — ў зи тайёрлаган таомга — чақирди. Мен Пайғамбар ﷺ билан (бирга) бордим; у (хайёт) арпа нонини ва ичида дубба (қовоқ) ҳамда қадид (қоқланган гўшт) бў лган бир марақани (шў рва) (у зотга) яқинлаштирди (тақдим қилди). Мен Пайғамбар ﷺ(нинг) — товоқ атрофидаги дуббани тераётганларини — кў рдим; бас, ў ша кундан кейин дуббани доимо яхши кў раман.
وَعَن أنس قَالَ: رَأَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مُقْعِيًا يَأْكُلُ تَمْرًا وَفِي رِوَايَةٍ: يَأْكُلُ مِنْهُ أكلا ذريعا. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Nabiy ﷺ ning choʻkkalab oʻtirib xurmo yeyayotganlarini koʻrdim».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Набий ﷺ нинг чўккалаб ўтириб хурмо еяётганларини кўрдим».
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى لَيَرْضَى عنِ العبدِ أنْ يأكلَ الأكلَةَ فيحمدُه عَلَيْهِ أَوْ يَشْرَبَ الشَّرْبَةَ فَيَحْمَدَهُ عَلَيْهَا» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ وسنذكرُ حَدِيثي عائشةَ وَأبي هريرةَ: مَا شَبِعَ آلُ مُحَمَّدٍ وَخَرَجَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنَ الدُّنْيَا فِي «بَابِ فَضْلِ الْفُقَرَاءِ» إِنْ شَاءَ اللَّهُ تَعَالَى
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, Alloh taolo bandaning biror taomni yeb, unga hamd aytishidan yoki biror ichimlikni ichib, unga hamd aytishidan rozi boʻladi», dedilar. Muslim rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, Аллоҳ таоло банданинг бирор таомни еб, унга ҳамд айтишидан ёки бирор ичимликни ичиб, унга ҳамд айтишидан рози бўлади», дедилар. Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُعْجِبُهُ الثُّفْلُ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَالْبَيْهَقِيُّ فِي شعب الْإِيمَان
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺga qozon tubidagi (taom) yoqardi. Termiziy va Bayhaqiy Shuʼab al-iymonda rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺга қозон тубидаги (таом) ёқарди. Термизий ва Байҳақий Шуъаб ал-иймонда ривоят қилган.
وَعَن أَنَسٍ قَالَ: أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِتَمْرٍ عَتِيقٍ فَجَعَلَ يُفَتِّشُهُ وَيُخْرِجُ السُّوسَ مِنْهُ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytadilar: Nabiy ﷺga eski xurmo keltirildi. Shunda u zot uni tekshira boshlab, ichidan qurtlarni chiqarib tashlardilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтадилар: Набий ﷺга эски хурмо келтирилди. Шунда у зот уни текшира бошлаб, ичидан қуртларни чиқариб ташлардилар.
وَعَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «سَيِّدُ إِدَامِكُمُ الْمِلْحُ» . رَوَاهُ ابْنُ مَاجَهْ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ovqatlaringizning eng yaxshi ziravori tuzdir», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Овқатларингизнинг энг яхши зиравори туздир», дедилар.
عَنْ أَنَسٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَتَنَفَّسُ فِي الشَّرَابِ ثَلَاثًا. مُتَّفق عَلَيْهِ. وزادَ مسلمُ فِي روايةٍ ويقولُ: «إِنَّه أرْوَى وأبرَأُ وأمرأ»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ ichimlikda (uni ichayotganda) uch marta nafas olar va: ‹Albatta, bu (uch marta nafas olib ichish) chanqoqni qondiruvchiroq, sogʻlomroq va xushyumshoqroqdir›, derdilar», dedi. Anas: «Bas, men ham ichimlikda uch marta nafas olaman», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ ичимликда (уни ичаётганда) уч марта нафас олар ва: ‹Албатта, бу (уч марта нафас олиб ичиш) чанқоқни қондирувчироқ, соғломроқ ва хушюмшоқроқдир›, дердилар», деди. Анас: «Бас, мен ҳам ичимликда уч марта нафас оламан», деди.
وَعَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ نَهَى أَنْ يَشْرَبَ الرَّجُلُ قَائِمًا. رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ kishining tik turib ichishidan qaytardilar. Qatoda dedi: Biz (Anasga): «(Tik turib) yeyish-chi?» dedik. U: «U yanada yomonroq yoki yanada xunukroqdir», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ кишининг тик туриб ичишидан қайтардилар. Қатода деди: Биз (Анасга): «(Тик туриб) ейиш-чи?» дедик. У: «У янада ёмонроқ ёки янада хунукроқдир», деди.
وَعَن أنسٍ قَالَ: حُلِبَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شَاةٌ دَاجِنٌ وَشِيبَ لَبَنُهَا بِمَاءٍ مِنَ الْبِئْرِ الَّتِي فِي دَارِ أَنَسٍ فَأُعْطِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْقَدَحَ فَشَرِبَ وَعَلَى يَسَارِهِ أَبُو بَكْرٍ وَعَنْ يَمِينِهِ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ عُمَرُ: أَعْطِ أَبَا بَكْرٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَأَعْطَى الْأَعْرَابِيَّ الَّذِي عَنْ يَمِينِهِ ثُمَّ قَالَ: " الْأَيْمَنُ فَالْأَيْمَنُ وَفِي رِوَايَةٍ: «الْأَيْمَنُونَ الْأَيْمَنُونَ أَلاَ فيَمِّنوا»
Zuhriy (Anas ibn Molikdan) rivoyat qiladi: Anas ibn Molik aytdiki, bir marta Allohning Rasuli ﷺ Anas ibn Molikning uyida ekanlarida, u zot uchun bir uy qoʻyi sogʻildi. Sut — Anasning uyidagi quduqdan tortilgan suv bilan aralashtirildi. Undan bir piyola Allohning Rasuli ﷺ ga taqdim etildi va u zot undan ichdilar. Oʻshanda Abu Bakr u zotning chap tomonida, bir badaviy esa oʻng tomonida oʻtirgan edi. Paygʻambar ﷺ piyolani ogʻzidan olganda, Umar — Paygʻambar ﷺ uni badaviyga berib qolishidan — qoʻrqdi va: «Yo Rasululloh, uni yoningizdagi Abu Bakrga bering», — dedi. Lekin Paygʻambar ﷺ uni oʻng tomondagi badaviyga berdilar va: «Oʻng tomoningizdagi (kishi)dan boshlanglar», — dedilar.Зуҳрий (Анас ибн Моликдан) ривоят қилади: Анас ибн Молик айтдики, бир марта Аллоҳнинг Расули ﷺ Анас ибн Моликнинг уйида эканларида, у зот учун бир уй қўйи соғилди. Сут — Анаснинг уйидаги қудуқдан тортилган сув билан аралаштирилди. Ундан бир пиёла Аллоҳнинг Расули ﷺ га тақдим этилди ва у зот ундан ичдилар. Ўшанда Абу Бакр у зотнинг чап томонида, бир бадавий эса ўнг томонида ўтирган эди. Пайғамбар ﷺ пиёлани оғзидан олганда, Умар — Пайғамбар ﷺ уни бадавийга бериб қолишидан — қўрқди ва: «Ё Расулуллоҳ, уни ёнингиздаги Абу Бакрга беринг», — деди. Лекин Пайғамбар ﷺ уни ўнг томондаги бадавийга бердилар ва: «Ўнг томонингиздаги (киши)дан бошланглар», — дедилар.
عَن أنسٍ قَالَ: لَقَدْ سَقَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِقَدَحِي هَذَا الشَّرَابَ كُلَّهُ: الْعَسَلَ والنَّبيذَ والماءَ وَاللَّبن. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ga mana shu qadahimda bu ichimliklarning hammasini — asalni, nabizni, suvni va sutni ichirdim.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ га мана шу қадаҳимда бу ичимликларнинг ҳаммасини — асални, набизни, сувни ва сутни ичирдим.
عَن أنسٍ قَالَ: كَانَ أَحَبُّ الثِّيَابِ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يَلْبَسَهَا الْحِبَرَةُ
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ kiyishni eng yaxshi koʻrgan kiyim hibara edi.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ кийишни энг яхши кўрган кийим ҳибара эди.
وَعَن أنسٍ قَالَ: رَخَّصَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِلزُّبَيْرِ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ فِي لبس الْحَرِير لحكة بهما
وَفِي رِوَايَة لمُسلم قَالَ: إنَّهُمَا شكوا من الْقمل فَرخص لَهما فِي قمص الْحَرِير
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Zubayr bilan Abdurrahmon ibn Avfga ularda boʻlgan qichima kasali sababli ipak kiyishga ruxsat berdilar. Muslimning bir rivoyatida kelishicha, ikkovi bitdan shikoyat qilishdi va u zot ularga ipak koʻylaklar kiyishga ruxsat berdilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Зубайр билан Абдурраҳмон ибн Авфга уларда бўлган қичима касали сабабли ипак кийишга рухсат бердилар. Муслимнинг бир ривоятида келишича, иккови битдан шикоят қилишди ва у зот уларга ипак кўйлаклар кийишга рухсат бердилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ شَاكِيًا فَخَرَجَ يَتَوَكَّأُ عَلَى أُسَامَةَ وَعَلَيْهِ ثَوْبُ قِطْرٍ قَدْ تَوَشَّحَ بِهِ فَصَلَّى بهم. رَوَاهُ فِي شرح السّنة
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ betob boʻlib qolganlarida Usomaga suyangan holda chiqdilar, ustlarida chizgʻich naqshli kiyim bor edi, uni yopinib olgan edilar, soʻng ularga imom boʻlib namoz oʻqidilar. «Sharh us-sunna»da rivoyat qilingan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ бетоб бўлиб қолганларида Усомага суянган ҳолда чиқдилар, устларида чизғич нақшли кийим бор эди, уни ёпиниб олган эдилар, сўнг уларга имом бўлиб намоз ўқидилар. «Шарҳ ус-сунна»да ривоят қилинган.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَرَادَ أَنْ يَكْتُبَ إِلَى كِسْرَى وَقَيْصَرَ وَالنَّجَاشِيِّ فَقِيلَ: إِنَّهُمْ لَا يَقْبَلُونَ كِتَابًا إِلَّا بِخَاتَمٍ فَصَاغَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَاتَمًا حَلْقَةَ فِضَّةٍ نُقِشَ فِيهِ: مُحَمَّدٌ رَسُولُ اللَّهِ. رَوَاهُ مُسْلِمٌ. وَفِي رِوَايَةٍ لِلْبُخَارِيِّ: كَانَ نَقْشُ الْخَاتَمِ ثَلَاثَةَ أَسْطُرٍ: مُحَمَّدٌ سَطْرٌ ورسولُ الله سطر وَالله سطر
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ Kisroga, Qaysarga va Najoshiyga xat yozmoqchi boʻldilar. Shunda: «Ular muhri boʻlmagan xatni qabul qilmaydilar», deyildi. Bas, Rasululloh ﷺ kumushdan halqasimon uzuk yasattirib, unga «Muhammad Rasululloh» deb naqsh oʻydirdilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ Кисрога, Қайсарга ва Нажошийга хат ёзмоқчи бўлдилар. Шунда: «Улар муҳри бўлмаган хатни қабул қилмайдилар», дейилди. Бас, Расулуллоҳ ﷺ кумушдан ҳалқасимон узук ясаттириб, унга «Муҳаммад Расулуллоҳ» деб нақш ўйдирдилар.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: إِنَّ نَعْلَ النَّبِيِّ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسلم كَانَ لَهَا قبالان
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Paygʻambar ﷺning kavushlarida ikkita tasma (qibol) bor edi.(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Пайғамбар ﷺнинг кавушларида иккита тасма (қибол) бор эди.
وَعَن أَنس قَالَ: وُقِّتَ لَنَا فِي قَصِّ الشَّارِبِ وَتَقْلِيمِ الْأَظْفَارِ وَنَتْفِ الْإِبِطِ وَحَلْقِ الْعَانَةِ أَنْ لَا تُتْرَكَ أَكثر من أَرْبَعِينَ لَيْلَة. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bizga moʻylovni qisqartirish, tirnoqlarni olish, qoʻltiq tukini yulish va uyat joy tukini qirqishda — qirq kechadan ortiq (ularni) tark etmaslik (vaqti) belgilab (tayinlab) qoʻyildi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бизга мўйловни қисқартириш, тирноқларни олиш, қўлтиқ тукини юлиш ва уят жой тукини қирқишда — қирқ кечадан ортиқ (уларни) тарк этмаслик (вақти) белгилаб (тайинлаб) қўйилди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يَتَزَعْفَرَ الرَّجُلُ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ kishi zaʼfaron bilan boʻyanishidan qaytardilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ киши заъфарон билан бўянишидан қайтардилар.
وَعَن أنس قَالَ: كَانَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سُكَّةٌ يَتَطَيَّبُ مِنْهَا. رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning sukkalari (bir turdagi xushboʻyliklari) bor edi, u zot oʻsha bilan xushboʻylanardilar. Abu Dovud rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг суккалари (бир турдаги хушбўйликлари) бор эди, у зот ўша билан хушбўйланардилар. Абу Довуд ривоят қилган.
وَعَن أنسٍ قَالَ: كَانَتْ لِي ذُؤَابَةٌ فَقَالَتْ لِي أُمِّي: لَا أَجُزُّهَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَمُدُّهَا وَيَأْخُذُهَا. رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ
Muhammad ibn Aloʼ bizga Zayd ibn Hubobdan, u Maymun ibn Abdullohdan, u Sobit al-Bunoniydan, u Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilib aytdi: Mening bir kokilim bor edi. Onam menga: «Buni qirqmayman, chunki Rasululloh ﷺ uni tortar va undan ushlar edilar», dedi.Муҳаммад ибн Алў бизга Зайд ибн Ҳубобдан, у Маймун ибн Абдуллоҳдан, у Собит ал-Бунонийдан, у Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилиб айтди: Менинг бир кокилим бор эди. Онам менга: «Буни қирқмайман, чунки Расулуллоҳ ﷺ уни тортар ва ундан ушлар эдилар», деди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ أَمْثَلَ مَا تَدَاوَيْتُمْ بِهِ الْحجامَة والقُسْط البحري»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Siz davolanadigan eng afzal narsalar — hijoma (qon oldirish) va dengiz qusti (bahriy qust)dir», dedilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Сиз даволанадиган энг афзал нарсалар — ҳижома (қон олдириш) ва денгиз қусти (баҳрий қуст)дир», дедилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَن أنسٍ قَالَ: رَخَّصَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الرُّقْيَةِ مِنَ الْعَيْنِ وَالْحُمَّةِ وَالنَّمْلَةِ. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ koʻz (tegishi)dan, zaharli (chaqish)dan va namla (yara)dan ruqya qilishga ruxsat berdilar». Sufyonning hadisida (rivoyatchi) Yusuf ibn Abdulloh ibn al-Horis (deb keladi).Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ кўз (тегиши)дан, заҳарли (чақиш)дан ва намла (яра)дан руқя қилишга рухсат бердилар». Суфённинг ҳадисида (ривоятчи) Юсуф ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис (деб келади).
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَوَى أَسْعَدَ بْنَ زُرَارَةَ مِنَ الشَّوْكَةِ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيث غَرِيب
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Asʼad ibn Zuroraga shavka (qizamiq yoki tomoq ogʻrigʻi) sababli dogʻlash (kayy) qildilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Ubay va Jobirdan ham (rivoyatlar) bor. Bu hadis hasan gʻaribdir.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Асъад ибн Зурорага шавка (қизамиқ ёки томоқ оғриғи) сабабли доғлаш (кайй) қилдилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Убай ва Жобирдан ҳам (ривоятлар) бор. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَحْتَجِمُ فِي الْأَخْدَعَيْنِ وَالْكَاهِلِ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَزَادَ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ: وَكَانَ يحتجمُ سبعَ عشرَة وتسع عشرَة وَإِحْدَى وَعشْرين
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U dedi: Rasululloh ﷺ boʻyinning ikki tomir tomiri (axdaayn) va yelka (kohil) qismidan qon oldirar edilar. Va ular oyning oʻn yettinchi, oʻn toʻqqizinchi va yigirma birinchi kunlarida qon oldirardilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Ibn Abbos va Maʼqil ibn Yasordan ham (rivoyatlar) bor. Bu hadis hasan sahihdir.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У деди: Расулуллоҳ ﷺ бўйиннинг икки томир томири (ахдаайн) ва елка (коҳил) қисмидан қон олдирар эдилар. Ва улар ойнинг ўн еттинчи, ўн тўққизинчи ва йигирма биринчи кунларида қон олдирардилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Ибн Аббос ва Маъқил ибн Ясордан ҳам (ривоятлар) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا رُقْيَةَ إِلَّا مِنْ عَيْنٍ أَوْ حُمَةٍ أَوْ دَمٍ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Koʻz (tegishi), zaharli hasharot chaqishi yoki toʻxtamaydigan qon (oqishi)dan boshqa narsada afsun yoʻq», dedilar. (Roviy) Abbos ‹koʻz›ni zikr qilmadi. Bu Sulaymon ibn Dovudning lafzidir.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Кўз (тегиши), заҳарли ҳашарот чақиши ёки тўхтамайдиган қон (оқиши)дан бошқа нарсада афсун йўқ», дедилар. (Ровий) Аббос ‹кўз›ни зикр қилмади. Бу Сулаймон ибн Довуднинг лафзидир.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يُعْجِبُهُ إِذَا خَرَجَ لِحَاجَةٍ أَنْ يَسْمَعَ: يَا رَاشِدُ يَا نَجِيحُ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ biror hojat uchun chiqqanlarida, «Yo Roshid, yo Najih (Ey toʻgʻri yoʻl topgan, ey muvaffaq boʻlgan)» degan (soʻz)ni eshitish u zotga yoqar edi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻarib sahihdir.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ бирор ҳожат учун чиққанларида, «Ё Рошид, ё Нажиҳ (Эй тўғри йўл топган, эй муваффақ бўлган)» деган (сўз)ни эшитиш у зотга ёқар эди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.
وَعَن أنس قَالَ: قَالَ رَجُلٌ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا فِي دَارٍ كَثُرَ فِيهَا عَدَدُنَا وَأَمْوَالُنَا فَتَحَوَّلْنَا إِلَى دَارٍ قَلَّ فِيهَا عَدَدُنَا وَأَمْوَالُنَا. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «ذروها ذميمة» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, biz bir uyda edik, unda sonimiz koʻp va mol-mulkimiz koʻp edi. Soʻng boshqa bir uyga koʻchdik, unda sonimiz ozaydi va mol-mulkimiz kamaydi», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Uni yomonlangan holda tark etinglar», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, биз бир уйда эдик, унда сонимиз кўп ва мол-мулкимиз кўп эди. Сўнг бошқа бир уйга кўчдик, унда сонимиз озайди ва мол-мулкимиз камайди», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Уни ёмонланган ҳолда тарк этинглар», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yaxshi (solih) tush paygʻambarlikning qirq oltidan bir boʻlagidir», dedilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Яхши (солиҳ) туш пайғамбарликнинг қирқ олтидан бир бўлагидир», дедилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «رَأَيْتُ ذَاتَ لَيْلَةٍ فِيمَا يَرَى النَّائِمُ كَأَنَّا فِي دَارِ عُقْبَةَ بْنِ رَافِعٍ فَأُوتِينَا بِرُطَبٍ مِنْ رُطَبِ ابْنِ طَابٍ فَأَوَّلْتُ أَنَّ الرِّفْعَةَ لَنَا فِي الدُّنْيَا وَالْعَاقِبَةَ فِي الْآخِرَةِ وَأَنَّ دِينَنَا قَدْ طَابَ» . رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bir kecha men uxlab yotgan kishi koʻradigan (tush) ichida goʻyo biz Uqba ibn Rofiʼning uyida turgandek koʻrdim. Bizga Ibn Tobning xurmolaridan yangi xurmo keltirildi. Men buni dunyoda biz uchun martaba yuksalishi, oxiratda yaxshi oqibat boʻlishi va dinimiz pok (kamolga yetgan) boʻlishi (deb taʼbir) qildim», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бир кеча мен ухлаб ётган киши кўрадиган (туш) ичида гўё биз Уқба ибн Рофиънинг уйида тургандек кўрдим. Бизга Ибн Тобнинг хурмоларидан янги хурмо келтирилди. Мен буни дунёда биз учун мартаба юксалиши, охиратда яхши оқибат бўлиши ва динимиз пок (камолга етган) бўлиши (деб таъбир) қилдим», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " يَا أَنَسُ إِنَّ النَّاسَ يمصِّرون أمصاراً فَإِن مِصْرًا مِنْهَا يُقَالُ لَهُ: الْبَصْرَةُ فَإِنْ أَنْتَ مَرَرْتَ بِهَا أَوْ دَخَلْتَهَا فَإِيَّاكَ وَسِبَاخَهَا وَكَلَأَهَا ونخيلها وَسُوقَهَا وَبَابَ أُمَرَائِهَا وَعَلَيْكَ بِضَوَاحِيهَا فَإِنَّهُ يَكُونُ بهَا خَسْفٌ وقذفٌ ورجْفٌ وقومٌ يبيتُونَ ويصبحون قردة وَخَنَازِير " رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abdulloh ibn as-Sabboh bizga aytib berdi: Abdulaziz ibn Abdussamad bizga aytib berdi: Muso al-Hannot bizga aytib berdi — uni zikr qilganini bilamanki — Muso ibn Anasdan, u Anas ibn Molikdan rivoyat qildiki, Rasululloh ﷺ unga dedilar: «Ey Anas, odamlar shaharlar quradilar, ularning biri Basra yoki Busayra deb ataladi. Agar sen undan oʻtsang yoki unga kirsang, uning shoʻrxoklaridan, oʻtloqlaridan, bozoridan va amirlari darvozasidan ehtiyot boʻl, uning chekkalariga (yaqin boʻl). Chunki unda yerga botish, (tosh) otilish va zilzila boʻladi va bir qavm boʻladiki, kechasi yotib, ertalab maymun va choʻchqa boʻlib turadilar».Абдуллоҳ ибн ас-Саббоҳ бизга айтиб берди: Абдулазиз ибн Абдуссамад бизга айтиб берди: Мусо ал-Ҳаннот бизга айтиб берди — уни зикр қилганини биламанки — Мусо ибн Анасдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Расулуллоҳ ﷺ унга дедилар: «Эй Анас, одамлар шаҳарлар қурадилар, уларнинг бири Басра ёки Бусайра деб аталади. Агар сен ундан ўтсанг ёки унга кирсанг, унинг шўрхокларидан, ўтлоқларидан, бозоридан ва амирлари дарвозасидан эҳтиёт бўл, унинг чеккаларига (яқин бўл). Чунки унда ерга ботиш, (тош) отилиш ва зилзила бўлади ва бир қавм бўладики, кечаси ётиб, эрталаб маймун ва чўчқа бўлиб турадилар».
وَعَن أنسٍ قَالَ: فَتْحُ القسطنطينة مَعَ قِيَامِ السَّاعَةِ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ. وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Qustantiniyaning fathi Qiyomatning qoyim boʻlishi bilan bir vaqtda boʻladi. Termiziy rivoyat qilib: «Bu — gʻarib hadis», degan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Қустантиниянинг фатҳи Қиёматнинг қойим бўлиши билан бир вақтда бўлади. Термизий ривоят қилиб: «Бу — ғариб ҳадис», деган.
عَنْ أَنَسٍ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ يُرْفَعَ الْعِلْمُ وَيَكْثُرَ الْجَهْلُ وَيَكْثُرَ الزِّنا ويكثُرَ شُربُ الخمرِ ويقِلَّ الرِّجالُ وتكثُرَ النِّسَاءُ حَتَّى يَكُونَ لِخَمْسِينَ امْرَأَةً الْقَيِّمُ الْوَاحِدُ» . وَفِي رِوَايَةٍ: «يَقِلُّ الْعِلْمُ وَيَظْهَرُ الْجَهْلُ» . مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ
(Anas (roziyallohu anhu) aytdi:) Men sizlarga bir hadis(ni) soʻzlab beray — uni men Rasululloh ﷺdan eshitdim; uni sizlarga mendan boshqa hech kim (rivoyat qilib) soʻzlab bermaydi. Men Rasululloh ﷺni: «Albatta qiyomat alomatlaridan — ilmning koʻ tarilishi, johillikning koʻ payishi, zinoning koʻ payishi, xamr (ichkilik) ichishning koʻ payishi, erkaklarning kamayishi va ayollarning koʻ payishi — hatto ellik ayolga bitta qoyim (boquvchi erkak) boʻ lib qoladi», deb aytayotganlarini eshitdim.(Анас (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен сизларга бир ҳадис(ни) сўзлаб берай — уни мен Расулуллоҳ ﷺдан эшитдим; уни сизларга мендан бошқа ҳеч ким (ривоят қилиб) сўзлаб бермайди. Мен Расулуллоҳ ﷺни: «Албатта қиёмат аломатларидан — илмнинг кў тарилиши, жоҳилликнинг кў пайиши, зинонинг кў пайиши, хамр (ичкилик) ичишнинг кў пайиши, эркакларнинг камайиши ва аёлларнинг кў пайиши — ҳатто эллик аёлга битта қойим (боқувчи эркак) бў либ қолади», деб айтаётганларини эшитдим.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَوَّلُ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ نَارٌ تَحْشُرُ النَّاسَ مِنَ الْمَشْرِقِ إِلَى الْمَغْرِبِ» . رَوَاهُ الْبُخَارِيُّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Qiyomat alomatlarining birinchisi — odamlarni mashriqdan magʻribga toʻplaydigan oʻtdir», dedilar. Buxoriy rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Қиёмат аломатларининг биринчиси — одамларни машриқдан мағрибга тўплайдиган ўтдир», дедилар. Бухорий ривоят қилган.
عَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يتقاربَ الزَّمانُ فتكونُ السَّنةُ كالشهرِ والشَّهرُ كالجمعةِ وتكونُ الجمعةُ كاليومِ وَيَكُونُ الْيَوْمُ كَالسَّاعَةِ وَتَكُونُ السَّاعَةُ كَالضَّرْمَةِ بِالنَّارِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Zamon yaqinlashmaguncha qiyomat qoyim boʻlmaydi. Shunda yil oydek, oy haftadek, hafta kundek, kun soatdek, soat esa olovning alangalanishidek (qisqa) boʻladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis bu yoʻldan gʻaribdir. Saʼd ibn Said esa Yahyo ibn Saʼid al-Ansoriyning akasidir.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Замон яқинлашмагунча қиёмат қойим бўлмайди. Шунда йил ойдек, ой ҳафтадек, ҳафта кундек, кун соатдек, соат эса оловнинг алангаланишидек (қисқа) бўлади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис бу йўлдан ғарибдир. Саъд ибн Саид эса Яҳё ибн Саъид ал-Ансорийнинг акасидир.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَا مِنْ نَبِيٍّ إِلَّا أَنْذَرَ أُمَّتَهُ الْأَعْوَرَ الْكَذَّابَ أَلَا إِنَّهُ أَعْوَرُ وَإِنَّ رَبَّكُمْ لَيْسَ بِأَعْوَرَ مَكْتُوبٌ بَيْنَ عَيْنَيْهِ: ك ف ر ". مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Hech bir paygʻambar yoʻqki, oʻz ummatini koʻzi koʻr yolgʻonchidan ogohlantirmagan boʻlsin. Ogoh boʻlinglar, u bir koʻzi koʻrdir, Robbingiz esa koʻr emasdir. Uning ikki koʻzi orasiga ‹kofir› deb yozib qoʻyilgandir», dedilar. Bu hadis hasan sahihdir.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳеч бир пайғамбар йўқки, ўз умматини кўзи кўр ёлғончидан огоҳлантирмаган бўлсин. Огоҳ бўлинглар, у бир кўзи кўрдир, Роббингиз эса кўр эмасдир. Унинг икки кўзи орасига ‹кофир› деб ёзиб қўйилгандир», дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
وَعَنْ أَنَسٍ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «يَتْبَعُ الدَّجَّالَ مِنْ يَهُودِ أصفَهانَ سبعونَ ألفا عَلَيْهِم طيالسة» . رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Dajjolga Asbahon yahudiylaridan yetmish ming (kishi) ergashadi, ularning ustida toylasonlar (kiyimlari) boʻladi», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Дажжолга Асбаҳон яҳудийларидан етмиш минг (киши) эргашади, уларнинг устида тойласонлар (кийимлари) бўлади», дедилар.
عَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَثَلُ هَذِهِ الدُّنْيَا مَثَلُ ثَوْبٍ شُقَّ مِنْ أَوَّلِهِ إِلَى آخِرِهِ فَبَقِيَ مُتَعَلِّقًا بِخَيْطٍ فِي آخِرِهِ فَيُوشِكُ ذَلِكَ الْخَيْطُ أَنْ يَنْقَطِعَ» . رَوَاهُ الْبَيْهَقِيُّ فِي «شُعَبِ الْإِيمَانِ»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bu dunyoning misoli boshidan oxirigacha yirtilgan, oxirida bir ipga osilib qolgan kiyimga oʻxshaydi; oʻsha ip esa yaqinda uzilay deb turadi», dedilar. Buni Bayhaqiy «Shuʼabul-iymon»da rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бу дунёнинг мисоли бошидан охиригача йиртилган, охирида бир ипга осилиб қолган кийимга ўхшайди; ўша ип эса яқинда узилай деб туради», дедилар. Буни Байҳақий «Шуъабул-иймон»да ривоят қилган.
عَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " لَا تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى لَا يُقَالَ فِي الْأَرْضِ: اللَّهُ اللَّهُ ". وَفِي رِوَايَةٍ: " لَا تَقُومُ السَّاعَةُ عَلَى أَحَدٍ يَقُولُ: اللَّهُ الله ". رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yer yuzida ‹Alloh, Alloh› deyilmay qolmaguncha, qiyomat qoyim boʻlmaydi», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ер юзида ‹Аллоҳ, Аллоҳ› дейилмай қолмагунча, қиёмат қойим бўлмайди», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَجُلًا قَالَ: يَا نَبِيَّ اللَّهِ كَيْفَ يُحْشَرُ الْكَافِرُ عَلَى وَجْهِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ؟ قَالَ: «أَلَيْسَ الَّذِي أَمْشَاهُ عَلَى الرِّجْلَيْنِ فِي الدُّنْيَا قَادِرًا عَلَى أَنْ يُمْشِيَهُ عَلَى وَجْهِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ؟» . مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, bir kishi: «Ey Allohning Paygʻambari, qiyomat kuni kofir yuzi ustida (sudralib) toʻplanadimi?» dedi. U zot: «Uni dunyoda ikki oyoq ustida yurgʻazgan Zot — qiyomat kuni uni yuzi ustida yurgʻazishga qodir emasmi?» dedilar. Qatoda: «Ha, Robbimizning izzatiga qasamki (qodirdir)» dedi.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, бир киши: «Эй Аллоҳнинг Пайғамбари, қиёмат куни кофир юзи устида (судралиб) тўпланадими?» деди. У зот: «Уни дунёда икки оёқ устида юрғазган Зот — қиёмат куни уни юзи устида юрғазишга қодир эмасми?» дедилар. Қатода: «Ҳа, Роббимизнинг иззатига қасамки (қодирдир)» деди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَضَحِكَ فَقَالَ:
هَلْ تَدْرُونَ مِمَّا أَضْحَكُ؟ ". قَالَ: قُلْنَا: اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ: " مِنْ مُخَاطَبَةِ الْعَبْدِ رَبَّهُ يَقُولُ: يَا رَبِّ أَلَمْ تُجِرْنِي مِنَ الظُّلْمِ؟ " قَالَ: " يَقُولُ: بَلَى ". قَالَ: " فَيَقُولُ: فَإِنِّي لَا أُجِيزُ عَلَى نَفْسِي إِلَّا شَاهِدًا مِنِّي ". قَالَ: فَيَقُولُ: كَفَى بِنَفْسِكَ الْيَوْمَ عَلَيْكَ شَهِيدًا وَبِالْكِرَامِ الْكَاتِبِينَ شُهُودًا ". قَالَ: " فَيُخْتَمُ عَلَى فِيهِ فَيُقَالُ لِأَرْكَانِهِ: انْطِقِي ". قَالَ: «فَتَنْطِقُ بِأَعْمَالِهِ ثُمَّ يُخَلَّى بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْكَلَامِ» . قَالَ: " فَيَقُولُ: بُعْدًا لَكُنَّ وَسُحْقًا فعنكنَّ كنتُ أُناضلُ ". رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ ning huzurida edik. Shunda u zot kulib: «Nima sababdan kulayotganimni bilasizlarmi?» dedilar. Biz: «Alloh va Uning Rasuli yaxshi biluvchidir», dedik. (Rasululloh ﷺ): «Bandaning Robbi bilan munozara qilishidan (kuldim). U: ‹Ey Robbim! Sen meni zulmdan himoya qilmaganmiding?› deydi. (Alloh): ‹Ha, (himoya qilganman)›, deydi. U: ‹Men oʻz ustimdan oʻzimdan boshqa guvohni qabul qilmayman›, deydi. (Alloh): ‹Bugun oʻzingning oʻzing ustingdan guvoh boʻlishing va Kiromul-Kotibin (sharafli kotib farishtalar)ning guvoh boʻlishlari kifoya›, deydi. Soʻng uning ogʻziga muhr bosiladi va uning aʼzolariga: ‹Soʻzlanglar!› deyiladi. Shunda ular uning amallarini soʻzlaydi. Soʻng u bilan soʻzlash oʻrtasi (yana) ochib qoʻyiladi. Shunda u (aʼzolariga): ‹Yoʻqolinglar, gʻoyib boʻlinglar! Men sizlar uchun (himoyangizda) kurashardim›, deydi», — dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурида эдик. Шунда у зот кулиб: «Нима сабабдан кулаётганимни биласизларми?» дедилар. Биз: «Аллоҳ ва Унинг Расули яхши билувчидир», дедик. (Расулуллоҳ ﷺ): «Банданинг Робби билан мунозара қилишидан (кулдим). У: ‹Эй Роббим! Сен мени зулмдан ҳимоя қилмаганмидинг?› дейди. (Аллоҳ): ‹Ҳа, (ҳимоя қилганман)›, дейди. У: ‹Мен ўз устимдан ўзимдан бошқа гувоҳни қабул қилмайман›, дейди. (Аллоҳ): ‹Бугун ўзингнинг ўзинг устингдан гувоҳ бўлишинг ва Киромул-Котибин (шарафли котиб фаришталар)нинг гувоҳ бўлишлари кифоя›, дейди. Сўнг унинг оғзига муҳр босилади ва унинг аъзоларига: ‹Сўзланглар!› дейилади. Шунда улар унинг амалларини сўзлайди. Сўнг у билан сўзлаш ўртаси (яна) очиб қўйилади. Шунда у (аъзоларига): ‹Йўқолинглар, ғойиб бўлинглар! Мен сизлар учун (ҳимоянгизда) курашардим›, дейди», — дедилар.
عَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " بَيْنَا أَنَا أَسِيرُ فِي الجنَّةِ إِذا أَنا بنهر حافتاه الدُّرِّ الْمُجَوَّفِ قُلْتُ: مَا هَذَا يَا جِبْرِيلُ؟ قَالَ: الْكَوْثَرُ الَّذِي أَعْطَاكَ رَبُّكَ فَإِذَا طِينُهُ مِسْكٌ أذفر ". رَوَاهُ البُخَارِيّ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Men jannatda yurib borayotsam, toʻsatdan oldimda bir daryo paydo boʻldi, uning ikki qirgʻogʻi marvarid gumbazlardan (iborat) edi. Farishtaga: ‹Bu nima?› dedim. U: ‹Bu — Alloh senga ato etgan Kavsardir›, dedi», dedilar. (Anas) aytdi: «Soʻngra u qoʻlini loyga urib, undan mushk chiqardi. Keyin men uchun Sidratul-muntaho koʻtarildi va men uning yonida ulkan bir nurni koʻrdim.» Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. U Anasdan boshqa yoʻllar bilan ham rivoyat qilingan.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мен жаннатда юриб бораётсам, тўсатдан олдимда бир дарё пайдо бўлди, унинг икки қирғоғи марварид гумбазлардан (иборат) эди. Фариштага: ‹Бу нима?› дедим. У: ‹Бу — Аллоҳ сенга ато этган Кавсардир›, деди», дедилар. (Анас) айтди: «Сўнгра у қўлини лойга уриб, ундан мушк чиқарди. Кейин мен учун Сидратул-мунтаҳо кўтарилди ва мен унинг ёнида улкан бир нурни кўрдим.» Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У Анасдан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган.