حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ: أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرِ بْنِ أَبِي كَثِيرٍ قَالَ: أَخْبَرَنِي زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ أَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ: إِنِّي خَطَبْتُ امْرَأَةً، فَأَبَتْ أَنْ تَنْكِحَنِي، وَخَطَبَهَا غَيْرِي، فَأَحَبَّتْ أَنْ تَنْكِحَهُ، فَغِرْتُ عَلَيْهَا فَقَتَلْتُهَا، فَهَلْ لِي مِنْ تَوْبَةٍ؟ قَالَ: أُمُّكَ حَيَّةٌ؟ قَالَ: لاَ، قَالَ: تُبْ إِلَى اللهِ عَزَّ وَجَلَّ، وَتَقَرَّبْ إِلَيْهِ مَا اسْتَطَعْتَ. فَذَهَبْتُ فَسَأَلْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ: لِمَ سَأَلْتَهُ عَنْ حَيَاةِ أُمِّهِ؟ فَقَالَ: إِنِّي لاَ أَعْلَمُ عَمَلاً أَقْرَبَ إِلَى اللهِ عَزَّ وَجَلَّ مِنْ بِرِّ الْوَالِدَةِ.
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kuni Rasululloh ﷺ Iyd al-Adho yoki Fitr namoziga namozgohga chiqdilar. Soʻng ayollar yonidan oʻtib: «Ey ayollar, sadaqa beringlar; chunki men doʻzax ahlining koʻpchiligi sizlar (ayollar) ekanligini koʻrdim», — dedilar. Ular: «Nega, yo Rasululloh?» — dedi. U zot: «Sizlar koʻp laʼnat aytasizlar va erlaringizga noshukrlik qilasizlar. Men aql va dinda sizlardan koʻra koʻproq nuqsonli (kimsani) koʻrmadim. Ehtiyotkor, aqlli kishi ham baʼzi (ayol)laringiz tufayli yoʻldan ozishi mumkin», — dedilar. Ayollar: «Yo Rasululloh, bizning aql va dinimizdagi nuqson nima?» — dedi. U zot: «Ikki ayolning guvohligi bir erkak guvohligiga teng emasmi?» — dedilar. Ular: «Ha», — dedi. U zot: «Mana shu — uning aqlidagi nuqson. Ayol hayz paytida namoz ham, roʻza ham tutmaydi-ku, shunday emasmi?» — dedilar. Ayollar: «Ha», — dedi. U zot: «Mana shu — uning dinidagi nuqson», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир куни Расулуллоҳ ﷺ Ийд ал-Адҳо ёки Фитр намозига намозгоҳга чиқдилар. Сўнг аёллар ёнидан ўтиб: «Эй аёллар, садақа беринглар; чунки мен дўзах аҳлининг кўпчилиги сизлар (аёллар) эканлигини кўрдим», — дедилар. Улар: «Нега, ё Расулуллоҳ?» — деди. У зот: «Сизлар кўп лаънат айтасизлар ва эрларингизга ношукрлик қиласизлар. Мен ақл ва динда сизлардан кўра кўпроқ нуқсонли (кимсани) кўрмадим. Эҳтиёткор, ақлли киши ҳам баъзи (аёл)ларингиз туфайли йўлдан озиши мумкин», — дедилар. Аёллар: «Ё Расулуллоҳ, бизнинг ақл ва динимиздаги нуқсон нима?» — деди. У зот: «Икки аёлнинг гувоҳлиги бир эркак гувоҳлигига тенг эмасми?» — дедилар. Улар: «Ҳа», — деди. У зот: «Мана шу — унинг ақлидаги нуқсон. Аёл ҳайз пайтида намоз ҳам, рўза ҳам тутмайди-ку, шундай эмасми?» — дедилар. Аёллар: «Ҳа», — деди. У зот: «Мана шу — унинг динидаги нуқсон», — дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سِنَانٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ: حَدَّثَنَا هِلاَلُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ قَالَ: لَقِيتُ عَبْدَ اللهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ فَقُلْتُ: أَخْبِرْنِي عَنْ صِفَةِ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم فِي التَّوْرَاةِ، قَالَ: فَقَالَ: أَجَلْ وَاللَّهِ، إِنَّهُ لَمَوْصُوفٌ فِي التَّوْرَاةِ بِبَعْضِ صِفَتِهِ فِي الْقُرْآنِ: {يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ إِنَّا أَرْسَلْنَاكَ شَاهِدًا وَمُبَشِّرًا وَنَذِيرًا}، وَحِرْزًا لِلأُمِّيِّينَ، أَنْتَ عَبْدِي وَرَسُولِي، سَمَّيْتُكَ الْمُتَوَكِّلَ، لَيْسَ بِفَظٍّ وَلاَ غَلِيظٍ، وَلاَ صَخَّابٍ فِي الأَسْوَاقِ، وَلاَ يَدْفَعُ بِالسَّيِّئَةِ السَّيِّئَةَ، وَلَكِنْ يَعْفُو وَيَغْفِرُ، وَلَنْ يَقْبِضَهُ اللَّهُ تَعَالَى حَتَّى يُقِيمَ بِهِ الْمِلَّةَ الْعَوْجَاءَ، بِأَنْ يَقُولُوا: لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَيَفْتَحُوا بِهَا أَعْيُنًا عُمْيًا، وَآذَانًا صُمًّا، وَقُلُوبًا غُلْفًا.
Ato ibn Yasor (Abdulloh ibn Amr ibn Osdan) rivoyat qiladi: Men Abdulloh ibn Amr ibn Os bilan uchratdim va undan: «Menga Allohning Rasuli ﷺ ning Tavrotda (yaʼni Muso alayhissalomga berilgan vahyda) zikr qilingan sifatlari haqida ayting», — dedim. U: «Ha. Allohga qasamki, u zot Tavrotda — Qurʼonda unga nisbat berilgan baʼzi sifatlar bilan — mana shunday tavsiflangan: ‹Ey Paygʻambar! Biz seni — (Allohning haq diniga) guvoh, (moʻminlarga) xushxabar beruvchi va (kofirlarga) ogohlantiruvchi hamda ummiylar (savodsizlar)ning posboni qilib — joʻnatdik. Sen Mening bandam va Mening Rasulimsan. Men seni «al-Mutavakkil» (Allohga tavakkal qiluvchi) deb atadim. Sen qoʻpol, qattiqqoʻl ham emassan, bozorlarda shovqin soluvchi (baqiroq) ham emassan. Sen yomonlik qilganlarga yomonlik bilan javob bermaysan, balki ularni avf etib, kechirasan. Alloh u zotni (Paygʻambarni) — egri (qavmni), ‹La ilaha illalloh› (Allohdan boshqa iloh yoʻq) deb aytdirib, toʻgʻrilamaguncha — vafot etqizmaydi; shu (kalima) bilan koʻr koʻzlar, kar quloqlar va parda tortilgan qalblar ochiladi›», — dedi.Ато ибн Ясор (Абдуллоҳ ибн Амр ибн Осдан) ривоят қилади: Мен Абдуллоҳ ибн Амр ибн Ос билан учратдим ва ундан: «Менга Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг Тавротда (яъни Мусо алайҳиссаломга берилган ваҳйда) зикр қилинган сифатлари ҳақида айтинг», — дедим. У: «Ҳа. Аллоҳга қасамки, у зот Тавротда — Қуръонда унга нисбат берилган баъзи сифатлар билан — мана шундай тавсифланган: ‹Эй Пайғамбар! Биз сени — (Аллоҳнинг ҳақ динига) гувоҳ, (мўминларга) хушхабар берувчи ва (кофирларга) огоҳлантирувчи ҳамда уммийлар (саводсизлар)нинг посбони қилиб — жўнатдик. Сен Менинг бандам ва Менинг Расулимсан. Мен сени «ал-Мутаваккил» (Аллоҳга таваккал қилувчи) деб атадим. Сен қўпол, қаттиққўл ҳам эмассан, бозорларда шовқин солувчи (бақироқ) ҳам эмассан. Сен ёмонлик қилганларга ёмонлик билан жавоб бермайсан, балки уларни авф этиб, кечирасан. Аллоҳ у зотни (Пайғамбарни) — эгри (қавмни), ‹Ла илаҳа иллаллоҳ› (Аллоҳдан бошқа илоҳ йўқ) деб айтдириб, тўғриламагунча — вафот этқизмайди; шу (калима) билан кўр кўзлар, кар қулоқлар ва парда тортилган қалблар очилади›», — деди.