HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Ibn Abu Najih

Rivoyatlari 4 ta, 6 toʻplamda.Ривоятлари 4 та, 6 тўпламда. Hadislarda 11 marta tilga olingan.Ҳадисларда 11 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари4Haqida aytilganҲақида айтилган11
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиTirmiziy 4Mishkat 3Buxoriy 1Muslim 1Abu Dovud 1Shamail 1
Mishkat · 1045SahihСаҳиҳ

وَعَن جُبَير بن مطعم أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «يَا بَنِي عَبْدَ مَنَافٍ لَا تَمْنَعُوا أَحَدًا طَافَ بِهَذَا الْبَيْتِ وَصَلَّى آيَةً سَاعَةَ شَاءَ مِنْ لَيْلٍ أَوْ نَهَارٍ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ

Jubayr ibn Mutʼim (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Ey Abdu Manof oʻgʻillari! Kechasi yoki kunduzi xohlagan soatda bu Baytni tavof qilgan va namoz oʻqigan hech kimni man qilmanglar», dedilar. Bu bobda Ibn Abbos va Abu Zardan ham (hadis) bor. Abu Iso aytdi: Jubayr ibn Mutʼimning hadisi hasan sahihdir. Buni Abdulloh ibn Abu Najih ham Abdulloh ibn Bobahdan rivoyat qilgan. Makkada asrdan keyin va subhdan keyin namoz oʻqish haqida ilm ahli ixtilof qilganlar. Baʼzilari: ‹Asrdan keyin va subhdan keyin namoz oʻqish va tavof qilishda zarar yoʻq›, deganlar. Bu Shofiʼiy, Ahmad va Ishoqning soʻzi boʻlib, ular Nabiy ﷺning shu hadisi bilan dalil keltirganlar. Baʼzilari esa: ‹Asrdan keyin tavof qilsa, quyosh botguncha namoz oʻqimaydi; subh namozidan keyin tavof qilsa ham, quyosh chiqquncha namoz oʻqimaydi›, deganlar. Ular Umarning subh namozidan keyin tavof qilib, namoz oʻqimagani, Makkadan chiqib Ziy Tuvoga tushgancha (kutib), quyosh chiqqanidan soʻng namoz oʻqigani haqidagi hadisi bilan dalil keltirganlar. Bu Sufyon as-Savriy va Molik ibn Anasning soʻzidir.Жубайр ибн Мутъим (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Эй Абду Маноф ўғиллари! Кечаси ёки кундузи хоҳлаган соатда бу Байтни тавоф қилган ва намоз ўқиган ҳеч кимни ман қилманглар», дедилар. Бу бобда Ибн Аббос ва Абу Зардан ҳам (ҳадис) бор. Абу Исо айтди: Жубайр ибн Мутъимнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Буни Абдуллоҳ ибн Абу Нажиҳ ҳам Абдуллоҳ ибн Бобаҳдан ривоят қилган. Маккада асрдан кейин ва субҳдан кейин намоз ўқиш ҳақида илм аҳли ихтилоф қилганлар. Баъзилари: ‹Асрдан кейин ва субҳдан кейин намоз ўқиш ва тавоф қилишда зарар йўқ›, деганлар. Бу Шофиъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзи бўлиб, улар Набий ﷺнинг шу ҳадиси билан далил келтирганлар. Баъзилари эса: ‹Асрдан кейин тавоф қилса, қуёш ботгунча намоз ўқимайди; субҳ намозидан кейин тавоф қилса ҳам, қуёш чиққунча намоз ўқимайди›, деганлар. Улар Умарнинг субҳ намозидан кейин тавоф қилиб, намоз ўқимагани, Маккадан чиқиб Зий Тувога тушганча (кутиб), қуёш чиққанидан сўнг намоз ўқигани ҳақидаги ҳадиси билан далил келтирганлар. Бу Суфён ас-Саврий ва Молик ибн Анаснинг сўзидир.

Mishkat · 2688Muttafaqun alayhМуттафақун алайҳ

وَعَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَرَّ بِهِ وَهُوَ بِالْحُدَيْبِيَةَ قَبْلَ أَنْ يَدْخُلَ مَكَّةَ وَهُوَ مُحْرِمٌ وَهُوَ يُوقِدُ تَحْتَ قِدْرٍ وَالْقَمْلُ تهافت عَلَى وَجْهِهِ فَقَالَ: «أَتُؤْذِيكَ هَوَامُّكَ؟» . قَالَ: نَعَمْ. قَالَ: «فَاحْلِقْ رَأْسَكَ وَأَطْعِمْ فَرَقًا بَيْنَ سِتَّةِ مَسَاكِينَ» . وَالْفَرَقُ: ثَلَاثَةُ آصُعٍ: «أَوْ صُمْ ثَلَاثَةَ أَيَّام أوانسك نسيكة»

Kaʼb ibn Ujra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Hudaybiyada, Makkaga kirishlaridan oldin uning yonidan oʻtdilar, u (Kaʼb) esa ihromda boʻlib, qozon ostida olov yoqayotgan, bitlar uning yuziga toʻkilayotgan edi. Shunda (u zot): «Mana shu hasharotlaring seni bezovta qilyaptimi?» dedilar. (Kaʼb): «Ha», dedi. (U zot): «Boshingni qirib tashla-da, olti miskinga bir faraq (don) taomlantir — faraq uch soʼdir — yoki uch kun roʻza tut, yoki bir jonliq qurbonlik qil», dedilar. Ibn Abu Najih: «Yoki bir qoʻy soʻy», dedi.Каъб ибн Ужра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Ҳудайбияда, Маккага киришларидан олдин унинг ёнидан ўтдилар, у (Каъб) эса иҳромда бўлиб, қозон остида олов ёқаётган, битлар унинг юзига тўкилаётган эди. Шунда (у зот): «Мана шу ҳашаротларинг сени безовта қиляптими?» дедилар. (Каъб): «Ҳа», деди. (У зот): «Бошингни қириб ташла-да, олти мискинга бир фарақ (дон) таомлантир — фарақ уч сўдир — ёки уч кун рўза тут, ёки бир жонлиқ қурбонлик қил», дедилар. Ибн Абу Нажиҳ: «Ёки бир қўй сўй», деди.

وَعَن أم هَانِئ قَالَتْ: قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَيْنَا بِمَكَّةَ قَدْمَةً وَلَهُ أَرْبَعُ غَدَائِرَ. رَوَاهُ أَحْمَدُ وَأَبُو دَاوُدَ وَالتِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ

Ummu Honiʼ (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺ Makkaga keldilar va u zotning toʻrtta oʻrim (sochlari) bor edi», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Abdulloh ibn Abu Najih makkalik (kishi)dir, Abu Najihning ismi Yasordir.Умму Ҳониъ (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺ Маккага келдилар ва у зотнинг тўртта ўрим (сочлари) бор эди», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Абдуллоҳ ибн Абу Нажиҳ маккалик (киши)дир, Абу Нажиҳнинг исми Ясордир.