HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Jobir ibn Samura

Rivoyatlari 159 ta, 12 toʻplamda.Ривоятлари 159 та, 12 тўпламда. Hadislarda 13 marta tilga olingan.Ҳадисларда 13 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари159Haqida aytilganҲақида айтилган13
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиMuslim 45Abu Dovud 24Mishkat 23Tirmiziy 19Nasoiy 17Ibn Moja 9Buxoriy 7Shamail 6
Mishkat · 2738SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ الله سمى الْمَدِينَة طابة» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta musulmonlardan — yoki moʻminlardan — bir jamoa Kisro xonadonining oq (saroyda) joylashgan xazinasini fath qiladi». Qutayba: «musulmonlardan» dedi va shubha qilmadi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта мусулмонлардан — ёки мўминлардан — бир жамоа Кисро хонадонининг оқ (саройда) жойлашган хазинасини фатҳ қилади». Қутайба: «мусулмонлардан» деди ва шубҳа қилмади.

Mishkat · 3343SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «إِذا أعْطى الله أحدكُم خيرا فليبدأ بِنَفسِهِ وَأهل بَيته» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh biringizga xayr (mol-davlat) ato etsa, avval oʻzidan va ahli oilasidan boshlasin», dedilar. Muslim rivoyat qilgan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ бирингизга хайр (мол-давлат) ато этса, аввал ўзидан ва аҳли оиласидан бошласин», дедилар. Муслим ривоят қилган.

Mishkat · 3712BoshqaБошқа

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم يَقُول: " ثلاثةٌ أَخَافُ عَلَى أُمَّتِي: الِاسْتِسْقَاءُ بِالْأَنْوَاءِ وَحَيْفُ السُّلْطَانِ وَتَكْذيب الْقدر "

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta musulmonlardan — yoki moʻminlardan — bir jamoa Kisro xonadonining oq (saroyda) joylashgan xazinasini fath qiladi». Qutayba: «musulmonlardan» dedi va shubha qilmadi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта мусулмонлардан — ёки мўминлардан — бир жамоа Кисро хонадонининг оқ (саройда) жойлашган хазинасини фатҳ қилади». Қутайба: «мусулмонлардан» деди ва шубҳа қилмади.

Mishkat · 3801SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَنْ يَبْرَحَ هَذَا الدِّينُ قَائِمًا يُقَاتِلُ عَلَيْهِ عِصَابَةٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ حَتَّى تقوم السَّاعَة» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Bu din tik turgan holda davom etaveradi, musulmonlardan bir guruh uning (yoʻlida) jang qilib turadi, toki qiyomat qoyim boʻlguniga qadar».Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дедилар: «Бу дин тик турган ҳолда давом этаверади, мусулмонлардан бир гуруҳ унинг (йўлида) жанг қилиб туради, токи қиёмат қойим бўлгунига қадар».

Mishkat · 5417SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «لَتَفْتَحَنَّ عِصَابَةٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ كَنْزَ آلِ كِسْرَى الَّذِي فِي الْأَبْيَض» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta musulmonlardan — yoki moʻminlardan — bir jamoa Kisro xonadonining oq (saroyda) joylashgan xazinasini fath qiladi». Qutayba: «musulmonlardan» dedi va shubha qilmadi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта мусулмонлардан — ёки мўминлардан — бир жамоа Кисро хонадонининг оқ (саройда) жойлашган хазинасини фатҳ қилади». Қутайба: «мусулмонлардан» деди ва шубҳа қилмади.

Mishkat · 5438SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ بَيْنَ يَدَيِ السَّاعَةِ كَذَّابِينَ فَاحْذَرُوهُمْ» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: men Rasululloh ﷺ ning: «Albatta, qiyomat oldidan koʻplab yolgʻonchilar (paydo) boʻladi», — deyayotganlarini eshitdim. Abul-Ahvas hadisida (rovi) shu (soʻzlarni) ziyoda qildi: «Men unga: ‹Sen buni Rasululloh ﷺ dan eshitganmisan?› dedim. U: ‹Ha›, dedi».Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: мен Расулуллоҳ ﷺ нинг: «Албатта, қиёмат олдидан кўплаб ёлғончилар (пайдо) бўлади», — деяётганларини эшитдим. Абул-Аҳвас ҳадисида (рови) шу (сўзларни) зиёда қилди: «Мен унга: ‹Сен буни Расулуллоҳ ﷺ дан эшитганмисан?› дедим. У: ‹Ҳа›, деди».

Mishkat · 5779SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَدْ شَمِطَ مُقَدَّمُ رَأْسِهِ وَلِحْيَتِهِ وَكَانَ إِذَا ادَّهَنَ لَمْ يَتَبَيَّنْ وَإِذَا شَعِثَ رَأْسُهُ تَبَيَّنَ وَكَانَ كَثِيرَ شَعْرِ اللِّحْيَةِ فَقَالَ رَجُلٌ: وَجْهُهُ مِثْلُ السَّيْفِ؟ قَالَ: لَا بَلْ كَانَ مِثْلَ الشَّمْسِ وَالْقَمَرِ وَكَانَ مُسْتَدِيرًا وَرَأَيْتُ الْخَاتَمَ عِنْدَ كَتِفِهِ مِثْلَ بَيْضَة الْحَمَامَة يشبه جسده ". رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning bosh va soqollarining old qismi oqargan edi. (U zot) yogʻ surtganlarida (oqligi) bilinmas, soch-soqollari toʻzgʻiganda esa (oqligi) bilinardi. Uning ﷺ soqollari qalin edi. Bir kishi: «Uning yuzi qilichga oʻxshasharmidi?» dedi. (Jobir): «Yoʻq, balki uning yuzi quyosh va oydek (yorugʻ) va dumaloq edi», dedi. «Men Paygʻambar ﷺ ning kifti yonida kaptar tuxumiday boʻlgan (nubuvvat) muhrini koʻrdim, uning rangi tanasining rangiga oʻxshar edi», dedi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг бош ва соқолларининг олд қисми оқарган эди. (У зот) ёғ суртганларида (оқлиги) билинмас, соч-соқоллари тўзғиганда эса (оқлиги) билинарди. Унинг ﷺ соқоллари қалин эди. Бир киши: «Унинг юзи қиличга ўхшашармиди?» деди. (Жобир): «Йўқ, балки унинг юзи қуёш ва ойдек (ёруғ) ва думалоқ эди», деди. «Мен Пайғамбар ﷺ нинг кифти ёнида каптар тухумидай бўлган (нубувват) муҳрини кўрдим, унинг ранги танасининг рангига ўхшар эди», деди.

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَاةَ الْأُولَى ثُمَّ خَرَجَ إِلَى أَهْلِهِ وَخَرَجْتُ مَعَهُ فَاسْتَقْبَلَهُ وِلْدَانٌ فَجَعَلَ يَمْسَحُ خَدَّيْ أَحَدِهِمْ وَاحِدًا وَاحِدًا وَأَمَّا أَنَا فَمَسَحَ خَدِّي فَوَجَدْتُ لِيَدِهِ بردا وريحاً كَأَنَّمَا أَخْرَجَهَا مِنْ جُؤْنَةِ عَطَّارٍ. رَوَاهُ مُسْلِمٌ

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ bilan peshin namozini oʻqidim. Soʻng u zot oilalari tomon chiqdilar, men ham u zot bilan chiqdim. (Yoʻlda) bolalar u zotni qarshiladilar. U zot ularning har birining yuziga birma-bir (qoʻllarini) surta boshladilar. (Jobir) dedi: Menga kelsak, mening ham yuzimga surtdilar. (Jobir) dedi: Men u zotning qoʻllarida bir salqinlik yoki bir xushboʻylik sezdim, goʻyo uni attorning xushboʻylik solingan idishidan chiqargandek edi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ билан пешин намозини ўқидим. Сўнг у зот оилалари томон чиқдилар, мен ҳам у зот билан чиқдим. (Йўлда) болалар у зотни қаршиладилар. У зот уларнинг ҳар бирининг юзига бирма-бир (қўлларини) сурта бошладилар. (Жобир) деди: Менга келсак, менинг ҳам юзимга суртдилар. (Жобир) деди: Мен у зотнинг қўлларида бир салқинлик ёки бир хушбўйлик сездим, гўё уни атторнинг хушбўйлик солинган идишидан чиқаргандек эди.

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: رَأَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي لَيْلَةٍ إِضْحِيَانٍ فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَإِلَى الْقَمَرِ وَعَلَيْهِ حُلَّةٌ حَمْرَاءُ فَإِذَا هُوَ أَحْسَنُ عِنْدِي مِنَ الْقَمَرِ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ والدارمي

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺni oydin bir kechada koʻrdim. Bas, men goh Rasululloh ﷺga, goh oyga qaray boshladim. U zotning ustida qizil hulla (kiyim) bor edi. Nogahon u zot menga oydan ham koʻra koʻrkamroq (chiroyliroq) koʻrindilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Ashʼasning hadisi sifatidagina bilamiz.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺни ойдин бир кечада кўрдим. Бас, мен гоҳ Расулуллоҳ ﷺга, гоҳ ойга қарай бошладим. У зотнинг устида қизил ҳулла (кийим) бор эди. Ногаҳон у зот менга ойдан ҳам кўра кўркамроқ (чиройлироқ) кўриндилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ашъаснинг ҳадиси сифатидагина биламиз.

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ فِي سَاقَيْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حُمُوشَةٌ وَكَانَ لَا يَضْحَكُ إِلَّا تَبَسُّمًا وَكُنْتُ إِذَا نَظَرْتُ إِلَيْهِ قُلْتُ: أَكْحَلُ الْعَيْنَيْنِ وَلَيْسَ بأكحل. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺning boldirlarida ozgina ozgʻinlik bor edi, faqat tabassum qilib kular edilar. Men ularga qaraganimda, koʻzlariga surma tortgan deb oʻylardim, holbuki surma tortmagan edilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻldan hasan sahih gʻaribdir.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺнинг болдирларида озгина озғинлик бор эди, фақат табассум қилиб кулар эдилар. Мен уларга қараганимда, кўзларига сурма тортган деб ўйлардим, ҳолбуки сурма тортмаган эдилар», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ طَوِيلَ الصَّمْتِ. رَوَاهُ فِي «شرح السّنة»

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ koʻp sukut saqlar edilar. «Sharhus-sunna»da rivoyat qilingan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ кўп сукут сақлар эдилар. «Шарҳус-сунна»да ривоят қилинган.

Mishkat · 5853SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنِّي لَأَعْرِفُ حَجَرًا بِمَكَّةَ كَانَ يُسَلِّمُ عَلَيَّ قَبْلَ أَنْ أُبعث إِني لأعرفه الْآن» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Albatta, men Makkada bir toshni bilamanki, u menga paygʻambar qilib yuborilishimdan oldin salom berar edi. Men uni hozir ham bilaman», dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Албатта, мен Маккада бир тошни биламанки, у менга пайғамбар қилиб юборилишимдан олдин салом берар эди. Мен уни ҳозир ҳам биламан», дедилар.

Mishkat · 305SahihСаҳиҳ

وَعَن جَابر بن سَمُرَة أَنَّ رَجُلًا سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ الْغَنَمِ؟ قَالَ: «إِنْ شِئْتَ فَتَوَضَّأْ وَإِنْ شِئْتَ فَلَا تَتَوَضَّأْ» . قَالَ أَنَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ الْإِبِلِ؟ قَالَ: «نَعَمْ فَتَوَضَّأْ مِنْ لُحُومِ الْإِبِلِ» قَالَ: أُصَلِّي فِي مَرَابِضِ الْغَنَمِ قَالَ: «نَعَمْ» قَالَ: أُصَلِّي فِي مبارك الْإِبِل؟ قَالَ: «لَا» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Rasululloh ﷺ dan: «Qoʻy goʻshtidan (yegach) tahorat olaymi?» — deb soʻradi. U zot: «Xohlasang, tahorat ol; xohlamasang, tahorat olma», — dedilar. U: «Tuya goʻshtidan (yegach) tahorat olaymi?» — dedi. U zot: «Ha, tuya goʻshtidan (yegach) tahorat ol», — dedilar. U: «Qoʻy qoʻtonlarida namoz oʻqiyveraymi?» — dedi. U zot: «Ha», — dedilar. U: «Tuya qoʻnalgʻalarida namoz oʻqiyveraymi?» — dedi. U zot: «Yoʻq», — dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Расулуллоҳ ﷺ дан: «Қўй гўштидан (егач) таҳорат олайми?» — деб сўради. У зот: «Хоҳласанг, таҳорат ол; хоҳламасанг, таҳорат олма», — дедилар. У: «Туя гўштидан (егач) таҳорат олайми?» — деди. У зот: «Ҳа, туя гўштидан (егач) таҳорат ол», — дедилар. У: «Қўй қўтонларида намоз ўқийверайми?» — деди. У зот: «Ҳа», — дедилар. У: «Туя қўналғаларида намоз ўқийверайми?» — деди. У зот: «Йўқ», — дедилар.

Mishkat · 617SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي الصَّلَوَاتِ نَحْوًا مِنْ صَلَاتِكُمْ وَكَانَ يُؤَخِّرُ الْعَتَمَةَ بَعْدَ صَلَاتكُمْ شَيْئا وَكَانَ يخف الصَّلَاة. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ namozlarni sizlarning namozingizga oʻxshatib oʻqir edilar, biroq xuftonni (oxirgi xufton namozini) sizlar oʻqiydigan vaqtdan biroz kechiktirar edilar va namozni yengil oʻqir edilar. Abu Komilning rivoyatida «yuxaffifu» (yengillashtirar edilar) (deb kelgan).Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ намозларни сизларнинг намозингизга ўхшатиб ўқир эдилар, бироқ хуфтонни (охирги хуфтон намозини) сизлар ўқийдиган вақтдан бироз кечиктирар эдилар ва намозни енгил ўқир эдилар. Абу Комилнинг ривоятида «юхаффифу» (енгиллаштирар эдилар) (деб келган).

Mishkat · 830SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ ب (اللَّيْل إِذا يغشى) وَفِي رِوَايَةٍ بِ (سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الْأَعْلَى) وَفِي الْعَصْرِ نَحْوَ ذَلِكَ وَفِي الصُّبْحِ أَطْوَلَ من ذَلِك. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Nabiy ﷺ peshin namozida {Oʻrab oluvchi tunga qasamki} (Layl surasi 1) (surasini), asrda ham shunga oʻxshash, subhda esa ulardan koʻra uzunroq (suralarni) oʻqir edilar».Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Набий ﷺ пешин намозида {Ўраб олувчи тунга қасамки} (Лайл сураси 1) (сурасини), асрда ҳам шунга ўхшаш, субҳда эса улардан кўра узунроқ (сураларни) ўқир эдилар».

Mishkat · 835SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي الْفَجْرِ ب (ق وَالْقُرْآن الْمجِيد) وَنَحْوِهَا وَكَانَتْ صَلَاتُهُ بَعْدُ تَخْفِيفًا. رَوَاهُ مُسْلِمٌ

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ bomdod namozida {Qof, val-Qurʼanil majid} (Qof surasi) va shunga oʻxshash suralarni oʻqirdilar, undan keyingi namozlari esa yengil boʻlardi. Muslim rivoyat qilgan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ бомдод намозида {Қоф, вал-Қуръанил мажид} (Қоф сураси) ва шунга ўхшаш сураларни ўқирдилар, ундан кейинги намозлари эса енгил бўларди. Муслим ривоят қилган.

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي صَلَاةِ الْمَغْرِبِ لَيْلَةَ الْجُمُعَةِ: (قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ) و (قل هُوَ الله أحد) رَوَاهُ فِي شرح السّنة وَرَوَاهُ ابْنُ مَاجَهْ عَنِ ابْنِ عُمَرَ إِلَّا أَنه لم يذكر «لَيْلَة الْجُمُعَة»

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ juma kechasi shom namozida {Qul yo ayyuhal kofirun} (Kofirun surasi) va {Qul huvallohu ahad} (Ixlos surasi)ni oʻqirdilar. Buni Bagʻaviy «Sharhus-sunna»da rivoyat qilgan. Ibn Moja esa uni Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilib, «juma kechasi»ni zikr qilmagan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ жума кечаси шом намозида {Қул ё айюҳал кофирун} (Кофирун сураси) ва {Қул ҳуваллоҳу аҳад} (Ихлос сураси)ни ўқирдилар. Буни Бағавий «Шарҳус-сунна»да ривоят қилган. Ибн Можа эса уни Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилиб, «жума кечаси»ни зикр қилмаган.

Mishkat · 1091SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرَآنَا حلقا فَقَالَ: «مَالِي أَرَاكُمْ عِزِينَ؟» ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا فَقَالَ: «أَلَا تَصُفُّونَ كَمَا تَصُفُّ الْمَلَائِكَةُ عِنْدَ رَبِّهَا؟» فَقُلْنَا: يَا رَسُولَ اللَّهِ وَكَيْفَ تَصُفُّ الْمَلَائِكَةُ عِنْدَ رَبِّهَا؟ قَالَ: «يُتِمُّونَ الصُّفُوفَ الْأُولَى وَيَتَرَاصُّونَ فِي الصَّفّ» . رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ huzurimizga chiqib: «Nega men sizlarni qoʻllaringizni xuddi asov otlarning dumlaridek koʻtarib turganingizni koʻraman? Namozda osoyishta turingiz!» — dedilar. Soʻng yana huzurimizga chiqib, bizni halqa-halqa (oʻtirgan) holda koʻrib: «Nega men sizlarni boʻlak-boʻlak guruh holida koʻraman?» — dedilar. Soʻng yana huzurimizga chiqib: «Maloikalar oʻz Robbisining huzurida saf tortgani kabi siz ham saf tortmaysizmi?» — dedilar. Biz: «Yo Rasululloh, maloikalar oʻz Robbisining huzurida qanday saf tortadi?» — dedik. U: «Ular oldingi saflarni toʻldiradilar va safda zich turadilar», — dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ҳузуримизга чиқиб: «Нега мен сизларни қўлларингизни худди асов отларнинг думларидек кўтариб турганингизни кўраман? Намозда осойишта турингиз!» — дедилар. Сўнг яна ҳузуримизга чиқиб, бизни ҳалқа-ҳалқа (ўтирган) ҳолда кўриб: «Нега мен сизларни бўлак-бўлак гуруҳ ҳолида кўраман?» — дедилар. Сўнг яна ҳузуримизга чиқиб: «Малоикалар ўз Роббисининг ҳузурида саф тортгани каби сиз ҳам саф тортмайсизми?» — дедилар. Биз: «Ё Расулуллоҳ, малоикалар ўз Роббисининг ҳузурида қандай саф тортади?» — дедик. У: «Улар олдинги сафларни тўлдирадилар ва сафда зич турадилар», — дедилар.

Mishkat · 1405SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَتْ لِلنَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خُطْبَتَانِ يَجْلِسُ بَيْنَهُمَا يقْرَأ الْقُرْآن وَيذكر النَّاس فَكَانَت صلَاته قصدا وخطبته قصدا. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ning ikkita xutbalari boʻlib, ular orasida oʻtirardilar; Qurʼon oʻqir va kishilarga vaʼz qilar edilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ нинг иккита хутбалари бўлиб, улар орасида ўтирардилар; Қуръон ўқир ва кишиларга ваъз қилар эдилар.

Mishkat · 1415SahihСаҳиҳ

عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَخْطُبُ قَائِمًا ثُمَّ يَجْلِسُ ثُمَّ يَقُومُ فَيَخْطُبُ قَائِمًا فَمَنْ نَبَّأَكَ أَنَّهُ كَانَ يَخْطُبُ جَالِسًا فَقَدْ كَذَبَ فَقَدَ وَالله صليت مَعَه أَكثر من ألفي صَلَاة. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ tik turgan holda xutba qilar, soʻng oʻtirar, soʻng turib yana tik holda xutba qilar edilar. Kimki senga (u zot) oʻtirgan holda xutba qildilar deb xabar bersa, u yolgʻon aytibdi. Vallohi, men u zot bilan birga ikki ming martadan koʻproq namoz oʻqiganman.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ тик турган ҳолда хутба қилар, сўнг ўтирар, сўнг туриб яна тик ҳолда хутба қилар эдилар. Кимки сенга (у зот) ўтирган ҳолда хутба қилдилар деб хабар берса, у ёлғон айтибди. Валлоҳи, мен у зот билан бирга икки минг мартадан кўпроқ намоз ўқиганман.

Mishkat · 1427SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْعِيدَيْنِ غَيْرَ مَرَّةٍ وَلَا مَرَّتَيْنِ بِغَيْرِ أَذَانٍ وَلَا إِقَامَة. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ bilan birga ikki iyd namozini bir va ikki marta emas, (balki koʻp marta) azonsiz va iqomatsiz oʻqidim.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ билан бирга икки ийд намозини бир ва икки марта эмас, (балки кўп марта) азонсиз ва иқоматсиз ўқидим.

Mishkat · 1666SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِفَرَسٍ مَعْرُورٍ فَرَكِبَهُ حِينَ انْصَرَفَ مِنْ جَنَازَةِ ابْنِ الدَّحْدَاحِ وَنَحْنُ نمشي حوله. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ga egarsiz bir ot keltirildi, u zot Ibnud-Dahdohning janozasidan qaytayotganlarida unga mindilar, biz esa uning atrofida piyoda yurib borardik.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ га эгарсиз бир от келтирилди, у зот Ибнуд-Даҳдоҳнинг жанозасидан қайтаётганларида унга миндилар, биз эса унинг атрофида пиёда юриб борардик.

Mishkat · 2069SahihСаҳиҳ

وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَأْمُرُ بِصِيَامِ يَوْمِ عَاشُورَاءَ وَيَحُثُّنَا عَلَيْهِ وَيَتَعَاهَدُنَا عِنْدَهُ فَلَمَّا فُرِضَ رَمَضَانُ لَمْ يَأْمُرْنَا وَلَمْ يَنْهَنَا عَنْهُ وَلم يتعاهدنا عِنْده. رَوَاهُ مُسلم

Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bizni oshuro kuni roʻza tutishga buyurar, bunga undar va shu (kun)da bizdan (uni tutganimizni soʻrab) qattiq taʼkidlar edilar. Ramazon farz qilingach esa, bizni (bunga) buyurmadilar, qaytarmadilar ham va shu (kun)da bizdan qattiq taʼkidlamadilar ham.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бизни ошуро куни рўза тутишга буюрар, бунга ундар ва шу (кун)да биздан (уни тутганимизни сўраб) қаттиқ таъкидлар эдилар. Рамазон фарз қилингач эса, бизни (бунга) буюрмадилар, қайтармадилар ҳам ва шу (кун)да биздан қаттиқ таъкидламадилар ҳам.