RoviylarРовийларMiqdod ibn al-Asvad
Rivoyatlari 18 ta, 7 toʻplamda.Ривоятлари 18 та, 7 тўпламда. Hadislarda 60 marta tilga olingan.Ҳадисларда 60 марта тилга олинган.
عَن الْمِقْدَاد بن الْأسود قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " يَقُولُ لَا يَبْقَى عَلَى ظَهْرِ الْأَرْضِ بَيْتُ مَدَرٍ وَلَا وَبَرٍ إِلَّا أَدْخَلَهُ اللَّهُ كلمة الاسلام بعز عَزِيز أَو ذل ذليل إِمَّا يعزهم الله عز وَجل فَيَجْعَلُهُمْ مِنْ أَهْلِهَا أَوْ يُذِلُّهُمْ فَيَدِينُونَ لَهَا
رَوَاهُ أَحْمد
Miqdod ibn al-Asvad (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ni: «Qiyomat kunida quyosh xaloyiqqa shunchalik yaqinlashtiriladiki, ulardan bir mil masofada boʻladi», deganlarini eshitdim. Sulaym ibn Omir: «Vallohi, u (Rasululloh ﷺ) mil deganda nimani — yerning masofasinimi yoki koʻzga surma surtiladigan mildni nazarda tutganlarini bilmadim», dedi. U zot: «Shunda odamlar terda oʻz amallariga qarab boʻladilar: ulardan baʼzilarining (teri) toʻpiqlariga yetadi, baʼzilarining tizzalariga yetadi, baʼzilarining beliga yetadi va baʼzilariga ter (xuddi jilov kabi) ogʻizgacha yetadi», dedilar. (Rovi) dedi: Rasululloh ﷺ qoʻllari bilan ogʻizlariga ishora qildilar.Миқдод ибн ал-Асвад (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ни: «Қиёмат кунида қуёш халойиққа шунчалик яқинлаштириладики, улардан бир мил масофада бўлади», деганларини эшитдим. Сулайм ибн Омир: «Валлоҳи, у (Расулуллоҳ ﷺ) мил деганда нимани — ернинг масофасиними ёки кўзга сурма суртиладиган милдни назарда тутганларини билмадим», деди. У зот: «Шунда одамлар терда ўз амалларига қараб бўладилар: улардан баъзиларининг (тери) тўпиқларига етади, баъзиларининг тиззаларига етади, баъзиларининг белига етади ва баъзиларига тер (худди жилов каби) оғизгача етади», дедилар. (Рови) деди: Расулуллоҳ ﷺ қўллари билан оғизларига ишора қилдилар.
وَعَنِ الْمِقْدَادِ بْنِ الْأَسْوَدِ أَنَّهُ قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ لَقِيتُ رَجُلًا مِنَ الْكُفَّارِ فَاقْتَتَلْنَا فَضَرَبَ إِحْدَى يَدَيَّ بِالسَّيْفِ فقطعهما ثُمَّ لَاذَ مِنِّي بِشَجَرَةٍ فَقَالَ: أَسْلَمْتُ لِلَّهِ وَفِي رِوَايَةٍ: فَلَمَّا أَهْوَيْتُ لِأَقْتُلَهُ قَالَ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ أَأَقْتُلُهُ بَعْدَ أَنْ قَالَهَا؟ قَالَ: «لَا تَقْتُلْهُ» فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهُ قَطَعَ إِحْدَى يَدَيَّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تَقْتُلْهُ فَإِنْ قَتَلْتَهُ فَإِنَّهُ بِمَنْزِلَتِكَ قَبْلَ أَنْ تَقْتُلَهُ وَإِنَّكَ بِمَنْزِلَتِهِ قَبْلَ أَنْ يَقُولَ كَلِمَتَهُ الَّتِي قَالَ»
Miqdod ibn Amr al-Kindiy — u Bani Zuhraning halifi va Rasululloh ﷺ bilan Badrda qatnashganlardan edi — (xabar berdiki): U Rasululloh ﷺga: «Aytingchi, agar men kofirlardan bir kishiga yoʻliqib, jang qilsak-da, u qilich bilan qoʻllarimdan birini urib uzib tashlasa, soʻng mendan bir daraxtga panoh olib: ‹Men Alloh uchun (Allohga) islom keltirdim (musulmon boʻldim)› desa — uni buni aytganidan keyin oʻldiraymi, ey Allohning Rasuli?» dedi. Rasululloh ﷺ: «Uni oʻldirma», dedilar. U: «Ey Allohning Rasuli, u qoʻllarimdan birini kesdi, soʻng buni — uni kesganidan keyin — aytdi-ku», dedi. Rasululloh ﷺ: «Uni oʻldirma. Agar sen uni oʻldirsang, albatta u sen uni oʻldirishdan oldingi (holatingdek — qoni toʻkilmas) maqomingda boʻladi, sen esa u oʻzi aytgan kalimani aytishidan oldingi (kofirlik) maqomida boʻlasan», dedilar.Миқдод ибн Амр ал-Киндий — у Бани Зуҳранинг ҳалифи ва Расулуллоҳ ﷺ билан Бадрда қатнашганлардан эди — (хабар бердики): У Расулуллоҳ ﷺга: «Айтингчи, агар мен кофирлардан бир кишига йўлиқиб, жанг қилсак-да, у қилич билан қўлларимдан бирини уриб узиб ташласа, сўнг мендан бир дарахтга паноҳ олиб: ‹Мен Аллоҳ учун (Аллоҳга) ислом келтирдим (мусулмон бўлдим)› деса — уни буни айтганидан кейин ўлдирайми, эй Аллоҳнинг Расули?» деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Уни ўлдирма», дедилар. У: «Эй Аллоҳнинг Расули, у қўлларимдан бирини кесди, сўнг буни — уни кесганидан кейин — айтди-ку», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Уни ўлдирма. Агар сен уни ўлдирсанг, албатта у сен уни ўлдиришдан олдинги (ҳолатингдек — қони тўкилмас) мақомингда бўлади, сен эса у ўзи айтган калимани айтишидан олдинги (кофирлик) мақомида бўласан», дедилар.
وَعَن الْمِقْدَاد بن الْأسود قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ السَّعِيدَ لَمَنْ جُنِّبَ الْفِتَنَ إِنَّ السَّعِيدَ لَمَنْ جُنِّبَ الْفِتَنَ إِنَّ السَّعِيدَ لَمَنْ جُنِّبَ الْفِتَنَ وَلَمَنِ ابْتُلِيَ فَصَبَرَ فَوَاهًا» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Miqdod ibn al-Asvad (roziyallohu anhu) aytadi: Allohga qasam, men Rasululloh ﷺni shunday deganlarini eshitdim: «Albatta, baxtli kishi fitnalardan chetlatilgan kishidir; albatta, baxtli kishi fitnalardan chetlatilgan kishidir; albatta, baxtli kishi fitnalardan chetlatilgan kishidir. Va (fitnaga) duchor boʻlib, sabr qilgan kishi-chi, naqadar (yaxshi)!»Миқдод ибн ал-Асвад (розияллоҳу анҳу) айтади: Аллоҳга қасам, мен Расулуллоҳ ﷺни шундай деганларини эшитдим: «Албатта, бахтли киши фитналардан четлатилган кишидир; албатта, бахтли киши фитналардан четлатилган кишидир; албатта, бахтли киши фитналардан четлатилган кишидир. Ва (фитнага) дучор бўлиб, сабр қилган киши-чи, нақадар (яхши)!»
وَعَنِ الْمِقْدَادِ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «تُدْنَى الشَّمْسُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنَ الْخَلْقِ حَتَّى تَكُونَ مِنْهُمْ كَمِقْدَارِ مِيلٍ فَيَكُونُ النَّاسُ عَلَى قَدْرِ أَعْمَالِهِمْ فِي الْعَرَقِ فَمِنْهُمْ مَنْ يَكُونُ إِلَى كَعْبَيْهِ وَمِنْهُمْ مَنْ يَكُونُ إِلَى رُكْبَتَيْهِ وَمِنْهُمْ مَنْ يَكُونُ إِلَى حَقْوَيْهِ وَمِنْهُمْ مَنْ يُلْجِمُهُمُ الْعَرَقُ إِلْجَامًا» وَأَشَارَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِيَدِهِ إِلَى فِيهِ. رَوَاهُ مُسلم
Miqdod ibn al-Asvad (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ni: «Qiyomat kunida quyosh xaloyiqqa shunchalik yaqinlashtiriladiki, ulardan bir mil masofada boʻladi», deganlarini eshitdim. Sulaym ibn Omir: «Vallohi, u (Rasululloh ﷺ) mil deganda nimani — yerning masofasinimi yoki koʻzga surma surtiladigan mildni nazarda tutganlarini bilmadim», dedi. U zot: «Shunda odamlar terda oʻz amallariga qarab boʻladilar: ulardan baʼzilarining (teri) toʻpiqlariga yetadi, baʼzilarining tizzalariga yetadi, baʼzilarining beliga yetadi va baʼzilariga ter (xuddi jilov kabi) ogʻizgacha yetadi», dedilar. (Rovi) dedi: Rasululloh ﷺ qoʻllari bilan ogʻizlariga ishora qildilar.Миқдод ибн ал-Асвад (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ни: «Қиёмат кунида қуёш халойиққа шунчалик яқинлаштириладики, улардан бир мил масофада бўлади», деганларини эшитдим. Сулайм ибн Омир: «Валлоҳи, у (Расулуллоҳ ﷺ) мил деганда нимани — ернинг масофасиними ёки кўзга сурма суртиладиган милдни назарда тутганларини билмадим», деди. У зот: «Шунда одамлар терда ўз амалларига қараб бўладилар: улардан баъзиларининг (тери) тўпиқларига етади, баъзиларининг тиззаларига етади, баъзиларининг белига етади ва баъзиларига тер (худди жилов каби) оғизгача етади», дедилар. (Рови) деди: Расулуллоҳ ﷺ қўллари билан оғизларига ишора қилдилар.
وَعَنِ الْمِقْدَادِ بْنِ الْأَسْوَدِ قَالَ: مَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي إِلَى عُودٍ وَلَا عَمُودٍ وَلَا شَجَرَةٍ إِلَّا جَعَلَهُ عَلَى حَاجِبِهِ الْأَيْمَنِ أَوِ الْأَيْسَرِ وَلَا يصمد لَهُ صمدا. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Mahmud ibn Xolid ad-Dimashqiy bizga aytdi: Ali ibn Ayyosh bizga aytdi: Abu Ubayda al-Valid ibn Komil bizga Muhallab ibn Hujr al-Bahroniydan, u Zuboa bint al-Miqdod ibn al-Asvaddan, u otasidan rivoyat qildi. U (otasi) aytdi: Men Rasululloh ﷺ ni biror tayoq, ustun yoki daraxtga qarab namoz oʻqiganlarini koʻrmadim, magar uni oʻng yoki chap qoshlari tomonida qilar va unga roʻparama-roʻpara qarab turmas edilar.Маҳмуд ибн Холид ад-Димашқий бизга айтди: Али ибн Айёш бизга айтди: Абу Убайда ал-Валид ибн Комил бизга Муҳаллаб ибн Ҳужр ал-Баҳронийдан, у Зубоа бинт ал-Миқдод ибн ал-Асваддан, у отасидан ривоят қилди. У (отаси) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни бирор таёқ, устун ёки дарахтга қараб намоз ўқиганларини кўрмадим, магар уни ўнг ёки чап қошлари томонида қилар ва унга рўпарама-рўпара қараб турмас эдилар.