حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ قَالَ أَبُو الزُّبَيْرِ سَمِعْتُ عُبَيْدَ بْنَ عُمَيْرٍ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا حَقُّ الإِبِلِ فَذَكَرَ نَحْوَهُ زَادَ " وَإِعَارَةُ دَلْوِهَا " .
Ubayd ibn Umayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Yo Rasululloh, tuyaning haqi nima?» dedi. Soʻng (roviy hadisning) shunga oʻxshashini zikr qildi. (Roviy) shu (qoʻshimchani) keltirdi: «Va uning chelagini (suv tortish uchun) berib turishdir.»Убайд ибн Умайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Ё Расулуллоҳ, туянинг ҳақи нима?» деди. Сўнг (ровий ҳадиснинг) шунга ўхшашини зикр қилди. (Ровий) шу (қўшимчани) келтирди: «Ва унинг челагини (сув тортиш учун) бериб туришдир.»
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ الْجُوزَجَانِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هَانِئٍ، حَدَّثَنَا حَرْبُ بْنُ شَدَّادٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ سِنَانٍ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ - وَكَانَتْ، لَهُ صُحْبَةٌ - أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا الْكَبَائِرُ فَقَالَ " هُنَّ تِسْعٌ " . فَذَكَرَ مَعْنَاهُ زَادَ " وَعُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ الْمُسْلِمَيْنِ وَاسْتِحْلاَلُ الْبَيْتِ الْحَرَامِ قِبْلَتِكُمْ أَحْيَاءً وَأَمْوَاتًا " .
Ubayd ibn Umayr otasi (Umayr) (roziyallohu anhu)dan — u sahobalardan edi — rivoyat qiladiki, bir kishi u zotdan (Nabiy ﷺdan): «Yo Rasululloh, kabira (katta) gunohlar nimalar?» deb soʻradi. U zot: «Ular toʻqqiztadir», dedilar va shu maʼnodagi (hadisni) zikr qildilar. Bu rivoyatda quyidagi qoʻshimcha bor: «...va musulmon ota-onaga oqlik qilmaslik hamda tiriklik va oʻlimingizda qiblangiz boʻlmish Baytul-Harom(ning hurmatini) halol sanash».Убайд ибн Умайр отаси (Умайр) (розияллоҳу анҳу)дан — у саҳобалардан эди — ривоят қиладики, бир киши у зотдан (Набий ﷺдан): «Ё Расулуллоҳ, кабира (катта) гуноҳлар нималар?» деб сўради. У зот: «Улар тўққизтадир», дедилар ва шу маънодаги (ҳадисни) зикр қилдилар. Бу ривоятда қуйидаги қўшимча бор: «...ва мусулмон ота-онага оқлик қилмаслик ҳамда тириклик ва ўлимингизда қиблангиз бўлмиш Байтул-Ҳаром(нинг ҳурматини) ҳалол санаш».
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ بِهَذِهِ الْقِصَّةِ . قَالَ فِيهِ فَانْطَلَقَ بِأَبِي سَعِيدٍ فَشَهِدَ لَهُ فَقَالَ أَخَفِيَ عَلَىَّ هَذَا مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَلْهَانِي السَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ وَلَكِنْ سَلِّمْ مَا شِئْتَ وَلاَ تَسْتَأْذِنْ .
Ubayd ibn Umayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Abu Muso Umardan (uyiga) kirishga izn soʻragan, — shu qissa bilan (rivoyat qiladi). Unda shunday deyilgan: U Abu Said bilan ketdi, Abu Said esa unga guvohlik berdi. Shunda (Umar): «Rasululloh ﷺ ning ishidan bu menga maxfiy qolgan ekanmi? Bozorlardagi savdo-sotiq meni (bundan) gʻofil qilibdi. Endi xohlaganingcha salom bergin-u, izn soʻrama», dedi.Убайд ибн Умайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Абу Мусо Умардан (уйига) киришга изн сўраган, — шу қисса билан (ривоят қилади). Унда шундай дейилган: У Абу Саид билан кетди, Абу Саид эса унга гувоҳлик берди. Шунда (Умар): «Расулуллоҳ ﷺ нинг ишидан бу менга махфий қолган эканми? Бозорлардаги савдо-сотиқ мени (бундан) ғофил қилибди. Энди хоҳлаганингча салом бергин-у, изн сўрама», деди.