حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ جُعْثُمٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الأَزْهَرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْحَرَازِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي شَرِيقٌ الْهَوْزَنِيُّ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ رضى الله عنها فَسَأَلْتُهَا بِمَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ إِذَا هَبَّ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَتْ لَقَدْ سَأَلْتَنِي عَنْ شَىْءٍ مَا سَأَلَنِي عَنْهُ أَحَدٌ قَبْلَكَ كَانَ إِذَا هَبَّ مِنَ اللَّيْلِ كَبَّرَ عَشْرًا وَحَمِدَ عَشْرًا وَقَالَ " سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ " . عَشْرًا وَقَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . عَشْرًا وَاسْتَغْفَرَ عَشْرًا وَهَلَّلَ عَشْرًا ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ ضِيقِ الدُّنْيَا وَضِيقِ يَوْمِ الْقِيَامَةِ " . عَشْرًا ثُمَّ يَفْتَتِحُ الصَّلاَةَ .
Kasir ibn Ubayd bizga aytib berib, bizga Baqiyya ibn al-Valid aytib berib, u Umar ibn Juʼsumdan rivoyat qildi. U dedi: Menga Azhar ibn Abdulloh al-Harroziy aytib berib, dedi: Menga Shariyq al-Havzaniy aytib berib, dedi: Men Oisha (roziyallohu anho)ning huzurlariga kirdim va undan: «Rasululloh ﷺ kechasi uygʻonganlarida (namozni) nima bilan boshlar edilar?», deb soʻradim. U: «Sen menga shunday bir narsani soʻrading-ki, undan oldin hech kim mendan buni soʻramagan edi», dedi. (Soʻng aytdi:) U zot kechasi uygʻonganlarida oʻn marta takbir aytar, oʻn marta hamd aytar, oʻn marta: ‹Subhanallohi va bihamdihi›, deydilar, oʻn marta: ‹Subhanal-malikil-quddusi›, deydilar, oʻn marta istigʻfor aytar, oʻn marta: ‹Lo iloha illalloh›, deydilar, soʻng oʻn marta: ‹Allohumma inni aʼuzu bika min ziyqid-dunyo va ziyqi yavmil-qiyamati (Ey Alloh! Men Sendan dunyoning tang ahvolidan va qiyomat kunining tang ahvolidan panoh tilayman)›, deydilar. Soʻngra namozni boshlar edilar.Касир ибн Убайд бизга айтиб бериб, бизга Бақийя ибн ал-Валид айтиб бериб, у Умар ибн Жуъсумдан ривоят қилди. У деди: Менга Азҳар ибн Абдуллоҳ ал-Ҳаррозий айтиб бериб, деди: Менга Шарийқ ал-Ҳавзаний айтиб бериб, деди: Мен Оиша (розияллоҳу анҳо)нинг ҳузурларига кирдим ва ундан: «Расулуллоҳ ﷺ кечаси уйғонганларида (намозни) нима билан бошлар эдилар?», деб сўрадим. У: «Сен менга шундай бир нарсани сўрадинг-ки, ундан олдин ҳеч ким мендан буни сўрамаган эди», деди. (Сўнг айтди:) У зот кечаси уйғонганларида ўн марта такбир айтар, ўн марта ҳамд айтар, ўн марта: ‹Субҳаналлоҳи ва биҳамдиҳи›, дейдилар, ўн марта: ‹Субҳанал-маликил-қуддуси›, дейдилар, ўн марта истиғфор айтар, ўн марта: ‹Ло илоҳа иллаллоҳ›, дейдилар, сўнг ўн марта: ‹Аллоҳумма инни аъузу бика мин зийқид-дунё ва зийқи явмил-қиямати (Эй Аллоҳ! Мен Сендан дунёнинг танг аҳволидан ва қиёмат кунининг танг аҳволидан паноҳ тилайман)›, дейдилар. Сўнгра намозни бошлар эдилар.