حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ أَنَّ حُمَيْدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ مَرْوَانَ قَالَاذْهَبْ يَا رَافِعُ لِبَوَّابِهِ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فَقُلْ لَئِنْ كَانَ كُلُّ امْرِئٍ مِنَّا فَرِحَ بِمَا أُوتِيَ وَأَحَبَّ أَنْ يُحْمَدَ بِمَا لَمْ يَفْعَلْ لَنُعَذَّبَنَّ أَجْمَعُونَ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ وَمَا لَكُمْ وَهَذِهِ إِنَّمَا نَزَلَتْ هَذِهِ فِي أَهْلِ الْكِتَابِ ثُمَّ تَلَا ابْنُ عَبَّاسٍ {وَإِذْ أَخَذَ اللَّهُ مِيثَاقَ الَّذِينَ أُوتُوا الْكِتَابَ لَتُبَيِّنُنَّهُ لِلنَّاسِ} هَذِهِ الْآيَةَ وَتَلَا ابْنُ عَبَّاسٍ {لَا تَحْسَبَنَّ الَّذِينَ يَفْرَحُونَ بِمَا أَتَوْا وَيُحِبُّونَ أَنْ يُحْمَدُوا بِمَا لَمْ يَفْعَلُوا} وَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ سَأَلَهُمْ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ شَيْءٍ فَكَتَمُوهُ إِيَّاهُ وَأَخْبَرُوهُ بِغَيْرِهِ فَخَرَجُوا قَدْ أَرَوْهُ أَنْ قَدْ أَخْبَرُوهُ بِمَا سَأَلَهُمْ عَنْهُ وَاسْتَحْمَدُوا بِذَلِكَ إِلَيْهِ وَفَرِحُوا بِمَا أَتَوْا مِنْ كِتْمَانِهِمْ إِيَّاهُ مَا سَأَلَهُمْ عَنْهُ
Humayd ibn Abdurrahmon ibn Avf (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Marvon (oʻzining eshik qorovuli Rofeʼga): «Ey Rofeʼ, Ibn Abbosning oldiga borib, ayt: agar har birimiz qilgan ishidan quvonsa va qilmagan ishi uchun maqtalishni yaxshi koʻrsa, azoblanadigan boʻlsak, demak hammamiz albatta azoblanamiz», dedi. Shunda Ibn Abbos: «Sizlarga bu oyatdan nima? Bu oyat faqat ahli kitob haqida nozil boʻlgan», dedi. Soʻng Ibn Abbos: {Allohning kitob ato etilganlardan: «Albatta uni odamlarga bayon qilasizlar», deb ahd-paymon olganini (eslang)} — shu oyatni tilovat qildi. Va Ibn Abbos: {Qilgan ishlaridan quvonadigan va qilmagan ishlari uchun maqtalishni sevadigan kimsalarni... deb oʻylama!} (oyatini) ham tilovat qildi. Ibn Abbos dedi: «Nabiy ﷺ ulardan bir narsa haqida soʻradilar, ular esa uni u zotdan yashirib, boshqa narsani xabar qildilar. Soʻng ular, soʻralgan narsani u zotga aytgandek qilib koʻrsatib, shu bilan u zot oldida maqtov kutib chiqib ketdilar va soʻralgan narsani yashirganlari bilan quvondilar».Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ибн Авф (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Марвон (ўзининг эшик қоровули Рофеъга): «Эй Рофеъ, Ибн Аббоснинг олдига бориб, айт: агар ҳар биримиз қилган ишидан қувонса ва қилмаган иши учун мақталишни яхши кўрса, азобланадиган бўлсак, демак ҳаммамиз албатта азобланамиз», деди. Шунда Ибн Аббос: «Сизларга бу оятдан нима? Бу оят фақат аҳли китоб ҳақида нозил бўлган», деди. Сўнг Ибн Аббос: {Аллоҳнинг китоб ато этилганлардан: «Албатта уни одамларга баён қиласизлар», деб аҳд-паймон олганини (эсланг)} — шу оятни тиловат қилди. Ва Ибн Аббос: {Қилган ишларидан қувонадиган ва қилмаган ишлари учун мақталишни севадиган кимсаларни... деб ўйлама!} (оятини) ҳам тиловат қилди. Ибн Аббос деди: «Набий ﷺ улардан бир нарса ҳақида сўрадилар, улар эса уни у зотдан яшириб, бошқа нарсани хабар қилдилар. Сўнг улар, сўралган нарсани у зотга айтгандек қилиб кўрсатиб, шу билан у зот олдида мақтов кутиб чиқиб кетдилар ва сўралган нарсани яширганлари билан қувондилар».