حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ حَدَّثَنَا أَبِي عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ قَالَ وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ النَّخَعِيُّ عَنْ أَبِيهِ قَالَدَخَلْتُ أَنَا وَعَمِّي عَلْقَمَةُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ بِالْهَاجِرَةِ قَالَ فَأَقَامَ الظُّهْرَ لِيُصَلِّيَ فَقُمْنَا خَلْفَهُ فَأَخَذَ بِيَدِي وَيَدِ عَمِّي ثُمَّ جَعَلَ أَحَدَنَا عَنْ يَمِينِهِ وَالْآخَرَ عَنْ يَسَارِهِ ثُمَّ قَامَ بَيْنَنَا فَصَفَفْنَا خَلْفَهُ صَفًّا وَاحِدًا قَالَ ثُمَّ قَالَ هَكَذَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَصْنَعُ إِذَا كَانُوا ثَلَاثَةً قَالَ فَصَلَّى بِنَا فَلَمَّا رَكَعَ طَبَّقَ وَأَلْصَقَ ذِرَاعَيْهِ بِفَخِذَيْهِ وَأَدْخَلَ كَفَّيْهِ بَيْنَ رُكْبَتَيْهِ قَالَ فَلَمَّا سَلَّمَ أَقْبَلَ عَلَيْنَا فَقَالَ إِنَّهَا سَتَكُونُ أَئِمَّةٌ يُؤَخِّرُونَ الصَّلَاةَ عَنْ مَوَاقِيتِهَا فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ فَلَا تَنْتَظِرُوهُمْ بِهَا وَاجْعَلُوا الصَّلَاةَ مَعَهُمْ سُبْحَةً
Al-Asvad ibn Yaziddan rivoyat qilinadi: Men va amakim Alqama peshin chogʻida Abdulloh ibn Masʼudning oldiga kirdik. U namoz oʻqish uchun peshinga (iqomat aytib) turdi, biz esa uning orqasida turdik. Shunda u mening qoʻlimdan va amakimning qoʻlidan ushlab, birimizni oʻngiga, ikkinchimizni chapiga qoʻydi, soʻng ikkovimizning oʻrtamizda turdi va biz uning orqasida bir saf boʻlib turdik. Soʻng u: «Uch kishi boʻlganlarida Rasululloh ﷺ mana shunday qilar edilar», dedi. Bas, u bizga imom boʻlib namoz oʻqidi; rukuʼ qilganida ikki kaftini birlashtirib, bilaklarini sonlariga tekkizdi va kaftlarini tizzalari orasiga kiritdi. Salom berganida bizga yuzlanib: «Albatta shunday imomlar boʻladiki, namozni oʻz vaqtlaridan kechiktiradilar. Agar ular shunday qilsalar, ular bilan (oʻqish uchun) namozni kutmanglar va ular bilan (oʻqigan) namozingizni nafl qilinglar», dedi.Ал-Асвад ибн Язиддан ривоят қилинади: Мен ва амаким Алқама пешин чоғида Абдуллоҳ ибн Масъуднинг олдига кирдик. У намоз ўқиш учун пешинга (иқомат айтиб) турди, биз эса унинг орқасида турдик. Шунда у менинг қўлимдан ва амакимнинг қўлидан ушлаб, биримизни ўнгига, иккинчимизни чапига қўйди, сўнг икковимизнинг ўртамизда турди ва биз унинг орқасида бир саф бўлиб турдик. Сўнг у: «Уч киши бўлганларида Расулуллоҳ ﷺ мана шундай қилар эдилар», деди. Бас, у бизга имом бўлиб намоз ўқиди; рукуъ қилганида икки кафтини бирлаштириб, билакларини сонларига теккизди ва кафтларини тиззалари орасига киритди. Салом берганида бизга юзланиб: «Албатта шундай имомлар бўладики, намозни ўз вақтларидан кечиктирадилар. Агар улар шундай қилсалар, улар билан (ўқиш учун) намозни кутманглар ва улар билан (ўқиган) намозингизни нафл қилинглар», деди.