حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُصْعَبٍ قَالَ حَدَّثَنَا الْأَوْزَاعِيُّ عَنْ شَدَّادٍ أَبِي عَمَّارٍ قَالَدَخَلْتُ عَلَى وَاثِلَةَ بْنِ الْأَسْقَعِ وَعِنْدَهُ قَوْمٌ فَذَكَرُوا عَلِيًّا فَلَمَّا قَامُوا قَالَ لِي أَلَا أُخْبِرُكَ بِمَا رَأَيْتُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قُلْتُ بَلَى قَالَ أَتَيْتُ فَاطِمَةَ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهَا أَسْأَلُهَا عَنْ عَلِيٍّ قَالَتْ تَوَجَّهَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَجَلَسْتُ أَنْتَظِرُهُ حَتَّى جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَعَهُ عَلِيٌّ وَحَسَنٌ وَحُسَيْنٌ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُمْ آخِذٌ كُلَّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا بِيَدِهِ حَتَّى دَخَلَ فَأَدْنَى عَلِيًّا وَفَاطِمَةَ فَأَجْلَسَهُمَا بَيْنَ يَدَيْهِ وَأَجْلَسَ حَسَنًا وَحُسَيْنًا كُلَّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا عَلَى فَخِذِهِ ثُمَّ لَفَّ عَلَيْهِمْ ثَوْبَهُ أَوْ قَالَ كِسَاءً ثُمَّ تَلَا هَذِهِ الْآيَةَ {إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمْ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا} وَقَالَ اللَّهُمَّ هَؤُلَاءِ أَهْلُ بَيْتِي وَأَهْلُ بَيْتِي أَحَقُّ
Shaddod Abu Ammor aytdi: Men Vosila ibn al-Asqaʼning huzuriga kirdim, uning oldida bir qavm bor edi va ular Alini tilga olishdi. Ular turib ketishgach, u menga: «Rasululloh ﷺdan koʻrgan narsamni senga aytib bermaymi?» dedi. Men: «Albatta, (ayting)», dedim. U dedi: Men Fotima (roziyallohu anho)ning oldiga kelib, undan Ali haqida soʻradim. U: «Rasululloh ﷺ tomon ketdi», dedi. Shunda men oʻtirib, uni kuta boshladim, toki Rasululloh ﷺ keldilar; u zot bilan birga Ali, Hasan va Husayn (roziyallohu anhum) bor edi, ikkovining har birini qoʻlidan yetaklab kelayotgan edilar. U zot kirdilar-da, Ali bilan Fotimani yaqin qildilar va ikkovini oldilariga oʻtqazdilar, Hasan bilan Husaynning har birini bir sonlariga oʻtqazdilar. Soʻng ustlariga oʻz kiyimlarini — yoki: kisoni — oʻrab, mana bu oyatni tilovat qildilar: «Albatta, Alloh sizlardan — ahli baytdan — nopoklikni ketkazishni va sizlarni butunlay poklashni istaydi». Va: «Allohim, mana shular mening ahli baytimdir, mening ahli baytim esa haqliroqdir», dedilar.Шаддод Абу Аммор айтди: Мен Восила ибн ал-Асқаънинг ҳузурига кирдим, унинг олдида бир қавм бор эди ва улар Алини тилга олишди. Улар туриб кетишгач, у менга: «Расулуллоҳ ﷺдан кўрган нарсамни сенга айтиб бермайми?» деди. Мен: «Албатта, (айтинг)», дедим. У деди: Мен Фотима (розияллоҳу анҳо)нинг олдига келиб, ундан Али ҳақида сўрадим. У: «Расулуллоҳ ﷺ томон кетди», деди. Шунда мен ўтириб, уни кута бошладим, токи Расулуллоҳ ﷺ келдилар; у зот билан бирга Али, Ҳасан ва Ҳусайн (розияллоҳу анҳум) бор эди, икковининг ҳар бирини қўлидан етаклаб келаётган эдилар. У зот кирдилар-да, Али билан Фотимани яқин қилдилар ва икковини олдиларига ўтқаздилар, Ҳасан билан Ҳусайннинг ҳар бирини бир сонларига ўтқаздилар. Сўнг устларига ўз кийимларини — ёки: кисони — ўраб, мана бу оятни тиловат қилдилар: «Албатта, Аллоҳ сизлардан — аҳли байтдан — нопокликни кетказишни ва сизларни бутунлай поклашни истайди». Ва: «Аллоҳим, мана шулар менинг аҳли байтимдир, менинг аҳли байтим эса ҳақлироқдир», дедилар.