حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ عَاتَبَنِي أَبُو بَكْرٍ وَجَعَلَ يَطْعُنُنِي بِيَدِهِ فِي خَاصِرَتِي فَلاَ يَمْنَعُنِي مِنَ التَّحَرُّكِ إِلاَّ مَكَانُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرَأْسُهُ عَلَى فَخِذِي.
(Oisha (roziyallohu anho) aytdi:) Abu Bakr meni (bir narsada) malomat qildi va qoʻ li bilan biqinimga turta boshladi; meni (joyimda) qimirlashdan — Rasululloh ﷺning (boshini qoʻ ygan) oʻ rni va boshlarining sonim ustida (boʻ lishi)dan boshqa — hech narsa toʻ sib turmadi (yaʼni qimirlab u zotni bezovta qilishdan tiyildim).(Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди:) Абу Бакр мени (бир нарсада) маломат қилди ва қў ли билан биқинимга турта бошлади; мени (жойимда) қимирлашдан — Расулуллоҳ ﷺнинг (бошини қў йган) ў рни ва бошларининг соним устида (бў лиши)дан бошқа — ҳеч нарса тў сиб турмади (яъни қимирлаб у зотни безовта қилишдан тийилдим).