أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيل بْنُ أَبَانَ ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيل بْنُ أَبَانَ ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ ، عَنْ أَبِيهِ ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللهِ عَنْهُمَا، قَالَ أَبُو جَعْفَرٍ : دَخَلْنَا عَلَى جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، فَسَأَلَ عَنْ الْقَوْمِ حَتَّى انْتَهَى إِلَيَّ، فَقُلْتُ أَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ، فَأَهْوَى بِيَدِهِ إِلَى زِرِّيَ الْأَعْلَى وَزِرِّيَ الْأَسْفَلِ، ثُمَّ وَضَعَ فَمَهُ بَيْنَ ثَدْيَيَّ، وَأَنَا يَوْمَئِذٍ غُلَامٌ شَابٌّ، فَقَالَ : مَرْحَبًا بِكَ يَا ابْنَ أَخِي، سَلْ عَمَّا شِئْتَ. فَسَأَلْتُهُ، وَهُوَ أَعْمَى، وَجَاءَ وَقْتُ الصَّلَاةِ، فَقَامَ فِي سَاجَةٍ مُلْتَحِفًا بِهَا، كُلَّمَا وَضَعَهَا عَلَى مَنْكِبَيْهِ، رَجَعَ طَرَفُهَا إِلَيْهِ مِنْ صِغَرِهَا، وَرِدَاؤُهُ إِلَى جَنْبِهِ عَلَى الْمِشْجَبِ، فَصَلَّى، فَقُلْتُ : أَخْبِرْنِي عَنْ حَجَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ؟ فَقَالَ بِيَدِهِ فَعَقَدَ تِسْعًا، فَقَالَ : مَكَثَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تِسْعَ سِنِينَ لَمْ يَحُجَّ، ثُمَّ أُذِّنَ فِي النَّاسِ بِالْحَجِّ فِي الْعَاشِرَةِ : أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَاجٌّ، فَقَدِمَ الْمَدِينَةَ بَشَرٌ كَثِيرٌ كُلُّهُمْ يَلْتَمِسُ أَنْ يَأْتَمَّ بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَيَعْمَلَ مِثْلَ عَمَلِهِ، فَخَرَجْنَا مَعَهُ حَتَّى أَتَيْنَا ذَا الْحُلَيْفَةِ ، فَوَلَدَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ عُمَيْسٍ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي بَكْرٍ رَضِيَ اللهِ عَنْهُمْ، فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : كَيْفَ أَصْنَعُ؟ فَقَالَ : " اغْتَسِلِي وَاسْتَثْفِرِي بِثَوْبٍ وَأَحْرِمِي ". فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ، ثُمَّ رَكِبَ الْقَصْوَاءَ حَتَّى اسْتَوَتْ بِهِ نَاقَتُهُ عَلَى الْبَيْدَاءِ، فَنَظَرْتُ إِلَى مَدِّ بَصَرِي مِنْ بَيْنِ يَدَيْهِ مِنْ رَاكِبٍ وَمَاشٍ، وَعَنْ يَمِينِهِ مِثْلُ ذَلِكَ، وَعَنْ يَسَارِهِ مِثْلُ ذَلِكَ، وَخَلْفَهُ مِثْلُ ذَلِكَ، وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَ أَظْهُرِنَا، وَعَلَيْهِ يُنْزَلُ الْقُرْآنُ وَهُوَ يَعْرِفُ تَأْوِيلَهُ، فَأَهَلَّ بِالتَّوْحِيدِ : " لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ، لَبَّيْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ، لَا شَرِيكَ لَكَ ". فَأَهَلَّ النَّاسُ بِهَذَا الَّذِي يُهِلُّونَ بِهِ، فَلَمْ يَرُدَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَيْهِمْ شَيْئًا، وَلَبَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَلْبِيَتَهُ حَتَّى إِذَا أَتَيْنَا الْبَيْتَ مَعَهُ. قَالَ جَابِرٌ : لَسْنَا نَنْوِي إِلَّا الْحَجَّ، لَسْنَا نَعْرِفُ الْعُمْرَةَ، حَتَّى إِذَا أَتَيْنَا الْبَيْتَ مَعَهُ، اسْتَلَمَ الرُّكْنَ فَرَمَلَ ثَلَاثًا، وَمَشَى أَرْبَعًا، ثُمَّ تَقَدَّمَ إِلَى مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ فَصَلَّى، فَقَرَأَ # وَاتَّخِذُوا مِنْ مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ مُصَلًّى سورة البقرة آية 125 #، فَجَعَلَ الْمَقَامَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْبَيْتِ ، وَكَانَ أَبِي يَقُولُ : وَلَا أَعْلَمُهُ ذَكَرَهُ عَنْ جَابِرٍ، عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : كَانَ يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ : قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ وَقُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ، ثُمَّ رَجَعَ إِلَى الرُّكْنِ فَاسْتَلَمَهُ، ثُمَّ خَرَجَ مِنْ الْبَاب إِلَى الصَّفَا ، فَلَمَّا أَتَى الصَّفَا ، قَرَأَ : # إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ سورة البقرة آية 158 #، " أَبْدَأُ بِمَا بَدَأَ اللَّهُ بِهِ ". فَبَدَأَ بِالصَّفَا فَرَقِيَ عَلَيْهِ حَتَّى رَأَى الْبَيْتَ ، فَوَحَّدَ اللَّهَ وَكَبَّرَهُ، وَقَالَ : " لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ، لَا شَرِيكَ لَهُ، لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ، يُحْيِي وَيُمِيتُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ، لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ، أَنْجَزَ وَعْدَهُ، وَنَصَرَ عَبْدَهُ، وَهَزَمَ الْأَحْزَابَ وَحْدَهُ ". ثُمَّ دَعَا بَيْنَ ذَلِكَ، فَقَالَ مِثْلَ هَذَا ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، ثُمَّ نَزَلَ إِلَى الْمَرْوَةِ ، حَتَّى إِذَا انْصَبَّتْ قَدَمَاهُ فِي بَطْنِ الْوَادِي، قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ : يَعْنِي : فَرَمَلَ ، حَتَّى إِذَا صَعِدْنَا مَشَى، حَتَّى إِذَا أَتَيْنَا الْمَرْوَةَ ، فَفَعَلَ عَلَى الْمَرْوَةِ كَمَا فَعَلَ عَلَى الصَّفَا ، حَتَّى إِذَا كَانَ آخِرَ طَوَافٍ عَلَى الْمَرْوَةِ ، قَالَ : " إِنِّي لَوْ اسْتَقْبَلْتُ مِنْ أَمْرِي مَا اسْتَدْبَرْتُ، لَمْ أَسُقْ الْهَدْيَ وَجَعَلْتُهَا عُمْرَةً، فَمَنْ كَانَ مِنْكُمْ لَيْسَ مَعَهُ هَدْيٌ، فَلْيُحِلَّ وَيَجْعَلْهَا عُمْرَةً ". فَقَامَ سُرَاقَةُ بْنُ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ، فَقَالَ : يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَلِعَامِنَا هَذَا أَمْ لِأَبَدِ؟ فَشَبَكَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَصَابِعَهُ فِي الْأُخْرَى، فَقَالَ : " دَخَلَتِ الْعُمْرَةُ فِي الْحَجِّ "، هَكَذَا مَرَّتَيْنِ " لَا، بَلْ لِأَبَدِ أَبَدًا، لَا بَلْ لَأَبَدِ أَبَدٍ ". وَقَدِمَ عَلِيٌّ بِبُدْنٍ مِنْ الْيَمَنِ لِلنَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَوَجَدَ فَاطِمَةَ رِضْوَانُ اللَّهِ عَلَيْهَا مِمَّنْ حَلَّ، وَلَبِسَتْ ثِيَابًا صَبِيغًا، وَاكْتَحَلَتْ، فَأَنْكَرَ عَلِيٌّ ذَلِكَ عَلَيْهَا، فَقَالَتْ : إِنَّ أَبِي أَمَرَنِي، فَكَانَ عَلِيٌّ يَقُولُ : ذَهَبْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُحَرِّشُهُ عَلَى فَاطِمَةَ فِي الَّذِي صَنَعَتْ، مُسْتَفْتِيًا لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِيمَا ذَكَرَتْ، فَأَنْكَرْتُ ذَلِكَ عَلَيْهَا، فَقَالَ : " صَدَقَتْ، مَا فَعَلْتَ حِينَ فَرَضْتَ الْحَجَّ؟ ". قَالَ : قُلْتُ : اللَّهُمَّ إِنِّي أُهِلُّ بِمَا أَهَلَّ بِهِ رَسُولُكَ. قَالَ : " فَإِنَّ مَعِيَ الْهَدْيَ فَلَا تَحِلَّ ". قَالَ : فَكَانَ جَمَاعَةُ الْهَدْيِ الَّذِي قَدِمَ بِهِ عَلِيٌّ مِنْ الْيَمَنِ ، وَالَّذِي أَتَى بِهِ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِئَةَ بَدَنَةٍ، فَحَلَّ النَّاسُ كُلُّهُمْ وَقَصَّرُوا إِلَّا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْيٌ، فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ التَّرْوِيَةِ، وَجَّهَ إِلَى مِنًى ، فَأَهْلَلْنَا بِالْحَجِّ، وَرَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَصَلَّى بِمِنًى الظُّهْرَ، وَالْعَصْرَ، وَالْمَغْرِبَ، وَالْعِشَاءَ، وَالصُّبْحَ، ثُمَّ مَكَثَ قَلِيلًا حَتَّى إِذَا طَلَعَتْ الشَّمْسُ، أَمَرَ بِقُبَّةٍ مِنْ الشَّعْرِ فَضُربَتْ لَهُ بِنَمِرَةَ، ثُمَّ رَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَسَارَ لَا تَشُكُّ قُرَيْشٌ إِلَّا أَنَّهُ وَاقِفٌ عِنْدَ الْمَشْعَرِ الْحَرَامِ ، كَمَا كَانَتْ قُرَيْشٌ تَصْنَعُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ فِي الْمُزْدَلِفَةِ ، فَسَارَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى أَتَى عَرَفَةَ ، فَوَجَدَ الْقُبَّةَ قَدْ ضُرِبَتْ بِنَمِرَةَ، فَنَزَلَهَا حَتَّى إِذَا زَاغَتِ يَعْنِي الشَّمْسَ، أَمَرَ بِالْقَصْوَاءِ فَرُحِّلَتْ لَهُ، فَأَتَى بَطْنَ الْوَادِي، فَخَطَبَ النَّاسَ وَقَالَ : " إِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا، فِي شَهْرِكُمْ هَذَا، فِي بَلَدِكُمْ هَذَا، أَلَا إِنَّ كُلَّ شَيْءٍ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ تَحْتَ قَدَمَيَّ مَوْضُوعٌ، وَدِمَاءُ الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعَةٌ وَأَوَّلُ دَمٍ أَضَعُ دِمَاءَنَا : دَمُ ابْنِ رَبِيعَةَ بْنِ الْحَارِثِ، كَانَ مُسْتَرْضَعًا فِي بَنِي سَعْدٍ، فَقَتَلَتْهُ هُذَيْلٌ. وَرِبَا الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعٌ، وَأَوَّلُ رِبًا أَضَعُهُ رِبَا عَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، فَإِنَّهُ مَوْضُوعٌ كُلُّهُ، فَاتَّقُوا اللَّهَ فِي النِّسَاءِ، فَإِنَّمَا أَخَذْتُمُوهُنَّ بِأَمَانَةِ اللَّهِ، وَاسْتَحْلَلْتُمْ فُرُوجَهُنَّ بِكَلِمَةِ اللَّهِ، وَإِنَّ لَكُمْ عَلَيْهِنَّ أَنْ لَا يُوطِئْنَ فُرُشَكُمْ أَحَدًا تَكْرَهُونَهُ، فَإِنْ فَعَلْنَ ذَلِكَ، فَاضْرِبُوهُنَّ ضَرْبًا غَيْرَ مُبَرِّحٍ، وَلَهُنَّ عَلَيْكُمْ رِزْقُهُنَّ وَكِسْوَتُهُنَّ بِالْمَعْرُوفِ. وَأَنْتُمْ مَسْئولونَ عَنِّي فَمَا أَنْتُمْ قَائِلُونَ؟ " قَالُوا : نَشْهَدُ أَنَّكَ قَدْ بَلَّغْتَ وَأَدَّيْتَ وَنَصَحْتَ. فَقَالَ بِأُصْبُعِهِ السَّبَّابَةِ فَرَفَعَهَا إِلَى السَّمَاءِ، وَيَنْكُتُهَا إِلَى النَّاسِ : " اللَّهُمَّ اشْهَدْ، اللَّهُمَّ اشْهَدْ، اللَّهُمَّ اشْهَدْ ". ثُمَّ أَذَّنَ بِلَالٌ بِنِدَاءٍ وَاحِدٍ وَإِقَامَةٍ، فَصَلَّى الظُّهْرَ، ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعَصْرَ، لَمْ يُصَلِّ بَيْنَهُمَا شَيْئًا، ثُمَّ رَكِبَ حَتَّى وَقَفَ، فَجَعَلَ بَطْنَ نَاقَتِهِ الْقَصْوَاءِ إِلَى الصُّخَيْرَاتِ، وَقَالَ إِسْمَاعِيل : إِلَى الشُّجَيْرَاتِ ، وَجَعَلَ حَبْلَ الْمُشَاةِ بَيْنَ يَدَيْهِ، ثُمَّ اسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ، فَلَمْ يَزَلْ وَاقِفًا حَتَّى غَرَبَتْ الشَّمْسُ وَذَهَبَتْ الصُّفْرَةُ، حَتَّى غَابَ الْقُرْصُ، فَأَرْدَفَ أُسَامَةَ خَلْفَهُ، ثُمَّ دَفَعَ، وَقَدْ شَنَقَ لِلْقَصْوَاءِ الزِّمَامَ، حَتَّى إِنَّهُ لَيُصِيبُ رَأْسُهَا مَوْرِكَ رَحْلِهِ، وَيَقُولُ بِيَدِهِ الْيُمْنَى : " السَّكِينَةَ السَّكِينَةَ ". كُلَّمَا أَتَى حَبْلًا مِنْ الْحِبَالِ، أَرْخَى لَهَا قَلِيلًا حَتَّى تَصْعَدَ، حَتَّى أَتَى الْمُزْدَلِفَةَ ، فَصَلَّى بِهَا الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ بِأَذَانٍ وَإِقَامَتَيْنِ، ثُمَّ اضْطَجَعَ حَتَّى إِذَا طَلَعَ يَعْنِي الْفَجْرُ، صَلَّى الْفَجْرَ، بِأَذَانٍ وَإِقَامَةٍ، ثُمَّ رَكِبَ الْقَصْوَاءَ حَتَّى وَقَفَ عَلَى الْمَشْعَرِ الْحَرَامِ ، وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ، فَدَعَا اللَّهَ وَكَبَّرَهُ وَهَلَّلَهُ وَوَحَّدَهُ حَتَّى أَسْفَرَ جِدًا، ثُمَّ دَفَعَ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ، وَأَرْدَفَ الْفَضْلَ بْنَ عَبَّاسِ، وَكَانَ رَجُلًا حَسَنَ الشَّعْرِ، أَبْيَضَ، وَسِيمًا، فَلَمَّا دَفَعَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، مَرَّ بِالظُّعُنِ يَجْرِينَ، فَطَفِقَ الْفَضْلُ يَنْظُرُ إِلَيْهِنَّ، فَأَخَذَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَهُ فَوَضَعَهَا عَلَى وَجْهِ الْفَضْلِ، فَحَوَّلَ الْفَضْلُ رَأْسَهُ مِنْ الشِّقِّ الْآخَرِ، فَوَضَعَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَهُ مِنْ الشِّقِّ الْآخَرِ حَتَّى إِذَا أَتَى مُحَسِّرَ، حَرَّكَ قَلِيلًا، ثُمَّ سَلَكَ الطَّرِيقَ الْوُسْطَى الَّتِي تُخْرِجُكَ إِلَى الْجَمْرَةِ الْكُبْرَى، حَتَّى إِذَا أَتَى الْجَمْرَةَ الَّتِي عِنْدَهَا الشَّجَرَةُ، فَرَمَى بِسَبْعِ حَصَيَاتٍ يُكَبِّرُ عَلَى كُلِّ حَصَاةٍ مِنْ حَصَى الْخَذْفِ، ثُمَّ رَمَى مِنْ بَطْنِ الْوَادِي، ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْمَنْحَرِ، فَنَحَرَ ثَلَاثًا وَسِتِّينَ بَدَنَةً بِيَدِهِ، ثُمَّ أَعْطَى عَلِيًّا فَنَحَرَ مَا غَبَرَ، وَأَشْرَكَهُ فِي بُدْنِهِ، ثُمَّ أَمَرَ مِنْ كُلِّ بَدَنَةٍ بِبَضْعَةٍ، فَجُعِلَتْ فِي قِدْرٍ، فَطُبِخَتْ فَأَكَلَا مِنْ لُحُومِهَا، وَشَرِبَا مِنْ مَرَقِهَا، ثُمَّ رَكِبَ فَأَفَاضَ إِلَى الْبَيْتِ ، فَأَتَى الْبَيْتَ فَصَلَّى الظُّهْرَ بِمَكَّةَ ، وَأَتَى بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ وَهُمْ يَسْتَقُونَ مِنْ زَمْزَمَ ، فَقَالَ : " انْزِعُوا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، فَلَوْلَا يَغْلِبَنَّكُمُ النَّاسُ عَلَى سِقَايَتِكُمْ، لَنَزَعْتُ مَعَكُمْ ". فَنَاوَلُوهُ دَلْوًا فَشَرِبَ . أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَعِيدٍ الْأَصْبَهَانِيُّ ، أَخْبَرَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيل ، عَنْ جَعْفَرٍ ، عَنْ أَبِيهِ ، عَنْ جَابِرٍ ، بِهَذَا
Abu Jaʼfar aytdi: Biz Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)ning huzuriga kirdik. U qavmdan (har birining kimligini) soʻray boshladi, toki menga yetdi. Men: «Men Muhammad ibn Ali ibn Husayn ibn Aliyman», dedim. Shunda u qoʻlini yuqorigi tugmam va pastki tugmam tomon choʻzdi, soʻng ogʻzini koʻkragim ustiga qoʻydi — men oʻsha kunlari yosh yigit edim — va: «Marhabo senga, ey birodarim oʻgʻli, xohlaganingni soʻra», dedi. Men undan soʻradim — u koʻzi ojiz edi. Namoz vaqti kirdi, u soj (matosi)ga oʻralib turdi; uni yelkalariga har qoʻyganida, kichikligidan uchi oʻziga qaytar edi; ridosi esa yonidagi ilgichda edi. Bas, u namoz oʻqidi. Men: «Menga Rasululloh ﷺning hajlari haqida xabar bering», dedim. U qoʻli bilan (ishora qilib) toʻqqizni tugdi va dedi: «Rasululloh ﷺ toʻqqiz yil turdilar, haj qilmadilar, soʻng oʻninchi yili odamlar orasiga: ‹Rasululloh ﷺ haj qilmoqdalar› deb jar solindi. Shunda Madinaga koʻp odam keldi, ularning hammasi Rasululloh ﷺga ergashishni va u zot qilgan amalning oʻxshashini qilishni istar edilar. Biz u zot bilan birga chiqdik, toki Zul-Hulayfaga keldik. Shu yerda Asmo bint Umays Muhammad ibn Abu Bakrni tugʻdi va Rasululloh ﷺga: ‹Qanday qilay?› deb (odam) yubordi. U zot: ‹Gʻusl qil, mato bilan (qonni) bogʻla va ehromga kir›, dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ masjidda namoz oʻqidilar, keyin Qasvoga mindilar. Tuyalari u zotni koʻtarib Baydoga chiqqanida, men u zotning oldilarida — koʻzim yetgan masofagacha — minganu piyoda (odamlarni) koʻrdim; oʻng tomonlarida ham shunday, chap tomonlarida ham shunday, ortlarida ham shunday edi. Rasululloh ﷺ esa bizning oramizda edilar, u zotga Qurʼon nozil boʻlar, u zot uning taʼvilini bilar edilar. Soʻng u zot tavhid bilan (talbiya aytib) boshladilar: ‹Labbayk, Allohumma, labbayk, labbayk, Sening sheriging yoʻq, labbayk; albatta hamd ham, neʼmat ham Senikidir, mulk ham; Sening sheriging yoʻq›. Odamlar ham oʻzlari talbiya aytadigan narsa bilan talbiya aytdilar. Rasululloh ﷺ ulardan hech narsani rad qilmadilar, balki Rasululloh ﷺ oʻz talbiyalarida sobit qoldilar, toki u zot bilan birga Baytga keldik». Jobir dedi: «Biz hajdan boshqa narsani niyat qilmas edik, umrani bilmas edik. Toki u zot bilan birga Baytga keldik; u zot Ruknni istilom qilib, uch (aylanishda) raml qildilar, toʻrt (aylanishda) yurdilar. Soʻng Maqomi Ibrohimga oʻtib namoz oʻqidilar va: {Ibrohim maqomidan namozgoh tutinglar} (Baqara surasi, 125-oyat)ni oʻqidilar, hamda Maqomni oʻzlari bilan Bayt orasiga qildilar». Otam — men uni Jobirdan, u Nabiy ﷺdan (deb) zikr qilganini bilmayman — : «U zot ikki rakatda {Qul huvallohu ahad} va {Qul yo ayyuhal-kofirun}ni oʻqir edilar», der edi. «Soʻng u zot Ruknga qaytib, uni istilom qildilar, keyin eshikdan Safoga chiqdilar. Safoga kelganlarida: {Albatta, Safo va Marva Allohning (dini) belgilaridandir} (Baqara surasi, 158-oyat)ni oʻqib: ‹Alloh nimadan boshlagan boʻlsa, men ham shundan boshlayman›, dedilar. Va Safodan boshlab, unga chiqdilar, toki Baytni koʻrdilar; Allohga tavhid aytib, Uni ulugʻlab: ‹Lo ilaha illalloh, yolgʻiz Oʻzidir, Uning sherigi yoʻq, mulk Unikidir, hamd Unikidir; U tiriltiradi va oʻldiradi, U har narsaga qodirdir. Lo ilaha illalloh, yolgʻiz Oʻzidir; vaʼdasini ado etdi, bandasiga nusrat berdi va (kofir) guruhlarni yakka Oʻzi mahv etdi›, dedilar. Soʻng shu orada duo qildilar; mana shunday (soʻzni) uch marta aytdilar. Keyin Marvaga (qarab) tushdilar, toki ikki oyoqlari vodiy oʻrtasiga yetganida — Abdulloh ibn Abdurrahmon ad-Dorimiy aytdi: yaʼni raml qildilar — biz koʻtarilganimizda esa yurdilar, toki Marvaga keldik. Marvada Safoda qilganlaridek qildilar. Marvadagi oxirgi tavof (aylanish) boʻlganida: ‹Agar men ishimning oldini keyin bilgan narsam kabi bilganimda, hadiy haydab kelmas edim va uni umra qilar edim. Bas, sizlardan kimning yonida hadiy boʻlmasa, ehromdan chiqsin va uni umra qilsin›, dedilar. Shunda Suroqa ibn Molik ibn Juʼshum turib: ‹Yo Rasululloh, bu shu yilimizgami yoki abadgami?› dedi. Rasululloh ﷺ bir qoʻllari barmoqlarini ikkinchisiga kiritib: ‹Umra hajga kirdi› — shunday ikki marta — ‹Yoʻq, balki abadul-abad; yoʻq, balki abadul-abad›, dedilar. Ali Yamandan Nabiy ﷺ uchun hadiy tuyalarini olib keldi va Fotimani (rizvonullohi alayho) ehromdan chiqqanlar qatorida, boʻyalgan kiyimlar kiygan va surma surtgan holda topdi. Ali buni unga inkor qildi. Shunda u: ‹Menga buni otam buyurdi›, dedi. Ali shunday der edi: ‹Men Fotimaning qilgan ishi haqida uni ayblab, u zikr qilgan narsada Rasululloh ﷺdan fatvo soʻrab, u zotning huzurlariga bordim va bunga unga eʼtiroz bildirganimni (aytdim). Shunda u zot: ‹Rost aytibdi. Hajni oʻzingga farz qilganingda nima deding?› dedilar. Men: ‹Allohumma, men Rasuling ihlol qilgan narsa bilan ihlol qilaman›, dedim. U zot: ‹Albatta, mening yonimda hadiy bor, shuning uchun ehromdan chiqma›, dedilar›. (Jobir) aytdi: Ali Yamandan keltirgan hadiy bilan Nabiy ﷺ keltirgan (hadiy)ning jami yuzta tuya edi. Bas, odamlarning hammasi ehromdan chiqib, (sochlarini) qisqartirdilar, Nabiy ﷺ va yonida hadiy boʻlganlardan boshqa. Tarviya kuni boʻlganida, Minoga yuzlandilar va biz haj uchun ihlol qildik. Rasululloh ﷺ (ulovga) mindilar va Minoda peshin, asr, shom, xufton hamda bomdod namozlarini oʻqidilar. Soʻng quyosh chiqquncha biroz turdilar va Namirada oʻzlari uchun junli chodir tikilishiga buyurdilar. Soʻng Rasululloh ﷺ mindilar va yoʻlga tushdilar; Quraysh u zot — johiliyatda Quraysh Muzdalifada qilganidek — Mashʼarul-Haram yonida toʻxtaydilar deb shubha qilmas edi. Lekin Rasululloh ﷺ yurib ketdilar, toki Arafaga keldilar va chodir oʻzlari uchun Namirada tikilganini topdilar va unga tushdilar. Quyosh ogʻganida, Qasvoga buyurdilar va u zot uchun u jihozlandi. Soʻng vodiy oʻrtasiga kelib, odamlarga xutba qildilar va dedilar: ‹Albatta, qonlaringiz va mollaringiz sizlarga — shu kuningizning, shu oyingizdagi, shu shahringizdagi hurmati kabi — haromdir. Ogoh boʻlinglar! Johiliyat ishidan boʻlgan har bir narsa mening ikki oyogʻim ostida (bekor) qoʻyilgandir. Johiliyat qonlari ham (bekor) qoʻyilgandir; men bekor qiladigan birinchi qon — bizning qonlarimizdan, Ibn Rabia ibn al-Horisning qonidir — u Banu Saʼdda emizilayotgan edi, uni Huzayl (qabilasi) oʻldirgan edi. Johiliyat ribosi ham (bekor) qoʻyilgandir; men bekor qiladigan birinchi ribo — Abbos ibn Abdulmuttalibning ribosidir; u butunlay bekor qilingandir. Ayollar haqida Allohdan qoʻrqinglar, zero sizlar ularni Allohning omonati bilan oldingiz va ularning farjlarini Allohning kalimasi bilan oʻzingizga halol qildingiz. Sizlarning ular ustidagi haqqingiz — yotogʻingizga sizlar yomon koʻrgan birovni qoʻymasliklaridir. Agar shuni qilsalar, ularni ozor bermaydigan tarzda uringlar. Ularning sizlar ustingizdagi haqqi — yaxshilik bilan rizqi va kiyimini (taʼminlash)dir. Sizlar mendan soʻralguvchisizlar, bas, nima deysizlar?› dedilar. Ular: ‹Sizning (risolatni) yetkazganingizga, ado qilganingizga va nasihat qilganingizga guvohlik beramiz›, dedilar. Shunda u zot koʻrsatkich barmoqlari bilan (ishora qilib), uni osmonga koʻtardilar va odamlarga (qaratib) qoqib: ‹Allohumma, guvoh boʻl! Allohumma, guvoh boʻl! Allohumma, guvoh boʻl!›, dedilar. Soʻng Bilol bitta azon va iqoma bilan (chaqirdi), u zot peshinni oʻqidilar. Soʻng iqoma aytdi, u zot asrni oʻqidilar va ikkisi orasida hech (nafl) oʻqimadilar. Soʻng mindilar, toki (Arafada) toʻxtadilar va Qasvo tuyalarining qornini toshlarga (qaratib) qildilar — Ismoil: ‹daraxtchalarga (qaratib)›, dedi — piyodalar yoʻlini oʻzlarining oldilariga qildilar, soʻng qiblaga yuzlandilar va quyosh botib, sargʻishlik ketguncha, qursi gʻoyib boʻlguncha tik turaverdilar. Soʻng Usomani ortlariga mindirdilar va (Arafadan) joʻnadilar; Qasvoning jilovini shunday tortgan edilarki, uning boshi egarining (oldingi qoshi)ga tegar edi. U zot oʻng qoʻllari bilan: ‹Sokinlik, sokinlik!›, der edilar. Har gal qumtepalardan biriga kelganlarida, koʻtarilishi uchun unga (jilovni) biroz boʻshatar edilar, toki Muzdalifaga keldilar. U yerda shom va xuftonni bitta azon va ikki iqoma bilan oʻqidilar. Soʻng yonboshlab yotdilar, toki fajr (tongi) chiqqanida, bomdodni bitta azon va iqoma bilan oʻqidilar. Soʻng Qasvoga minib, Mashʼarul-Haramda toʻxtadilar va qiblaga yuzlanib, Allohga duo qildilar, Uni ulugʻladilar, tahlil va tavhid aytdilar, toki tong juda yorishdi. Soʻng quyosh chiqishidan oldin joʻnadilar va Fazl ibn Abbosni ortlariga mindirdilar — u chiroyli sochli, oq tanli, koʻrkam kishi edi. Nabiy ﷺ joʻnaganlarida, yonlaridan (ayollar mingan) kajavalar yurib oʻtdi va Fazl ularga tikila boshladi. Shunda Nabiy ﷺ uning qoʻlini olib, Fazlning yuziga qoʻydilar; Fazl boshini boshqa tomonga burdi, Nabiy ﷺ qoʻllarini boshqa tomondan qoʻydilar. Toki Muhassirga kelganlarida, (ulovni) biroz tezlatdilar. Soʻng sizni katta jamraga olib chiqadigan oʻrtancha yoʻldan yurdilar, toki daraxt yonidagi jamraga keldilar va unga yetti mayda tosh bilan, har bir tosh bilan takbir aytib, otdilar — barmoq bilan otiladigan mayda toshlardan; vodiy oʻrtasidan otdilar. Soʻng soʻyish joyiga qaytib, oʻz qoʻllari bilan oltmish uchta tuyani soʻydilar. Soʻng Aliga berdilar, u qolganini soʻydi va u zot uni oʻz hadiylarida sherik qildilar. Soʻng har bir tuyadan bir parcha (goʻsht olishga) buyurdilar; u qozonga solinib pishirildi, ikkovlari uning goʻshtidan yedilar va shoʻrvasidan ichdilar. Soʻng minib, Baytga ifoza qildilar va Baytga kelib, Makkada peshinni oʻqidilar. Soʻng Zamzamdan suv tortayotgan Banu Abdulmuttalibning oldiga kelib: ‹Suv torting, ey Banu Abdulmuttalib! Agar odamlar sizlarni suv quyish (xizmati)ingizda yengib qoʻyishlari (xavfi) boʻlmaganida, men ham sizlar bilan birga suv tortar edim›, dedilar. Shunda unga bir chelak uzatdilar, u zot undan ichdilar». Muhammad ibn Said al-Asbahoniy bizga xabar berdiki, Hotim ibn Ismoil Jaʼfardan, u otasidan, u Jobirdan buni (rivoyat qildi).Абу Жаъфар айтди: Биз Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)нинг ҳузурига кирдик. У қавмдан (ҳар бирининг кимлигини) сўрай бошлади, токи менга етди. Мен: «Мен Муҳаммад ибн Али ибн Ҳусайн ибн Алийман», дедим. Шунда у қўлини юқориги тугмам ва пастки тугмам томон чўзди, сўнг оғзини кўкрагим устига қўйди — мен ўша кунлари ёш йигит эдим — ва: «Марҳабо сенга, эй биродарим ўғли, хоҳлаганингни сўра», деди. Мен ундан сўрадим — у кўзи ожиз эди. Намоз вақти кирди, у сож (матоси)га ўралиб турди; уни елкаларига ҳар қўйганида, кичиклигидан учи ўзига қайтар эди; ридоси эса ёнидаги илгичда эди. Бас, у намоз ўқиди. Мен: «Менга Расулуллоҳ ﷺнинг ҳажлари ҳақида хабар беринг», дедим. У қўли билан (ишора қилиб) тўққизни тугди ва деди: «Расулуллоҳ ﷺ тўққиз йил турдилар, ҳаж қилмадилар, сўнг ўнинчи йили одамлар орасига: ‹Расулуллоҳ ﷺ ҳаж қилмоқдалар› деб жар солинди. Шунда Мадинага кўп одам келди, уларнинг ҳаммаси Расулуллоҳ ﷺга эргашишни ва у зот қилган амалнинг ўхшашини қилишни истар эдилар. Биз у зот билан бирга чиқдик, токи Зул-Ҳулайфага келдик. Шу ерда Асмо бинт Умайс Муҳаммад ибн Абу Бакрни туғди ва Расулуллоҳ ﷺга: ‹Қандай қилай?› деб (одам) юборди. У зот: ‹Ғусл қил, мато билан (қонни) боғла ва эҳромга кир›, дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ масжидда намоз ўқидилар, кейин Қасвога миндилар. Туялари у зотни кўтариб Байдога чиққанида, мен у зотнинг олдиларида — кўзим етган масофагача — мингану пиёда (одамларни) кўрдим; ўнг томонларида ҳам шундай, чап томонларида ҳам шундай, ортларида ҳам шундай эди. Расулуллоҳ ﷺ эса бизнинг орамизда эдилар, у зотга Қуръон нозил бўлар, у зот унинг таъвилини билар эдилар. Сўнг у зот тавҳид билан (талбия айтиб) бошладилар: ‹Лаббайк, Аллоҳумма, лаббайк, лаббайк, Сенинг шеригинг йўқ, лаббайк; албатта ҳамд ҳам, неъмат ҳам Сеникидир, мулк ҳам; Сенинг шеригинг йўқ›. Одамлар ҳам ўзлари талбия айтадиган нарса билан талбия айтдилар. Расулуллоҳ ﷺ улардан ҳеч нарсани рад қилмадилар, балки Расулуллоҳ ﷺ ўз талбияларида собит қолдилар, токи у зот билан бирга Байтга келдик». Жобир деди: «Биз ҳаждан бошқа нарсани ният қилмас эдик, умрани билмас эдик. Токи у зот билан бирга Байтга келдик; у зот Рукнни истилом қилиб, уч (айланишда) рамл қилдилар, тўрт (айланишда) юрдилар. Сўнг Мақоми Иброҳимга ўтиб намоз ўқидилар ва: {Иброҳим мақомидан намозгоҳ тутинглар} (Бақара сураси, 125-оят)ни ўқидилар, ҳамда Мақомни ўзлари билан Байт орасига қилдилар». Отам — мен уни Жобирдан, у Набий ﷺдан (деб) зикр қилганини билмайман — : «У зот икки ракатда {Қул ҳуваллоҳу аҳад} ва {Қул ё айюҳал-кофирун}ни ўқир эдилар», дер эди. «Сўнг у зот Рукнга қайтиб, уни истилом қилдилар, кейин эшикдан Сафога чиқдилар. Сафога келганларида: {Албатта, Сафо ва Марва Аллоҳнинг (дини) белгиларидандир} (Бақара сураси, 158-оят)ни ўқиб: ‹Аллоҳ нимадан бошлаган бўлса, мен ҳам шундан бошлайман›, дедилар. Ва Сафодан бошлаб, унга чиқдилар, токи Байтни кўрдилар; Аллоҳга тавҳид айтиб, Уни улуғлаб: ‹Ло илаҳа иллаллоҳ, ёлғиз Ўзидир, Унинг шериги йўқ, мулк Уникидир, ҳамд Уникидир; У тирилтиради ва ўлдиради, У ҳар нарсага қодирдир. Ло илаҳа иллаллоҳ, ёлғиз Ўзидир; ваъдасини адо этди, бандасига нусрат берди ва (кофир) гуруҳларни якка Ўзи маҳв этди›, дедилар. Сўнг шу орада дуо қилдилар; мана шундай (сўзни) уч марта айтдилар. Кейин Марвага (қараб) тушдилар, токи икки оёқлари водий ўртасига етганида — Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ад-Доримий айтди: яъни рамл қилдилар — биз кўтарилганимизда эса юрдилар, токи Марвага келдик. Марвада Сафода қилганларидек қилдилар. Марвадаги охирги тавоф (айланиш) бўлганида: ‹Агар мен ишимнинг олдини кейин билган нарсам каби билганимда, ҳадий ҳайдаб келмас эдим ва уни умра қилар эдим. Бас, сизлардан кимнинг ёнида ҳадий бўлмаса, эҳромдан чиқсин ва уни умра қилсин›, дедилар. Шунда Суроқа ибн Молик ибн Жуъшум туриб: ‹Ё Расулуллоҳ, бу шу йилимизгами ёки абадгами?› деди. Расулуллоҳ ﷺ бир қўллари бармоқларини иккинчисига киритиб: ‹Умра ҳажга кирди› — шундай икки марта — ‹Йўқ, балки абадул-абад; йўқ, балки абадул-абад›, дедилар. Али Ямандан Набий ﷺ учун ҳадий туяларини олиб келди ва Фотимани (ризвонуллоҳи алайҳо) эҳромдан чиққанлар қаторида, бўялган кийимлар кийган ва сурма суртган ҳолда топди. Али буни унга инкор қилди. Шунда у: ‹Менга буни отам буюрди›, деди. Али шундай дер эди: ‹Мен Фотиманинг қилган иши ҳақида уни айблаб, у зикр қилган нарсада Расулуллоҳ ﷺдан фатво сўраб, у зотнинг ҳузурларига бордим ва бунга унга эътироз билдирганимни (айтдим). Шунда у зот: ‹Рост айтибди. Ҳажни ўзингга фарз қилганингда нима дединг?› дедилар. Мен: ‹Аллоҳумма, мен Расулинг иҳлол қилган нарса билан иҳлол қиламан›, дедим. У зот: ‹Албатта, менинг ёнимда ҳадий бор, шунинг учун эҳромдан чиқма›, дедилар›. (Жобир) айтди: Али Ямандан келтирган ҳадий билан Набий ﷺ келтирган (ҳадий)нинг жами юзта туя эди. Бас, одамларнинг ҳаммаси эҳромдан чиқиб, (сочларини) қисқартирдилар, Набий ﷺ ва ёнида ҳадий бўлганлардан бошқа. Тарвия куни бўлганида, Минога юзландилар ва биз ҳаж учун иҳлол қилдик. Расулуллоҳ ﷺ (уловга) миндилар ва Минода пешин, аср, шом, хуфтон ҳамда бомдод намозларини ўқидилар. Сўнг қуёш чиққунча бироз турдилар ва Намирада ўзлари учун жунли чодир тикилишига буюрдилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ миндилар ва йўлга тушдилар; Қурайш у зот — жоҳилиятда Қурайш Муздалифада қилганидек — Машъарул-Ҳарам ёнида тўхтайдилар деб шубҳа қилмас эди. Лекин Расулуллоҳ ﷺ юриб кетдилар, токи Арафага келдилар ва чодир ўзлари учун Намирада тикилганини топдилар ва унга тушдилар. Қуёш оғганида, Қасвога буюрдилар ва у зот учун у жиҳозланди. Сўнг водий ўртасига келиб, одамларга хутба қилдилар ва дедилар: ‹Албатта, қонларингиз ва молларингиз сизларга — шу кунингизнинг, шу ойингиздаги, шу шаҳрингиздаги ҳурмати каби — ҳаромдир. Огоҳ бўлинглар! Жоҳилият ишидан бўлган ҳар бир нарса менинг икки оёғим остида (бекор) қўйилгандир. Жоҳилият қонлари ҳам (бекор) қўйилгандир; мен бекор қиладиган биринчи қон — бизнинг қонларимиздан, Ибн Рабиа ибн ал-Ҳориснинг қонидир — у Бану Саъдда эмизилаётган эди, уни Ҳузайл (қабиласи) ўлдирган эди. Жоҳилият рибоси ҳам (бекор) қўйилгандир; мен бекор қиладиган биринчи рибо — Аббос ибн Абдулмутталибнинг рибосидир; у бутунлай бекор қилингандир. Аёллар ҳақида Аллоҳдан қўрқинглар, зеро сизлар уларни Аллоҳнинг омонати билан олдингиз ва уларнинг фаржларини Аллоҳнинг калимаси билан ўзингизга ҳалол қилдингиз. Сизларнинг улар устидаги ҳаққингиз — ётоғингизга сизлар ёмон кўрган бировни қўймасликларидир. Агар шуни қилсалар, уларни озор бермайдиган тарзда уринглар. Уларнинг сизлар устингиздаги ҳаққи — яхшилик билан ризқи ва кийимини (таъминлаш)дир. Сизлар мендан сўралгувчисизлар, бас, нима дейсизлар?› дедилар. Улар: ‹Сизнинг (рисолатни) етказганингизга, адо қилганингизга ва насиҳат қилганингизга гувоҳлик берамиз›, дедилар. Шунда у зот кўрсаткич бармоқлари билан (ишора қилиб), уни осмонга кўтардилар ва одамларга (қаратиб) қоқиб: ‹Аллоҳумма, гувоҳ бўл! Аллоҳумма, гувоҳ бўл! Аллоҳумма, гувоҳ бўл!›, дедилар. Сўнг Билол битта азон ва иқома билан (чақирди), у зот пешинни ўқидилар. Сўнг иқома айтди, у зот асрни ўқидилар ва иккиси орасида ҳеч (нафл) ўқимадилар. Сўнг миндилар, токи (Арафада) тўхтадилар ва Қасво туяларининг қорнини тошларга (қаратиб) қилдилар — Исмоил: ‹дарахтчаларга (қаратиб)›, деди — пиёдалар йўлини ўзларининг олдиларига қилдилар, сўнг қиблага юзландилар ва қуёш ботиб, сарғишлик кетгунча, қурси ғойиб бўлгунча тик туравердилар. Сўнг Усомани ортларига миндирдилар ва (Арафадан) жўнадилар; Қасвонинг жиловини шундай тортган эдиларки, унинг боши эгарининг (олдинги қоши)га тегар эди. У зот ўнг қўллари билан: ‹Сокинлик, сокинлик!›, дер эдилар. Ҳар гал қумтепалардан бирига келганларида, кўтарилиши учун унга (жиловни) бироз бўшатар эдилар, токи Муздалифага келдилар. У ерда шом ва хуфтонни битта азон ва икки иқома билан ўқидилар. Сўнг ёнбошлаб ётдилар, токи фажр (тонги) чиққанида, бомдодни битта азон ва иқома билан ўқидилар. Сўнг Қасвога миниб, Машъарул-Ҳарамда тўхтадилар ва қиблага юзланиб, Аллоҳга дуо қилдилар, Уни улуғладилар, таҳлил ва тавҳид айтдилар, токи тонг жуда ёришди. Сўнг қуёш чиқишидан олдин жўнадилар ва Фазл ибн Аббосни ортларига миндирдилар — у чиройли сочли, оқ танли, кўркам киши эди. Набий ﷺ жўнаганларида, ёнларидан (аёллар минган) кажавалар юриб ўтди ва Фазл уларга тикила бошлади. Шунда Набий ﷺ унинг қўлини олиб, Фазлнинг юзига қўйдилар; Фазл бошини бошқа томонга бурди, Набий ﷺ қўлларини бошқа томондан қўйдилар. Токи Муҳассирга келганларида, (уловни) бироз тезлатдилар. Сўнг сизни катта жамрага олиб чиқадиган ўртанча йўлдан юрдилар, токи дарахт ёнидаги жамрага келдилар ва унга етти майда тош билан, ҳар бир тош билан такбир айтиб, отдилар — бармоқ билан отиладиган майда тошлардан; водий ўртасидан отдилар. Сўнг сўйиш жойига қайтиб, ўз қўллари билан олтмиш учта туяни сўйдилар. Сўнг Алига бердилар, у қолганини сўйди ва у зот уни ўз ҳадийларида шерик қилдилар. Сўнг ҳар бир туядан бир парча (гўшт олишга) буюрдилар; у қозонга солиниб пиширилди, икковлари унинг гўштидан едилар ва шўрвасидан ичдилар. Сўнг миниб, Байтга ифоза қилдилар ва Байтга келиб, Маккада пешинни ўқидилар. Сўнг Замзамдан сув тортаётган Бану Абдулмутталибнинг олдига келиб: ‹Сув тортинг, эй Бану Абдулмутталиб! Агар одамлар сизларни сув қуйиш (хизмати)ингизда енгиб қўйишлари (хавфи) бўлмаганида, мен ҳам сизлар билан бирга сув тортар эдим›, дедилар. Шунда унга бир челак узатдилар, у зот ундан ичдилар». Муҳаммад ибн Саид ал-Асбаҳоний бизга хабар бердики, Ҳотим ибн Исмоил Жаъфардан, у отасидан, у Жобирдан буни (ривоят қилди).