أَخْبَرَنَا فَرْوَةُ بْنُ أَبِي الْمَغْرَاءِ ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُخْتَارٍ ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاق ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ كَعْبٍ ، عَنْ عُرْوَةَ ، عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهَا، قَالَتْ : قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي مَرَضِهِ : " صُبُّوا عَلَيَّ سَبْعَ قِرَبٍ مِنْ سَبْعِ آبَارٍ شَتَّى حَتَّى أَخْرُجَ إِلَى النَّاسِ فَأَعْهَدَ إِلَيْهِمْ "، قَالَ : فَأَقْعَدْنَاهُ فِي مِخْضَبٍ لِحَفْصَةَ فَصَبَبْنَا عَلَيْهِ الْمَاءَ صَبًّا أَوْ شَنَنَّا عَلَيْهِ شَنًّا، الشَّكُّ مِنْ قِبَلِ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاق، فَوَجَدَ رَاحَةً، فَخَرَجَ فَصَعِدَ الْمِنْبَرَ، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَاسْتَغْفَرَ لِلشُّهَدَاءِ مِنْ أَصْحَابِ أُحُدٍ، وَدَعَا لَهُمْ، ثُمَّ قَالَ : " أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّ الْأَنْصَارَ عَيْبَتِي الَّتِي أَوَيْتُ إِلَيْهَا، فَأَكْرِمُوا كَرِيمَهُمْ، وَتَجَاوَزُوا عَنْ مُسِيئِهِمْ إِلَّا فِي حَدٍّ، أَلَا إِنَّ عَبْدًا مِنْ عِبَادِ اللَّهِ قَدْ خُيِّرَ بَيْنَ الدُّنْيَا وَبَيْنَ مَا عِنْدَ اللَّهِ، فَاخْتَارَ مَا عِنْدَ اللَّهِ "، فَبَكَى أَبُو بَكْرٍ، وَظَنَّ أَنَّهُ يَعْنِي نَفْسَهُ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " عَلَى رِسْلِكَ يَا أَبَا بَكْرٍ، سُدُّوا هَذِهِ الْأَبْوَابَ الشَّوَارِعَ إِلَى الْمَسْجِدِ إِلَّا بَابَ أَبِي بَكْرٍ، فَإِنِّي لَا أَعْلَمُ امْرَءًا أَفْضَلَ عِنْدِي يَدًا فِي الصُّحْبَةِ مِنْ أَبِي بَكْرٍ "
Oisha (roziyallohu anho) aytdi: Nabiy ﷺ kasalliklari paytida: «Ustimga yetti xil quduqdan yetti mesh suv quyinglar, toki men odamlarning oldiga chiqib, ularga vasiyat qilay», dedilar. Biz u zotni Hafsaning togʻorasiga oʻtqazdik va ustlariga suvni quyib-quyib yubordik. Bu shubha Muhammad ibn Ishoq tomonidandir. U zot rohat topdilar, chiqib minbarga koʻtarildilar, Allohga hamd va sano aytdilar, Uhud ahlidan boʻlgan shahidlar uchun istigʻfor aytdilar va ularga duo qildilar. Soʻng dedilar: «Ammo baʼd, albatta, Ansor mening sirdoshim, men panoh topgan (joyim)dir. Ularning karamlisini ulugʻlanglar, yomonlik qilganini esa afv qilinglar — hadda (jazoda) boʻlmasa. Ogoh boʻlinglarki, Allohning bandalaridan bir banda dunyo bilan Allohning huzuridagi narsa orasida ixtiyor qildirildi va u Allohning huzuridagini ixtiyor qildi». Shunda Abu Bakr yigʻladi va u zot oʻzlarini nazarda tutayotganlarini bildi. Nabiy ﷺ: «Shoshilma, ey Abu Bakr! Masjidga ochiladigan mana bu eshiklarni bekitinglar, faqat Abu Bakrning eshigidan boshqasini. Chunki men suhbat borasida Abu Bakrdan koʻra menga koʻproq yaxshilik qilgan kishini bilmayman», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди: Набий ﷺ касалликлари пайтида: «Устимга етти хил қудуқдан етти меш сув қуйинглар, токи мен одамларнинг олдига чиқиб, уларга васият қилай», дедилар. Биз у зотни Ҳафсанинг тоғорасига ўтқаздик ва устларига сувни қуйиб-қуйиб юбордик. Бу шубҳа Муҳаммад ибн Ишоқ томонидандир. У зот роҳат топдилар, чиқиб минбарга кўтарилдилар, Аллоҳга ҳамд ва сано айтдилар, Уҳуд аҳлидан бўлган шаҳидлар учун истиғфор айтдилар ва уларга дуо қилдилар. Сўнг дедилар: «Аммо баъд, албатта, Ансор менинг сирдошим, мен паноҳ топган (жойим)дир. Уларнинг карамлисини улуғланглар, ёмонлик қилганини эса афв қилинглар — ҳадда (жазода) бўлмаса. Огоҳ бўлингларки, Аллоҳнинг бандаларидан бир банда дунё билан Аллоҳнинг ҳузуридаги нарса орасида ихтиёр қилдирилди ва у Аллоҳнинг ҳузуридагини ихтиёр қилди». Шунда Абу Бакр йиғлади ва у зот ўзларини назарда тутаётганларини билди. Набий ﷺ: «Шошилма, эй Абу Бакр! Масжидга очиладиган мана бу эшикларни бекитинглар, фақат Абу Бакрнинг эшигидан бошқасини. Чунки мен суҳбат борасида Абу Бакрдан кўра менга кўпроқ яхшилик қилган кишини билмайман», дедилар.