حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي ابْنُ عَبَّادٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهُوَ يَحْيَى بْنُ عَبَّادٍ - حَدَّثَنِي أَبِي الَّذِي، أَرْضَعَنِي وَهُوَ أَحَدُ بَنِي مُرَّةَ بْنِ عَوْفٍ - وَكَانَ فِي تِلْكَ الْغَزَاةِ غَزَاةِ مُؤْتَةَ - قَالَ وَاللَّهِ لَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى جَعْفَرٍ حِينَ اقْتَحَمَ عَنْ فَرَسٍ لَهُ شَقْرَاءَ فَعَقَرَهَا ثُمَّ قَاتَلَ الْقَوْمَ حَتَّى قُتِلَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا الْحَدِيثُ لَيْسَ بِالْقَوِيِّ .
Abbod ibn Abdulloh ibn az-Zubayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: «Meni emizgan otam menga aytib berdi — u Murra ibn Avf oʻgʻillaridan biri boʻlib, oʻsha gʻazotda, Muʼta gʻazotida ishtirok etgan edi —: ‹Allohga qasamki, men Jaʼfarni hozir ham koʻrib turganday boʻlaman: u oʻzining qizgʻish otidan sakrab tushdi-da, uni boʻgʻizladi, soʻng halok boʻlguniga qadar (dushman) qavmga qarshi jang qildi›.» Abu Dovud aytadi: «Bu hadis kuchli emas.»Аббод ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: «Мени эмизган отам менга айтиб берди — у Мурра ибн Авф ўғилларидан бири бўлиб, ўша ғазотда, Муъта ғазотида иштирок этган эди —: ‹Аллоҳга қасамки, мен Жаъфарни ҳозир ҳам кўриб тургандай бўламан: у ўзининг қизғиш отидан сакраб тушди-да, уни бўғизлади, сўнг ҳалок бўлгунига қадар (душман) қавмга қарши жанг қилди›.» Абу Довуд айтади: «Бу ҳадис кучли эмас.»
حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا سَمِعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَبْلَ أَنْ يَمُوتَ وَهُوَ مُسْتَنِدٌ إِلَى صَدْرِهَا وَأَصْغَتْ إِلَيْهِ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَارْحَمْنِي وَأَلْحِقْنِي بِالرَّفِيقِ الأَعْلَى " .
Abbod ibn Abdulloh ibn az-Zubayrdan rivoyat qilinishicha, Nabiy ﷺ ning zavjalari Oisha (roziyallohu anho) unga xabar berdilarki, u zot vafot etishlaridan avval, koʻksiga suyanib turgan holda — Oisha unga quloq tutgan edilar — u zotning: «Allohim, meni magʻfirat qil, menga rahm qil va meni oliy doʻstlar (ar-Rafiqul-Aʼlo)ga qoʻshgin», deb aytayotganlarini eshitdilar.Аббод ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайрдан ривоят қилинишича, Набий ﷺ нинг завжалари Оиша (розияллоҳу анҳо) унга хабар бердиларки, у зот вафот этишларидан аввал, кўксига суяниб турган ҳолда — Оиша унга қулоқ тутган эдилар — у зотнинг: «Аллоҳим, мени мағфират қил, менга раҳм қил ва мени олий дўстлар (ар-Рафиқул-Аъло)га қўшгин», деб айтаётганларини эшитдилар.
وَعَنْهَا قَالَتْ: لَمَّا أَرَادُوا غُسْلَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالُوا: لَا نَدْرِي أَنُجَرِّدُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ ثِيَابه كَمَا تجرد مَوْتَانَا أَمْ نُغَسِّلُهُ وَعَلَيْهِ ثِيَابُهُ؟ فَلَمَّا اخْتَلَفُوا أَلْقَى اللَّهُ عَلَيْهِمُ النَّوْمَ حَتَّى مَا مِنْهُمْ رجل إِلَّا وذقته فِي صَدْرِهِ ثُمَّ كَلَّمَهُمْ مُكَلِّمٌ مِنْ نَاحِيَةِ الْبَيْتِ لَا يَدْرُونَ مَنْ هُوَ؟ اغْسِلُوا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَعَلَيْهِ ثِيَابُهُ فَقَامُوا فَغَسَّلُوهُ وَعَلَيْهِ قَمِيصُهُ يَصُبُّونَ الْمَاءَ فَوْقَ الْقَمِيصِ وَيُدَلِّكُونَهُ بِالْقَمِيصِ. رَوَاهُ الْبَيْهَقِيُّ فِي «دَلَائِلِ النُّبُوَّةِ»
Abbod ibn Abdulloh ibn az-Zubayr aytadi: Men Oisha (roziyallohu anho)ning bunday deganini eshitdim: Nabiy ﷺni gʻusl qildirmoqchi boʻlganlarida, ular: «Allohga qasamki, biz Rasululloh ﷺni oʻz oʻliklarimizni kiyimlaridan yechganimizdek kiyimlaridan yechamizmi yoki u zotni kiyimlari ustida (kiyimi bilan) gʻusl qildiramizmi — bilmaymiz», dedilar. Ular ixtilof qilganlarida, Alloh ularga uyqu soldi, hatto ulardan har bir kishining iyagi koʻksiga tegib (uxlab) qoldi. Soʻng uyning bir tarafidan ularga bir soʻzlovchi — uning kimligini bilmasdilar — gapirdi: «Nabiy ﷺni kiyimlari ustida (kiyimi bilan) gʻusl qildiringlar!» Shunda ular Rasululloh ﷺning yonlariga turib bordilar va u zotni koʻylaklari ustida gʻusl qildirdilar, koʻylakning ustidan suv quyar, qoʻllari bilan emas, balki koʻylak bilan u zotni ishqalar edilar. Oisha (roziyallohu anho): «Agar men ishimning oldini orqasidan oldin bilganimda edi (ortga qaytishni istamasdim), u zotni ayollaridan boshqa hech kim gʻusl qildirmagan boʻlardi», der edi.Аббод ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр айтади: Мен Оиша (розияллоҳу анҳо)нинг бундай деганини эшитдим: Набий ﷺни ғусл қилдирмоқчи бўлганларида, улар: «Аллоҳга қасамки, биз Расулуллоҳ ﷺни ўз ўликларимизни кийимларидан ечганимиздек кийимларидан ечамизми ёки у зотни кийимлари устида (кийими билан) ғусл қилдирамизми — билмаймиз», дедилар. Улар ихтилоф қилганларида, Аллоҳ уларга уйқу солди, ҳатто улардан ҳар бир кишининг ияги кўксига тегиб (ухлаб) қолди. Сўнг уйнинг бир тарафидан уларга бир сўзловчи — унинг кимлигини билмасдилар — гапирди: «Набий ﷺни кийимлари устида (кийими билан) ғусл қилдиринглар!» Шунда улар Расулуллоҳ ﷺнинг ёнларига туриб бордилар ва у зотни кўйлаклари устида ғусл қилдирдилар, кўйлакнинг устидан сув қуяр, қўллари билан эмас, балки кўйлак билан у зотни ишқалар эдилар. Оиша (розияллоҳу анҳо): «Агар мен ишимнинг олдини орқасидан олдин билганимда эди (ортга қайтишни истамасдим), у зотни аёлларидан бошқа ҳеч ким ғусл қилдирмаган бўларди», дер эди.
وَعَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اَللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ: { لَمَّا أَرَادُوا غَسْلَ اَلنَّبِيِّ - صلى الله عليه وسلم -قَالُوا: وَاَللَّهُ مَا نَدْرِي, نُجَرِّدُ رَسُولَ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم -كَمَا نُجَرِّدُ مَوْتَانَا, أَمْ لَا?….. } اَلْحَدِيثَ، رَوَاهُ أَحْمَدُ, وَأَبُو دَاوُدَ 1 .
Abbod ibn Abdulloh ibn az-Zubayr aytadi: Men Oisha (roziyallohu anho)ning bunday deganini eshitdim: Nabiy ﷺni gʻusl qildirmoqchi boʻlganlarida, ular: «Allohga qasamki, biz Rasululloh ﷺni oʻz oʻliklarimizni kiyimlaridan yechganimizdek kiyimlaridan yechamizmi yoki u zotni kiyimlari ustida (kiyimi bilan) gʻusl qildiramizmi — bilmaymiz», dedilar. Ular ixtilof qilganlarida, Alloh ularga uyqu soldi, hatto ulardan har bir kishining iyagi koʻksiga tegib (uxlab) qoldi. Soʻng uyning bir tarafidan ularga bir soʻzlovchi — uning kimligini bilmasdilar — gapirdi: «Nabiy ﷺni kiyimlari ustida (kiyimi bilan) gʻusl qildiringlar!» Shunda ular Rasululloh ﷺning yonlariga turib bordilar va u zotni koʻylaklari ustida gʻusl qildirdilar, koʻylakning ustidan suv quyar, qoʻllari bilan emas, balki koʻylak bilan u zotni ishqalar edilar. Oisha (roziyallohu anho): «Agar men ishimning oldini orqasidan oldin bilganimda edi (ortga qaytishni istamasdim), u zotni ayollaridan boshqa hech kim gʻusl qildirmagan boʻlardi», der edi.Аббод ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр айтади: Мен Оиша (розияллоҳу анҳо)нинг бундай деганини эшитдим: Набий ﷺни ғусл қилдирмоқчи бўлганларида, улар: «Аллоҳга қасамки, биз Расулуллоҳ ﷺни ўз ўликларимизни кийимларидан ечганимиздек кийимларидан ечамизми ёки у зотни кийимлари устида (кийими билан) ғусл қилдирамизми — билмаймиз», дедилар. Улар ихтилоф қилганларида, Аллоҳ уларга уйқу солди, ҳатто улардан ҳар бир кишининг ияги кўксига тегиб (ухлаб) қолди. Сўнг уйнинг бир тарафидан уларга бир сўзловчи — унинг кимлигини билмасдилар — гапирди: «Набий ﷺни кийимлари устида (кийими билан) ғусл қилдиринглар!» Шунда улар Расулуллоҳ ﷺнинг ёнларига туриб бордилар ва у зотни кўйлаклари устида ғусл қилдирдилар, кўйлакнинг устидан сув қуяр, қўллари билан эмас, балки кўйлак билан у зотни ишқалар эдилар. Оиша (розияллоҳу анҳо): «Агар мен ишимнинг олдини орқасидан олдин билганимда эди (ортга қайтишни истамасдим), у зотни аёлларидан бошқа ҳеч ким ғусл қилдирмаган бўларди», дер эди.