- الثاني: عن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: " إن الدنيا حلوة خضرة، وإن الله مستخلفكم فيها فينظر كيف تعملون، فاتقوا الدنيا واتقوا النساء؛ فإن أول فتنة بني إسرائيل كانت في النساء" ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Albatta, dunyo shirin va koʻm-koʻkdir. Va albatta, Alloh sizlarni unda oʻrinbosar qiluvchidir; bas, U qanday amal qilishlaringizga nazar soladi. Shu sababli dunyodan ehtiyot boʻlinglar va ayollardan ehtiyot boʻlinglar; chunki Bani Isroilning birinchi fitnasi ayollar (sababidan) boʻlgan edi», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Албатта, дунё ширин ва кўм-кўкдир. Ва албатта, Аллоҳ сизларни унда ўринбосар қилувчидир; бас, У қандай амал қилишларингизга назар солади. Шу сабабли дунёдан эҳтиёт бўлинглар ва аёллардан эҳтиёт бўлинглар; чунки Бани Исроилнинг биринчи фитнаси аёллар (сабабидан) бўлган эди», — дедилар.
- وعن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم، بعث بعثاً إلى بني لحيان من هذيل فقال: " لينبعث من كل رجلين أحدهما والأجر بينهما" ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Huzayldan boʻlgan Banu Lihyon (qabilasi)ga bir lashkar joʻnatib: «Har ikki kishidan biri (gʻazotga) chiqsin, ajr esa ikkovi orasida (boʻlinadi)», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Ҳузайлдан бўлган Бану Лиҳён (қабиласи)га бир лашкар жўнатиб: «Ҳар икки кишидан бири (ғазотга) чиқсин, ажр эса иккови орасида (бўлинади)», дедилар.
- فالأول: عن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: "من رأى منكم منكرًا فليغيره بيده ، فإن لم يستطع فبلسانه، فإن لم يستطع فبقلبه وذلك أضعف الإيمان" ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Iyd kuni namozdan oldin xutbani (birinchi boʻlib) boshlagan kishi Marvon edi. Shunda unga bir kishi qarab turib: «Namoz xutbadan oldin (boʻlishi kerak)», dedi. (Marvon): «U yerdagi (eski tartib) tark qilindi», dedi. Shunda Abu Said: «Bu (kishi)ga kelsak, u oʻz zimmasidagi (vazifa)ni ado qildi; men Rasululloh ﷺ ning shunday deyayotganlarini eshitganman: ‹Sizlardan kim bir munkar (yomon ish)ni koʻrsa, uni qoʻli bilan oʻzgartirsin; agar (bunga) qodir boʻlmasa, tili bilan; agar (bunga ham) qodir boʻlmasa, qalbi bilan (inkor qilsin) — va bu iymonning eng zaifidir›», dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ийд куни намоздан олдин хутбани (биринчи бўлиб) бошлаган киши Марвон эди. Шунда унга бир киши қараб туриб: «Намоз хутбадан олдин (бўлиши керак)», деди. (Марвон): «У ердаги (эски тартиб) тарк қилинди», деди. Шунда Абу Саид: «Бу (киши)га келсак, у ўз зиммасидаги (вазифа)ни адо қилди; мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деяётганларини эшитганман: ‹Сизлардан ким бир мункар (ёмон иш)ни кўрса, уни қўли билан ўзгартирсин; агар (бунга) қодир бўлмаса, тили билан; агар (бунга ҳам) қодир бўлмаса, қалби билан (инкор қилсин) — ва бу иймоннинг энг заифидир›», деди.
- السابع: عن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "إياكم والجلوس في الطرقات" فقالوا : يا رسول الله ما لنا من مجالسنا بد؛ نتحدث فيها! فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "فإذا أبيتم إلا المجلس فأعطوا الطريق حقه" قالوا: وما حق الطريق يا رسول الله؟ قال: "غض البصر وكف الأذى ورد السلام، والأمر بالمعروف ، والنهي عن المنكر" ((متفق عليه)) .
(Abu Saʼid al-Xudriy (roziyallohu anhu) rivoyat qilishicha,) Paygʻambar ﷺ: «Yoʻllarda oʻtirishdan saqlaninglar» dedilar. Ular: «Yo Rasululloh, bizning — ichida suhbatlashadigan — majlislarimizga (oʻtirishlarimizga) ilojsiz (ehtiyoj bor)» dedilar. (U zot:) «Agar majlisdan boshqaga koʻnmasangiz, yoʻlga oʻz haqini beringlar» dedilar. Ular: «Yoʻlning haqi nima, yo Rasululloh?» dedilar. (U zot:) «Koʻzni (haromdan) yummoq, ozor (yetkazish)dan tiyilmoq, salomga alik olmoq, maʼrufga buyurib, munkardan qaytarmoqdir» dedilar.(Абу Саъид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) ривоят қилишича,) Пайғамбар ﷺ: «Йўлларда ўтиришдан сақланинглар» дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ, бизнинг — ичида суҳбатлашадиган — мажлисларимизга (ўтиришларимизга) иложсиз (эҳтиёж бор)» дедилар. (У зот:) «Агар мажлисдан бошқага кўнмасангиз, йўлга ўз ҳақини беринглар» дедилар. Улар: «Йўлнинг ҳақи нима, ё Расулуллоҳ?» дедилар. (У зот:) «Кўзни (ҳаромдан) юммоқ, озор (етказиш)дан тийилмоқ, саломга алик олмоқ, маъруфга буюриб, мункардан қайтармоқдир» дедилар.
- الحادي عشر: عن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "أفضل الجهاد كلمة عدل عند سلطان جائر" ((رواه أبو داود، والترمذي وقال: حديث حسن)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Eng afzal jihod zolim hukmdor oldida aytilgan haq (adolat) soʻzidir», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Энг афзал жиҳод золим ҳукмдор олдида айтилган ҳақ (адолат) сўзидир», дедилар.
- وعن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: " احتجت الجنة والنار فقالت النار: في الجبارون والمتكبرون، وقالت الجنة: في ضعفاء الناس ومساكينهم، فقضى الله بينهما: إنك الجنة رحمتي أرحم بك من أشاء، وإنك النار أعذب بك من أشاء، ولكليكما علي ملؤها" ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Jannat bilan doʻzax bahslashdi. Doʻzax: ‹Menda mutakabbir zoʻravonlar boʻladi›, dedi. Jannat: ‹Menda odamlarning kuchsizlari va miskinlari boʻladi›, dedi. Alloh ular oʻrtasida hukm chiqarib (aytdi): ‹Sen, ey jannat, Mening rahmatimsan, sen orqali xohlagan kishimga rahm qilaman. Sen esa, ey doʻzax, Mening azobimsan, sen orqali xohlagan kishimni azoblayman. Har ikkovingizni toʻldirish Mening zimmamdadir›», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Жаннат билан дўзах баҳслашди. Дўзах: ‹Менда мутакаббир зўравонлар бўлади›, деди. Жаннат: ‹Менда одамларнинг кучсизлари ва мискинлари бўлади›, деди. Аллоҳ улар ўртасида ҳукм чиқариб (айтди): ‹Сен, эй жаннат, Менинг раҳматимсан, сен орқали хоҳлаган кишимга раҳм қиламан. Сен эса, эй дўзах, Менинг азобимсан, сен орқали хоҳлаган кишимни азоблайман. Ҳар икковингизни тўлдириш Менинг зиммамдадир›», дедилар.
- وعن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه ، عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: " لا تصاحب إلا مؤمنا، ولا يأكل طعامك إلا تقي".
((رواه أبو داود، والترمذي بإسناد لا بأس به)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Faqat moʻmin kishi bilan hamsuhbat boʻl va taomingni faqat taqvodor kishi yesin», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Фақат мўмин киши билан ҳамсуҳбат бўл ва таомингни фақат тақводор киши есин», дедилар.
- وعن أبي سعدي الخدرى، رضي الله عنه، قال: قال رسول الله، صلى الله عليه وسلم "كيف أنعم وصاحب القرن قد التقم ، واستمع الإذن متى يؤمر بالنفخ فينفخ" فكأن ذلك ثقل على أصحاب رسول الله ، صلى الله عليه وسلم فقال لهم:"قولوا :حسبنا الله ونعم الوكيل" ((رواه الترمذي وقال حديث حسن)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Shox sohibi shoxni ogʻziga olib, qachon puflashga buyurilsa puflash uchun ruxsatga quloq tutib turgan boʻlsa, men qanday huzur qilay?» dedilar. Bu narsa Nabiy ﷺning sahobalariga ogʻir tuyulgandek boʻldi. Shunda u zot ularga: «‹Hasbunalloh va niʼmal vakil, alalloh tavakkalno (Alloh bizga yetarli, U eng yaxshi vakildir, biz Allohga tavakkal qildik)› deyinglar», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir. Bu hadis Atiyyadan, u Abu Said al-Xudriydan, u Nabiy ﷺdan boshqa yoʻllar bilan ham shunga oʻxshash rivoyat qilingan.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Шох соҳиби шохни оғзига олиб, қачон пуфлашга буюрилса пуфлаш учун рухсатга қулоқ тутиб турган бўлса, мен қандай ҳузур қилай?» дедилар. Бу нарса Набий ﷺнинг саҳобаларига оғир туюлгандек бўлди. Шунда у зот уларга: «‹Ҳасбуналлоҳ ва ниъмал вакил, алаллоҳ таваккално (Аллоҳ бизга етарли, У энг яхши вакилдир, биз Аллоҳга таваккал қилдик)› дейинглар», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир. Бу ҳадис Атийядан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий ﷺдан бошқа йўллар билан ҳам шунга ўхшаш ривоят қилинган.
- وعن أبي سعيد الخدري، رضي الله عنه ، أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "إذا وضعت الجنازة واحتملها الناس أو الرجال على أعناقهم، فإن كانت صالحة قالت: فدموني قدموني، وإن كانت غير صالحة، قالت يا ويلها! أين تذهبون بها؟ يسمع صوته كل شئ إلا الإنسان، ولو سمعه صعق" ((رواه البخاري)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Janoza tayyor boʻlib, erkaklar uni yelkalarida koʻtarganda, agar mayyit solih (yaxshi) boʻlgan boʻlsa, u: ‹Meni (tezroq) eltinglar›, — deydi; agar u solih boʻlmagan boʻlsa, u: ‹Voy uning (mening) holiga! Uni (meni) qayerga olib ketyapti?› — deydi. Uning ovozini insondan boshqa har bir narsa eshitadi; agar inson uni eshitsa, hushdan ketar edi», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жаноза тайёр бўлиб, эркаклар уни елкаларида кўтарганда, агар маййит солиҳ (яхши) бўлган бўлса, у: ‹Мени (тезроқ) элтинглар›, — дейди; агар у солиҳ бўлмаган бўлса, у: ‹Вой унинг (менинг) ҳолига! Уни (мени) қаерга олиб кетяпти?› — дейди. Унинг овозини инсондан бошқа ҳар бир нарса эшитади; агар инсон уни эшица, ҳушдан кетар эди», — дедилар.
- وعن أبي سعيد الخدري، رضي الله عنه ، قال : جلس رسول الله صلى الله عليه وسلم، على المنبر، وجلسنا حوله، فقال: "إن مما أخاف عليكم من بعدي ما يفتح عليكم من زهرة الدنيا وزينتها” ((متفق عليه)) .
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ minbarga oʻtirdilar, biz ham atroflarida oʻtirdik. (U zot): «Albatta, men sizlar haqida mendan keyin qoʻrqadigan narsam — sizlarga dunyoning zebu ziynati va bezaklaridan ochib beriladigan narsadir», dedilar. Shunda bir kishi: «Yaxshilik yomonlik keltiradimi, yo Rasululloh?» dedi. Rasululloh ﷺ unga (javob bermay) jim qoldilar. (U kishiga): «Senga nima boʻldi, Rasululloh ﷺ bilan gaplashasan-u, u zot senga gapirmaydilar?» deyildi. (Rovi) dedi: Bizga u zotga vahiy nozil qilinayotgandek koʻrindi. Soʻng (u zot) oʻzlariga kelib, terni artar ekanlar: «Albatta, bu soʻrovchi» — goʻyo uni maqtagandek — «albatta, yaxshilik yomonlik keltirmaydi. Va albatta, bahor undirgan narsalardan (baʼzisi haddan oshib yegan hayvonni) oʻldiradi yoki oʻlimga yaqinlashtiradi, faqat koʻkat (oʻt) yeydigan (hayvon) bundan mustasno. U yeydi, ikki biqini toʻlgach, quyosh koʻziga roʻbaru turib (yoʻgʻon) tezagini va siydigini chiqaradi, soʻng yana oʻtlaydi. Albatta, bu mol koʻm-koʻk va shirindir. U musulmon uchun naqadar yaxshi hamrohdir — undan miskinga, yetimga va yoʻlovchiga bergan kishi uchun», dedilar — yoki Rasululloh ﷺ qanday aytgan boʻlsalar shunday (dedilar). «Va albatta, kim uni nohaq yoʻl bilan olsa, u yeb-yeb toʻymaydigan kishiga oʻxshaydi va u (mol) qiyomat kuni unga qarshi guvoh boʻladi», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ минбарга ўтирдилар, биз ҳам атрофларида ўтирдик. (У зот): «Албатта, мен сизлар ҳақида мендан кейин қўрқадиган нарсам — сизларга дунёнинг зебу зийнати ва безакларидан очиб бериладиган нарсадир», дедилар. Шунда бир киши: «Яхшилик ёмонлик келтирадими, ё Расулуллоҳ?» деди. Расулуллоҳ ﷺ унга (жавоб бермай) жим қолдилар. (У кишига): «Сенга нима бўлди, Расулуллоҳ ﷺ билан гаплашасан-у, у зот сенга гапирмайдилар?» дейилди. (Рови) деди: Бизга у зотга ваҳий нозил қилинаётгандек кўринди. Сўнг (у зот) ўзларига келиб, терни артар эканлар: «Албатта, бу сўровчи» — гўё уни мақтагандек — «албатта, яхшилик ёмонлик келтирмайди. Ва албатта, баҳор ундирган нарсалардан (баъзиси ҳаддан ошиб еган ҳайвонни) ўлдиради ёки ўлимга яқинлаштиради, фақат кўкат (ўт) ейдиган (ҳайвон) бундан мустасно. У ейди, икки биқини тўлгач, қуёш кўзига рўбару туриб (йўғон) тезагини ва сийдигини чиқаради, сўнг яна ўтлайди. Албатта, бу мол кўм-кўк ва шириндир. У мусулмон учун нақадар яхши ҳамроҳдир — ундан мискинга, етимга ва йўловчига берган киши учун», дедилар — ёки Расулуллоҳ ﷺ қандай айтган бўлсалар шундай (дедилар). «Ва албатта, ким уни ноҳақ йўл билан олса, у еб-еб тўймайдиган кишига ўхшайди ва у (мол) қиёмат куни унга қарши гувоҳ бўлади», дедилар.
- وعنه أن رسول الله، صلى الله عليه وسلم، قال: "إن الدنيا حلوة خضرة وإن الله تعالى مستخلفكم فيها، فينظر كيف تعملون، فاتقوا الدنيا واتقوا النساء" ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Albatta, dunyo shirin va koʻm-koʻkdir. Va albatta, Alloh sizlarni unda oʻrinbosar qiluvchidir; bas, U qanday amal qilishlaringizga nazar soladi. Shu sababli dunyodan ehtiyot boʻlinglar va ayollardan ehtiyot boʻlinglar; chunki Bani Isroilning birinchi fitnasi ayollar (sababidan) boʻlgan edi», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Албатта, дунё ширин ва кўм-кўкдир. Ва албатта, Аллоҳ сизларни унда ўринбосар қилувчидир; бас, У қандай амал қилишларингизга назар солади. Шу сабабли дунёдан эҳтиёт бўлинглар ва аёллардан эҳтиёт бўлинглар; чунки Бани Исроилнинг биринчи фитнаси аёллар (сабабидан) бўлган эди», — дедилар.
- عن أبي سعيد الخدرى قال: بينما نحن فى سفر مع النبي صلى الله عليه وسلم إذ جاء رجل على راحلة له ، فجعل يصرف بصره يمينا وشمالاً فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم :” من كان معه فضل ظهر فليعد به على من لا ظهر له، ومن كان له فضل من زاد فليعد به على من لا زاد له” فذكر من أصناف المال ما ذكر حتى رأينا أنه لا حق لأحد منا فى فضل. ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Nabiy ﷺ bilan birga safarda edik. Shu payt bir kishi oʻz ulovida keldi. (Abu Said) dedi: U oʻngu chapga koʻz tashlay boshladi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Kimning yonida ortiqcha ulovi boʻlsa, uni ulovi yoʻq kishiga bersin. Kimning ortiqcha ozigʻi boʻlsa, uni ozigʻi yoʻq kishiga bersin», dedilar. (Abu Said) dedi: U zot mol turlaridan shuncha (turini) zikr qildilarki, biz ortiqcha (mol)da birortamiz uchun haq yoʻq, deb oʻyladik.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Набий ﷺ билан бирга сафарда эдик. Шу пайт бир киши ўз уловида келди. (Абу Саид) деди: У ўнгу чапга кўз ташлай бошлади. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Кимнинг ёнида ортиқча улови бўлса, уни улови йўқ кишига берсин. Кимнинг ортиқча озиғи бўлса, уни озиғи йўқ кишига берсин», дедилар. (Абу Саид) деди: У зот мол турларидан шунча (турини) зикр қилдиларки, биз ортиқча (мол)да бирортамиз учун ҳақ йўқ, деб ўйладик.
- وعن أبي سعيد الخدرى رضي الله عنه قال: قال رجل: أى الناس أفضل يا رسول الله؟ قال: "مؤمن مجاهد بنفسه وماله فى سبيل الله" قال: ثم من؟ قال: " رجل معتزل فى شعب من الشعاب يعبد ربه"
وفى رواية: "يتقي الله، ويدع الناس من شره" ((متفق عليه)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Yo Rasululloh! Odamlarning qaysi biri afzal?» dedi. (Rasululloh ﷺ): «Allohning yoʻlida joni va moli bilan jihod qiladigan moʻmin», dedilar. (U): «Soʻng kim?» dedi. (Rasululloh ﷺ): «Soʻng togʻlardan biridagi bir darada (xalqdan) chetlanib, Robbiga ibodat qiladigan va odamlarni oʻz yomonligidan asraydigan kishi», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Ё Расулуллоҳ! Одамларнинг қайси бири афзал?» деди. (Расулуллоҳ ﷺ): «Аллоҳнинг йўлида жони ва моли билан жиҳод қиладиган мўмин», дедилар. (У): «Сўнг ким?» деди. (Расулуллоҳ ﷺ): «Сўнг тоғлардан биридаги бир дарада (халқдан) четланиб, Роббига ибодат қиладиган ва одамларни ўз ёмонлигидан асрайдиган киши», дедилар.
- وعنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "يوشك أن يكون خير مال المسلم غنم يتتبع بها شعف الجبال، ومواقع القطر، يفر بدينه من الفتن" ((رواه البخاري)). وشعف الجبال :أعلاها
(Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Rasululloh ﷺ: «Yaqinda musulmonning eng yaxshi moli — qoʻy (boʻlib qolishi) yaqindir: u (musulmon) u (qoʻy) bilan togʻ choʻqqilarini va yomgʻir tushgan joylarni (oʻtloqlarni) quvib (yurib), fitnalardan dini bilan qochadi», dedilar.(Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Расулуллоҳ ﷺ: «Яқинда мусулмоннинг энг яхши моли — қўй (бўлиб қолиши) яқиндир: у (мусулмон) у (қўй) билан тоғ чўққиларини ва ёмғир тушган жойларни (ўтлоқларни) қувиб (юриб), фитналардан дини билан қочади», дедилар.
- وعن أبى سعيد رضي الله عنه، عن النبى صلى الله عليه وسلم قال: “احتجت الجنة والنار، فقالت النار: في الجبارون والمتكبرون، وقالت الجنة: في ضعفاء الناس ومساكينهم. فقضى الله بينهما: إنك الجنة رحمتي، أرحم بك من أشاء، وإنك النار عذابي أعذب بك من أشاء ولكليكما علي ملؤها” ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Shunday bir zamon keladiki, odamlar (Alloh yoʻlida) jihod qiladi va: ‹Sizlar orasida Allohning Rasuli suhbatidan bahramand boʻlgan (kishi) bormi?› — deb soʻraladi. Ular: ‹Ha›, — deydi. Soʻng ularga gʻalaba ato etiladi. Ular yana jihod qiladi va: ‹Sizlar orasida Allohning Rasuli ﷺ sahobalarining suhbatidan bahramand boʻlgan (kishi) bormi?› — deb soʻraladi. Ular: ‹Ha›, — deydi. Soʻng ularga (yana) gʻalaba ato etiladi», — dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Шундай бир замон келадики, одамлар (Аллоҳ йўлида) жиҳод қилади ва: ‹Сизлар орасида Аллоҳнинг Расули суҳбатидан баҳраманд бўлган (киши) борми?› — деб сўралади. Улар: ‹Ҳа›, — дейди. Сўнг уларга ғалаба ато этилади. Улар яна жиҳод қилади ва: ‹Сизлар орасида Аллоҳнинг Расули ﷺ саҳобаларининг суҳбатидан баҳраманд бўлган (киши) борми?› — деб сўралади. Улар: ‹Ҳа›, — дейди. Сўнг уларга (яна) ғалаба ато этилади», — деди.