HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Amr ibn Tag'lib

Rivoyatlari 13 ta, 5 toʻplamda.Ривоятлари 13 та, 5 тўпламда. Hadislarda 1 marta tilga olingan.Ҳадисларда 1 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари13Haqida aytilganҲақида айтилган1
Tarjimai holТаржимаи ҳол

(Paygʻambar ﷺ huzuriga kelgan — matn noaniq.) Basraliklar orasida sanaladi. Sulaymon ibn Harb aytdi: bizga Jarir ibn Hozim aytdi: al-Hasandan eshitdim: bizga Amr ibn Tagʻlib aytdi: «Paygʻambar ﷺ ning: “Qiyomat oldidan sizlar soch (kiyim)dan kavsh kiyadigan bir qavm bilan jang qilasizlar...”, deganini eshitdim».(Пайғамбар ﷺ ҳузурига келган — матн ноаниқ.) Басраликлар орасида саналади. Сулаймон ибн Ҳарб айтди: бизга Жарир ибн Ҳозим айтди: ал-Ҳасандан эшитдим: бизга Амр ибн Тағлиб айтди: «Пайғамбар ﷺ нинг: “Қиёмат олдидан сизлар соч (кийим)дан кавш киядиган бир қавм билан жанг қиласизлар...”, деганини эшитдим».

UlamolarУламолар · Amr ibn Tagʻlib, an-Namir ibn Qositdan, Bakr ibn Voildan, Rabiʼadan · Амр ибн Тағлиб, ан-Намир ибн Қоситдан, Бакр ибн Воилдан, Рабиъадан
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиAhmad 6Buxoriy 4Nasoiy 1Ibn Moja 1Riyod 1
Buxoriy · 923SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يَقُولُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِمَالٍ أَوْ سَبْىٍ فَقَسَمَهُ، فَأَعْطَى رِجَالاً وَتَرَكَ رِجَالاً فَبَلَغَهُ أَنَّ الَّذِينَ تَرَكَ عَتَبُوا، فَحَمِدَ اللَّهَ ثُمَّ أَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ ‏"‏ أَمَّا بَعْدُ، فَوَاللَّهِ إِنِّي لأُعْطِي الرَّجُلَ، وَأَدَعُ الرَّجُلَ، وَالَّذِي أَدَعُ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنَ الَّذِي أُعْطِي وَلَكِنْ أُعْطِي أَقْوَامًا لِمَا أَرَى فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْجَزَعِ وَالْهَلَعِ، وَأَكِلُ أَقْوَامًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْغِنَى وَالْخَيْرِ، فِيهِمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ ‏"‏‏.‏ فَوَاللَّهِ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُمْرَ النَّعَمِ‏.‏ تَابَعَهُ يُونُسُ‏.‏

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ga biror mol yoki biror narsa keltirildi va u zot uni taqsimladilar. U baʼzi kishilarga berdi va boshqalarini (tashlab) qoldirdi. Keyin u zot oʻzi (tashlab) qoldirgan kishilar tomonidan malomat qilinganini eshitdilar. Bas, u zot Allohga hamd va sano aytib: «Ammo baʼdu. Allohga qasamki, men bir kishiga berib, boshqasini (tashlab) qoldirishim mumkin — holbuki men (tashlab) qoldirgan (kishi) menga bergan (kishi)dan koʻproq sevimlidir. Lekin men baʼzi odamlarga — ularning qalbida sabr va qanoat yoʻq deb (his qilganim uchun) — beraman; sabrli va qanoatli (kishilar)ni esa — Alloh ularning qalbiga solgan yaxshilik va boylik bilan — (tashlab) qoldiraman; Amr ibn Tagʻlib ham ulardan biridir», — dedilar. Amr qoʻshdi: «Allohga qasamki, Rasululloh ﷺ ning oʻsha soʻzlari menga eng yaxshi qizil tuyalardan koʻproq sevimlidir».Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ га бирор мол ёки бирор нарса келтирилди ва у зот уни тақсимладилар. У баъзи кишиларга берди ва бошқаларини (ташлаб) қолдирди. Кейин у зот ўзи (ташлаб) қолдирган кишилар томонидан маломат қилинганини эшитдилар. Бас, у зот Аллоҳга ҳамд ва сано айтиб: «Аммо баъду. Аллоҳга қасамки, мен бир кишига бериб, бошқасини (ташлаб) қолдиришим мумкин — ҳолбуки мен (ташлаб) қолдирган (киши) менга берган (киши)дан кўпроқ севимлидир. Лекин мен баъзи одамларга — уларнинг қалбида сабр ва қаноат йўқ деб (ҳис қилганим учун) — бераман; сабрли ва қаноатли (кишилар)ни эса — Аллоҳ уларнинг қалбига солган яхшилик ва бойлик билан — (ташлаб) қолдираман; Амр ибн Тағлиб ҳам улардан биридир», — дедилар. Амр қўшди: «Аллоҳга қасамки, Расулуллоҳ ﷺ нинг ўша сўзлари менга энг яхши қизил туялардан кўпроқ севимлидир».

Buxoriy · 2927SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يَقُولُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا يَنْتَعِلُونَ نِعَالَ الشَّعَرِ، وَإِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا عِرَاضَ الْوُجُوهِ، كَأَنَّ وُجُوهَهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطَرَّقَةُ ‏"‏‏.‏

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «(Qiyomat) Soatining alomatlaridan biri — sizlar qildan (jundan) qilingan poyabzal kiyadigan xalq bilan jang qilishingiz(dir); va Soatning alomatlaridan biri — sizlar — yuzlari charm bilan qoplangan qalqonlarga oʻxshaydigan — keng yuzli xalq bilan jang qilishingiz(dir)», — dedi.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «(Қиёмат) Соатининг аломатларидан бири — сизлар қилдан (жундан) қилинган поябзал киядиган халқ билан жанг қилишингиз(дир); ва Соатнинг аломатларидан бири — сизлар — юзлари чарм билан қопланган қалқонларга ўхшайдиган — кенг юзли халқ билан жанг қилишингиз(дир)», — деди.

Buxoriy · 3145SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَعْطَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَوْمًا وَمَنَعَ آخَرِينَ، فَكَأَنَّهُمْ عَتَبُوا عَلَيْهِ فَقَالَ ‏"‏ إِنِّي أُعْطِي قَوْمًا أَخَافُ ظَلَعَهُمْ وَجَزَعَهُمْ، وَأَكِلُ أَقْوَامًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْخَيْرِ وَالْغِنَى، مِنْهُمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُمْرَ النَّعَمِ‏.‏ وَزَادَ أَبُو عَاصِمٍ عَنْ جَرِيرٍ قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ يَقُولُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِمَالٍ أَوْ بِسَبْىٍ فَقَسَمَهُ‏.‏ بِهَذَا‏.‏

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ — baʼzi odamlarga (sovgʻalar) berdi, baʼzilariga esa bermadi. Bermaganlari (oʻshandan) norozi boʻlganga oʻxshardi. Paygʻambar ﷺ: «Men baʼzi odamlarga — ular haqiqiy iymondan ogʻib ketmasligi yoki sabrini yoʻqotmasligi uchun — beraman; baʼzi odamlarni esa — Alloh ularning qalbiga solgan yaxshilik va qanoatga — havola qilaman; Amr ibn Tagʻlib (ham) ular orasida(dir)», — dedi. Amr ibn Tagʻlib: «Allohning Rasuli ﷺ ning bu gapi men uchun qizil tuyalardan koʻra suyukliroq», — dedi (Hasandan: Amr ibn Tagʻlib bizga aytdiki, Allohning Rasuli ﷺ biror mol yoki baʼzi asirlarni qoʻlga kiritdi va ularni yuqoridagi tarzda — yaʼni baʼzilarga berib, baʼzilarga bermay — taqsimladi).Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ — баъзи одамларга (совғалар) берди, баъзиларига эса бермади. Бермаганлари (ўшандан) норози бўлганга ўхшарди. Пайғамбар ﷺ: «Мен баъзи одамларга — улар ҳақиқий иймондан оғиб кетмаслиги ёки сабрини йўқотмаслиги учун — бераман; баъзи одамларни эса — Аллоҳ уларнинг қалбига солган яхшилик ва қаноатга — ҳавола қиламан; Амр ибн Тағлиб (ҳам) улар орасида(дир)», — деди. Амр ибн Тағлиб: «Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг бу гапи мен учун қизил туялардан кўра суюклироқ», — деди (Ҳасандан: Амр ибн Тағлиб бизга айтдики, Аллоҳнинг Расули ﷺ бирор мол ёки баъзи асирларни қўлга киритди ва уларни юқоридаги тарзда — яъни баъзиларга бериб, баъзиларга бермай — тақсимлади).

Buxoriy · 7535SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنِ الْحَسَنِ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مَالٌ فَأَعْطَى قَوْمًا وَمَنَعَ آخَرِينَ فَبَلَغَهُ أَنَّهُمْ عَتَبُوا فَقَالَ ‏"‏ إِنِّي أُعْطِي الرَّجُلَ وَأَدَعُ الرَّجُلَ، وَالَّذِي أَدَعُ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنَ الَّذِي أُعْطِي، أُعْطِي أَقْوَامًا لِمَا فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْجَزَعِ وَالْهَلَعِ، وَأَكِلُ أَقْوَامًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْغِنَى وَالْخَيْرِ مِنْهُمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ عَمْرٌو مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُمْرَ النَّعَمِ‏.‏

(Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺning oldilariga (bir) mol keldi; bas, U zot bir qavmga berdilar, boshqalarga bermadilar. Shunda ular taʼna qilganlari U zotga yetdi. Bas, U zot: «Albatta, men bir kishiga beraman, bir kishini (bermay) qoldiraman; men qoldiradigan (kishi) menga — beradigan (kishi)dan — koʻra mahbubroqdir. Men baʼzi qavmlarga — qalblarida (boʻlgan) joʻshqinlik (sabrsizlik) va xirslik (ochkoʻzlik) sababli — beraman; baʼzi qavmlarni esa — Alloh qalblariga solgan boylik (qanoat) va yaxshilikka — havola qilaman; ulardan (biri) — Amr ibn Tagʻlibdir», dedilar. Bas, Amr: «Rasululloh ﷺning (mana shu) soʻzlari menga — qizil tuyalar (eng qimmat mol)dan — koʻra mahbubroqdir», dedi.(Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺнинг олдиларига (бир) мол келди; бас, У зот бир қавмга бердилар, бошқаларга бермадилар. Шунда улар таъна қилганлари У зотга етди. Бас, У зот: «Албатта, мен бир кишига бераман, бир кишини (бермай) қолдираман; мен қолдирадиган (киши) менга — берадиган (киши)дан — кўра маҳбуброқдир. Мен баъзи қавмларга — қалбларида (бўлган) жўшқинлик (сабрсизлик) ва хирслик (очкўзлик) сабабли — бераман; баъзи қавмларни эса — Аллоҳ қалбларига солган бойлик (қаноат) ва яхшиликка — ҳавола қиламан; улардан (бири) — Амр ибн Тағлибдир», дедилар. Бас, Амр: «Расулуллоҳ ﷺнинг (мана шу) сўзлари менга — қизил туялар (энг қиммат мол)дан — кўра маҳбуброқдир», деди.

Nasoiy · 4456SahihСаҳиҳ

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ تَغْلِبَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ يَفْشُوَ الْمَالُ وَيَكْثُرَ وَتَفْشُوَ التِّجَارَةُ وَيَظْهَرَ الْعِلْمُ وَيَبِيعَ الرَّجُلُ الْبَيْعَ فَيَقُولَ لاَ حَتَّى أَسْتَأْمِرَ تَاجِرَ بَنِي فُلاَنٍ وَيُلْتَمَسَ فِي الْحَىِّ الْعَظِيمِ الْكَاتِبُ فَلاَ يُوجَدُ ‏"‏ ‏.‏

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, qiyomat alomatlaridan biri mol koʻpayib keng tarqalishi, savdo avj olishi, ilm koʻzga koʻrinib qolishi, kishi bir narsani sotmoqchi boʻlganda ‹Yoʻq, falon urugʻ savdogari bilan maslahatlashmagunimcha boʻlmaydi› deyishi va katta mahalladan kotib qidirilib topilmasligidir», dedilar.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, қиёмат аломатларидан бири мол кўпайиб кенг тарқалиши, савдо авж олиши, илм кўзга кўриниб қолиши, киши бир нарсани сотмоқчи бўлганда ‹Йўқ, фалон уруғ савдогари билан маслаҳатлашмагунимча бўлмайди› дейиши ва катта маҳалладан котиб қидирилиб топилмаслигидир», дедилар.

Ibn Moja · 4098SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ تَغْلِبَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ يَقُولُ ‏"‏ إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا عِرَاضَ الْوُجُوهِ كَأَنَّ وُجُوهَهُمُ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ وَإِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا يَنْتَعِلُونَ الشَّعَرَ ‏"‏ ‏.‏

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Paygʻambar ﷺdan eshitdim, u zot: «Qiyomat alomatlaridan biri — sizlar yuzlari keng, yuzlari qoplangan qalqonga oʻxshagan bir qavm bilan urushishingizdir. Yana qiyomat alomatlaridan biri — sizlar junadan oyoq kiyim kiyadigan bir qavm bilan urushishingizdir», deb aytdilar.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Пайғамбар ﷺдан эшитдим, у зот: «Қиёмат аломатларидан бири — сизлар юзлари кенг, юзлари қопланган қалқонга ўхшаган бир қавм билан урушишингиздир. Яна қиёмат аломатларидан бири — сизлар жунадан оёқ кийим киядиган бир қавм билан урушишингиздир», деб айтдилар.

Riyod · 525SahihСаҳиҳ

- وعن عمرو بن تغلب - بفتح التاء المثناة فوق وإسكان الغين المعجمة وكسر اللام - رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم أتي بمال أو سبي فقسمه، فأعطى رجالا، وترك رجالا، فبلغه أن الذين ترك عتبوا ؛فحمد الله ثم أثنى عليه ثم قال، أما بعد فوالله إني لأعطي الرجل وأدع الرجل والذي أدع أحب إلي من الذي أعطي، ولكني إنما أعطي أقواماً لما أرى في قلوبهم من الجزع والهلع، وأكل أقواماً إلى ما جعل الله في قلوبهم من الغنى والخير، منهم عمرو بن تغلب” قال عمرو بن تغلب‏:‏ فوالله ما أحب أن لي بكلمة رسول الله صلى الله عليه وسلم حمر النعم ‏(‏‏(‏رواه البخاري‏)‏‏)‏‏.‏ ‏"‏الهلع‏"‏‏:‏ هو أشد الجزع، وقيل‏:‏ الضجر‏.‏

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ga biror mol yoki biror narsa keltirildi va u zot uni taqsimladilar. U baʼzi kishilarga berdi va boshqalarini (tashlab) qoldirdi. Keyin u zot oʻzi (tashlab) qoldirgan kishilar tomonidan malomat qilinganini eshitdilar. Bas, u zot Allohga hamd va sano aytib: «Ammo baʼdu. Allohga qasamki, men bir kishiga berib, boshqasini (tashlab) qoldirishim mumkin — holbuki men (tashlab) qoldirgan (kishi) menga bergan (kishi)dan koʻproq sevimlidir. Lekin men baʼzi odamlarga — ularning qalbida sabr va qanoat yoʻq deb (his qilganim uchun) — beraman; sabrli va qanoatli (kishilar)ni esa — Alloh ularning qalbiga solgan yaxshilik va boylik bilan — (tashlab) qoldiraman; Amr ibn Tagʻlib ham ulardan biridir», — dedilar. Amr qoʻshdi: «Allohga qasamki, Rasululloh ﷺ ning oʻsha soʻzlari menga eng yaxshi qizil tuyalardan koʻproq sevimlidir».Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ га бирор мол ёки бирор нарса келтирилди ва у зот уни тақсимладилар. У баъзи кишиларга берди ва бошқаларини (ташлаб) қолдирди. Кейин у зот ўзи (ташлаб) қолдирган кишилар томонидан маломат қилинганини эшитдилар. Бас, у зот Аллоҳга ҳамд ва сано айтиб: «Аммо баъду. Аллоҳга қасамки, мен бир кишига бериб, бошқасини (ташлаб) қолдиришим мумкин — ҳолбуки мен (ташлаб) қолдирган (киши) менга берган (киши)дан кўпроқ севимлидир. Лекин мен баъзи одамларга — уларнинг қалбида сабр ва қаноат йўқ деб (ҳис қилганим учун) — бераман; сабрли ва қаноатли (кишилар)ни эса — Аллоҳ уларнинг қалбига солган яхшилик ва бойлик билан — (ташлаб) қолдираман; Амр ибн Тағлиб ҳам улардан биридир», — дедилар. Амр қўшди: «Аллоҳга қасамки, Расулуллоҳ ﷺ нинг ўша сўзлари менга энг яхши қизил туялардан кўпроқ севимлидир».

Ahmad · 19751Isnodi sahihИсноди саҳиҳ

حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتَاهُ شَيْءٌ فَأَعْطَاهُ نَاسًا وَتَرَكَ نَاسًا وَقَالَ جَرِيرٌ أَعْطَى رِجَالًا وَتَرَكَ رِجَالًا قَالَ فَبَلَغَهُ عَنْ الَّذِينَ تَرَكَ أَنَّهُمْ عَتِبُوا وَقَالُوا قَالَ فَصَعِدَ الْمِنْبَرَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ إِنِّي أُعْطِي نَاسًا وَأَدَعُ نَاسًا وَأُعْطِي رِجَالًا وَأَدَعُ رِجَالًا قَالَ عَفَّانُ قَالَ ذِي وَذِي وَالَّذِي أَدَعُ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ الَّذِي أُعْطِي أُعْطِي أُنَاسًا لِمَا فِي قُلُوبِهِمْ مِنْ الْجَزَعِ وَالْهَلَعِ وَأَكِلُ قَوْمًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ فِي قُلُوبِهِمْ مِنْ الْغِنَى وَالْخَيْرِ مِنْهُمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ قَالَ وَكُنْتُ جَالِسًا تِلْقَاءَ وَجْهِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حُمْرَ النَّعَمِ

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning oldilariga (bir) mol keldi; bas, u zot bir qavmga berdilar, boshqalarga bermadilar. Jarir: «Bir kishilarga berdilar, bir kishilarga bermadilar», dedi. Bermagan kishilari haqida ularning taʼna qilib, (bir narsalar) aytganlari u zotga yetdi. Bas, u zot minbarga chiqdilar, Allohga hamd aytdilar va Uni ulugʻladilar, soʻng: «Albatta, men bir qavmga beraman, bir qavmga bermayman; bir kishilarga beraman, bir kishilarga bermayman. Men qoldiradigan (kishi) menga — beradigan (kishi)dan — koʻra mahbubroqdir. Men baʼzi kishilarga — qalblarida boʻlgan sabrsizlik va ochkoʻzlik sababli — beraman; baʼzi qavmlarni esa Alloh qalblariga solgan boylik va yaxshilikka havola qilaman; ulardan (biri) — Amr ibn Tagʻlibdir», dedilar. Affon (rivoyatida u zot): «Ana bunday va mana bunday», dedilar, deydi. (Amr) aytdi: Men Rasululloh ﷺning roʻparalarida oʻtirgan edim. Bas, u: «Rasululloh ﷺning (mana shu) soʻzlari menga qizil tuyalardan koʻra mahbubroqdir», dedi.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига (бир) мол келди; бас, у зот бир қавмга бердилар, бошқаларга бермадилар. Жарир: «Бир кишиларга бердилар, бир кишиларга бермадилар», деди. Бермаган кишилари ҳақида уларнинг таъна қилиб, (бир нарсалар) айтганлари у зотга етди. Бас, у зот минбарга чиқдилар, Аллоҳга ҳамд айтдилар ва Уни улуғладилар, сўнг: «Албатта, мен бир қавмга бераман, бир қавмга бермайман; бир кишиларга бераман, бир кишиларга бермайман. Мен қолдирадиган (киши) менга — берадиган (киши)дан — кўра маҳбуброқдир. Мен баъзи кишиларга — қалбларида бўлган сабрсизлик ва очкўзлик сабабли — бераман; баъзи қавмларни эса Аллоҳ қалбларига солган бойлик ва яхшиликка ҳавола қиламан; улардан (бири) — Амр ибн Тағлибдир», дедилар. Аффон (ривоятида у зот): «Ана бундай ва мана бундай», дедилар, дейди. (Амр) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг рўпараларида ўтирган эдим. Бас, у: «Расулуллоҳ ﷺнинг (мана шу) сўзлари менга қизил туялардан кўра маҳбуброқдир», деди.

Ahmad · 19752Isnodi sahihИсноди саҳиҳ

حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ قَالَ ثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنِّي أُعْطِي أَقْوَامًا وَأَرُدُّ آخَرِينَ وَالَّذِينَ أَدَعُ أَحَبُّ إِلَيَّ مِنْ الَّذِينَ أُعْطِي أُعْطِي أَقْوَامًا لِمَا أَخَافُ مِنْ هَلَعِهِمْ قَالَ وَأَكِلُ أَقْوَامًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي قُلُوبِهِمْ مِنْ الْغِنَى وَالْخَيْرِ مِنْهُمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ قَالَ قَالَ عَمْرٌو فَوَاللَّهِ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حُمْرَ النَّعَمِ

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, men baʼzi qavmlarga beraman, boshqalarni esa qaytaraman; men qoldiradiganlarim menga — beradiganlarimdan — koʻra mahbubroqdir. Men baʼzi qavmlarga — ularning ochkoʻzligidan qoʻrqqanim sababli — beraman; baʼzi qavmlarni esa Alloh azza va jalla ularning qalblariga solgan boylik va yaxshilikka havola qilaman; ulardan (biri) — Amr ibn Tagʻlibdir», dedilar. Amr aytdi: Allohga qasamki, Rasululloh ﷺning (mana shu) soʻzlari menga qizil tuyalardan koʻra mahbubroqdir.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, мен баъзи қавмларга бераман, бошқаларни эса қайтараман; мен қолдирадиганларим менга — берадиганларимдан — кўра маҳбуброқдир. Мен баъзи қавмларга — уларнинг очкўзлигидан қўрққаним сабабли — бераман; баъзи қавмларни эса Аллоҳ азза ва жалла уларнинг қалбларига солган бойлик ва яхшиликка ҳавола қиламан; улардан (бири) — Амр ибн Тағлибдир», дедилар. Амр айтди: Аллоҳга қасамки, Расулуллоҳ ﷺнинг (мана шу) сўзлари менга қизил туялардан кўра маҳбуброқдир.

Ahmad · 19753Isnodi sahihИсноди саҳиҳ

حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ يَقُولُ ثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تُقَاتِلُونَ بَيْنَ يَدَيْ السَّاعَةِ قَوْمًا يَنْتَعِلُونَ الشَّعَرَ وَلَتُقَاتِلُنَّ قَوْمًا كَأَنَّ وُجُوهَهُمْ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Sizlar qiyomat oldidan junadan oyoq kiyim kiyadigan bir qavm bilan urushasizlar; va albatta, yuzlari qoplangan qalqonlarga oʻxshagan bir qavm bilan urushasizlar», dedilar.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлар қиёмат олдидан жунадан оёқ кийим киядиган бир қавм билан урушасизлар; ва албатта, юзлари қопланган қалқонларга ўхшаган бир қавм билан урушасизлар», дедилар.

Ahmad · 19754Isnodi sahihИсноди саҳиҳ

حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا عِرَاضَ الْوُجُوهِ كَأَنَّ وُجُوهَهُمْ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺdan eshitdim, u zot: «Qiyomat alomatlaridan biri — sizlar yuzlari keng, yuzlari qoplangan qalqonga oʻxshagan bir qavm bilan urushishingizdir», deb aytdilar.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺдан эшитдим, у зот: «Қиёмат аломатларидан бири — сизлар юзлари кенг, юзлари қопланган қалқонга ўхшаган бир қавм билан урушишингиздир», деб айтдилар.

Ahmad · 19755Isnodi sahihИсноди саҳиҳ

حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ عَمْرِو بْنِ تَغْلِبَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا أَقْوَامًا يَنْتَعِلُونَ الشَّعْرَ

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, qiyomat alomatlaridan biri — sizlar junadan oyoq kiyim kiyadigan qavmlar bilan urushishingizdir», dedilar.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, қиёмат аломатларидан бири — сизлар жунадан оёқ кийим киядиган қавмлар билан урушишингиздир», дедилар.

حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ قَالَسَمَعَتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا نِعَالُهُمْ الشَّعْرُ أَوْ يَنْتَعِلُونَ الشَّعَرَ وَإِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ تُقَاتِلُوا قَوْمًا عِرَاضَ الْوُجُوهِ كَأَنَّ وُجُوهَهُمْ الْمَجَانُّ الْمُطْرَقَةُ

Amr ibn Tagʻlib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺdan eshitdim, u zot: «Albatta, qiyomat alomatlaridan biri — sizlar oyoq kiyimlari jundan boʻlgan, yoki jundan oyoq kiyim kiyadigan bir qavm bilan urushishingizdir. Va albatta, qiyomat alomatlaridan biri — sizlar yuzlari keng, yuzlari qoplangan qalqonlarga oʻxshagan bir qavm bilan urushishingizdir», deb aytdilar.Амр ибн Тағлиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺдан эшитдим, у зот: «Албатта, қиёмат аломатларидан бири — сизлар оёқ кийимлари жундан бўлган, ёки жундан оёқ кийим киядиган бир қавм билан урушишингиздир. Ва албатта, қиёмат аломатларидан бири — сизлар юзлари кенг, юзлари қопланган қалқонларга ўхшаган бир қавм билан урушишингиздир», деб айтдилар.