حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَامِرِ بْنِ زُرَارَةَ، حَدَّثَنَا شَرِيكُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ جُرِحَ فَآذَتْهُ الْجِرَاحَةُ فَدَبَّ إِلَى مَشَاقِصِهِ فَذَبَحَ بِهِ نَفْسَهُ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيْهِ النَّبِيُّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ . قَالَ وَكَانَ ذَلِكَ أَدَبًا مِنْهُ .
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ sahobalaridan bir kishi jarohatlangan edi, jarohat unga ozor bera boshlagach, u paykoni tomon suqilib borib, oʻzini oʻzi soʻydi. Shu sababli Nabiy ﷺ uning janoza namozini oʻqimadilar. Roviy: «Bu u zotdan (boshqalarga) tarbiya boʻldi», dedi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ саҳобаларидан бир киши жароҳатланган эди, жароҳат унга озор бера бошлагач, у пайкони томон суқилиб бориб, ўзини ўзи сўйди. Шу сабабли Набий ﷺ унинг жаноза намозини ўқимадилар. Ровий: «Бу у зотдан (бошқаларга) тарбия бўлди», деди.
حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ خَطَبَ عُمَرُ النَّاسَ بِالْجَابِيَةِ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَامَ فِي مِثْلِ مَقَامِي هَذَا فَقَالَ أَحْسِنُوا إِلَى أَصْحَابِي ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ يَجِيءُ قَوْمٌ يَحْلِفُ أَحَدُهُمْ عَلَى الْيَمِينِ قَبْلَ أَنْ يُسْتَحْلَفَ عَلَيْهَا وَيَشْهَدُ عَلَى الشَّهَادَةِ قَبْلَ أَنْ يُسْتَشْهَدَ فَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمْ أَنْ يَنَالَ بُحْبُوحَةَ الْجَنَّةِ فَلْيَلْزَمْ الْجَمَاعَةَ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ مَعَ الْوَاحِدِ وَهُوَ مِنْ الِاثْنَيْنِ أَبْعَدُ وَلَا يَخْلُوَنَّ رَجُلٌ بِامْرَأَةٍ فَإِنَّ ثَالِثَهُمَا الشَّيْطَانُ وَمَنْ كَانَ مِنْكُمْ تَسُرُّهُ حَسَنَتُهُ وَتَسُوءُهُ سَيِّئَتُهُ فَهُوَ مُؤْمِنٌ.
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Jobiyada odamlarga xutba qilib: «Rasululloh ﷺ xuddi mening shu turgan joyimda turib: ‹Ashoblarimga yaxshilik qilinglar, soʻng ulardan keyingilariga, soʻng ulardan keyingilariga. Keyin shunday qavm keladiki, ularning biri qasam ichishga soʻralmasdan turib qasam ichadi va guvohlik berishga soʻralmasdan turib guvohlik beradi. Sizlardan kim jannatning eng oʻrtasiga (eng yaxshi joyiga) erishishni istasa, jamoatga (jamoa bilan birga) yopishsin. Chunki shayton yolgʻiz kishi bilan boʻladi, u ikki kishidan uzoqroqdir. Hech bir erkak (begona) ayol bilan xilvatda qolmasin, chunki ularning uchinchisi shaytondir. Sizlardan kimni qilgan yaxshiligi xursand qilsa va qilgan yomonligi xafa qilsa, u moʻmindir›, dedilar», dedi.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Жобияда одамларга хутба қилиб: «Расулуллоҳ ﷺ худди менинг шу турган жойимда туриб: ‹Ашобларимга яхшилик қилинглар, сўнг улардан кейингиларига, сўнг улардан кейингиларига. Кейин шундай қавм келадики, уларнинг бири қасам ичишга сўралмасдан туриб қасам ичади ва гувоҳлик беришга сўралмасдан туриб гувоҳлик беради. Сизлардан ким жаннатнинг энг ўртасига (энг яхши жойига) эришишни истаса, жамоатга (жамоа билан бирга) ёпишсин. Чунки шайтон ёлғиз киши билан бўлади, у икки кишидан узоқроқдир. Ҳеч бир эркак (бегона) аёл билан хилватда қолмасин, чунки уларнинг учинчиси шайтондир. Сизлардан кимни қилган яхшилиги хурсанд қилса ва қилган ёмонлиги хафа қилса, у мўминдир›, дедилар», деди.
- وعن جابر بن سَمُرة، رضي الله عنهما، قال: شكا أهل الكوفة سعدًا، يعني: ابن أبي وقاص، رضي الله عنه الله عنه، إلى عمر بن الخطاب، رضي الله عنه، فعزله واستعمل عليهم عمارًا، فشكوا حتى ذكروا أنه لا يحسن يصلي، فأرسل إليه، فقال: يا أبا إسحاق، إن هؤلاء يزعمون أنك لا تحسن تصلي، فقال: أما أنا والله فإني كنت أصلي بهم رسول الله صلى الله عليه وسلم، لا أخرم عنها أصلي صلاة العشاء فأركد في الأوليين، وأخف في الأخريين، قال: ذلك الظن بك يا أبا إسحاق، وأرسل معه رجلا -أو رجالا- إلى الكوفة يسأل عنه أهل الكوفة، فلم يدع مسجدًا إلا سأل عنه، ويثنون معروفًا، حتى دخل مسجدًا لبني عبس، فقام رجل منهم، يقال له أسامة بن قتادة، يكنى أبا سعدة. فقال: أما إذ نشدتنا فإن سعدًا كان لا يسير بالسرية ولا يقسم بالسوية، ولا يعدل في القضية، قال سعد: أم والله لأدعون بثلاث: اللهم إن كان عبدك هذا كاذبًا، قام رياء، وسمعة، فأطل عمره، وأطل فقره، وعرضه للفتن. وكان بعد ذلك إذا سئل يقول: شيخ كبير مفتون، أصابتني دعوة سعد.
قال عبد الملك بن عمير الرواي عن جابر بن سمرة: فأنا رأيته بعد قد سقط حاجباه على عينيه من الكبر، وإنه ليتعرض للجواري في الطرق فيغمزهن. ((متفق عليه)).
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Kufa ahli Saʼddan Umarga shikoyat qildi va u (Umar) uni (vazifadan) chetlatib, oʻrniga Ammorni amir qildi. Ular Saʼd ustidan koʻp shikoyat qildi, hatto uni namozni durust oʻqimaydi deb (aybladi). Umar uni chaqirib: «Ey Abu Ishoq, bu odamlar sen namozni durust oʻqimaysan deb daʼvo qilyapti», — dedi. Abu Ishoq: «Allohga qasamki, men ular bilan Rasululloh ﷺ ning namoziga oʻxshash namoz oʻqir edim va undan hech narsani kamaytirmas edim. Men xufton namozining birinchi ikki rakatini choʻzar, soʻnggi ikki rakatini qisqartirar edim», — dedi. Umar: «Ey Abu Ishoq, men sen haqda shunday (yaxshi) oʻylar edim», — dedi. Soʻng u Saʼd bilan birga Kufaga bir yoki bir necha kishi yubordi — odamlardan u haqda soʻrash uchun. Ular u yerga borib, har bir masjidda u haqda soʻramay qoldirmadi. Barcha odamlar uni maqtadi — to Bani Abs (qabilasi)ning masjidiga kelguncha; u yerda Usoma ibn Qatoda — kunyasi Abu Saʼda — degan kishi turib: «Madomki, sen bizni qasamga solding, men senga aytishga majburman: Saʼd hech qachon lashkar bilan oʻzi (jangga) bormas, (oʻljani) teng taqsimlamas va hukmlarda adolat qilmas edi», — dedi. (Buni eshitgach) Saʼd: «Men Allohdan uch narsani soʻrayman: Allohim, agar shu quling yolgʻonchi boʻlsa va riyo uchun turgan boʻlsa, unga uzun umr ber, uning faqirligini koʻpaytir va uni fitnalarga giriftor qil», — dedi. (Va shunday boʻldi.) Keyin oʻsha kishidan ahvoli soʻralganida, u: «Men qari (chol)man, Saʼdning duosi sababli fitnaga giriftorman», — deb javob berar edi. Roviy Abdulmalik: «Men uni keyin koʻrdim, qarilik tufayli qoshlari koʻzlari ustiga osilib tushgan edi va u yoʻlda yosh qizlarni izillab, ularga tegajogʻlik qilar edi», — dedi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Куфа аҳли Саъддан Умарга шикоят қилди ва у (Умар) уни (вазифадан) четлатиб, ўрнига Амморни амир қилди. Улар Саъд устидан кўп шикоят қилди, ҳатто уни намозни дуруст ўқимайди деб (айблади). Умар уни чақириб: «Эй Абу Ишоқ, бу одамлар сен намозни дуруст ўқимайсан деб даъво қиляпти», — деди. Абу Ишоқ: «Аллоҳга қасамки, мен улар билан Расулуллоҳ ﷺ нинг намозига ўхшаш намоз ўқир эдим ва ундан ҳеч нарсани камайтирмас эдим. Мен хуфтон намозининг биринчи икки ракатини чўзар, сўнгги икки ракатини қисқартирар эдим», — деди. Умар: «Эй Абу Ишоқ, мен сен ҳақда шундай (яхши) ўйлар эдим», — деди. Сўнг у Саъд билан бирга Куфага бир ёки бир неча киши юборди — одамлардан у ҳақда сўраш учун. Улар у ерга бориб, ҳар бир масжидда у ҳақда сўрамай қолдирмади. Барча одамлар уни мақтади — то Бани Абс (қабиласи)нинг масжидига келгунча; у ерда Усома ибн Қатода — куняси Абу Саъда — деган киши туриб: «Мадомки, сен бизни қасамга солдинг, мен сенга айтишга мажбурман: Саъд ҳеч қачон лашкар билан ўзи (жангга) бормас, (ўлжани) тенг тақсимламас ва ҳукмларда адолат қилмас эди», — деди. (Буни эшитгач) Саъд: «Мен Аллоҳдан уч нарсани сўрайман: Аллоҳим, агар шу қулинг ёлғончи бўлса ва риё учун турган бўлса, унга узун умр бер, унинг фақирлигини кўпайтир ва уни фитналарга гирифтор қил», — деди. (Ва шундай бўлди.) Кейин ўша кишидан аҳволи сўралганида, у: «Мен қари (чол)ман, Саъднинг дуоси сабабли фитнага гирифторман», — деб жавоб берар эди. Ровий Абдулмалик: «Мен уни кейин кўрдим, қарилик туфайли қошлари кўзлари устига осилиб тушган эди ва у йўлда ёш қизларни изиллаб, уларга тегажоғлик қилар эди», — деди.
- وعن جابر بن سمرة رضى الله عنه قال: كان النبي صلى الله عليه وسلم إذا صلى الفجر تربع في مجلسه حتى تطلع الشمس حسناء. حديث صحيح، رواه أبو داود وغيره بأسانيد صحيحة.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U aytadi: Paygʻambar ﷺ bomdod namozini oʻqib boʻlganlarida, quyosh chiroyli (baland) koʻtarilguncha oʻz oʻrinlarida chordana qurib oʻtirar edilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У айтади: Пайғамбар ﷺ бомдод намозини ўқиб бўлганларида, қуёш чиройли (баланд) кўтарилгунча ўз ўринларида чордана қуриб ўтирар эдилар.
- وعن جابر بن سمرة رضى الله عنهما قال: كنا إذا أتينا النبي صلى الله عليه وسلم جلس أحدنا حيث ينتهي. ((رواه أبو داود والترمذي، وقال: "حديث حسن")).
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu) aytadi: Biz Nabiy ﷺning oldilariga kelganimizda, har birimiz (majlisning) oxiri qayerda tugasa, oʻsha yerga oʻtirardik.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтади: Биз Набий ﷺнинг олдиларига келганимизда, ҳар биримиз (мажлиснинг) охири қаерда тугаса, ўша ерга ўтирардик.
- عن جابر بن سمرة، رضي الله عنهما، قال: خرج علينا رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال: "ألا تصفون كما تصف الملائكة عند ربها؟" فقلنا: يا رسول الله وكيف تصف الملائكة عند ربها؟ قال: "يتمون الصفوف الأُول، ويتراصون في الصف" ((رواه مسلم)).
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ huzurimizga chiqib: «Nega men sizlarni qoʻllaringizni xuddi asov otlarning dumlaridek koʻtarib turganingizni koʻraman? Namozda osoyishta turingiz!» — dedilar. Soʻng yana huzurimizga chiqib, bizni halqa-halqa (oʻtirgan) holda koʻrib: «Nega men sizlarni boʻlak-boʻlak guruh holida koʻraman?» — dedilar. Soʻng yana huzurimizga chiqib: «Maloikalar oʻz Robbisining huzurida saf tortgani kabi siz ham saf tortmaysizmi?» — dedilar. Biz: «Yo Rasululloh, maloikalar oʻz Robbisining huzurida qanday saf tortadi?» — dedik. U: «Ular oldingi saflarni toʻldiradilar va safda zich turadilar», — dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ҳузуримизга чиқиб: «Нега мен сизларни қўлларингизни худди асов отларнинг думларидек кўтариб турганингизни кўраман? Намозда осойишта турингиз!» — дедилар. Сўнг яна ҳузуримизга чиқиб, бизни ҳалқа-ҳалқа (ўтирган) ҳолда кўриб: «Нега мен сизларни бўлак-бўлак гуруҳ ҳолида кўраман?» — дедилар. Сўнг яна ҳузуримизга чиқиб: «Малоикалар ўз Роббисининг ҳузурида саф тортгани каби сиз ҳам саф тортмайсизми?» — дедилар. Биз: «Ё Расулуллоҳ, малоикалар ўз Роббисининг ҳузурида қандай саф тортади?» — дедик. У: «Улар олдинги сафларни тўлдирадилар ва сафда зич турадилар», — дедилар.
- وعن أبي عبد الله جابر بن سمرة رضي الله عنهما قال: "كنت أصلى مع النبي صلى الله عليه وسلم الصلوات، فكانت صلاته قصداً وخطبته قصداً" ((رواه مسلم)).
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Nabiy ﷺ bilan birga namozlarni oʻqirdim, u zotning namozlari meʼyorida, xutbalari ham meʼyorida boʻlar edi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Набий ﷺ билан бирга намозларни ўқирдим, у зотнинг намозлари меъёрида, хутбалари ҳам меъёрида бўлар эди.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ رَضِيَ اَللَّهُ عَنْهُمَا; { أَنَّ رَجُلاً سَأَلَ اَلنَّبِيَّ - صلى الله عليه وسلم -أَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ اَلْغَنَمِ? قَالَ: إِنْ شِئْتَ قَالَ: أَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ اَلْإِبِلِ ? قَالَ: نَعَمْ } أَخْرَجَهُ مُسْلِم ٌ 1 .
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: bir kishi Nabiy ﷺdan: ‹Qoʻy goʻshtidan tahorat qilaymi?› deb soʻradi. U zot: «Xohlasang», dedilar. ‹Tuya goʻshtidan tahorat qilaymi?› dedi. «Ha», dedilar. Muslim rivoyat qilgan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: бир киши Набий ﷺдан: ‹Қўй гўштидан таҳорат қилайми?› деб сўради. У зот: «Хоҳласанг», дедилар. ‹Туя гўштидан таҳорат қилайми?› деди. «Ҳа», дедилар. Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ رَضِيَ اَللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: { أُتِيَ اَلنَّبِيُّ - صلى الله عليه وسلم -بِرَجُلٍ قَتَلَ نَفْسَهُ بِمَشَاقِصَ, فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيْهِ } رَوَاهُ مُسْلِمٌ 1 .
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ning huzurlariga oʻzini paykonli oʻq (keng uchli oʻq) bilan oʻldirgan bir kishi(ning jasadi) keltirildi, u zot unga (janoza) namozi oʻqimadilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ нинг ҳузурларига ўзини пайконли ўқ (кенг учли ўқ) билан ўлдирган бир киши(нинг жасади) келтирилди, у зот унга (жаноза) намози ўқимадилар.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ الله سمى الْمَدِينَة طابة» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta musulmonlardan — yoki moʻminlardan — bir jamoa Kisro xonadonining oq (saroyda) joylashgan xazinasini fath qiladi». Qutayba: «musulmonlardan» dedi va shubha qilmadi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта мусулмонлардан — ёки мўминлардан — бир жамоа Кисро хонадонининг оқ (саройда) жойлашган хазинасини фатҳ қилади». Қутайба: «мусулмонлардан» деди ва шубҳа қилмади.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «إِذا أعْطى الله أحدكُم خيرا فليبدأ بِنَفسِهِ وَأهل بَيته» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh biringizga xayr (mol-davlat) ato etsa, avval oʻzidan va ahli oilasidan boshlasin», dedilar. Muslim rivoyat qilgan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ бирингизга хайр (мол-давлат) ато этса, аввал ўзидан ва аҳли оиласидан бошласин», дедилар. Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم يَقُول: " ثلاثةٌ أَخَافُ عَلَى أُمَّتِي: الِاسْتِسْقَاءُ بِالْأَنْوَاءِ وَحَيْفُ السُّلْطَانِ وَتَكْذيب الْقدر "
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta musulmonlardan — yoki moʻminlardan — bir jamoa Kisro xonadonining oq (saroyda) joylashgan xazinasini fath qiladi». Qutayba: «musulmonlardan» dedi va shubha qilmadi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта мусулмонлардан — ёки мўминлардан — бир жамоа Кисро хонадонининг оқ (саройда) жойлашган хазинасини фатҳ қилади». Қутайба: «мусулмонлардан» деди ва шубҳа қилмади.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَنْ يَبْرَحَ هَذَا الدِّينُ قَائِمًا يُقَاتِلُ عَلَيْهِ عِصَابَةٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ حَتَّى تقوم السَّاعَة» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Bu din tik turgan holda davom etaveradi, musulmonlardan bir guruh uning (yoʻlida) jang qilib turadi, toki qiyomat qoyim boʻlguniga qadar».Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дедилар: «Бу дин тик турган ҳолда давом этаверади, мусулмонлардан бир гуруҳ унинг (йўлида) жанг қилиб туради, токи қиёмат қойим бўлгунига қадар».
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «لَتَفْتَحَنَّ عِصَابَةٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ كَنْزَ آلِ كِسْرَى الَّذِي فِي الْأَبْيَض» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta musulmonlardan — yoki moʻminlardan — bir jamoa Kisro xonadonining oq (saroyda) joylashgan xazinasini fath qiladi». Qutayba: «musulmonlardan» dedi va shubha qilmadi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта мусулмонлардан — ёки мўминлардан — бир жамоа Кисро хонадонининг оқ (саройда) жойлашган хазинасини фатҳ қилади». Қутайба: «мусулмонлардан» деди ва шубҳа қилмади.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «إِنَّ بَيْنَ يَدَيِ السَّاعَةِ كَذَّابِينَ فَاحْذَرُوهُمْ» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: men Rasululloh ﷺ ning: «Albatta, qiyomat oldidan koʻplab yolgʻonchilar (paydo) boʻladi», — deyayotganlarini eshitdim. Abul-Ahvas hadisida (rovi) shu (soʻzlarni) ziyoda qildi: «Men unga: ‹Sen buni Rasululloh ﷺ dan eshitganmisan?› dedim. U: ‹Ha›, dedi».Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: мен Расулуллоҳ ﷺ нинг: «Албатта, қиёмат олдидан кўплаб ёлғончилар (пайдо) бўлади», — деяётганларини эшитдим. Абул-Аҳвас ҳадисида (рови) шу (сўзларни) зиёда қилди: «Мен унга: ‹Сен буни Расулуллоҳ ﷺ дан эшитганмисан?› дедим. У: ‹Ҳа›, деди».
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَدْ شَمِطَ مُقَدَّمُ رَأْسِهِ وَلِحْيَتِهِ وَكَانَ إِذَا ادَّهَنَ لَمْ يَتَبَيَّنْ وَإِذَا شَعِثَ رَأْسُهُ تَبَيَّنَ وَكَانَ كَثِيرَ شَعْرِ اللِّحْيَةِ فَقَالَ رَجُلٌ: وَجْهُهُ مِثْلُ السَّيْفِ؟ قَالَ: لَا بَلْ كَانَ مِثْلَ الشَّمْسِ وَالْقَمَرِ وَكَانَ مُسْتَدِيرًا وَرَأَيْتُ الْخَاتَمَ عِنْدَ كَتِفِهِ مِثْلَ بَيْضَة الْحَمَامَة يشبه جسده ". رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning bosh va soqollarining old qismi oqargan edi. (U zot) yogʻ surtganlarida (oqligi) bilinmas, soch-soqollari toʻzgʻiganda esa (oqligi) bilinardi. Uning ﷺ soqollari qalin edi. Bir kishi: «Uning yuzi qilichga oʻxshasharmidi?» dedi. (Jobir): «Yoʻq, balki uning yuzi quyosh va oydek (yorugʻ) va dumaloq edi», dedi. «Men Paygʻambar ﷺ ning kifti yonida kaptar tuxumiday boʻlgan (nubuvvat) muhrini koʻrdim, uning rangi tanasining rangiga oʻxshar edi», dedi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг бош ва соқолларининг олд қисми оқарган эди. (У зот) ёғ суртганларида (оқлиги) билинмас, соч-соқоллари тўзғиганда эса (оқлиги) билинарди. Унинг ﷺ соқоллари қалин эди. Бир киши: «Унинг юзи қиличга ўхшашармиди?» деди. (Жобир): «Йўқ, балки унинг юзи қуёш ва ойдек (ёруғ) ва думалоқ эди», деди. «Мен Пайғамбар ﷺ нинг кифти ёнида каптар тухумидай бўлган (нубувват) муҳрини кўрдим, унинг ранги танасининг рангига ўхшар эди», деди.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَاةَ الْأُولَى ثُمَّ خَرَجَ إِلَى أَهْلِهِ وَخَرَجْتُ مَعَهُ فَاسْتَقْبَلَهُ وِلْدَانٌ فَجَعَلَ يَمْسَحُ خَدَّيْ أَحَدِهِمْ وَاحِدًا وَاحِدًا وَأَمَّا أَنَا فَمَسَحَ خَدِّي فَوَجَدْتُ لِيَدِهِ بردا وريحاً كَأَنَّمَا أَخْرَجَهَا مِنْ جُؤْنَةِ عَطَّارٍ. رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ bilan peshin namozini oʻqidim. Soʻng u zot oilalari tomon chiqdilar, men ham u zot bilan chiqdim. (Yoʻlda) bolalar u zotni qarshiladilar. U zot ularning har birining yuziga birma-bir (qoʻllarini) surta boshladilar. (Jobir) dedi: Menga kelsak, mening ham yuzimga surtdilar. (Jobir) dedi: Men u zotning qoʻllarida bir salqinlik yoki bir xushboʻylik sezdim, goʻyo uni attorning xushboʻylik solingan idishidan chiqargandek edi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ билан пешин намозини ўқидим. Сўнг у зот оилалари томон чиқдилар, мен ҳам у зот билан чиқдим. (Йўлда) болалар у зотни қаршиладилар. У зот уларнинг ҳар бирининг юзига бирма-бир (қўлларини) сурта бошладилар. (Жобир) деди: Менга келсак, менинг ҳам юзимга суртдилар. (Жобир) деди: Мен у зотнинг қўлларида бир салқинлик ёки бир хушбўйлик сездим, гўё уни атторнинг хушбўйлик солинган идишидан чиқаргандек эди.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: رَأَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي لَيْلَةٍ إِضْحِيَانٍ فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَإِلَى الْقَمَرِ وَعَلَيْهِ حُلَّةٌ حَمْرَاءُ فَإِذَا هُوَ أَحْسَنُ عِنْدِي مِنَ الْقَمَرِ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ والدارمي
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺni oydin bir kechada koʻrdim. Bas, men goh Rasululloh ﷺga, goh oyga qaray boshladim. U zotning ustida qizil hulla (kiyim) bor edi. Nogahon u zot menga oydan ham koʻra koʻrkamroq (chiroyliroq) koʻrindilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Ashʼasning hadisi sifatidagina bilamiz.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺни ойдин бир кечада кўрдим. Бас, мен гоҳ Расулуллоҳ ﷺга, гоҳ ойга қарай бошладим. У зотнинг устида қизил ҳулла (кийим) бор эди. Ногаҳон у зот менга ойдан ҳам кўра кўркамроқ (чиройлироқ) кўриндилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ашъаснинг ҳадиси сифатидагина биламиз.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ فِي سَاقَيْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حُمُوشَةٌ وَكَانَ لَا يَضْحَكُ إِلَّا تَبَسُّمًا وَكُنْتُ إِذَا نَظَرْتُ إِلَيْهِ قُلْتُ: أَكْحَلُ الْعَيْنَيْنِ وَلَيْسَ بأكحل. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺning boldirlarida ozgina ozgʻinlik bor edi, faqat tabassum qilib kular edilar. Men ularga qaraganimda, koʻzlariga surma tortgan deb oʻylardim, holbuki surma tortmagan edilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻldan hasan sahih gʻaribdir.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺнинг болдирларида озгина озғинлик бор эди, фақат табассум қилиб кулар эдилар. Мен уларга қараганимда, кўзларига сурма тортган деб ўйлардим, ҳолбуки сурма тортмаган эдилар», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ طَوِيلَ الصَّمْتِ. رَوَاهُ فِي «شرح السّنة»
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ koʻp sukut saqlar edilar. «Sharhus-sunna»da rivoyat qilingan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ кўп сукут сақлар эдилар. «Шарҳус-сунна»да ривоят қилинган.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنِّي لَأَعْرِفُ حَجَرًا بِمَكَّةَ كَانَ يُسَلِّمُ عَلَيَّ قَبْلَ أَنْ أُبعث إِني لأعرفه الْآن» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Albatta, men Makkada bir toshni bilamanki, u menga paygʻambar qilib yuborilishimdan oldin salom berar edi. Men uni hozir ham bilaman», dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Албатта, мен Маккада бир тошни биламанки, у менга пайғамбар қилиб юборилишимдан олдин салом берар эди. Мен уни ҳозир ҳам биламан», дедилар.
وَعَن جَابر بن سَمُرَة أَنَّ رَجُلًا سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ الْغَنَمِ؟ قَالَ: «إِنْ شِئْتَ فَتَوَضَّأْ وَإِنْ شِئْتَ فَلَا تَتَوَضَّأْ» . قَالَ أَنَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ الْإِبِلِ؟ قَالَ: «نَعَمْ فَتَوَضَّأْ مِنْ لُحُومِ الْإِبِلِ» قَالَ: أُصَلِّي فِي مَرَابِضِ الْغَنَمِ قَالَ: «نَعَمْ» قَالَ: أُصَلِّي فِي مبارك الْإِبِل؟ قَالَ: «لَا» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Rasululloh ﷺ dan: «Qoʻy goʻshtidan (yegach) tahorat olaymi?» — deb soʻradi. U zot: «Xohlasang, tahorat ol; xohlamasang, tahorat olma», — dedilar. U: «Tuya goʻshtidan (yegach) tahorat olaymi?» — dedi. U zot: «Ha, tuya goʻshtidan (yegach) tahorat ol», — dedilar. U: «Qoʻy qoʻtonlarida namoz oʻqiyveraymi?» — dedi. U zot: «Ha», — dedilar. U: «Tuya qoʻnalgʻalarida namoz oʻqiyveraymi?» — dedi. U zot: «Yoʻq», — dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Расулуллоҳ ﷺ дан: «Қўй гўштидан (егач) таҳорат олайми?» — деб сўради. У зот: «Хоҳласанг, таҳорат ол; хоҳламасанг, таҳорат олма», — дедилар. У: «Туя гўштидан (егач) таҳорат олайми?» — деди. У зот: «Ҳа, туя гўштидан (егач) таҳорат ол», — дедилар. У: «Қўй қўтонларида намоз ўқийверайми?» — деди. У зот: «Ҳа», — дедилар. У: «Туя қўналғаларида намоз ўқийверайми?» — деди. У зот: «Йўқ», — дедилар.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي الصَّلَوَاتِ نَحْوًا مِنْ صَلَاتِكُمْ وَكَانَ يُؤَخِّرُ الْعَتَمَةَ بَعْدَ صَلَاتكُمْ شَيْئا وَكَانَ يخف الصَّلَاة. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ namozlarni sizlarning namozingizga oʻxshatib oʻqir edilar, biroq xuftonni (oxirgi xufton namozini) sizlar oʻqiydigan vaqtdan biroz kechiktirar edilar va namozni yengil oʻqir edilar. Abu Komilning rivoyatida «yuxaffifu» (yengillashtirar edilar) (deb kelgan).Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ намозларни сизларнинг намозингизга ўхшатиб ўқир эдилар, бироқ хуфтонни (охирги хуфтон намозини) сизлар ўқийдиган вақтдан бироз кечиктирар эдилар ва намозни енгил ўқир эдилар. Абу Комилнинг ривоятида «юхаффифу» (енгиллаштирар эдилар) (деб келган).
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ ب (اللَّيْل إِذا يغشى)
وَفِي رِوَايَةٍ بِ (سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الْأَعْلَى)
وَفِي الْعَصْرِ نَحْوَ ذَلِكَ وَفِي الصُّبْحِ أَطْوَلَ من ذَلِك. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Nabiy ﷺ peshin namozida {Oʻrab oluvchi tunga qasamki} (Layl surasi 1) (surasini), asrda ham shunga oʻxshash, subhda esa ulardan koʻra uzunroq (suralarni) oʻqir edilar».Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Набий ﷺ пешин намозида {Ўраб олувчи тунга қасамки} (Лайл сураси 1) (сурасини), асрда ҳам шунга ўхшаш, субҳда эса улардан кўра узунроқ (сураларни) ўқир эдилар».
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي الْفَجْرِ ب (ق وَالْقُرْآن الْمجِيد)
وَنَحْوِهَا وَكَانَتْ صَلَاتُهُ بَعْدُ تَخْفِيفًا. رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ bomdod namozida {Qof, val-Qurʼanil majid} (Qof surasi) va shunga oʻxshash suralarni oʻqirdilar, undan keyingi namozlari esa yengil boʻlardi. Muslim rivoyat qilgan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ бомдод намозида {Қоф, вал-Қуръанил мажид} (Қоф сураси) ва шунга ўхшаш сураларни ўқирдилар, ундан кейинги намозлари эса енгил бўларди. Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي صَلَاةِ الْمَغْرِبِ لَيْلَةَ الْجُمُعَةِ: (قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ)
و (قل هُوَ الله أحد)
رَوَاهُ فِي شرح السّنة
وَرَوَاهُ ابْنُ مَاجَهْ عَنِ ابْنِ عُمَرَ إِلَّا أَنه لم يذكر «لَيْلَة الْجُمُعَة»
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ juma kechasi shom namozida {Qul yo ayyuhal kofirun} (Kofirun surasi) va {Qul huvallohu ahad} (Ixlos surasi)ni oʻqirdilar. Buni Bagʻaviy «Sharhus-sunna»da rivoyat qilgan. Ibn Moja esa uni Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilib, «juma kechasi»ni zikr qilmagan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ жума кечаси шом намозида {Қул ё айюҳал кофирун} (Кофирун сураси) ва {Қул ҳуваллоҳу аҳад} (Ихлос сураси)ни ўқирдилар. Буни Бағавий «Шарҳус-сунна»да ривоят қилган. Ибн Можа эса уни Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилиб, «жума кечаси»ни зикр қилмаган.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرَآنَا حلقا فَقَالَ: «مَالِي أَرَاكُمْ عِزِينَ؟» ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا فَقَالَ: «أَلَا تَصُفُّونَ كَمَا تَصُفُّ الْمَلَائِكَةُ عِنْدَ رَبِّهَا؟» فَقُلْنَا: يَا رَسُولَ اللَّهِ وَكَيْفَ تَصُفُّ الْمَلَائِكَةُ عِنْدَ رَبِّهَا؟ قَالَ: «يُتِمُّونَ الصُّفُوفَ الْأُولَى وَيَتَرَاصُّونَ فِي الصَّفّ» . رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ huzurimizga chiqib: «Nega men sizlarni qoʻllaringizni xuddi asov otlarning dumlaridek koʻtarib turganingizni koʻraman? Namozda osoyishta turingiz!» — dedilar. Soʻng yana huzurimizga chiqib, bizni halqa-halqa (oʻtirgan) holda koʻrib: «Nega men sizlarni boʻlak-boʻlak guruh holida koʻraman?» — dedilar. Soʻng yana huzurimizga chiqib: «Maloikalar oʻz Robbisining huzurida saf tortgani kabi siz ham saf tortmaysizmi?» — dedilar. Biz: «Yo Rasululloh, maloikalar oʻz Robbisining huzurida qanday saf tortadi?» — dedik. U: «Ular oldingi saflarni toʻldiradilar va safda zich turadilar», — dedilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ҳузуримизга чиқиб: «Нега мен сизларни қўлларингизни худди асов отларнинг думларидек кўтариб турганингизни кўраман? Намозда осойишта турингиз!» — дедилар. Сўнг яна ҳузуримизга чиқиб, бизни ҳалқа-ҳалқа (ўтирган) ҳолда кўриб: «Нега мен сизларни бўлак-бўлак гуруҳ ҳолида кўраман?» — дедилар. Сўнг яна ҳузуримизга чиқиб: «Малоикалар ўз Роббисининг ҳузурида саф тортгани каби сиз ҳам саф тортмайсизми?» — дедилар. Биз: «Ё Расулуллоҳ, малоикалар ўз Роббисининг ҳузурида қандай саф тортади?» — дедик. У: «Улар олдинги сафларни тўлдирадилар ва сафда зич турадилар», — дедилар.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَتْ لِلنَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خُطْبَتَانِ يَجْلِسُ بَيْنَهُمَا يقْرَأ الْقُرْآن وَيذكر النَّاس فَكَانَت صلَاته قصدا وخطبته قصدا. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ning ikkita xutbalari boʻlib, ular orasida oʻtirardilar; Qurʼon oʻqir va kishilarga vaʼz qilar edilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ нинг иккита хутбалари бўлиб, улар орасида ўтирардилар; Қуръон ўқир ва кишиларга ваъз қилар эдилар.
عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَخْطُبُ قَائِمًا ثُمَّ يَجْلِسُ ثُمَّ يَقُومُ فَيَخْطُبُ قَائِمًا فَمَنْ نَبَّأَكَ أَنَّهُ كَانَ يَخْطُبُ جَالِسًا فَقَدْ كَذَبَ فَقَدَ وَالله صليت مَعَه أَكثر من ألفي صَلَاة. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ tik turgan holda xutba qilar, soʻng oʻtirar, soʻng turib yana tik holda xutba qilar edilar. Kimki senga (u zot) oʻtirgan holda xutba qildilar deb xabar bersa, u yolgʻon aytibdi. Vallohi, men u zot bilan birga ikki ming martadan koʻproq namoz oʻqiganman.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ тик турган ҳолда хутба қилар, сўнг ўтирар, сўнг туриб яна тик ҳолда хутба қилар эдилар. Кимки сенга (у зот) ўтирган ҳолда хутба қилдилар деб хабар берса, у ёлғон айтибди. Валлоҳи, мен у зот билан бирга икки минг мартадан кўпроқ намоз ўқиганман.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْعِيدَيْنِ غَيْرَ مَرَّةٍ وَلَا مَرَّتَيْنِ بِغَيْرِ أَذَانٍ وَلَا إِقَامَة. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ bilan birga ikki iyd namozini bir va ikki marta emas, (balki koʻp marta) azonsiz va iqomatsiz oʻqidim.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ билан бирга икки ийд намозини бир ва икки марта эмас, (балки кўп марта) азонсиз ва иқоматсиз ўқидим.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِفَرَسٍ مَعْرُورٍ فَرَكِبَهُ حِينَ انْصَرَفَ مِنْ جَنَازَةِ ابْنِ الدَّحْدَاحِ وَنَحْنُ نمشي حوله. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ga egarsiz bir ot keltirildi, u zot Ibnud-Dahdohning janozasidan qaytayotganlarida unga mindilar, biz esa uning atrofida piyoda yurib borardik.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ га эгарсиз бир от келтирилди, у зот Ибнуд-Даҳдоҳнинг жанозасидан қайтаётганларида унга миндилар, биз эса унинг атрофида пиёда юриб борардик.
وَعَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَأْمُرُ بِصِيَامِ يَوْمِ عَاشُورَاءَ وَيَحُثُّنَا عَلَيْهِ وَيَتَعَاهَدُنَا عِنْدَهُ فَلَمَّا فُرِضَ رَمَضَانُ لَمْ يَأْمُرْنَا وَلَمْ يَنْهَنَا عَنْهُ وَلم يتعاهدنا عِنْده. رَوَاهُ مُسلم
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bizni oshuro kuni roʻza tutishga buyurar, bunga undar va shu (kun)da bizdan (uni tutganimizni soʻrab) qattiq taʼkidlar edilar. Ramazon farz qilingach esa, bizni (bunga) buyurmadilar, qaytarmadilar ham va shu (kun)da bizdan qattiq taʼkidlamadilar ham.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бизни ошуро куни рўза тутишга буюрар, бунга ундар ва шу (кун)да биздан (уни тутганимизни сўраб) қаттиқ таъкидлар эдилар. Рамазон фарз қилингач эса, бизни (бунга) буюрмадилар, қайтармадилар ҳам ва шу (кун)да биздан қаттиқ таъкидламадилар ҳам.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الطُّفَيْلِ، قَالَ: حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ: كُنَّا إِذَا أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَلَسَ أَحَدُنَا حَيْثُ انْتَهَى.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu) aytadi: Biz Nabiy ﷺning oldilariga kelganimizda, har birimiz (majlisning) oxiri qayerda tugasa, oʻsha yerga oʻtirardik.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтади: Биз Набий ﷺнинг олдиларига келганимизда, ҳар биримиз (мажлиснинг) охири қаерда тугаса, ўша ерга ўтирардик.
حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالَ: حَدَّثَنَا عَبْثَرُ بْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ أَشْعَثَ يَعْنِي ابْنَ سَوَّارٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ: رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم، فِي لَيْلَةٍ إِضْحِيَانٍ، وَعَلَيْهِ حُلَّةٌ حَمْرَاءُ، فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ إِلَيْهِ وَإِلَى الْقَمَرِ، فَلَهُوَ عِنْدِي أَحْسَنُ مِنَ الْقَمَرِ.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺni oydin bir kechada koʻrdim. Bas, men goh Rasululloh ﷺga, goh oyga qaray boshladim. U zotning ustida qizil hulla (kiyim) bor edi. Nogahon u zot menga oydan ham koʻra koʻrkamroq (chiroyliroq) koʻrindilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Ashʼasning hadisi sifatidagina bilamiz.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺни ойдин бир кечада кўрдим. Бас, мен гоҳ Расулуллоҳ ﷺга, гоҳ ойга қарай бошладим. У зотнинг устида қизил ҳулла (кийим) бор эди. Ногаҳон у зот менга ойдан ҳам кўра кўркамроқ (чиройлироқ) кўриндилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ашъаснинг ҳадиси сифатидагина биламиз.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ يَعْقُوبَ الطَّالْقَانِيُّ، قَالَ: حدَّثَنَا أَيُّوبُ بْنُ جَابِرٍ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ: رَأَيْتُ الْخَاتَمَ بَيْنَ كَتِفَيْ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم، غُدَّةً حَمْرَاءَ، مِثْلَ بَيْضَةِ الْحَمَامَةِ.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺning muhrlari — yaʼni ikki yelkalari orasidagi (muhr) — qizil goʻsht doʻngchasi boʻlib, kabutar tuxumiday edi», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺнинг муҳрлари — яъни икки елкалари орасидаги (муҳр) — қизил гўшт дўнгчаси бўлиб, кабутар тухумидай эди», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ الْبَغْدَادِيُّ، قَالَ: حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنِ إِسْرَائِيلَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ: رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم، مُتَّكِئًا عَلَى وِسَادَةٍ عَلَى يَسَارِهِ.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺni oydin bir kechada koʻrdim. Bas, men goh Rasululloh ﷺga, goh oyga qaray boshladim. U zotning ustida qizil hulla (kiyim) bor edi. Nogahon u zot menga oydan ham koʻra koʻrkamroq (chiroyliroq) koʻrindilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Ashʼasning hadisi sifatidagina bilamiz.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺни ойдин бир кечада кўрдим. Бас, мен гоҳ Расулуллоҳ ﷺга, гоҳ ойга қарай бошладим. У зотнинг устида қизил ҳулла (кийим) бор эди. Ногаҳон у зот менга ойдан ҳам кўра кўркамроқ (чиройлироқ) кўриндилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ашъаснинг ҳадиси сифатидагина биламиз.
حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، قَالَ: حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ: حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ: رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مُتَّكِئًا عَلَى وِسَادَةٍ،.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Nabiy ﷺni chap tomonlariga, yostiqqa suyangan holda koʻrdim. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Bu hadisni bir necha kishi Isroildan, u Simokdan, u Jobir ibn Samuradan rivoyat qilib: «Men Nabiy ﷺni yostiqqa suyangan holda koʻrdim», deganlar va «chap tomonlariga» (degan)ni zikr qilmaganlar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Набий ﷺни чап томонларига, ёстиққа суянган ҳолда кўрдим. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Бу ҳадисни бир неча киши Исроилдан, у Симокдан, у Жобир ибн Самурадан ривоят қилиб: «Мен Набий ﷺни ёстиққа суянган ҳолда кўрдим», деганлар ва «чап томонларига» (деган)ни зикр қилмаганлар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، قَالَ: أَخْبَرَنَا الْحَجَّاجُ وَهُوَ ابْنُ أَرْطَاةَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ: كَانَ فِي سَاقَيْ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم، حُمُوشَةٌ، وَكَانَ لا يَضْحَكُ إِلا تَبَسُّمًا، فَكُنْتُ إِذَا نَظَرْتُ إِلَيْهِ، قُلْتُ: أَكْحَلُ الْعَيْنَيْنِ، وَلَيْسَ بِأَكْحَلَ..
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺning boldirlarida ozgina ozgʻinlik bor edi, faqat tabassum qilib kular edilar. Men ularga qaraganimda, koʻzlariga surma tortgan deb oʻylardim, holbuki surma tortmagan edilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis shu yoʻldan hasan sahih gʻaribdir.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺнинг болдирларида озгина озғинлик бор эди, фақат табассум қилиб кулар эдилар. Мен уларга қараганимда, кўзларига сурма тортган деб ўйлардим, ҳолбуки сурма тортмаган эдилар», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис шу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ: جَالَسْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، أَكْثَرَ مِنْ مِائَةِ مَرَّةٍ، وَكَانَ أَصْحَابُهُ يَتَنَاشَدُونَ الشِّعْرَ، وَيَتَذَاكَرُونَ أَشْيَاءَ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ، وَهُوَ سَاكِتٌ وَرُبَّمَا تَبَسَّمَ مَعَهُمْ.
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Men Nabiy ﷺ bilan yuzdan ortiq marta birga oʻtirdim. Sahobalar sheʼr oʻqishar va johiliyat ishlaridan baʼzi narsalarni eslab gaplashishar, u zot esa jim oʻtirar edilar; baʼzan ular bilan tabassum qilar edilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Buni Zuhayr ham Simokdan rivoyat qilgan.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Мен Набий ﷺ билан юздан ортиқ марта бирга ўтирдим. Саҳобалар шеър ўқишар ва жоҳилият ишларидан баъзи нарсаларни эслаб гаплашишар, у зот эса жим ўтирар эдилар; баъзан улар билан табассум қилар эдилар», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Зуҳайр ҳам Симокдан ривоят қилган.