حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ الأَسْوَدِ، حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ ثَابِتٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ أَنَسٍ، بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ أَخَذَهُ بِيَمِينِهِ ثُمَّ الْتَفَتَ فَقَالَ " اعْتَدِلُوا سَوُّوا صُفُوفَكُمْ " . ثُمَّ أَخَذَهُ بِيَسَارِهِ فَقَالَ " اعْتَدِلُوا سَوُّوا صُفُوفَكُمْ " .
Musaddad bizga aytdi: Humayd ibn al-Asvad bizga aytdi: Musʼab ibn Sobit bizga aytdi: Muhammad ibn Muslimdan, u Anas (roziyallohu anhu)dan shu hadisni rivoyat qiladi. U dedi: Rasululloh ﷺ namozga turganlarida, uni (yogʻochni) oʻng qoʻllari bilan ushlab, soʻng (oʻngga) oʻgirilib: «Togʻri turinglar, saflaringizni togʻrilanglar», dedilar. Soʻng uni chap qoʻllari bilan ushlab: «Togʻri turinglar, saflaringizni togʻrilanglar», dedilar.Мусаддад бизга айтди: Ҳумайд ибн ал-Асвад бизга айтди: Мусъаб ибн Собит бизга айтди: Муҳаммад ибн Муслимдан, у Анас (розияллоҳу анҳу)дан шу ҳадисни ривоят қилади. У деди: Расулуллоҳ ﷺ намозга турганларида, уни (ёғочни) ўнг қўллари билан ушлаб, сўнг (ўнгга) ўгирилиб: «Тоғри туринглар, сафларингизни тоғриланглар», дедилар. Сўнг уни чап қўллари билан ушлаб: «Тоғри туринглар, сафларингизни тоғриланглар», дедилар.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنِ الْحَسَنِ، أَنَّ سَمُرَةَ بْنَ جُنْدُبٍ، وَعِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ، تَذَاكَرَا فَحَدَّثَ سَمُرَةُ بْنُ جُنْدُبٍ، أَنَّهُ حَفِظَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَكْتَتَيْنِ سَكْتَةً إِذَا كَبَّرَ وَسَكْتَةً إِذَا فَرَغَ مِنْ قِرَاءَةِ { غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ } فَحَفِظَ ذَلِكَ سَمُرَةُ وَأَنْكَرَ عَلَيْهِ عِمْرَانُ بْنُ حُصَيْنٍ فَكَتَبَا فِي ذَلِكَ إِلَى أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَكَانَ فِي كِتَابِهِ إِلَيْهِمَا أَوْ فِي رَدِّهِ عَلَيْهِمَا أَنَّ سَمُرَةَ قَدْ حَفِظَ .
Musaddad bizga rivoyat qildi: Yazid bizga rivoyat qildi: Said bizga rivoyat qildi: Qatoda bizga Hasandan rivoyat qildiki, Samura ibn Jundub (roziyallohu anhu) va Imron ibn Husoyn (oʻzaro) suhbatlashdilar. Shunda Samura ibn Jundub (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki, u Rasululloh ﷺdan ikkita jim turishni yodlab olgan: biri takbir aytganlarida, ikkinchisi {gʻoyril-magʻzubi alayhim valaz-zollin} qiroatini tugatganlarida. Samura buni yodlab oldi, Imron ibn Husoyn esa unga inkor qildi. Shunda ular bu haqda Ubayy ibn Kaʼbga xat yozdilar. Uning ikkalovlariga yozgan xatida — yoki ikkalovlariga bergan javobida — Samura toʻgʻri yodlab olgani (qayd etilgan edi).Мусаддад бизга ривоят қилди: Язид бизга ривоят қилди: Саид бизга ривоят қилди: Қатода бизга Ҳасандан ривоят қилдики, Самура ибн Жундуб (розияллоҳу анҳу) ва Имрон ибн Ҳусойн (ўзаро) суҳбатлашдилар. Шунда Самура ибн Жундуб (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики, у Расулуллоҳ ﷺдан иккита жим туришни ёдлаб олган: бири такбир айтганларида, иккинчиси {ғойрил-мағзуби алайҳим валаз-золлин} қироатини тугатганларида. Самура буни ёдлаб олди, Имрон ибн Ҳусойн эса унга инкор қилди. Шунда улар бу ҳақда Убайй ибн Каъбга хат ёздилар. Унинг иккаловларига ёзган хатида — ёки иккаловларига берган жавобида — Самура тўғри ёдлаб олгани (қайд этилган эди).
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، أَخْبَرَنَا قُرَّانُ بْنُ تَمَّامٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو خَالِدٍ، - وَهَذَا لَفْظُهُ - عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَعْلَى، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ جَدِّهِ، - قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ فِي حَدِيثِهِ أَوْسُ بْنُ حُذَيْفَةَ - قَالَ قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي وَفْدِ ثَقِيفٍ - قَالَ - فَنَزَلَتِ الأَحْلاَفُ عَلَى الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ وَأَنْزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَنِي مَالِكٍ فِي قُبَّةٍ لَهُ . قَالَ مُسَدَّدٌ وَكَانَ فِي الْوَفْدِ الَّذِينَ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ ثَقِيفٍ قَالَ كَانَ كُلَّ لَيْلَةٍ يَأْتِينَا بَعْدَ الْعِشَاءِ يُحَدِّثُنَا . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ قَائِمًا عَلَى رِجْلَيْهِ حَتَّى يُرَاوِحَ بَيْنَ رِجْلَيْهِ مِنْ طُولِ الْقِيَامِ وَأَكْثَرُ مَا يُحَدِّثُنَا مَا لَقِيَ مِنْ قَوْمِهِ مِنْ قُرَيْشٍ ثُمَّ يَقُولُ لاَ سَوَاءً كُنَّا مُسْتَضْعَفِينَ مُسْتَذَلِّينَ - قَالَ مُسَدَّدٌ بِمَكَّةَ - فَلَمَّا خَرَجْنَا إِلَى الْمَدِينَةِ كَانَتْ سِجَالُ الْحَرْبِ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ نُدَالُ عَلَيْهِمْ وَيُدَالُونَ عَلَيْنَا فَلَمَّا كَانَتْ لَيْلَةً أَبْطَأَ عَنِ الْوَقْتِ الَّذِي كَانَ يَأْتِينَا فِيهِ فَقُلْنَا لَقَدْ أَبْطَأْتَ عَنَّا اللَّيْلَةَ . قَالَ إِنَّهُ طَرَأَ عَلَىَّ جُزْئِي مِنَ الْقُرْآنِ فَكَرِهْتُ أَنْ أَجِيءَ حَتَّى أُتِمَّهُ . قَالَ أَوْسٌ سَأَلْتُ أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ يُحَزِّبُونَ الْقُرْآنَ قَالُوا ثَلاَثٌ وَخَمْسٌ وَسَبْعٌ وَتِسْعٌ وَإِحْدَى عَشْرَةَ وَثَلاَثَ عَشْرَةَ وَحِزْبُ الْمُفَصَّلِ وَحْدَهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَحَدِيثُ أَبِي سَعِيدٍ أَتَمُّ .
Musaddad bizga rivoyat qildi: Qurron ibn Tammom bizga xabar berdi. (Boshqa sanad bilan) Abdulloh ibn Said bizga rivoyat qildi: Abu Xolid bizga xabar berdi — bu lafz uniki — u Abdulloh ibn Abdurrahmon ibn Yaʼlodan, u Usmon ibn Abdulloh ibn Avsdan, u bobosidan — Abdulloh ibn Said oʻz hadisida «Avs ibn Huzayfa» dedi — rivoyat qildi. U aytdi: Biz Saqif elchilari qatorida Rasululloh ﷺ huzurlariga keldik. (U aytdi:) Ahloflar Mugʻiyra ibn Shuʼba (roziyallohu anhu)nikiga tushdilar, Rasululloh ﷺ esa Banu Molikni oʻzlarining bir chodirlariga tushirdilar. Musaddad aytdi: U Saqifdan Rasululloh ﷺ huzurlariga kelgan elchilar orasida edi. U aytdi: U zot har kecha xufton namozidan keyin huzurimizga kelib, biz bilan suhbatlashar edilar. Abu Said aytdi: U zot uzoq tik turishdan oyoqlarini bir-biriga almashtirib, oyoqlarida tik turgan holda (suhbatlashardilar). U zot biz bilan eng koʻp suhbatlashadigani — qavmi Qurayshdan koʻrgan azoblari haqida boʻlar, soʻng: «Biz teng emas edik; biz (— Musaddad ‹Makkada› dedi —) zaiflashtirilgan, xorlangan edik. Madinaga chiqqanimizda esa, bizning va ularning oramizda urush galma-gal boʻldi: gohida biz ulardan ustun kelar, gohida ular bizdan ustun kelar edi», der edilar. Bir kecha kelganda u zot odatda huzurimizga keladigan vaqtdan kechikdilar. Shunda biz: «Bu kecha bizning oldimizga kechikib keldingiz», dedik. U zot: «Qurʼondan boʻlgan juzʼimni (oʻqish) yodimga tushib qoldi, shuni tugatmagunimcha kelishni xush koʻrmadim», dedilar. Avs aytdi: Men Rasululloh ﷺning sahobalaridan: «Qurʼonni qanday qismlarga ajratasizlar?» deb soʻradim. Ular: «Uch, besh, yetti, toʻqqiz, oʻn bir va oʻn uch (sura), hamda Mufassalni alohida bir qism qilib (ajratamiz)», dedilar. Abu Dovud aytdi: Abu Saidning hadisi toʻliqroqdir.Мусаддад бизга ривоят қилди: Қуррон ибн Таммом бизга хабар берди. (Бошқа санад билан) Абдуллоҳ ибн Саид бизга ривоят қилди: Абу Холид бизга хабар берди — бу лафз уники — у Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Яълодан, у Усмон ибн Абдуллоҳ ибн Авсдан, у бобосидан — Абдуллоҳ ибн Саид ўз ҳадисида «Авс ибн Ҳузайфа» деди — ривоят қилди. У айтди: Биз Сақиф элчилари қаторида Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келдик. (У айтди:) Аҳлофлар Муғийра ибн Шуъба (розияллоҳу анҳу)никига тушдилар, Расулуллоҳ ﷺ эса Бану Моликни ўзларининг бир чодирларига туширдилар. Мусаддад айтди: У Сақифдан Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келган элчилар орасида эди. У айтди: У зот ҳар кеча хуфтон намозидан кейин ҳузуримизга келиб, биз билан суҳбатлашар эдилар. Абу Саид айтди: У зот узоқ тик туришдан оёқларини бир-бирига алмаштириб, оёқларида тик турган ҳолда (суҳбатлашардилар). У зот биз билан энг кўп суҳбатлашадигани — қавми Қурайшдан кўрган азоблари ҳақида бўлар, сўнг: «Биз тенг эмас эдик; биз (— Мусаддад ‹Маккада› деди —) заифлаштирилган, хорланган эдик. Мадинага чиққанимизда эса, бизнинг ва уларнинг орамизда уруш галма-гал бўлди: гоҳида биз улардан устун келар, гоҳида улар биздан устун келар эди», дер эдилар. Бир кеча келганда у зот одатда ҳузуримизга келадиган вақтдан кечикдилар. Шунда биз: «Бу кеча бизнинг олдимизга кечикиб келдингиз», дедик. У зот: «Қуръондан бўлган жузъимни (ўқиш) ёдимга тушиб қолди, шуни тугатмагунимча келишни хуш кўрмадим», дедилар. Авс айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобаларидан: «Қуръонни қандай қисмларга ажратасизлар?» деб сўрадим. Улар: «Уч, беш, етти, тўққиз, ўн бир ва ўн уч (сура), ҳамда Муфассални алоҳида бир қисм қилиб (ажратамиз)», дедилар. Абу Довуд айтди: Абу Саиднинг ҳадиси тўлиқроқдир.