HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Urva ibn az-Zubayr

Rivoyatlari 163 ta, 10 toʻplamda.Ривоятлари 163 та, 10 тўпламда. Hadislarda 192 marta tilga olingan.Ҳадисларда 192 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари163Haqida aytilganҲақида айтилган192
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиBuxoriy 82Muslim 25Nasoiy 20Abu Dovud 9Mishkat 8Tirmiziy 7Ibn Moja 7Ahmad 3
Mishkat · 558HasanҲасан

عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ أَبِي حُبَيْشٍ: أَنَّهَا كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا كَانَ دم الْحيض فَإِنَّهُ دم أسود يعرف فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلَاةِ فَإِذَا كَانَ الْآخَرُ فَتَوَضَّئِي وَصَلِّي فَإِنِّمَا هُوَ عِرْقٌ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيّ

Urva ibn az-Zubayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Fotima binti Abu Hubaysh (roziyallohu anho)ga istihoza (toʻxtovsiz qon ketishi) boʻlardi. Shunda Paygʻambar ﷺ unga: «Hayz qoni boʻlsa, u tanib olinadigan qora qon boʻladi. Agar shunday boʻlsa, namozni tark qil. Boshqasi boʻlsa, taharat olib namoz oʻqi», dedilar. Abu Dovud aytdi: Ibn al-Musanno dedi: Ibn Abu Adiy buni bizga yoddan rivoyat qilib, «Urvadan, u Oisha (roziyallohu anho)dan, Fotima haqida» dedi. Abu Dovud aytdi: Buni Aloʼ ibn al-Musayyab va Shuʼba ham al-Hakamdan, u Abu Jaʼfardan rivoyat qildilar. Aloʼ uni Paygʻambar ﷺdan (marfuʼ qilib) rivoyat qildi, Shuʼba esa uni Abu Jaʼfarning soʻzi qilib toʻxtatib, «har bir namoz uchun taharat oladi» dedi.Урва ибн аз-Зубайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Фотима бинти Абу Ҳубайш (розияллоҳу анҳо)га истиҳоза (тўхтовсиз қон кетиши) бўларди. Шунда Пайғамбар ﷺ унга: «Ҳайз қони бўлса, у таниб олинадиган қора қон бўлади. Агар шундай бўлса, намозни тарк қил. Бошқаси бўлса, таҳарат олиб намоз ўқи», дедилар. Абу Довуд айтди: Ибн ал-Мусанно деди: Ибн Абу Адий буни бизга ёддан ривоят қилиб, «Урвадан, у Оиша (розияллоҳу анҳо)дан, Фотима ҳақида» деди. Абу Довуд айтди: Буни Алў ибн ал-Мусайяб ва Шуъба ҳам ал-Ҳакамдан, у Абу Жаъфардан ривоят қилдилар. Алў уни Пайғамбар ﷺдан (марфуъ қилиб) ривоят қилди, Шуъба эса уни Абу Жаъфарнинг сўзи қилиб тўхтатиб, «ҳар бир намоз учун таҳарат олади» деди.

Mishkat · 863ZaifЗаиф

وَعَنْ عُرْوَةَ قَالَ: إِنَّ أَبَا بَكْرٍ الصِّدِّيقَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ صَلَّى الصُّبْحَ فَقَرَأَ فِيهِمَا بِ (سُورَةِ الْبَقَرَةِ) فِي الرَّكْعَتَيْنِ كِلْتَيْهِمَا. رَوَاهُ مَالك

Urva (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Abu Bakr Siddiq (roziyallohu anhu) bomdod namozini oʻqib, uning har ikkala rakatida Baqara surasini oʻqidilar. Molik rivoyat qilgan.Урва (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Абу Бакр Сиддиқ (розияллоҳу анҳу) бомдод намозини ўқиб, унинг ҳар иккала ракатида Бақара сурасини ўқидилар. Молик ривоят қилган.

Mishkat · 1700ZaifЗаиф

عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ قَالَ: كَانَ بِالْمَدِينَةِ رَجُلَانِ أَحَدُهُمَا يَلْحَدُ وَالْآخَرُ لَا يَلْحَدُ. فَقَالُوا: أَيُّهُمَا جَاءَ أَوَّلًا عَمِلَ عَمَلَهُ. فَجَاءَ الَّذِي يَلْحَدُ فَلَحَدَ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ. رَوَاهُ فِي شَرْحِ السّنة

Urva ibn Zubayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Madinada ikki kishi bor edi, biri lahd (yon oʻra) qazir, ikkinchisi lahd qilmasdi. Odamlar: ‹Qaysi biri avval kelsa, oʻz ishini qiladi›, deyishdi. Bas, lahd qiladigani kelib, Rasululloh ﷺga lahd qazidi. Buni Bagʻaviy ‹Sharhus-sunna›da rivoyat qilgan.Урва ибн Зубайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Мадинада икки киши бор эди, бири лаҳд (ён ўра) қазир, иккинчиси лаҳд қилмасди. Одамлар: ‹Қайси бири аввал келса, ўз ишини қилади›, дейишди. Бас, лаҳд қиладигани келиб, Расулуллоҳ ﷺга лаҳд қазиди. Буни Бағавий ‹Шарҳус-сунна›да ривоят қилган.