وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا أحدث أدكم وَقَدْ جَلَسَ فِي آخِرِ صَلَاتِهِ قَبْلَ أَنْ يُسَلِّمَ فَقَدْ جَازَتْ صَلَاتُهُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ إِسْنَادُهُ لَيْسَ بِالْقَوِيِّ وَقَدِ اضْطَرَبُوا فِي إِسْنَاده
Abdulloh ibn Amr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Agar (kishi) — yaʼni er kishi — namozining oxirida, salom berishdan oldin oʻtirgan holida hadas yetkazib qoʻysa, namozi joiz boʻlgandir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadisning isnodi unchalik kuchli emas, uning isnodida ixtilof (iztirob) qilganlar. Baʼzi ilm ahli shunga (rivoyatga) borib: Kishi tashahhud miqdoricha oʻtirib, salom berishdan oldin hadas yetkazsa, namozi tugagan boʻladi, dedilar. Baʼzi ilm ahli esa: Agar tashahhuddan oldin va salomdan oldin hadas yetkazsa, namozni qaytadan oʻqiydi, dedilar. Bu Shofeiyning soʻzidir. Ahmad: Agar tashahhud oʻqimasdan salom bersa, kifoya qiladi, dedi — Nabiy ﷺning «uning tahlili — salomdir» degan soʻzlari sababli, tashahhud esa undan yengilroqdir; Nabiy ﷺ ikki rakaatdan (oʻtirmay) turib ketib, namozlarida davom etganlar va tashahhud oʻqimaganlar. Ishoq ibn Ibrohim esa: Agar tashahhud oʻqib, salom bermasa, kifoya qiladi, dedi va Ibn Masʼudning hadisi bilan dalil keltirdi — qachonki Nabiy ﷺ unga tashahhudni oʻrgatib: «Buni tugatsang, zimmangdagini ado qilgan boʻlasan», degan edilar. Abu Iso aytdi: Abdurrahmon ibn Ziyod ibn Anʼum — u al-Ifriqiydir, uni baʼzi hadis ahli zaif sanagan, ular orasida Yahyo ibn Said al-Qatton va Ahmad ibn Hanbal bor.Абдуллоҳ ибн Амр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Агар (киши) — яъни эр киши — намозининг охирида, салом беришдан олдин ўтирган ҳолида ҳадас етказиб қўйса, намози жоиз бўлгандир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадиснинг исноди унчалик кучли эмас, унинг иснодида ихтилоф (изтироб) қилганлар. Баъзи илм аҳли шунга (ривоятга) бориб: Киши ташаҳҳуд миқдорича ўтириб, салом беришдан олдин ҳадас етказса, намози тугаган бўлади, дедилар. Баъзи илм аҳли эса: Агар ташаҳҳуддан олдин ва саломдан олдин ҳадас етказса, намозни қайтадан ўқийди, дедилар. Бу Шофеийнинг сўзидир. Аҳмад: Агар ташаҳҳуд ўқимасдан салом берса, кифоя қилади, деди — Набий ﷺнинг «унинг таҳлили — саломдир» деган сўзлари сабабли, ташаҳҳуд эса ундан енгилроқдир; Набий ﷺ икки ракаатдан (ўтирмай) туриб кетиб, намозларида давом этганлар ва ташаҳҳуд ўқимаганлар. Ишоқ ибн Иброҳим эса: Агар ташаҳҳуд ўқиб, салом бермаса, кифоя қилади, деди ва Ибн Масъуднинг ҳадиси билан далил келтирди — қачонки Набий ﷺ унга ташаҳҳудни ўргатиб: «Буни тугатсанг, зиммангдагини адо қилган бўласан», деган эдилар. Абу Исо айтди: Абдурраҳмон ибн Зиёд ибн Анъум — у ал-Ифриқийдир, уни баъзи ҳадис аҳли заиф санаган, улар орасида Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ва Аҳмад ибн Ҳанбал бор.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَرْقَمَ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم يَقُول: «إِذَا أُقِيمَتِ الصَّلَاةُ وَوَجَدَ أَحَدُكُمُ الْخَلَاءَ فَلْيَبْدَأْ بِالْخَلَاءِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَرَوَى مَالِكٌ وَأَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيّ نَحوه
Abdulloh ibn al-Arqam (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Namozga iqomat aytildi, shunda u (Abdulloh) bir kishining qoʻlidan ushlab, uni oldinga surdi — uning oʻzi qavmining imomi edi — va: «Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitganman», dedi: «Namozga iqomat aytilsa-yu, biringiz hojatxonaga (borish ehtiyojini) sezsa, avval hojatxonadan boshlasin». (Rovi) aytdi: Bu bobda Oisha, Abu Hurayra, Savbon va Abu Umoma (roziyallohu anhum)dan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Abdulloh ibn al-Arqamning hadisi hasan sahihdir. Molik ibn Anas, Yahyo ibn Said al-Qatton va boshqa bir necha hofizlar buni shu tarzda Hishom ibn Urvadan, u otasidan, u Abdulloh ibn al-Arqamdan (deb) rivoyat qilgan. Vuhayb va boshqalar esa Hishom ibn Urvadan, u otasidan, u bir kishidan, u Abdulloh ibn al-Arqamdan (deb) rivoyat qilgan. Bu — Nabiy ﷺning sahobalaridan va tobeinlardan bir nechasining soʻzidir. Ahmad va Ishoq ham shuni aytib: «Gʻoit yoki bavl (siyish ehtiyoji)dan biror narsani sezib turib namozga turmasin», deyishgan. Va: «Agar namozga kirgan boʻlsa-yu, shundan biror narsani sezsa, uni (namozdan) chalgʻitmas ekan, namozdan chiqmasin», deyishgan. Baʼzi ilm ahli esa: «Gʻoit yoki bavl namozdan chalgʻitmas ekan, shu holida namoz oʻqishida zarar yoʻq», degan.Абдуллоҳ ибн ал-Арқам (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Намозга иқомат айтилди, шунда у (Абдуллоҳ) бир кишининг қўлидан ушлаб, уни олдинга сурди — унинг ўзи қавмининг имоми эди — ва: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитганман», деди: «Намозга иқомат айтилса-ю, бирингиз ҳожатхонага (бориш эҳтиёжини) сезса, аввал ҳожатхонадан бошласин». (Рови) айтди: Бу бобда Оиша, Абу Ҳурайра, Савбон ва Абу Умома (розияллоҳу анҳум)дан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Абдуллоҳ ибн ал-Арқамнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Молик ибн Анас, Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ва бошқа бир неча ҳофизлар буни шу тарзда Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Абдуллоҳ ибн ал-Арқамдан (деб) ривоят қилган. Вуҳайб ва бошқалар эса Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у бир кишидан, у Абдуллоҳ ибн ал-Арқамдан (деб) ривоят қилган. Бу — Набий ﷺнинг саҳобаларидан ва тобеинлардан бир нечасининг сўзидир. Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтиб: «Ғоит ёки бавл (сийиш эҳтиёжи)дан бирор нарсани сезиб туриб намозга турмасин», дейишган. Ва: «Агар намозга кирган бўлса-ю, шундан бирор нарсани сезса, уни (намоздан) чалғитмас экан, намоздан чиқмасин», дейишган. Баъзи илм аҳли эса: «Ғоит ёки бавл намоздан чалғитмас экан, шу ҳолида намоз ўқишида зарар йўқ», деган.
وَعَنْ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا رَفَعَ يَدَيْهِ فِي الدُّعَاءِ لَمْ يَحُطَّهُمَا حَتَّى يمسح بهما وَجهه. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ duoda qoʻllarini koʻtarganlarida, ularni yuzlariga surtmaguncha tushirmas edilar. Muhammad ibn al-Musanno oʻz rivoyatida: «Ularni yuzlariga surtmaguncha qaytarmas edilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis sahih gʻaribdir. Buni faqat Hammod ibn Iso hadisidan bilamiz. U buni yolgʻiz rivoyat qilgan, hadisi kam (rovi)dir, lekin odamlar undan hadis rivoyat qilishgan. Hanzala ibn Abu Sufyon ishonchli (rovi)dir, uni Yahyo ibn Said al-Qatton ishonchli deb tasdiqlagan.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ дуода қўлларини кўтарганларида, уларни юзларига суртмагунча туширмас эдилар. Муҳаммад ибн ал-Мусанно ўз ривоятида: «Уларни юзларига суртмагунча қайтармас эдилар», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис саҳиҳ ғарибдир. Буни фақат Ҳаммод ибн Исо ҳадисидан биламиз. У буни ёлғиз ривоят қилган, ҳадиси кам (рови)дир, лекин одамлар ундан ҳадис ривоят қилишган. Ҳанзала ибн Абу Суфён ишончли (рови)дир, уни Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ишончли деб тасдиқлаган.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَا تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُكَلِّمَ السِّبَاعُ الْإِنْسَ وَحَتَّى تُكَلِّمَ الرَّجُلَ عَذَبَةُ سَوْطِهِ وَشِرَاكُ نَعْلِهِ وَيُخْبِرَهُ فَخِذُهُ بِمَا أَحْدَثَ أَهْلُهُ بَعْدَهُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zot bilan qasamki, yirtqich hayvonlar odamlar bilan gaplashmaguncha, kishining qamchisining uchi va oyogʻidagi poyabzalining tasmasi u bilan gaplashmaguncha va sonidagi etlari undan keyin ahli qilgan ishlardan unga xabar bermaguncha qiyomat qoim boʻlmaydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Abu Hurayradan ham (rivoyat) bor. Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Qosim ibn Fazlning hadisidan bilamiz. Qosim ibn Fazl esa hadis ahli nazdida ishonchli va omonatlidir; uni Yahyo ibn Said al-Qatton va Abdurrahmon ibn Mahdiy ishonchli deb tasdiqlaganlar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, йиртқич ҳайвонлар одамлар билан гаплашмагунча, кишининг қамчисининг учи ва оёғидаги поябзалининг тасмаси у билан гаплашмагунча ва сонидаги этлари ундан кейин аҳли қилган ишлардан унга хабар бермагунча қиёмат қоим бўлмайди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Қосим ибн Фазлнинг ҳадисидан биламиз. Қосим ибн Фазл эса ҳадис аҳли наздида ишончли ва омонатлидир; уни Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ва Абдурраҳмон ибн Маҳдий ишончли деб тасдиқлаганлар.