عَنْ أَبِي مُوسَى قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَطْعِمُوا الْجَائِعَ وَعُودُوا الْمَرِيض وفكوا العاني» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ: «Ochni taomlantiringlar, kasalni yoʻqlanglar va asirni (band)dan boʻ shatinglar» dedilar.(Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ: «Очни таомлантиринглар, касални йўқланглар ва асирни (банд)дан бў шатинглар» дедилар.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا مَرِضَ الْعَبْدُ أَوْ سَافَرَ كُتِبَ لَهُ بِمِثْلِ مَا كَانَ يعْمل مُقيما صَحِيحا» رَوَاهُ البُخَارِيّ
Ibrohim Abu Ismoil as-Saksakiy (Abu Burda orqali Abu Musodan) rivoyat qiladi: Men Abu Burdaning (shunday deganini) eshitdim — u Yazid ibn Abu Kabsha bilan birga bir safarda boʻlgan; Yazid safarlarda roʻza tutardi. Abu Burda unga: «Men Abu Musoning bir necha marta — Allohning Rasuli ﷺ: ‹Banda kasal boʻlsa yoki safarga chiqsa, u — sogʻ-salomat va (oʻz) uyida boʻlganida qiladigan yaxshi amallari uchun oladigan savobiga oʻxshash — savob oladi›, — degan deganini — eshitganman», — dedi.Иброҳим Абу Исмоил ас-Саксакий (Абу Бурда орқали Абу Мусодан) ривоят қилади: Мен Абу Бурданинг (шундай деганини) эшитдим — у Язид ибн Абу Кабша билан бирга бир сафарда бўлган; Язид сафарларда рўза тутарди. Абу Бурда унга: «Мен Абу Мусонинг бир неча марта — Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Банда касал бўлса ёки сафарга чиқса, у — соғ-саломат ва (ўз) уйида бўлганида қиладиган яхши амаллари учун оладиган савобига ўхшаш — савоб олади›, — деган деганини — эшитганман», — деди.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " لَا يُصِيبُ عَبْدًا نَكْبَةٌ فَمَا فَوْقَهَا أَوْ دُونَهَا إِلَّا بِذَنَبٍ وَمَا يَعْفُو اللَّهُ عَنْهُ أَكْثَرُ وَقَرَأَ: (وَمَا أَصَابَكُمْ مِنْ مُصِيبَةٍ فَبِمَا كَسَبَتْ أَيْدِيكُمْ وَيَعْفُو عَن كثير)
رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Bandaga hech qanday musibat — undan kattasi boʻladimi yoki kichigi — gunoh sababidan boshqa narsa bilan yetmaydi. Alloh kechiradigan (gunohlar) esa undan ham koʻpdir», dedilar va: {Sizlarga yetgan har qanday musibat oʻz qoʻllaringiz qilgan (gunohlar) sababidandir, (Alloh) koʻp (gunohlarni) afv etadi} (Shoʻro 30) (oyatini) oʻqidilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat shu yoʻldan bilamiz.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Бандага ҳеч қандай мусибат — ундан каттаси бўладими ёки кичиги — гуноҳ сабабидан бошқа нарса билан етмайди. Аллоҳ кечирадиган (гуноҳлар) эса ундан ҳам кўпдир», дедилар ва: {Сизларга етган ҳар қандай мусибат ўз қўлларингиз қилган (гуноҳлар) сабабидандир, (Аллоҳ) кўп (гуноҳларни) афв этади} (Шўро 30) (оятини) ўқидилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан биламиз.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «إِذَا مَرَّتْ بِكَ جَنَازَةُ يَهُودِيٍّ أَوْ نَصْرَانِيٍّ أَوْ مُسْلِمٍ فَقُومُوا لَهَا فَلَسْتُمْ لَهَا تَقُومُونَ إِنَّمَا تَقُومُونَ لِمَنْ مَعهَا من الْمَلَائِكَة» . رَوَاهُ أَحْمد
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Sizlardan biringiz qoʻlida oʻq bor holda majlisdan yoki bozordan oʻtsa, uning paykonlaridan ushlab olsin, soʻng uning paykonlaridan ushlab olsin, soʻng uning paykonlaridan ushlab olsin», — dedilar. Abu Muso dedi: «Allohga qasamki, biz oʻlmasimizdan oldin ularni bir-birimizning yuzimizga (urush paytida) qaratadigan boʻldik».Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан бирингиз қўлида ўқ бор ҳолда мажлисдан ёки бозордан ўтса, унинг пайконларидан ушлаб олсин, сўнг унинг пайконларидан ушлаб олсин, сўнг унинг пайконларидан ушлаб олсин», — дедилар. Абу Мусо деди: «Аллоҳга қасамки, биз ўлмасимиздан олдин уларни бир-биримизнинг юзимизга (уруш пайтида) қаратадиган бўлдик».
وَعَن أبي مُوسَى اشعري قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا مَاتَ وَلَدُ الْعَبْدِ قَالَ اللَّهُ تَعَالَى لِمَلَائِكَتِهِ: قَبَضْتُمْ وَلَدَ عَبْدِي؟ فَيَقُولُونَ: نَعَمْ. فَيَقُولُ: قَبَضْتُمْ ثَمَرَةَ فُؤَادِهِ؟ فَيَقُولُونَ: نَعَمْ. فَيَقُولُ: مَاذَا قَالَ عَبْدِي؟ فَيَقُولُونَ: حَمِدَكَ وَاسْتَرْجَعَ. فَيَقُولُ اللَّهُ: ابْنُوا لِعَبْدِي بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ وَسَمُّوهُ بَيت الْحَمد ". رَوَاهُ أَحْمد وَالتِّرْمِذِيّ
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bandaning farzandi vafot etg: anda, Alloh Oʻz farishtalariga: ‹Bandamning farzandini olib qoʻydingizmi?› deydi. Ular: ‹Ha›, deyishadi. Alloh: ‹Uning yuragining mevasini olib qoʻydingizmi?› deydi. Ular: ‹Ha›, deyishadi. Alloh: ‹Bandam nima dedi?› deydi. Ular: ‹U Senga hamd aytdi va ‹innaa lillaahi va innaa ilayhi rojiʼuun› dedi›, deyishadi. Shunda Alloh: ‹Bandamga jannatda bir uy bino qilinglar va uni ‹Hamd uyi› deb nomlanglar›, deydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Банданинг фарзанди вафот этг: анда, Аллоҳ Ўз фаришталарига: ‹Бандамнинг фарзандини олиб қўйдингизми?› дейди. Улар: ‹Ҳа›, дейишади. Аллоҳ: ‹Унинг юрагининг мевасини олиб қўйдингизми?› дейди. Улар: ‹Ҳа›, дейишади. Аллоҳ: ‹Бандам нима деди?› дейди. Улар: ‹У Сенга ҳамд айтди ва ‹иннаа лиллааҳи ва иннаа илайҳи рожиъуун› деди›, дейишади. Шунда Аллоҳ: ‹Бандамга жаннатда бир уй бино қилинглар ва уни ‹Ҳамд уйи› деб номланглар›, дейди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: " مَا من ميت يَمُوت فَيقوم باكيهم فيقولك: واجبلاه واسيداه وَنَحْوَ ذَلِكَ إِلَّا وَكَّلَ اللَّهُ بِهِ مَلَكَيْنِ يَلْهَزَانِهِ وَيَقُولَانِ: أَهَكَذَا كُنْتَ؟ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ حَسَنٌ
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning: «Qaysi bir marhum vafot etsa-yu, uni yigʻlovchi kishi turib: ‹Voy togʻim-a! Voy sarvarim-a!› va shunga oʻxshash (soʻzlarni) aytsa, albatta Alloh unga ikki farishtani vakil qiladi. Ular uni turtib: ‹Sen haqiqatan shundaymiding?› deb turadilar», deganlarini eshitdim. Termiziy rivoyat qilib: «Bu gʻarib hasan hadisdir», degan.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг: «Қайси бир марҳум вафот этса-ю, уни йиғловчи киши туриб: ‹Вой тоғим-а! Вой сарварим-а!› ва шунга ўхшаш (сўзларни) айтса, албатта Аллоҳ унга икки фариштани вакил қилади. Улар уни туртиб: ‹Сен ҳақиқатан шундаймидинг?› деб турадилар», деганларини эшитдим. Термизий ривоят қилиб: «Бу ғариб ҳасан ҳадисдир», деган.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ صَدَقَةٌ» . قَالُوا: فَإِنْ لَمْ يَجِدْ؟ قَالَ: «فَلْيَعْمَلْ بِيَدَيْهِ فَيَنْفَعَ نَفْسَهُ وَيَتَصَدَّقَ» . قَالُوا: فَإِنْ لَمْ يَسْتَطِعْ؟ أَوْ لَمْ يَفْعَلْ؟ قَالَ: «فيعين ذَا الْحَاجَةِ الْمَلْهُوفَ» . قَالُوا: فَإِنْ لَمْ يَفْعَلْهُ؟ قَالَ: «فيأمر بِالْخَيرِ» . قَالُوا: فَإِن لمي فعل؟ قَالَ: «فَيمسك عَن الشَّرّ فَإِنَّهُ لَهُ صَدَقَة»
(Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Har bir musulmonga sadaqa (lozim)dir» dedilar. Ular: «Agar (sadaqa qiladigan narsa) topmasa-chi?» dedilar. (U zot:) «U holda qoʻllari bilan ishlab, oʻziga foyda keltiradi va sadaqa qiladi» dedilar. Ular: «Agar (buni) qila olmasa yoki qilmasa-chi?» dedilar. (U zot:) «U holda biror muhtoj, dardmandga yordam beradi» dedilar. Ular: «Agar (buni) qilmasa-chi?» dedilar. (U zot:) «U holda yaxshilikka — yoki ‹maʼrufga› — buyuradi» dedilar. (Ular:) «Agar (buni) qilmasa-chi?» dedilar. (U zot:) «U holda yomonlikdan tiyiladi; bas, bu (ham) u uchun sadaqadir» dedilar.(Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Ҳар бир мусулмонга садақа (лозим)дир» дедилар. Улар: «Агар (садақа қиладиган нарса) топмаса-чи?» дедилар. (У зот:) «У ҳолда қўллари билан ишлаб, ўзига фойда келтиради ва садақа қилади» дедилар. Улар: «Агар (буни) қила олмаса ёки қилмаса-чи?» дедилар. (У зот:) «У ҳолда бирор муҳтож, дардмандга ёрдам беради» дедилар. Улар: «Агар (буни) қилмаса-чи?» дедилар. (У зот:) «У ҳолда яхшиликка — ёки ‹маъруфга› — буюради» дедилар. (Улар:) «Агар (буни) қилмаса-чи?» дедилар. (У зот:) «У ҳолда ёмонликдан тийилади; бас, бу (ҳам) у учун садақадир» дедилар.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْخَازِنُ الْمُسْلِمُ الْأَمِينُ الَّذِي يُعْطِي مَا أُمِرَ بِهِ كَامِلًا مُوَفَّرًا طَيِّبَةً بِهِ نَفْسُهُ فَيَدْفَعُهُ إِلَى الَّذِي أَمر لَهُ بِهِ أحد المتصدقين»
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ dedilar: «Albatta omonatdor, ishonchli musulmon xazinabon — buyurilgan narsani yetkazuvchi (baʼzan ‹beruvchi› dedi), uni toʻla-toʻkis, koʻngli xush holda buyurilgan kishiga topshiruvchi — ikki sadaqa beruvchidan biridir».Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ дедилар: «Албатта омонатдор, ишончли мусулмон хазинабон — буюрилган нарсани етказувчи (баъзан ‹берувчи› деди), уни тўла-тўкис, кўнгли хуш ҳолда буюрилган кишига топширувчи — икки садақа берувчидан биридир».
وَعَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مثل الْمُؤمن الَّذِي يقْرَأ الْقُرْآن كَمثل الْأُتْرُجَّةِ رِيحُهَا طِيبٌ وَطَعْمُهَا طَيِّبٌ وَمَثَلُ الْمُؤْمِنِ الَّذِي لَا يقْرَأ الْقُرْآن كَمثل التمرة لَا ريح لَهَا وطعمها حلوومثل الْمُنَافِقِ الَّذِي لَا يَقْرَأُ الْقُرْآنَ كَمَثَلِ الْحَنْظَلَةِ لَيْسَ لَهَا رِيحٌ وَطَعْمُهَا مُرٌّ وَمَثَلُ الْمُنَافِقِ الَّذِي يقْرَأ الْقُرْآن مثل الريحانة رِيحهَا طيب وَطَعْمُهَا مَرٌّ» . مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ. وَفِي رِوَايَةٍ: «الْمُؤْمِنُ الَّذِي يَقْرَأُ الْقُرْآنَ وَيَعْمَلُ بِهِ كَالْأُتْرُجَّةِ وَالْمُؤْمِنُ الَّذِي لَا يَقْرَأُ الْقُرْآنَ وَيَعْمَلُ بِهِ كَالتَّمْرَةِ»
(Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ: «Qurʼon oʻqiydigan moʻminning misoli — utrujja (sitrun-limon) kabidir: hidi xush, taʼmi (ham) xush; Qurʼon oʻqimaydigan moʻminning misoli — xurmo kabidir: hidi yoʻq, (lekin) taʼmi shirin; Qurʼon oʻqiydigan munofiqning misoli — rayhona (xushboʻ y oʻ t) kabidir: hidi xush, (lekin) taʼmi achchiq; Qurʼon oʻqimaydigan munofiqning misoli — hanzala (achchiq qurtoq) kabidir: hidi yoʻq, taʼmi (ham) achchiq» dedilar.(Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ: «Қуръон ўқийдиган мўминнинг мисоли — утружжа (ситрун-лимон) кабидир: ҳиди хуш, таъми (ҳам) хуш; Қуръон ўқимайдиган мўминнинг мисоли — хурмо кабидир: ҳиди йўқ, (лекин) таъми ширин; Қуръон ўқийдиган мунофиқнинг мисоли — райҳона (хушбў й ў т) кабидир: ҳиди хуш, (лекин) таъми аччиқ; Қуръон ўқимайдиган мунофиқнинг мисоли — ҳанзала (аччиқ қуртоқ) кабидир: ҳиди йўқ, таъми (ҳам) аччиқ» дедилар.
عَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «تَعَاهَدُوا الْقُرْآنَ فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَهْوَ أَشَدُّ تَفَصِّيًا مِنَ الْإِبِلِ فِي عُقُلِهَا»
(Abu Muso (al-Ashʼariy) (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qildi)ki, u zot: «Qurʼonni (takror oʻqib) yodda saqlanglar; jonim qoʻ lida boʻ lgan Zotga qasamki, albatta u — bogʻ langan (toʻ siq solingan) tuyalardan (qochishda) koʻ ra qattiqroq qochadi (oson unutiladi)», dedilar.(Абу Мусо (ал-Ашъарий) (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилди)ки, у зот: «Қуръонни (такрор ўқиб) ёдда сақланглар; жоним қў лида бў лган Зотга қасамки, албатта у — боғ ланган (тў сиқ солинган) туялардан (қочишда) кў ра қаттиқроқ қочади (осон унутилади)», дедилар.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَثَلُ الَّذِي يَذْكُرُ رَبَّهُ وَالَّذِي لَا يَذْكُرُ مَثَلُ الْحَيّ وَالْمَيِّت»
(Abu Muso (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Robbini zikr qiladigan kishi bilan zikr qilmaydigan kishining misoli — tirik bilan oʻlikning misoli kabidir», dedilar.(Абу Мусо (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Роббини зикр қиладиган киши билан зикр қилмайдиган кишининг мисоли — тирик билан ўликнинг мисоли кабидир», дедилар.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ قَالَ: كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ فَجَعَلَ النَّاسُ يَجْهَرُونَ بِالتَّكْبِيرِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يَا أَيُّهَا النَّاسُ ارْبَعُوا عَلَى أَنْفُسِكُمْ إِنَّكُمْ لَا تَدْعُونَ أَصَمَّ وَلَا غَائِبًا إِنَّكُمْ تَدْعُونَ سَمِيعًا بَصِيرًا وَهُوَ مَعَكُمْ وَالَّذِي تَدْعُونَهُ أَقْرَبُ إِلَى أَحَدِكُمْ مِنْ عُنُقِ رَاحِلَتِهِ» قَالَ أَبُو مُوسَى: وَأَنَا خَلْفَهُ أَقُولُ: لَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ فِي نَفْسِي فَقَالَ: «يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ أَلَا أَدُلُّكَ عَلَى كَنْزٍ مِنْ كُنُوزِ الْجَنَّةِ؟» فَقُلْتُ: بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ: «لَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ»
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: biz Nabiy ﷺ bilan bir safarda edik. Odamlar takbirni baland ovozda ayta boshlashdi. Shunda Nabiy ﷺ: «Ey insonlar, oʻzlaringizga rahm qilinglar (ovozingizni pasaytiringlar)! Zero sizlar kar yoki gʻoyib (yiroq)dagi zotni chaqirayotganingiz yoʻq, balki Eshituvchi, yaqin boʻlmish zotni chaqirmoqdasiz va U sizlar bilan birgadir», dedilar. (Abu Muso) dedi: men u zotning orqalarida edim va: «Lo havla va lo quvvata illa billah» (Allohdan oʻzga (gunohdan saqlovchi) quvvat va (toatga) qudrat yoʻq) — deb turardim. Shunda (u zot): «Ey Abdulloh ibn Qays, seni jannat xazinalaridan bir xazinaga yoʻllaymi?» dedilar. Men: «Albatta, yo Rasululloh!» dedim. (U zot): «‹Lo havla va lo quvvata illa billah› — deb ayt», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: биз Набий ﷺ билан бир сафарда эдик. Одамлар такбирни баланд овозда айта бошлашди. Шунда Набий ﷺ: «Эй инсонлар, ўзларингизга раҳм қилинглар (овозингизни пасайтиринглар)! Зеро сизлар кар ёки ғойиб (йироқ)даги зотни чақираётганингиз йўқ, балки Эшитувчи, яқин бўлмиш зотни чақирмоқдасиз ва У сизлар билан биргадир», дедилар. (Абу Мусо) деди: мен у зотнинг орқаларида эдим ва: «Ло ҳавла ва ло қуввата илла биллаҳ» (Аллоҳдан ўзга (гуноҳдан сақловчи) қувват ва (тоатга) қудрат йўқ) — деб турардим. Шунда (у зот): «Эй Абдуллоҳ ибн Қайс, сени жаннат хазиналаридан бир хазинага йўллайми?» дедилар. Мен: «Албатта, ё Расулуллоҳ!» дедим. (У зот): «‹Ло ҳавла ва ло қуввата илла биллаҳ› — деб айт», дедилар.
وَعَنْ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ اللَّهَ يَبْسُطُ يَدَهُ بِاللَّيْلِ لِيَتُوبَ مُسِيءُ النَّهَارِ وَيَبْسُطُ يَدَهُ بِالنَّهَارِ لِيَتُوبَ مُسِيءُ اللَّيْلِ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ مِنْ مَغْرِبِهَا» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ dedilar: «Alloh azza va jalla kunduzi gunoh qilganning tavba qilishi uchun kechasi qoʻlini yozadi, kechasi gunoh qilganning tavba qilishi uchun kunduzi qoʻlini yozadi — toki quyosh magʻribidan chiqquncha».Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ дедилар: «Аллоҳ азза ва жалла кундузи гуноҳ қилганнинг тавба қилиши учун кечаси қўлини ёзади, кечаси гуноҳ қилганнинг тавба қилиши учун кундузи қўлини ёзади — токи қуёш мағрибидан чиққунча».
وَعَنْ أَبِي مُوسَى: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا خَافَ قَوْمًا قَالَ: «اللَّهُمَّ إِنَّا نَجْعَلُكَ فِي نُحُورِهِمْ وَنَعُوذُ بِكَ من شرورهم» . رَوَاهُ أَحْمد وَأَبُو دَاوُد
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ bir qavmdan qoʻrqqanlarida: «Allohumma, innaa najʼaluka fii nuhuurihim va naʼuuzu bika min shururihim (Ey Alloh, biz Seni ularning roʼparasiga qoʻyamiz va ularning yomonliklaridan Senga panoh tilaymiz)», der edilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ бир қавмдан қўрққанларида: «Аллоҳумма, иннаа нажъалука фии нуҳууриҳим ва наъуузу бика мин шуруриҳим (Эй Аллоҳ, биз Сени уларнинг рўпарасига қўямиз ва уларнинг ёмонликларидан Сенга паноҳ тилаймиз)», дер эдилар.
عَنْ أَبِي مُوسَى الْأَشْعَرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: أَنَّهُ كَانَ يَدْعُو بِهَذَا الدُّعَاءِ: «اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي خَطِيئَتِي وَجَهْلِي وَإِسْرَافِي فِي أَمْرِي وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي جَدِّي وَهَزْلِي وَخَطَئِي وَعَمْدِي وكلُّ ذلكَ عِنْدِي اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَسْرَرْتُ وَمَا أعلنت وَمَا أَنْت بِهِ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ وَأَنت على كل شَيْء قدير»
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ushbu duo bilan duo qilar edilar: «Allohim, xatoyimni, jaholatimni, ishimdagi isrofimni (haddan oshishimni) va Sen mendan koʻra yaxshiroq biladigan (gunohlarim)ni magʻfirat qil. Allohim, jiddiy (qilgan) va hazil (bilan qilgan), bilmasdan (qilgan) va atayin (qilgan) (gunohlarim)ni magʻfirat qil — bularning hammasi mende bor. Allohim, oldinroq (qilgan) va keyinroq (qilgan), yashirin (qilgan) va oshkora (qilgan), Sen mendan koʻra yaxshiroq biladigan (gunohlarim)ni magʻfirat qil. (Hamma narsani) oldinga oʻtkazguvchi ham Sensan, orqaga suruvchi ham Sensan va Sen har narsaga Qodirsan.»Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ ушбу дуо билан дуо қилар эдилар: «Аллоҳим, хатойимни, жаҳолатимни, ишимдаги исрофимни (ҳаддан ошишимни) ва Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларим)ни мағфират қил. Аллоҳим, жиддий (қилган) ва ҳазил (билан қилган), билмасдан (қилган) ва атайин (қилган) (гуноҳларим)ни мағфират қил — буларнинг ҳаммаси менде бор. Аллоҳим, олдинроқ (қилган) ва кейинроқ (қилган), яширин (қилган) ва ошкора (қилган), Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларим)ни мағфират қил. (Ҳамма нарсани) олдинга ўтказгувчи ҳам Сенсан, орқага сурувчи ҳам Сенсан ва Сен ҳар нарсага Қодирсан.»