- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه ، أنه توضأ في بيته، ثم خرج فقال: لألزمن رسول الله صلى الله عليه وسلم ، ولأكونن معه يومي هذا، فجاء المسجد، فسأل عن النبي صلى الله عليه وسلم الله عليه وسلم ، فقالوا: وجه ههنا، قال: فخرجت على أثره أسأل عنه ، حتى دخل بئر أريس، فجلست عند الباب حتى قضى رسول الله صلى الله عليه وسلم حاجته وتوضأ، فقمت إليه، فإذا هو قد جلس على بئر أريس وتوسط قفها، وكشف عن ساقيه ودلاهما في البئر، فسلمت عليه ثم انصرفت، فجلست عند الباب فقلت: لأكونن بواب رسول الله صلى الله عليه وسلم اليوم، فجاء أبو بكر رضي الله عنه فدفع الباب فقلت: من هذا؟ فقال: أبو بكر، فقلت على رسلك، ثم ذهبت فقلت: يا رسول الله هذا أبو بكر يستأذن، فقال: "ائذن له وبشره بالجنة" فأقلبت حتى قلت لأبي بكر: ادخل ورسول الله يبشرك بالجنة، فدخل أبو بكر حتى جلس عن يمين النبي صلى الله عليه وسلمى الله عليه وسلم معه في القف، ودلى رجليه في البئر كما صنع رسول الله صلى الله عليه وسلم ، وكشف عن ساقيه، ثم رجعت وجلست، وقد تركت أخي يتوضأ ويلحقني ، فقلت: إن يرد الله بفلان -يرد أخاه- خيراً يأت به، فإذا إنسان يحرك الباب، فقلت: من هذا؟ فقال: عمر بن الخطاب: فقلت: على رسلك ، ثم جئت إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم ، فسلمت عليه وقلت: هذا عمر يستأذن؟ فقال:”ائذن له وبشره بالجنة" فجئت عمر، فقلت: أذن ويبشرك رسول الله صلى الله عليه وسلم بالجنة، فدخل فجلس مع رسول الله صلى الله عليه وسلم في القف عن يساره، ودلى رجليه في البئر، ثم رجعت فجلست فقلت: إن يرد الله بفلان خيراً -يعني أخاه- يأت به، فجاء إنسان فحرك الباب. فقلت: من هذا ؟ فقال: عثمان بن عفان فقلت: على رسلك، وجئت النبي صلى الله عليه وسلم الله عليه وسلم ، فأخبرته فقال: "ائذن له وبشره بالجنة مع بلوى تصيبه" فجئت فقلت له: ادخل ويبشرك رسول الله صلى الله عليه وسلم بالجنة مع بلوى تصيبك، فدخل فوجد القف قد ملئ، فجلس وجاههم من الشق الآخر. قال سعيد بن المسيب: فأولتها قبورهم . ((متفق عليه)) .
وزاد في رواية: “وأمرني رسول الله صلى الله عليه وسلم بحفظ الباب. وفيها أن عثمان حين بشره حمد الله تعالى، ثم قال: الله المستعان.
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: u uyida tahorat olib, soʻng (uydan) chiqdi va: «Bugun shu kunim Rasululloh ﷺ ga albatta hamroh boʻlaman va U zot bilan birga boʻlaman», dedi. (U) dedi: U masjidga keldi va Nabiy ﷺ ni soʻradi. Ular: «(U zot) chiqib ketdilar, ana u tomonga yoʻl oldilar», deyishdi. (Abu Muso) dedi: Men ham U zotning izidan, U zotni soʻrab chiqdim, nihoyat U zot Bani Aris qudugʻiga kirdilar. (U) dedi: Men eshik oldida oʻtirdim — uning eshigi xurmo shoxlaridan (yasalgan) edi — toki Rasululloh ﷺ hojatlarini oʻtab, tahorat olgunlaricha. Soʻng U zot tomonga (oʻrnimdan) turdim, qarasam, U zot Aris qudugʻining (toshli) chetiga oʻtirib, uning oʻrtasini egallab olgan, ikki boldirini ochib, ularni quduqqa osiltirib qoʻygan ekanlar. (U) dedi: Men U zotga salom berdim, soʻng qaytib, eshik oldida oʻtirdim va: «Bugun albatta Rasululloh ﷺ ning eshikbonlari boʻlaman», dedim. Shu payt Abu Bakr kelib eshikni surdi. Men: «Bu kim?» dedim. U: «Abu Bakr», dedi. Men: «Shoshmay turing», dedim. (U) dedi: Soʻng (Rasululloh ﷺ huzurlariga) borib: «Yo Rasululloh! Mana Abu Bakr (kirishga) ruxsat soʻramoqda», dedim. U zot: «Unga ruxsat ber va uni jannat bilan suyunchila», dedilar. (U) dedi: Men qaytib kelib, Abu Bakrga: «Kir, Rasululloh ﷺ seni jannat bilan suyunchilamoqdalar», dedim. (U) dedi: Abu Bakr kirdi va Rasululloh ﷺ ning oʻng tomonlariga, U zot bilan birga (quduq) chetiga oʻtirdi va Nabiy ﷺ qilganlaridek ikki oyogʻini quduqqa osiltirdi va ikki boldirini ochdi. Soʻng men qaytib oʻtirdim. Akamni tahorat olayotgan holida qoldirib kelgan edim, u menga yetib kelishi (kerak edi). Men: «Agar Alloh falonchiga — u akasini nazarda tutardi — yaxshilikni iroda qilsa, uni (shu yerga) yetkazadi», dedim. Shunda bir kishi eshikni qimirlatdi. Men: «Bu kim?» dedim. U: «Umar ibn Xattob», dedi. Men: «Shoshmay turing», dedim. Soʻng Rasululloh ﷺ huzurlariga kelib, U zotga salom berdim va: «Mana Umar (kirishga) ruxsat soʻramoqda», dedim. U zot: «Unga ruxsat ber va uni jannat bilan suyunchila», dedilar. Men Umarning oldiga kelib: «(Sizga) ruxsat (berildi) va Rasululloh ﷺ sizni jannat bilan suyunchilamoqdalar», dedim. (U) dedi: U kirib, Rasululloh ﷺ bilan birga (quduq) chetida, U zotning chap tomonlarida oʻtirdi va ikki oyogʻini quduqqa osiltirdi. Soʻng men qaytib oʻtirdim va: «Agar Alloh falonchiga — yaʼni akasiga — yaxshilikni iroda qilsa, uni (shu yerga) yetkazadi», dedim. Shu payt bir kishi kelib eshikni qimirlatdi. Men: «Bu kim?» dedim. U: «Usmon ibn Affon», dedi. Men: «Shoshmay turing», dedim. (U) dedi: Men Nabiy ﷺ huzurlariga kelib, U zotga xabar berdim. U zot: «Unga ruxsat ber va uni — boshiga tushadigan bir balo bilan birga — jannat bilan suyunchila», dedilar. (U) dedi: Men kelib: «Kir, Rasululloh ﷺ seni — boshingga tushadigan bir balo bilan birga — jannat bilan suyunchilamoqdalar», dedim. (U) dedi: U kirdi va (quduq) chetining toʻlib qolganini koʻrib, ularning roʻparasiga, narigi tomonga oʻtirdi. Sharik dedi: Said ibn al-Musayyab dedi: Men buni ularning qabrlari (deb taʼbir qildim).Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: у уйида таҳорат олиб, сўнг (уйдан) чиқди ва: «Бугун шу куним Расулуллоҳ ﷺ га албатта ҳамроҳ бўламан ва У зот билан бирга бўламан», деди. (У) деди: У масжидга келди ва Набий ﷺ ни сўради. Улар: «(У зот) чиқиб кетдилар, ана у томонга йўл олдилар», дейишди. (Абу Мусо) деди: Мен ҳам У зотнинг изидан, У зотни сўраб чиқдим, ниҳоят У зот Бани Арис қудуғига кирдилар. (У) деди: Мен эшик олдида ўтирдим — унинг эшиги хурмо шохларидан (ясалган) эди — токи Расулуллоҳ ﷺ ҳожатларини ўтаб, таҳорат олгунларича. Сўнг У зот томонга (ўрнимдан) турдим, қарасам, У зот Арис қудуғининг (тошли) четига ўтириб, унинг ўртасини эгаллаб олган, икки болдирини очиб, уларни қудуққа осилтириб қўйган эканлар. (У) деди: Мен У зотга салом бердим, сўнг қайтиб, эшик олдида ўтирдим ва: «Бугун албатта Расулуллоҳ ﷺ нинг эшикбонлари бўламан», дедим. Шу пайт Абу Бакр келиб эшикни сурди. Мен: «Бу ким?» дедим. У: «Абу Бакр», деди. Мен: «Шошмай туринг», дедим. (У) деди: Сўнг (Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига) бориб: «Ё Расулуллоҳ! Мана Абу Бакр (киришга) рухсат сўрамоқда», дедим. У зот: «Унга рухсат бер ва уни жаннат билан суюнчила», дедилар. (У) деди: Мен қайтиб келиб, Абу Бакрга: «Кир, Расулуллоҳ ﷺ сени жаннат билан суюнчиламоқдалар», дедим. (У) деди: Абу Бакр кирди ва Расулуллоҳ ﷺ нинг ўнг томонларига, У зот билан бирга (қудуқ) четига ўтирди ва Набий ﷺ қилганларидек икки оёғини қудуққа осилтирди ва икки болдирини очди. Сўнг мен қайтиб ўтирдим. Акамни таҳорат олаётган ҳолида қолдириб келган эдим, у менга етиб келиши (керак эди). Мен: «Агар Аллоҳ фалончига — у акасини назарда тутарди — яхшиликни ирода қилса, уни (шу ерга) етказади», дедим. Шунда бир киши эшикни қимирлатди. Мен: «Бу ким?» дедим. У: «Умар ибн Хаттоб», деди. Мен: «Шошмай туринг», дедим. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келиб, У зотга салом бердим ва: «Мана Умар (киришга) рухсат сўрамоқда», дедим. У зот: «Унга рухсат бер ва уни жаннат билан суюнчила», дедилар. Мен Умарнинг олдига келиб: «(Сизга) рухсат (берилди) ва Расулуллоҳ ﷺ сизни жаннат билан суюнчиламоқдалар», дедим. (У) деди: У кириб, Расулуллоҳ ﷺ билан бирга (қудуқ) четида, У зотнинг чап томонларида ўтирди ва икки оёғини қудуққа осилтирди. Сўнг мен қайтиб ўтирдим ва: «Агар Аллоҳ фалончига — яъни акасига — яхшиликни ирода қилса, уни (шу ерга) етказади», дедим. Шу пайт бир киши келиб эшикни қимирлатди. Мен: «Бу ким?» дедим. У: «Усмон ибн Аффон», деди. Мен: «Шошмай туринг», дедим. (У) деди: Мен Набий ﷺ ҳузурларига келиб, У зотга хабар бердим. У зот: «Унга рухсат бер ва уни — бошига тушадиган бир бало билан бирга — жаннат билан суюнчила», дедилар. (У) деди: Мен келиб: «Кир, Расулуллоҳ ﷺ сени — бошингга тушадиган бир бало билан бирга — жаннат билан суюнчиламоқдалар», дедим. (У) деди: У кирди ва (қудуқ) четининг тўлиб қолганини кўриб, уларнинг рўпарасига, нариги томонга ўтирди. Шарик деди: Саид ибн ал-Мусайяб деди: Мен буни уларнинг қабрлари (деб таъбир қилдим).
- وعن أبي موسى، رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم كان إذا خاف قومًا قال: اللهم إنا نجعلك في نحورهم، ونعوذ بك من شرورهم". ((رواه أبو داود بإسناد صحيح)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ bir qavmdan qoʻrqqanlarida: «Allohumma, innaa najʼaluka fii nuhuurihim va naʼuuzu bika min shururihim (Ey Alloh, biz Seni ularning roʼparasiga qoʻyamiz va ularning yomonliklaridan Senga panoh tilaymiz)», der edilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ бир қавмдан қўрққанларида: «Аллоҳумма, иннаа нажъалука фии нуҳууриҳим ва наъуузу бика мин шуруриҳим (Эй Аллоҳ, биз Сени уларнинг рўпарасига қўямиз ва уларнинг ёмонликларидан Сенга паноҳ тилаймиз)», дер эдилар.
- وعن أبي موسى، رضي الله عنه أن أعرابيا أتى النبي صلى الله عليه وسلم فقال: يا رسول الله الرجل يقاتل للمغنم، والرجل يقاتل ليذكر، والرجل يقاتل ليرى مكانه؟
وفي رواية: يقاتل شجاعة، ويقاتل حَمِيّة.
وفي رواية: ويقاتل غضبًا، فمن في سبيل الله؟ فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "من قاتل لتكون كلمة الله هي العليا، فهو في سبيل الله" ((متفق عليه))
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir aʼrobiy Nabiy ﷺ huzuriga kelib: «Yo Rasululloh, bir kishi oʻlja uchun jang qiladi, bir kishi nom chiqarish uchun jang qiladi, yana bir kishi oʻz mavqeini koʻrsatish uchun jang qiladi. (Ulardan) qay biri Alloh yoʻlidadir?» dedi. Rasululloh ﷺ: «Kim Allohning kalimasi eng oliy boʻlishi uchun jang qilsa, oʻsha Alloh yoʻlidadir», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир аъробий Набий ﷺ ҳузурига келиб: «Ё Расулуллоҳ, бир киши ўлжа учун жанг қилади, бир киши ном чиқариш учун жанг қилади, яна бир киши ўз мавқеини кўрсатиш учун жанг қилади. (Улардан) қай бири Аллоҳ йўлидадир?» деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Ким Аллоҳнинг калимаси энг олий бўлиши учун жанг қилса, ўша Аллоҳ йўлидадир», дедилар.
- وعن أبي موسى الأشعري قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "المملوك الذي يحسن عبادة ربه ويؤدي إلى سيده الذي عليه من الحق، والنصيحة والطاعة له أجران" ((رواه البخاري)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Robbiga chiroyli ibodat qiladigan va xoʻjayiniga oʻz zimmasidagi haqni, nasihatni va itoatni ado etadigan qul uchun ikki (baravar) ajr bordir», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Роббига чиройли ибодат қиладиган ва хўжайинига ўз зиммасидаги ҳақни, насиҳатни ва итоатни адо этадиган қул учун икки (баравар) ажр бордир», дедилар.
- وعنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "ثلاثة لهم أجران: رجل من أهل الكتاب آمن بنبيه، وآمن بمحمد، والعبد المملوك إذا أدى حق الله، وحق مواليه، ورجل كانت له أمة فأدبها فأحسن تأديبها وعلمها فأحسن تعليمها، ثم أعتقها فتزوجها فله أجران" ((متفق عليه))
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Uch kishiga ikki barobar ajr beriladi: kitob ahlidan boʻlib, oʻz paygʻambariga (Iso yoki Musoga) iymon keltirgan, soʻng Muhammad ﷺ ga iymon keltirgan (Islomni qabul qilgan) kishi; Allohga ham, xojasiga ham (vazifasini) ado etgan qul; va choʻrisini chiroyli odob bilan tarbiyalab, yaxshilab (dinni) oʻrgatib, soʻng uni ozod qilib, (keyin) unga uylangan xoja», — dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Уч кишига икки баробар ажр берилади: китоб аҳлидан бўлиб, ўз пайғамбарига (Исо ёки Мусога) иймон келтирган, сўнг Муҳаммад ﷺ га иймон келтирган (Исломни қабул қилган) киши; Аллоҳга ҳам, хожасига ҳам (вазифасини) адо этган қул; ва чўрисини чиройли одоб билан тарбиялаб, яхшилаб (динни) ўргатиб, сўнг уни озод қилиб, (кейин) унга уйланган хожа», — дедилар.
- وعن أبي موسى رضي الله عنه قال: قال النبي صلى الله عليه وسلم : "مثل ما بعثني الله به من الهدى والعلم كمثل غيث أصاب أرضًا، فكانت منها طائفة طيبة قبلت الماء فأنبتت الكلأ، والعشب الكثير وكان منها أجادب أمسكت الماء، فنفع الله بها الناس، فشربوا منها وسقوا وزرعوا، وأصاب طائفة منها أخرى إنما هي قيعان لا تمسك ماء ولا تنبت كلأ فذلك مثل من فقه في دين الله ونفعه ما بعثني الله به وعلم، ومثل من لم يرفع بذلك رأسًا ولم يقبل هدى الله الذي أرسلت به" ((متفق عليه))
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Alloh azza va jalla meni Oʻzi (yuborgan) hidoyat va ilm bilan yuborganining masali — bir yerga yoqqan yomgʻir kabidir. (Yer)ning bir qismi unumdor boʻlib, suvni qabul qildi-da, oʻt-oʻlanni va koʻp giyohlarni undirdi. (Yer)ning bir qismi qaqraq (qattiq) boʻlib, suvni (oʻzida) ushlab qoldi, shu bilan Alloh u orqali odamlarni manfaatdor qildi: ular undan ichdilar, (chorvalarini) sugʻordilar va (ekin) ekdilar. (Yer)ning yana bir qismiga (yomgʻir) yetdi, ammo u tap-tekis boʻlib, na suvni ushlar, na oʻt-oʻlanni undirar edi. Mana shu — Allohning dini (ilm)ida chuqur bilim hosil qilgan va Alloh meni (yuborgan narsa) unga manfaat bergan, shu bilan oʻzi bilib, (boshqalarga) oʻrgatgan kishining masalidir. Va (bu) shu (narsa)ga boshini koʻtarmagan (eʼtibor bermagan), men ila yuborilgan Allohning hidoyatini qabul qilmagan kishining masalidir», — dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Аллоҳ азза ва жалла мени Ўзи (юборган) ҳидоят ва илм билан юборганининг масали — бир ерга ёққан ёмғир кабидир. (Ер)нинг бир қисми унумдор бўлиб, сувни қабул қилди-да, ўт-ўланни ва кўп гиёҳларни ундирди. (Ер)нинг бир қисми қақрақ (қаттиқ) бўлиб, сувни (ўзида) ушлаб қолди, шу билан Аллоҳ у орқали одамларни манфаатдор қилди: улар ундан ичдилар, (чорваларини) суғордилар ва (экин) экдилар. (Ер)нинг яна бир қисмига (ёмғир) етди, аммо у тап-текис бўлиб, на сувни ушлар, на ўт-ўланни ундирар эди. Мана шу — Аллоҳнинг дини (илм)ида чуқур билим ҳосил қилган ва Аллоҳ мени (юборган нарса) унга манфаат берган, шу билан ўзи билиб, (бошқаларга) ўргатган кишининг масалидир. Ва (бу) шу (нарса)га бошини кўтармаган (эътибор бермаган), мен ила юборилган Аллоҳнинг ҳидоятини қабул қилмаган кишининг масалидир», — дедилар.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "إذا مات ولد العبد قال الله تعالى لملائكته: قبضتم ولد عبدي؟ فَيقولون : نَعَمْ ، فيقول : قَبَضْتُمْ ثَمَرَةَ فُؤادِهِ ؟ فيقولون : نَعَمْ ، فيقول : فماذا قال عبدي؟ فيقولون: حمدك واسترجع، فيقول الله تعالى: ابنوا لعبدي بيتًا في الجنة، وسموه بيت الحمد". رواه الترمذي وقال حديث حسن.
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bandaning farzandi vafot etg: anda, Alloh Oʻz farishtalariga: ‹Bandamning farzandini olib qoʻydingizmi?› deydi. Ular: ‹Ha›, deyishadi. Alloh: ‹Uning yuragining mevasini olib qoʻydingizmi?› deydi. Ular: ‹Ha›, deyishadi. Alloh: ‹Bandam nima dedi?› deydi. Ular: ‹U Senga hamd aytdi va ‹innaa lillaahi va innaa ilayhi rojiʼuun› dedi›, deyishadi. Shunda Alloh: ‹Bandamga jannatda bir uy bino qilinglar va uni ‹Hamd uyi› deb nomlanglar›, deydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Банданинг фарзанди вафот этг: анда, Аллоҳ Ўз фаришталарига: ‹Бандамнинг фарзандини олиб қўйдингизми?› дейди. Улар: ‹Ҳа›, дейишади. Аллоҳ: ‹Унинг юрагининг мевасини олиб қўйдингизми?› дейди. Улар: ‹Ҳа›, дейишади. Аллоҳ: ‹Бандам нима деди?› дейди. Улар: ‹У Сенга ҳамд айтди ва ‹иннаа лиллааҳи ва иннаа илайҳи рожиъуун› деди›, дейишади. Шунда Аллоҳ: ‹Бандамга жаннатда бир уй бино қилинглар ва уни ‹Ҳамд уйи› деб номланглар›, дейди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم، قال: "مثل الذي يذكر ربه والذي لا يذكره، مثل الحي والميت" ((رواه البخاري)).
ورواه مسلم فقال: "مثل البيت الذي يذكر الله فيه، والبيت الذي لا يذكر الله فيه، مثل الحي والميت".
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Ichida Alloh zikr qilinadigan uy bilan ichida Alloh zikr qilinmaydigan uyning misoli — tirik bilan oʻlikning misolidir», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Ичида Аллоҳ зикр қилинадиган уй билан ичида Аллоҳ зикр қилинмайдиган уйнинг мисоли — тирик билан ўликнинг мисолидир», дедилар.
- وعن أبي موسى رضي الله عنه قال: قال لي رسول الله صلى الله عليه وسلم: "ألا أدلك على كنز من كنوز الجنة ؟" فقلت: بلى يا رسول الله قال: "لا حول ولا قوة إلا بالله" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ menga: «Seni jannat xazinalaridan bir xazinaga koʻrsatib qoʻymaymi?» dedilar. Men: «Ha, ey Rasululloh!» dedim. U zot: «‹La havla va la quvvata illa billah› (Allohdan boʻlak (biror) oʻzgarish ham, quvvat ham yoʻqdir)», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ менга: «Сени жаннат хазиналаридан бир хазинага кўрсатиб қўймайми?» дедилар. Мен: «Ҳа, эй Расулуллоҳ!» дедим. У зот: «‹Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ› (Аллоҳдан бўлак (бирор) ўзгариш ҳам, қувват ҳам йўқдир)», дедилар.
- وعن أبي موسى، رضي الله عنه، عن النبي صلى الله عليه وسلم، أنه كان يدعو بهذا الدعاء: "اللهم اغفر لي خطيئتي وجهلي، وإسرافي في أمري، وما أنت أعلم به مني، اللهم اغفر لي جدي وهزلي، وخطئي وعمدي، وكل ذلك عندي، اللهم اغفر لي ما قدمت وما أخرت، وما أسررت وما أعلنت، وما أنت أعلم به مني، أنت المقدم، وأنت المؤخر، وأنت على كل شيء قدير" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ushbu duo bilan duo qilar edilar: «Allohim, xatoyimni, jaholatimni, ishimdagi isrofimni (haddan oshishimni) va Sen mendan koʻra yaxshiroq biladigan (gunohlarim)ni magʻfirat qil. Allohim, jiddiy (qilgan) va hazil (bilan qilgan), bilmasdan (qilgan) va atayin (qilgan) (gunohlarim)ni magʻfirat qil — bularning hammasi mende bor. Allohim, oldinroq (qilgan) va keyinroq (qilgan), yashirin (qilgan) va oshkora (qilgan), Sen mendan koʻra yaxshiroq biladigan (gunohlarim)ni magʻfirat qil. (Hamma narsani) oldinga oʻtkazguvchi ham Sensan, orqaga suruvchi ham Sensan va Sen har narsaga Qodirsan.»Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ ушбу дуо билан дуо қилар эдилар: «Аллоҳим, хатойимни, жаҳолатимни, ишимдаги исрофимни (ҳаддан ошишимни) ва Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларим)ни мағфират қил. Аллоҳим, жиддий (қилган) ва ҳазил (билан қилган), билмасдан (қилган) ва атайин (қилган) (гуноҳларим)ни мағфират қил — буларнинг ҳаммаси менде бор. Аллоҳим, олдинроқ (қилган) ва кейинроқ (қилган), яширин (қилган) ва ошкора (қилган), Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларим)ни мағфират қил. (Ҳамма нарсани) олдинга ўтказгувчи ҳам Сенсан, орқага сурувчи ҳам Сенсан ва Сен ҳар нарсага Қодирсан.»
- وعن أبي موسى رضي الله عنه قال: قلت: يا رسول الله أي المسلمين أفضل؟ قال: "من سلم المسلمون من لسانه ويده". ((متفق عليه)).
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺdan: ‹Musulmonlarning qaysi biri afzalroq?› deb soʻraldi. U zot: ‹Musulmonlar uning tili va qoʻlidan salomat boʻlgan kishidir›, dedilar», dedi. Bu hadis Abu Musoning rivoyati orqali bu yoʻldan sahih gʻaribdir.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺдан: ‹Мусулмонларнинг қайси бири афзалроқ?› деб сўралди. У зот: ‹Мусулмонлар унинг тили ва қўлидан саломат бўлган кишидир›, дедилар», деди. Бу ҳадис Абу Мусонинг ривояти орқали бу йўлдан саҳиҳ ғарибдир.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه قال: احترق بيت بالمدينة على أهله من الليل، فلما حدث رسول الله صلى الله عليه وسلم بشأنهم قال: "إن هذه النار عدو لكم، فإذا نمتم فأطفئوها" ((متفق عليه)).
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Madinada bir uy kechasi ahli ustiga yondi (kuyib ketdi). Rasululloh ﷺ ga ularning ahvoli haqida xabar berilganida: «Albatta, bu olov sizlarga dushmandir. Bas, uxlaganingizda uni oʻzingizdan oʻchiringlar», — dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мадинада бир уй кечаси аҳли устига ёнди (куйиб кетди). Расулуллоҳ ﷺ га уларнинг аҳволи ҳақида хабар берилганида: «Албатта, бу олов сизларга душмандир. Бас, ухлаганингизда уни ўзингиздан ўчиринглар», — дедилар.
- وعن أبي موسى رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "ما من ميت يموت، فيقوم باكيهم، فيقول: واجبلاه، وأسيداه، أو نحو ذلك إلا وكل به ملكان يلهزانه: أهكذا كنت؟!". رواه الترمذي وقال حديث حسن.
«اللَّهْزُ»: الدَّفْعُ بِجُمْعِ اليَدِ فِي الصَّدْرِ.
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Qaysi bir marhum vafot etsayu, uni yoʻqlab yigʻlovchi turib: ‹Ey togʻim (suyanchigʻim)!›, ‹Ey ulugʻim!› yoki shunga oʻxshash soʻzlarni aytsa, albatta unga ikki farishta vakil qilinib, uni turtgancha: ‹Sen shunday edingmi?!› deyishadi», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Қайси бир марҳум вафот этсаю, уни йўқлаб йиғловчи туриб: ‹Эй тоғим (суянчиғим)!›, ‹Эй улуғим!› ёки шунга ўхшаш сўзларни айтса, албатта унга икки фаришта вакил қилиниб, уни туртганча: ‹Сен шундай эдингми?!› дейишади», дедилар.
- وعن أبي موسى رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "إني والله إن شاء الله لا أحلف على يمين، ثم أرى خيرًا منها إلا كفرت عن يميني، وأتيت الذي هو خير". ((متفق عليه))
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men ashʼariylardan bir guruh bilan Nabiy ﷺ ning oldilariga kelib, undan ulov soʻradik. Shunda u zot: «Allohga qasamki, men sizlarga ulov bermayman va mening oldimda sizlarni mindiradigan narsa yoʻq», — dedilar. (Abu Muso) dedi: Soʻng Alloh xohlagancha turdik, keyin (u zotga) tuyalar keltirildi. Shunda u zot bizga uchta oq oʻrkachli tuya berishni buyurdilar. Yoʻlga chiqqanimizda biz — yoki baʼzilarimiz boshqalarga — dedik: «Alloh bizga baraka bermaydi. Biz Rasululloh ﷺ ning oldilariga kelib, ulov soʻradik. U zot bizga ulov bermaslikka qasam ichdilar, soʻng bizga ulov berdilar». Shundan keyin ular u zotning oldilariga kelib, buni aytishdi. Shunda u zot: «Sizlarni men mindirganim yoʻq, balki Alloh sizlarni mindirdi. Allohga qasamki, agar Alloh xohlasa, men bir narsaga qasam ichsam, soʻng undan boshqasini yaxshiroq deb bilsam, albatta qasamimga kafforat berib, yaxshiroq boʻlganini qilaman», — dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен ашъарийлардан бир гуруҳ билан Набий ﷺ нинг олдиларига келиб, ундан улов сўрадик. Шунда у зот: «Аллоҳга қасамки, мен сизларга улов бермайман ва менинг олдимда сизларни миндирадиган нарса йўқ», — дедилар. (Абу Мусо) деди: Сўнг Аллоҳ хоҳлаганча турдик, кейин (у зотга) туялар келтирилди. Шунда у зот бизга учта оқ ўркачли туя беришни буюрдилар. Йўлга чиққанимизда биз — ёки баъзиларимиз бошқаларга — дедик: «Аллоҳ бизга барака бермайди. Биз Расулуллоҳ ﷺ нинг олдиларига келиб, улов сўрадик. У зот бизга улов бермасликка қасам ичдилар, сўнг бизга улов бердилар». Шундан кейин улар у зотнинг олдиларига келиб, буни айтишди. Шунда у зот: «Сизларни мен миндирганим йўқ, балки Аллоҳ сизларни миндирди. Аллоҳга қасамки, агар Аллоҳ хоҳласа, мен бир нарсага қасам ичсам, сўнг ундан бошқасини яхшироқ деб билсам, албатта қасамимга каффорат бериб, яхшироқ бўлганини қиламан», — дедилар.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه قال: سمع رسول الله صلى الله عليه وسلم رجلا يُثني على رجل ويُطريه في المدحة، فقال: "أهلكتم، أو قطعتم ظهر الرجل" ((متفق عليه)). (23).
(Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ bir kishining boshqa bir kishini maqtab, maqtovda haddan oshganini eshitdilar va: «Sizlar (oʻsha) kishining belini sindirdingiz — yoki uzdingiz» dedilar.(Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ бир кишининг бошқа бир кишини мақтаб, мақтовда ҳаддан ошганини эшитдилар ва: «Сизлар (ўша) кишининг белини синдирдингиз — ёки уздингиз» дедилар.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "ليأتين على الناس زمان يطوف الرجل فيه بالصدقة من الذهب، فلا يجد أحداً يأخذها منه، ويرى الرجل الواحد يتبعه أربعون امرأة يلذن به من قلة الرجال وكثرة النساء" ((رواه مسلم)).
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Odamlarga shunday vaqt keladiki, (oʻshanda) kishi oltinni zakot (qilib, uni bermoqchi boʻlib yurar-)yurar, lekin uni qabul qiladigan hech kimni topa olmaydi; va erkaklarning kamligi hamda ayollarning koʻpligi tufayli, bir erkak — qirq ayolga homiy (gʻamxoʻr) boʻlgan holda — koʻriladi», — dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Одамларга шундай вақт келадики, (ўшанда) киши олтинни закот (қилиб, уни бермоқчи бўлиб юрар-)юрар, лекин уни қабул қиладиган ҳеч кимни топа олмайди; ва эркакларнинг камлиги ҳамда аёлларнинг кўплиги туфайли, бир эркак — қирқ аёлга ҳомий (ғамхўр) бўлган ҳолда — кўрилади», — дедилар.
- وعن أبي موسى رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "إن للمؤمن في الجنة لخيمة من لؤلؤة واحدة مجوفة طولها في السماء ستون ميلاً، للمؤمن فيها أهلون، يطوف عليهم المؤمن فلا يرى بعضهم بعضاً، ((متفق عليه)).«الميل» : ستة آلاف ذراع
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan, u Nabiy ﷺ dan rivoyat qiladi. (U zot) dedilar: «Albatta, moʻmin uchun jannatda yagona, ichi boʻsh bir dur (marvarid)dan (yasalgan) chodir boʻladi, uning uzunligi oltmish mil. Moʻmin uchun u yerda ahllar (juftlar) boʻladi, moʻmin ularni (navbatma-navbat) aylanib chiqadi, ammo ular bir-birlarini koʻrmaydilar».Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан, у Набий ﷺ дан ривоят қилади. (У зот) дедилар: «Албатта, мўмин учун жаннатда ягона, ичи бўш бир дур (марварид)дан (ясалган) чодир бўлади, унинг узунлиги олтмиш мил. Мўмин учун у ерда аҳллар (жуфтлар) бўлади, мўмин уларни (навбатма-навбат) айланиб чиқади, аммо улар бир-бирларини кўрмайдилар».
وعن أبى موسى الأشعرى رضى الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: "حرم لباس الحرير والذهب على ذكور أمتي ،وأحل لإناثهم".((رواه الترمذي))
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ipak va oltin (kiyim) ummatimning erkaklariga harom, ayollariga esa halol qilindi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Umar, Ali, Uqba ibn Omir, Anas, Ummu Honiʼ, Huzayfa, Abdulloh ibn Amr, Imron ibn Husayn, Abdulloh ibn az-Zubayr, Jobir, Abu Rayhona, Ibn Umar va Vosila ibn al-Asqaʼdan ham (rivoyatlar) bor. Abu Musoning hadisi hasan sahih hadisdir.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ипак ва олтин (кийим) умматимнинг эркакларига ҳаром, аёлларига эса ҳалол қилинди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Умар, Али, Уқба ибн Омир, Анас, Умму Ҳониъ, Ҳузайфа, Абдуллоҳ ибн Амр, Имрон ибн Ҳусайн, Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр, Жобир, Абу Райҳона, Ибн Умар ва Восила ибн ал-Асқаъдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Мусонинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
- وعن أبي موسي الأشعري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “ الاستئذان ثلاث، فإن أذن لك وإلا فارجع" ((متفق عليه))
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Muso Umar (roziyallohu anhu)ning huzuriga kirish uchun izn soʻrab: «Assalomu alaykum, kiraymi?», dedi. Umar: «Bir marta (boʻldi)», dedi. Soʻng (Abu Muso) bir muddat sukut qildi, keyin: «Assalomu alaykum, kiraymi?», dedi. Umar: «Ikki marta», dedi. Soʻng yana bir muddat sukut qildi, keyin: «Assalomu alaykum, kiraymi?», dedi. Umar: «Uch marta», dedi. Soʻng (Abu Muso) qaytib ketdi. Umar darbonga: «U nima qildi?», dedi. (Darbon): «Qaytib ketdi», dedi. (Umar): «Uni oldimga keltir!», dedi. U kelgach, (Umar): «Bu nima qilganing?», dedi. (Abu Muso): «Sunnat (shunday)», dedi. (Umar): «Sunnatmi? Alloh bilan qasamki, bunga albatta menga bir hujjat yoki bayyina keltirasan, aks holda senga (jazo) beraman», dedi. (Abu Muso) aytdi: Soʻng u bizning oldimizga keldi, biz ansorlardan bir guruh edik. U: «Ey ansorlar jamoasi, sizlar odamlarning Rasululloh ﷺ hadisini eng yaxshi bilganlari emasmisizlar? Rasululloh ﷺ: ‹Izn soʻrash uch martadir, agar senga izn berilsa (kir), boʻlmasa qaytib ket›, demaganmidilar?», dedi. Shunda jamoa unga hazil qila boshladi. Abu Said aytdi: Soʻng men boshimni unga koʻtarib: «Bu ishda senga qanday jazo yetsa, men sening sherigingman», dedim. (Abu Muso) Umarning oldiga kelib, bu haqda xabar berdi. Umar: «Men buni bilmagan ekanman», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Мусо Умар (розияллоҳу анҳу)нинг ҳузурига кириш учун изн сўраб: «Ассалому алайкум, кирайми?», деди. Умар: «Бир марта (бўлди)», деди. Сўнг (Абу Мусо) бир муддат сукут қилди, кейин: «Ассалому алайкум, кирайми?», деди. Умар: «Икки марта», деди. Сўнг яна бир муддат сукут қилди, кейин: «Ассалому алайкум, кирайми?», деди. Умар: «Уч марта», деди. Сўнг (Абу Мусо) қайтиб кетди. Умар дарбонга: «У нима қилди?», деди. (Дарбон): «Қайтиб кетди», деди. (Умар): «Уни олдимга келтир!», деди. У келгач, (Умар): «Бу нима қилганинг?», деди. (Абу Мусо): «Суннат (шундай)», деди. (Умар): «Суннатми? Аллоҳ билан қасамки, бунга албатта менга бир ҳужжат ёки баййина келтирасан, акс ҳолда сенга (жазо) бераман», деди. (Абу Мусо) айтди: Сўнг у бизнинг олдимизга келди, биз ансорлардан бир гуруҳ эдик. У: «Эй ансорлар жамоаси, сизлар одамларнинг Расулуллоҳ ﷺ ҳадисини энг яхши билганлари эмасмисизлар? Расулуллоҳ ﷺ: ‹Изн сўраш уч мартадир, агар сенга изн берилса (кир), бўлмаса қайтиб кет›, демаганмидилар?», деди. Шунда жамоа унга ҳазил қила бошлади. Абу Саид айтди: Сўнг мен бошимни унга кўтариб: «Бу ишда сенга қандай жазо етса, мен сенинг шеригингман», дедим. (Абу Мусо) Умарнинг олдига келиб, бу ҳақда хабар берди. Умар: «Мен буни билмаган эканман», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- وعن أبي موسي رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: "إذا عطس أحدكم فحمد الله فشمتوه، فإن لم يحمد الله فلا تشمتوه" ((رواه مسلم)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Rasululloh ﷺ ni: ‹Sizlardan biringiz aksa urib, Allohga hamd aytsa, unga (rahm) tilanglar; agar Allohga hamd aytmasa, unga (rahm) tilamanglar›, deganlarini eshitganman.»Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Расулуллоҳ ﷺ ни: ‹Сизлардан бирингиз акса уриб, Аллоҳга ҳамд айтса, унга (раҳм) тиланглар; агар Аллоҳга ҳамд айтмаса, унга (раҳм) тиламанглар›, деганларини эшитганман.»
- وعن أبي موسي رضي الله عنه قال: كان اليهود يتعاطسون عند رسول الله صلى الله عليه وسلم يرجون أن يقول لهم: يرحمكم الله، فيقول: ""يهديكم الله ويصلح بالكم" ((رواه أبو داود، والترمذي وقال: حديث حسن صحيح)).
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Yahudiylar Nabiy ﷺning oldilarida atayin aksa urib, u zot ularga: «Yarhamukumulloh (Alloh sizlarga rahm qilsin)», deyishlarini umid qilar edilar. U zot esa: «Yahdikumulloh va yuslihu bolakum (Alloh sizlarni hidoyat qilsin va ahvolingizni yaxshilasin)», der edilar. Bu bobda Ali, Abu Ayyub, Solim ibn Ubayd, Abdulloh ibn Jaʼfar va Abu Hurayradan ham (rivoyatlar bor). Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Яҳудийлар Набий ﷺнинг олдиларида атайин акса уриб, у зот уларга: «Ярҳамукумуллоҳ (Аллоҳ сизларга раҳм қилсин)», дейишларини умид қилар эдилар. У зот эса: «Яҳдикумуллоҳ ва юслиҳу болакум (Аллоҳ сизларни ҳидоят қилсин ва аҳволингизни яхшиласин)», дер эдилар. Бу бобда Али, Абу Айюб, Солим ибн Убайд, Абдуллоҳ ибн Жаъфар ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- وعن أبي موسي الأشعري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ، “ عودوا المريض، وأطعموا الجائع، وفكوا العاني" ((رواه البخاري)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Agar bir kishi oʻz choʻrisiga (xizmatkor qiziga) yaxshi xulqni durust oʻrgatsa, uni durust tarbiyalasa, soʻng uni ozod qilib, unga uylansa — u ikki barobar savob oladi. Va agar bir kishi Isoga iymon keltirgan boʻlib, soʻng menga (ham) iymon keltirsa — u ikki barobar savob oladi. Va agar bir qul oʻz Robbisidan (yaʼni Allohdan) qoʻrqib, xoʻjayinlariga (ham) itoat qilsa — u (ham) ikki barobar savob oladi», — dedi.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Агар бир киши ўз чўрисига (хизматкор қизига) яхши хулқни дуруст ўргаца, уни дуруст тарбияласа, сўнг уни озод қилиб, унга уйланса — у икки баробар савоб олади. Ва агар бир киши Исога иймон келтирган бўлиб, сўнг менга (ҳам) иймон келтирса — у икки баробар савоб олади. Ва агар бир қул ўз Роббисидан (яъни Аллоҳдан) қўрқиб, хўжайинларига (ҳам) итоат қилса — у (ҳам) икки баробар савоб олади», — деди.
- وعن أبي موسي رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: إذا مات ولد العبد، قال الله تعالي لملائكته: قبضتم ولد عبدي، فيقولون: نعم، فيقول: قبضتم ثمرة فؤاده، فيقولون: نعم. فيقول: ماذا قال عبدي، فيقولون: حمدك واسترجع، فيقول الله تعالى: ابنوا لعبدي بيتاً في الجنة، وسموه بيت الحمد" ((رواه الترمذي وقال: حديث حسن)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bandaning farzandi vafot etg: anda, Alloh Oʻz farishtalariga: ‹Bandamning farzandini olib qoʻydingizmi?› deydi. Ular: ‹Ha›, deyishadi. Alloh: ‹Uning yuragining mevasini olib qoʻydingizmi?› deydi. Ular: ‹Ha›, deyishadi. Alloh: ‹Bandam nima dedi?› deydi. Ular: ‹U Senga hamd aytdi va ‹innaa lillaahi va innaa ilayhi rojiʼuun› dedi›, deyishadi. Shunda Alloh: ‹Bandamga jannatda bir uy bino qilinglar va uni ‹Hamd uyi› deb nomlanglar›, deydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Банданинг фарзанди вафот этг: анда, Аллоҳ Ўз фаришталарига: ‹Бандамнинг фарзандини олиб қўйдингизми?› дейди. Улар: ‹Ҳа›, дейишади. Аллоҳ: ‹Унинг юрагининг мевасини олиб қўйдингизми?› дейди. Улар: ‹Ҳа›, дейишади. Аллоҳ: ‹Бандам нима деди?› дейди. Улар: ‹У Сенга ҳамд айтди ва ‹иннаа лиллааҳи ва иннаа илайҳи рожиъуун› деди›, дейишади. Шунда Аллоҳ: ‹Бандамга жаннатда бир уй бино қилинглар ва уни ‹Ҳамд уйи› деб номланглар›, дейди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
- وعن أبي موسي الأشعري رضي الله عنه قال: كنا مع النبي صلى الله عليه وسلم في سفر، فكنا إذا أشرفنا على واد هللنا وكبرنا وارتفعت أصواتنا، فقال النبي صلى الله عليه وسلم :”يا أيها الناس أربعوا عل أنفسكم فإنكم لا تدعون أصم ولا غائباً. إنه معكم ، إنه سميع قريب" ((متفق عليه))
أربعوا” بفتح الباء الموحدة أي : أرفقوا بأنفسكم.
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz (haj paytida) Allohning Rasuli ﷺ bilan birga edik. Biz qachon baland joyga koʻtarilsak: «Allohdan boshqa (haq) maʼbud yoʻq va Alloh — Eng Ulugʻ (Allohu akbar)», — der edik va ovozlarimiz balandlardi. Shunda Paygʻambar ﷺ: «Ey odamlar! Oʻzlaringizga rahm qilinglar (yaʼni ovozingizni baland koʻtarmanglar) — chunki sizlar kar yoki (uzoqda boʻlgan) gʻoyibni chaqirayotganingiz yoʻq; balki sizlar bilan birga boʻlgan Zotni (chaqiryapsiz) — shubhasiz, U — hamma narsani Eshituvchi, (har narsaga) yaqin Zot(dir)», — dedi.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз (ҳаж пайтида) Аллоҳнинг Расули ﷺ билан бирга эдик. Биз қачон баланд жойга кўтарилсак: «Аллоҳдан бошқа (ҳақ) маъбуд йўқ ва Аллоҳ — Энг Улуғ (Аллоҳу акбар)», — дер эдик ва овозларимиз баландларди. Шунда Пайғамбар ﷺ: «Эй одамлар! Ўзларингизга раҳм қилинглар (яъни овозингизни баланд кўтарманглар) — чунки сизлар кар ёки (узоқда бўлган) ғойибни чақираётганингиз йўқ; балки сизлар билан бирга бўлган Зотни (чақиряпсиз) — шубҳасиз, У — ҳамма нарсани Эшитувчи, (ҳар нарсага) яқин Зот(дир)», — деди.
- عن أبي موسي الأشعري رضي الله عنه أن رسول الله كان إذا خاف قوماً قال: " اللهم إنا نجعلك في نحورهم ، ونعوذ بك من شرورهم" ((رواه أبو داود، والنسائي بإسناد صحيح)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ bir qavmdan qoʻrqqanlarida: «Allohumma, innaa najʼaluka fii nuhuurihim va naʼuuzu bika min shururihim (Ey Alloh, biz Seni ularning roʼparasiga qoʻyamiz va ularning yomonliklaridan Senga panoh tilaymiz)», der edilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ бир қавмдан қўрққанларида: «Аллоҳумма, иннаа нажъалука фии нуҳууриҳим ва наъуузу бика мин шуруриҳим (Эй Аллоҳ, биз Сени уларнинг рўпарасига қўямиз ва уларнинг ёмонликларидан Сенга паноҳ тилаймиз)», дер эдилар.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "مثل المؤمن الذي يقرأ القرآن مثل الأترجة: ريحها طيب، وطعمها طيب، ومثل المؤمن الذي لا يقرأ القرآن كمثل التمرة: لا ريح لها وطعمها حلو، ومثل المنافق الذي يقرأ القرآن كمثل الريحانة: ريحها طيب وطعمها مر، ومثل المنافق الذي لايقرأ القرآن كمثل الحنظلة: ليس له ريح وطعمها مر" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Qurʼon oʻqiydigan moʻminning masali — turunj (sitrus mevasi)ning masaliga oʻxshaydi: hidi ham yoqimli, taʼmi ham yoqimli. Qurʼon oʻqimaydigan moʻminning masali — xurmoning masaliga oʻxshaydi: hidi yoʻq, ammo taʼmi shirin. Qurʼon oʻqiydigan munofiqning masali — rayhonning masaliga oʻxshaydi: hidi yoqimli, ammo taʼmi achchiq. Qurʼon oʻqimaydigan munofiqning masali — hanzal (achchiq qovoq)ning masaliga oʻxshaydi: hidi ham achchiq, taʼmi ham achchiq», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Buni Shuʼba ham Qatodadan rivoyat qilgan.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Қуръон ўқийдиган мўминнинг масали — турунж (ситрус меваси)нинг масалига ўхшайди: ҳиди ҳам ёқимли, таъми ҳам ёқимли. Қуръон ўқимайдиган мўминнинг масали — хурмонинг масалига ўхшайди: ҳиди йўқ, аммо таъми ширин. Қуръон ўқийдиган мунофиқнинг масали — райҳоннинг масалига ўхшайди: ҳиди ёқимли, аммо таъми аччиқ. Қуръон ўқимайдиган мунофиқнинг масали — ҳанзал (аччиқ қовоқ)нинг масалига ўхшайди: ҳиди ҳам аччиқ, таъми ҳам аччиқ», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Шуъба ҳам Қатодадан ривоят қилган.
- عن أبي موسى رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال "تعاهدوا هذا القرآن فوالذي نفس محمد بيده لهو أشد تفلتًا من الإبل في عقلها". ((متفق عله)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Ushbu Qurʼonni (doimo oʻqib) takrorlab turinglar. Muhammadning joni Uning qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, u, oyogʻi boylab qoʻyilgan tuyalar (qochib ketishi)dan ham koʻra qattiqroq qochib ketuvchidir», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Ушбу Қуръонни (доимо ўқиб) такрорлаб туринглар. Муҳаммаднинг жони Унинг қўлида бўлган Зотга қасамки, у, оёғи бойлаб қўйилган туялар (қочиб кетиши)дан ҳам кўра қаттиқроқ қочиб кетувчидир», дедилар.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال له :" لقد أتيت مزمارا من مزامير آل داود " ((متفق عليه)) .
وفي روايه لمسلم : أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال له : " لو رأيتني وأنا أستمع لقراءتك البارحة".
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ unga: «Senga Dovud oilasi naylaridan bir nay ato etilibdi», dedilar. Muslimning rivoyatida: Rasululloh ﷺ unga: «Kecha qiroatingni tinglab turganimni koʻrsang edi», dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ унга: «Сенга Довуд оиласи найларидан бир най ато этилибди», дедилар. Муслимнинг ривоятида: Расулуллоҳ ﷺ унга: «Кеча қироатингни тинглаб турганимни кўрсанг эди», дедилар.
- عن أبي موسى رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:"من صلى البردين دخل الجنة" ((متفق عليه)).
Abu Bakr ibn Abu Muso (otasidan) rivoyat qiladi: Otam dedi: «Rasululloh ﷺ: ‹Kim ikki salqin namozni (asr va bomdodni) oʻqisa, jannatga kiradi›, — dedilar».Абу Бакр ибн Абу Мусо (отасидан) ривоят қилади: Отам деди: «Расулуллоҳ ﷺ: ‹Ким икки салқин намозни (аср ва бомдодни) ўқиса, жаннатга киради›, — дедилар».
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "إن أعظم الناس أجرًا في الصلاة أبعدهم إليها ممشى، فأبعدهم، والذي ينتظر الصلاة حتى يصليها مع الإمام أعظم أجرًا من الذي يصليها ثم ينام" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Namozda odamlarning savobi eng ulugʻi unga (masjidga) eng uzoqdan yurib keladiganidir, soʻng (undan ham) uzoqroqdan keladiganidir. Namozni kutib turib, uni imom bilan birga oʻqiydigan kishi, uni (yolgʻiz) oʻqib, soʻng uxlaydigan kishidan savobi ulugʻroqdir», dedilar. Abu Kuraybning rivoyatida: «to uni imom bilan jamoatda oʻqigunicha (kutadi)» deyilgan.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Намозда одамларнинг савоби энг улуғи унга (масжидга) энг узоқдан юриб келадиганидир, сўнг (ундан ҳам) узоқроқдан келадиганидир. Намозни кутиб туриб, уни имом билан бирга ўқийдиган киши, уни (ёлғиз) ўқиб, сўнг ухлайдиган кишидан савоби улуғроқдир», дедилар. Абу Курайбнинг ривоятида: «то уни имом билан жамоатда ўқигунича (кутади)» дейилган.
- وعن أبي موسى الأشعري، رضي الله عنه، قال: دخلت على النبي صلى الله عليه وسلم، وطرف السواك على لسانه. ((متفق عليه)) . وهذا لفظ مسلم.
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Paygʻambar ﷺ ning oldilariga kirdim — misvokning uchi (cheti) Uning tilida edi (yaʼni misvok ishlatayotgan edilar).Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Пайғамбар ﷺ нинг олдиларига кирдим — мисвокнинг учи (чети) Унинг тилида эди (яъни мисвок ишлатаётган эдилар).
- وعن أبي موسى عبد الله بن قيس الأشعرى رضي الله عنه قال: سئل رسول الله صلى الله عليه وسلم عن الرجل يقاتل شجاعة، ويقاتل حميةً، ويقاتل رياء، أى ذلك في سبيل الله؟ فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: " من قاتل لتكون كلمة الله هى العليا فهو في سبيل الله" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺ dan: jasorat koʻrsatish uchun jang qiladigan, asabiyat (qabilachilik gʻururi) uchun jang qiladigan va riyo uchun jang qiladigan kishi haqida — bularning qaysi biri Alloh yoʻlidadir, deb soʻraldi. Shunda Rasululloh ﷺ: ‹Kim Allohning kalimasi oliy boʻlsin deb jang qilsa, oʻsha Alloh yoʻlidadir›, dedilar».Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺ дан: жасорат кўрсатиш учун жанг қиладиган, асабият (қабилачилик ғурури) учун жанг қиладиган ва риё учун жанг қиладиган киши ҳақида — буларнинг қайси бири Аллоҳ йўлидадир, деб сўралди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: ‹Ким Аллоҳнинг калимаси олий бўлсин деб жанг қилса, ўша Аллоҳ йўлидадир›, дедилар».
- وعن أبي موسى عبد الله بن قيس الأشعرى رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: " إن الله تعالى يبسط يده بالليل ليتوب مسيء النهار، ويبسط يده بالنهار ليتوب مسيء الليل حتى تطلع الشمس من مغربها" ((رواه مسلم)).
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ dedilar: «Alloh azza va jalla kunduzi gunoh qilganning tavba qilishi uchun kechasi qoʻlini yozadi, kechasi gunoh qilganning tavba qilishi uchun kunduzi qoʻlini yozadi — toki quyosh magʻribidan chiqquncha».Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ дедилар: «Аллоҳ азза ва жалла кундузи гуноҳ қилганнинг тавба қилиши учун кечаси қўлини ёзади, кечаси гуноҳ қилганнинг тавба қилиши учун кундузи қўлини ёзади — токи қуёш мағрибидан чиққунча».
- السادس عشر: عن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: " من صلى البردين دخل الجنة" ((متفق عليه)).
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Agar bir kishi oʻz choʻrisiga (xizmatkor qiziga) yaxshi xulqni durust oʻrgatsa, uni durust tarbiyalasa, soʻng uni ozod qilib, unga uylansa — u ikki barobar savob oladi. Va agar bir kishi Isoga iymon keltirgan boʻlib, soʻng menga (ham) iymon keltirsa — u ikki barobar savob oladi. Va agar bir qul oʻz Robbisidan (yaʼni Allohdan) qoʻrqib, xoʻjayinlariga (ham) itoat qilsa — u (ham) ikki barobar savob oladi», — dedi.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Агар бир киши ўз чўрисига (хизматкор қизига) яхши хулқни дуруст ўргаца, уни дуруст тарбияласа, сўнг уни озод қилиб, унга уйланса — у икки баробар савоб олади. Ва агар бир киши Исога иймон келтирган бўлиб, сўнг менга (ҳам) иймон келтирса — у икки баробар савоб олади. Ва агар бир қул ўз Роббисидан (яъни Аллоҳдан) қўрқиб, хўжайинларига (ҳам) итоат қилса — у (ҳам) икки баробар савоб олади», — деди.
- السابع عشر: عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم :" إذا مرض العبد أو سافر كتب له مثل ما كان يعمل مقيماً صحيحاً" ((رواه البخاري)).
Ibrohim Abu Ismoil as-Saksakiy (Abu Burda orqali Abu Musodan) rivoyat qiladi: Men Abu Burdaning (shunday deganini) eshitdim — u Yazid ibn Abu Kabsha bilan birga bir safarda boʻlgan; Yazid safarlarda roʻza tutardi. Abu Burda unga: «Men Abu Musoning bir necha marta — Allohning Rasuli ﷺ: ‹Banda kasal boʻlsa yoki safarga chiqsa, u — sogʻ-salomat va (oʻz) uyida boʻlganida qiladigan yaxshi amallari uchun oladigan savobiga oʻxshash — savob oladi›, — degan deganini — eshitganman», — dedi.Иброҳим Абу Исмоил ас-Саксакий (Абу Бурда орқали Абу Мусодан) ривоят қилади: Мен Абу Бурданинг (шундай деганини) эшитдим — у Язид ибн Абу Кабша билан бирга бир сафарда бўлган; Язид сафарларда рўза тутарди. Абу Бурда унга: «Мен Абу Мусонинг бир неча марта — Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Банда касал бўлса ёки сафарга чиқса, у — соғ-саломат ва (ўз) уйида бўлганида қиладиган яхши амаллари учун оладиган савобига ўхшаш — савоб олади›, — деган деганини — эшитганман», — деди.
- الخامس والعشرون: عن أبي موس رضي الله عنه ، عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "على كل مسلم صدقة" قال : أرأيت إن لم يجد؟ قال: أرأيت إن لم يستطع؟ قال: "يعين ذا الحاجة الملهوف" قال: أرأيت إن لم يستطع؟ قال: "يأمر بالمعروف أو الخير" قال : أرأيت إن لم يفعل؟ قال: يمسك عن الشر فإنها صدقة" ((متفق عليه)) .
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U zot ﷺ: «Har bir musulmonga sadaqa (qilish) lozimdir», — dedilar. «Aytib bering-chi, agar (sadaqa qiladigan narsani) topmasa-chi?» deyildi. U zot ﷺ: «Oʻz qoʻllari bilan ishlab, oʻziga ham foyda keltirsin, sadaqa ham qilsin», — dedilar. «Aytib bering-chi, agar buni qila olmasa-chi?» deyildi. U zot ﷺ: «Hojatmand, dard-alamga giriftor kishiga yordam bersin», — dedilar. Unga: «Aytib bering-chi, agar buni ham qila olmasa-chi?» deyildi. U zot ﷺ: «Maʼrufga yoki yaxshilikka buyursin», — dedilar. «Aytib bering-chi, agar buni (ham) qilmasa-chi?» deyildi. U zot ﷺ: «Yomonlikdan oʻzini tiysin, albatta bu (ham) sadaqadir», — dedilar.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У зот ﷺ: «Ҳар бир мусулмонга садақа (қилиш) лозимдир», — дедилар. «Айтиб беринг-чи, агар (садақа қиладиган нарсани) топмаса-чи?» дейилди. У зот ﷺ: «Ўз қўллари билан ишлаб, ўзига ҳам фойда келтирсин, садақа ҳам қилсин», — дедилар. «Айтиб беринг-чи, агар буни қила олмаса-чи?» дейилди. У зот ﷺ: «Ҳожатманд, дард-аламга гирифтор кишига ёрдам берсин», — дедилар. Унга: «Айтиб беринг-чи, агар буни ҳам қила олмаса-чи?» дейилди. У зот ﷺ: «Маъруфга ёки яхшиликка буюрсин», — дедилар. «Айтиб беринг-чи, агар буни (ҳам) қилмаса-чи?» дейилди. У зот ﷺ: «Ёмонликдан ўзини тийсин, албатта бу (ҳам) садақадир», — дедилар.
- السادس: عن أبي موسى رضي الله عنه قال: احترق بيت بالمدينة على أهله من الليل، فلما حدث رسول الله صلى الله عليه وسلم بشأنهم قال "إن هذه النار عدو لكم، فإذا نمتم فاطفئوها عنكم" ((متفق عليه)) .
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Madinada bir uy kechasi ahli ustiga yondi (kuyib ketdi). Rasululloh ﷺ ga ularning ahvoli haqida xabar berilganida: «Albatta, bu olov sizlarga dushmandir. Bas, uxlaganingizda uni oʻzingizdan oʻchiringlar», — dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мадинада бир уй кечаси аҳли устига ёнди (куйиб кетди). Расулуллоҳ ﷺ га уларнинг аҳволи ҳақида хабар берилганида: «Албатта, бу олов сизларга душмандир. Бас, ухлаганингизда уни ўзингиздан ўчиринглар», — дедилар.
- السابع: عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "إن مثل ما بعثني الله به من الهدى والعلم كمثل غيث أصاب أرضاً فكانت منها طائفة طيبة، قبلت الماء فأنبتت الكلأ والعشب الكثير، وكان منها أجادب أمسكت الماء، فنفع الله بها الناس فشربوا منها وسقوا وزرعوا. وأصاب طائفة منها أخرى ، إنما هي قيعان لا تمسك ماء ولا تنبت كلأ. فذلك مثل من فقه في دين الله، ونفعه بما بعثنى الله به، فعلم وعلم، ومثل من لم يرفع بذلك رأساً، ولم يقبل هدى الله الذي أرسلت به" ((متفق عليه)) .
فقه بضم القاف على المشهور، وقيل: بكسرها، أي: صار فقيهاً.
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Alloh azza va jalla meni Oʻzi (yuborgan) hidoyat va ilm bilan yuborganining masali — bir yerga yoqqan yomgʻir kabidir. (Yer)ning bir qismi unumdor boʻlib, suvni qabul qildi-da, oʻt-oʻlanni va koʻp giyohlarni undirdi. (Yer)ning bir qismi qaqraq (qattiq) boʻlib, suvni (oʻzida) ushlab qoldi, shu bilan Alloh u orqali odamlarni manfaatdor qildi: ular undan ichdilar, (chorvalarini) sugʻordilar va (ekin) ekdilar. (Yer)ning yana bir qismiga (yomgʻir) yetdi, ammo u tap-tekis boʻlib, na suvni ushlar, na oʻt-oʻlanni undirar edi. Mana shu — Allohning dini (ilm)ida chuqur bilim hosil qilgan va Alloh meni (yuborgan narsa) unga manfaat bergan, shu bilan oʻzi bilib, (boshqalarga) oʻrgatgan kishining masalidir. Va (bu) shu (narsa)ga boshini koʻtarmagan (eʼtibor bermagan), men ila yuborilgan Allohning hidoyatini qabul qilmagan kishining masalidir», — dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Аллоҳ азза ва жалла мени Ўзи (юборган) ҳидоят ва илм билан юборганининг масали — бир ерга ёққан ёмғир кабидир. (Ер)нинг бир қисми унумдор бўлиб, сувни қабул қилди-да, ўт-ўланни ва кўп гиёҳларни ундирди. (Ер)нинг бир қисми қақрақ (қаттиқ) бўлиб, сувни (ўзида) ушлаб қолди, шу билан Аллоҳ у орқали одамларни манфаатдор қилди: улар ундан ичдилар, (чорваларини) суғордилар ва (экин) экдилар. (Ер)нинг яна бир қисмига (ёмғир) етди, аммо у тап-текис бўлиб, на сувни ушлар, на ўт-ўланни ундирар эди. Мана шу — Аллоҳнинг дини (илм)ида чуқур билим ҳосил қилган ва Аллоҳ мени (юборган нарса) унга манфаат берган, шу билан ўзи билиб, (бошқаларга) ўргатган кишининг масалидир. Ва (бу) шу (нарса)га бошини кўтармаган (эътибор бермаган), мен ила юборилган Аллоҳнинг ҳидоятини қабул қилмаган кишининг масалидир», — дедилар.
- وعن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه ، عن النبي صلى الله عليه وسلم أنه قال: " الخازن المسلم الأمين الذي ينفذ ما أمر به، فيعطيه كاملاً موفراً، طيبة به نفسه فيدفعه إلى الذي أمر له به أحد المتصدقين" ((متفق عليه)) .
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ dedilar: «Albatta omonatdor, ishonchli musulmon xazinabon — buyurilgan narsani yetkazuvchi (baʼzan ‹beruvchi› dedi), uni toʻla-toʻkis, koʻngli xush holda buyurilgan kishiga topshiruvchi — ikki sadaqa beruvchidan biridir».Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ дедилар: «Албатта омонатдор, ишончли мусулмон хазинабон — буюрилган нарсани етказувчи (баъзан ‹берувчи› деди), уни тўла-тўкис, кўнгли хуш ҳолда буюрилган кишига топширувчи — икки садақа берувчидан биридир».
- وعن أبي موسى رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “إن الله ليملي للظالم فإذا أخذه لم يفلته ثم قرأ: {وكذلك أخذ ربك إذا أخذ القرى وهي ظالمة إن أخذه أليم شديد} ((هود : 102)) ((متفق عليه)) .
Abu Muso (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, Alloh — azza va jalla — zolimga muhlat beradi. Bas, uni (azob bilan) tutganida, qoʻyib yubormaydi», dedilar. Soʻng u zot: {Robbing zulm qilgan qishloqlarni (azob bilan) tutganida ham, tutishi ana shunaqadir. Albatta, Uning (azob bilan) tutishi alamli va qattiqdir} (Hud surasi, 102) — (oyatini) tilovat qildilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, Аллоҳ — азза ва жалла — золимга муҳлат беради. Бас, уни (азоб билан) тутганида, қўйиб юбормайди», дедилар. Сўнг у зот: {Роббинг зулм қилган қишлоқларни (азоб билан) тутганида ҳам, тутиши ана шунақадир. Албатта, Унинг (азоб билан) тутиши аламли ва қаттиқдир} (Ҳуд сураси, 102) — (оятини) тиловат қилдилар.