Tarjimai holТаржимаи ҳолAli aytdi: menimcha, uning kunyasi Abu Abdurrahmon. Ummu Salama, Abdulloh ibn Umar va Abdurrahmon ibn Gʻanmdan eshitgan. Undan Qatoda, Shamir ibn Atiyya, Ibn Abu Husayn va Ibn Xusaym rivoyat qilgan; u — al-Ashʼariy. Muso aytdi: al-Fazl ibn Muso bizga aytdi: Shahr ibn Havshab bizga aytdi — mursal.Али айтди: менимча, унинг куняси Абу Абдурраҳмон. Умму Салама, Абдуллоҳ ибн Умар ва Абдурраҳмон ибн Ғанмдан эшитган. Ундан Қатода, Шамир ибн Атийя, Ибн Абу Ҳусайн ва Ибн Хусайм ривоят қилган; у — ал-Ашъарий. Мусо айтди: ал-Фазл ибн Мусо бизга айтди: Шаҳр ибн Ҳавшаб бизга айтди — мурсал.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَنْمٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ خَارِجَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ عَلَى نَاقَتِهِ وَأَنَا تَحْتَ جِرَانِهَا وَهِيَ تَقْصَعُ بِجَرَّتِهَا وَإِنَّ لُعَابَهَا يَسِيلُ بَيْنَ كَتِفَىَّ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ أَعْطَى كُلَّ ذِي حَقٍّ حَقَّهُ وَلاَ وَصِيَّةَ لِوَارِثٍ وَالْوَلَدُ لِلْفِرَاشِ وَلِلْعَاهِرِ الْحَجَرُ وَمَنِ ادَّعَى إِلَى غَيْرِ أَبِيهِ أَوِ انْتَمَى إِلَى غَيْرِ مَوَالِيهِ رَغْبَةً عَنْهُمْ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ مِنْهُ صَرْفًا وَلاَ عَدْلاً " . قَالَ وَسَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ الْحَسَنِ يَقُولُ قَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ لاَ أُبَالِي بِحَدِيثِ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ . قَالَ وَسَأَلْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ فَوَثَّقَهُ وَقَالَ إِنَّمَا يَتَكَلَّمُ فِيهِ ابْنُ عَوْنٍ ثُمَّ رَوَى ابْنُ عَوْنٍ عَنْ هِلاَلِ بْنِ أَبِي زَيْنَبَ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Amr ibn Xorija (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ tuyalari ustida xutba qildilar, men esa uning boʻyni tagida edim, u tuya kavsh qaytarar, soʻlagi mening ikki kuragim orasiga oqib tushardi. Men u zotning shunday deganlarini eshitdim: «Albatta Alloh har bir haqdorga uning haqqini bergandir, vorisga vasiyat yoʻqdir. Bola toʻshakka tegishlidir, zinokorga esa toshdir. Kim otasidan boshqaga (oʻzini) nisbat bersa yoki ulardan yuz oʻgirib oʻz xojalaridan boshqaga mansublik daʼvo qilsa, unga Allohning laʼnati boʻladi, Alloh undan na farz, na nafl (ibodatni) qabul qilmaydi.» (Roviy) aytdi: Men Ahmad ibn al-Hasanning shunday deganini eshitdim: Ahmad ibn Hanbal: «Men Shahr ibn Havshab hadisini parvo qilmayman», dedi. (Roviy) aytdi: Men Muhammad ibn Ismoildan Shahr ibn Havshab haqida soʻradim, u uni ishonchli (siqa) sanadi va: «Uning haqida faqat Ibn Avngina (tanqid qilib) gapiradi, soʻng Ibn Avn Hilol ibn Abu Zaynabdan, u Shahr ibn Havshabdan rivoyat qildi», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Амр ибн Хорижа (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ туялари устида хутба қилдилар, мен эса унинг бўйни тагида эдим, у туя кавш қайтарар, сўлаги менинг икки курагим орасига оқиб тушарди. Мен у зотнинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта Аллоҳ ҳар бир ҳақдорга унинг ҳаққини бергандир, ворисга васият йўқдир. Бола тўшакка тегишлидир, зинокорга эса тошдир. Ким отасидан бошқага (ўзини) нисбат берса ёки улардан юз ўгириб ўз хожаларидан бошқага мансублик даъво қилса, унга Аллоҳнинг лаънати бўлади, Аллоҳ ундан на фарз, на нафл (ибодатни) қабул қилмайди.» (Ровий) айтди: Мен Аҳмад ибн ал-Ҳасаннинг шундай деганини эшитдим: Аҳмад ибн Ҳанбал: «Мен Шаҳр ибн Ҳавшаб ҳадисини парво қилмайман», деди. (Ровий) айтди: Мен Муҳаммад ибн Исмоилдан Шаҳр ибн Ҳавшаб ҳақида сўрадим, у уни ишончли (сиқа) санади ва: «Унинг ҳақида фақат Ибн Авнгина (танқид қилиб) гапиради, сўнг Ибн Авн Ҳилол ибн Абу Зайнабдан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан ривоят қилди», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْبَصْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَؤُهَا (إِنَّهُ عَمِلَ غَيْرَ صَالِحٍ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ قَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ نَحْوَ هَذَا وَهُوَ حَدِيثُ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ وَرُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ أَيْضًا عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ يَزِيدَ . وَسَمِعْتُ عَبْدَ بْنَ حُمَيْدٍ يَقُولُ أَسْمَاءُ بِنْتُ يَزِيدَ هِيَ أُمُّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةُ . قَالَ أَبُو عِيسَى كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ عِنْدِي وَاحِدٌ وَقَدْ رَوَى شَهْرُ بْنُ حَوْشَبٍ غَيْرَ حَدِيثٍ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةِ وَهِيَ أَسْمَاءُ بِنْتُ يَزِيدَ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوُ هَذَا .
Ummu Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ uni {Innahu amila gʻayra solih} deb oʻqirdilar. Abu Iso aytdi: Bu hadisni bir necha kishi Sobit al-Bunoniydan shunga oʻxshash rivoyat qilgan va bu Sobit al-Bunoniyning hadisidir. Bu hadis yana Shahr ibn Havshabdan, u Asmo bint Yaziyddan ham rivoyat qilingan. Men Abd ibn Humaydning: «Asmo bint Yaziyd — u Ummu Salama al-Ansoriyadir», deganini eshitdim. Abu Iso aytdi: Mening nazdimda har ikki hadis ham birdir. Shahr ibn Havshab Ummu Salama al-Ansoriyadan — u Asmo bint Yaziyddir — bir nechta hadis rivoyat qilgan. Bunga oʻxshashi Oishadan, u Paygʻambar ﷺdan ham rivoyat qilingan.Умму Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ уни {Иннаҳу амила ғайра солиҳ} деб ўқирдилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадисни бир неча киши Собит ал-Бунонийдан шунга ўхшаш ривоят қилган ва бу Собит ал-Бунонийнинг ҳадисидир. Бу ҳадис яна Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Асмо бинт Язийддан ҳам ривоят қилинган. Мен Абд ибн Ҳумайднинг: «Асмо бинт Язийд — у Умму Салама ал-Ансориядир», деганини эшитдим. Абу Исо айтди: Менинг наздимда ҳар икки ҳадис ҳам бирдир. Шаҳр ибн Ҳавшаб Умму Салама ал-Ансориядан — у Асмо бинт Язийддир — бир нечта ҳадис ривоят қилган. Бунга ўхшаши Оишадан, у Пайғамбар ﷺдан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، وَسُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، وَحَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ يَزِيدَ، قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ : (يا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَى أَنْفُسِهِمْ لاَ تَقْنَطُوا مِنْ رَحْمَةِ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا ) وَلاَ يُبَالِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ثَابِتٍ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ . قَالَ وَشَهْرُ بْنُ حَوْشَبٍ يَرْوِي عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةِ وَأُمُّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةُ هِيَ أَسْمَاءُ بِنْتُ يَزِيدَ .
Asmo bint Yazid (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: Men Rasululloh ﷺning: {Ayting: ‹Ey oʻz jonlariga isrof qilgan bandalarim, Allohning rahmatidan noumid boʻlmanglar. Albatta, Alloh barcha gunohlarni magʻfirat qiladi›} (Zumar 53) deb tilovat qilayotganlarini eshitdim, u zot (buni oʻqishda) parvo qilmas edilar. Abu Iso aytdi: Bu hasan gʻarib hadisdir, uni faqat Sobitning Shahr ibn Havshabdan (qilgan) hadisidan bilamiz. (Abu Iso) aytdi: Shahr ibn Havshab Umm Salama al-Ansoriyadan rivoyat qiladi, Umm Salama al-Ansoriya esa — Asmo bint Yaziddir.Асмо бинт Язид (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: У айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: {Айтинг: ‹Эй ўз жонларига исроф қилган бандаларим, Аллоҳнинг раҳматидан ноумид бўлманглар. Албатта, Аллоҳ барча гуноҳларни мағфират қилади›} (Зумар 53) деб тиловат қилаётганларини эшитдим, у зот (буни ўқишда) парво қилмас эдилар. Абу Исо айтди: Бу ҳасан ғариб ҳадисдир, уни фақат Собитнинг Шаҳр ибн Ҳавшабдан (қилган) ҳадисидан биламиз. (Абу Исо) айтди: Шаҳр ибн Ҳавшаб Умм Салама ал-Ансориядан ривоят қилади, Умм Салама ал-Ансория эса — Асмо бинт Язиддир.
حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، عَنْ أَبِي كَعْبٍ، صَاحِبِ الْحَرِيرِ حَدَّثَنِي شَهْرُ بْنُ حَوْشَبٍ، قَالَ قُلْتُ لأُمِّ سَلَمَةَ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ مَا كَانَ أَكْثَرُ دُعَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا كَانَ عِنْدَكِ قَالَتْ كَانَ أَكْثَرُ دُعَائِهِ " يَا مُقَلِّبَ الْقُلُوبِ ثَبِّتْ قَلْبِي عَلَى دِينِكَ " . قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لأَكْثَرِ دُعَائِكَ يَا مُقَلِّبَ الْقُلُوبِ ثَبِّتْ قَلْبِي عَلَى دِينِكَ قَالَ " يَا أُمَّ سَلَمَةَ إِنَّهُ لَيْسَ آدَمِيٌّ إِلاَّ وَقَلْبُهُ بَيْنَ أُصْبُعَيْنِ مِنْ أَصَابِعِ اللَّهِ فَمَنْ شَاءَ أَقَامَ وَمَنْ شَاءَ أَزَاغَ " . فَتَلاَ مُعَاذٌ : ( ربَّنَا لاَ تُزِغْ قُلُوبَنَا بَعْدَ إِذْ هَدَيْتَنَا ) قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَالنَّوَّاسِ بْنِ سَمْعَانَ وَأَنَسٍ وَجَابِرٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَنُعَيْمِ بْنِ هَمَّارٍ . قَالَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Ummu Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Shahr ibn Havshab aytadi: «Men Ummu Salamaga: ‹Ey moʻminlarning onasi, Rasululloh ﷺ siznikida boʻlganlarida eng koʻp aytadigan duolari nima edi?› dedim. U: ‹Eng koʻp aytadigan duolari: «Yaa muqollibal-qulub, sabbit qolbiy ʼalaa diynik» (Ey qalblarni oʻzgartiruvchi Zot, qalbimni dining ustida sobit qil) edi›, dedi». U aytdi: «Men: ‹Ey Allohning Rasuli, nega ‹Yaa muqollibal-qulub, sabbit qolbiy ʼalaa diynik› deb koʻp duo qilasiz?› dedim. U zot: ‹Ey Ummu Salama, hech bir odam yoʻqki, uning qalbi Allohning barmoqlaridan ikki barmogʻi orasida boʻlmasin. Bas, U xohlagan kishini (toʻgʻri) tutib turadi, xohlagan kishini ogʻdirib yuboradi›, dedilar». Soʻng Muoz: {Robbanaa laa tuzigʻ qulubanaa baʼda iz hadaytanaa} (Ey Robbimiz, bizni hidoyat qilganingdan keyin qalblarimizni (haqdan) ogʻdirib qoʻyma) oyatini tilovat qildi. Abu Iso aytdi: Bu bobda Oisha, Navvos ibn Samʼon, Anas, Jobir, Abdulloh ibn Amr va Nuaym ibn Hammordan ham (rivoyatlar) bor. U aytdi: Bu hadis hasandir.Умму Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Шаҳр ибн Ҳавшаб айтади: «Мен Умму Саламага: ‹Эй мўминларнинг онаси, Расулуллоҳ ﷺ сизникида бўлганларида энг кўп айтадиган дуолари нима эди?› дедим. У: ‹Энг кўп айтадиган дуолари: «Яа муқоллибал-қулуб, саббит қолбий ъалаа дийник» (Эй қалбларни ўзгартирувчи Зот, қалбимни дининг устида собит қил) эди›, деди». У айтди: «Мен: ‹Эй Аллоҳнинг Расули, нега ‹Яа муқоллибал-қулуб, саббит қолбий ъалаа дийник› деб кўп дуо қиласиз?› дедим. У зот: ‹Эй Умму Салама, ҳеч бир одам йўқки, унинг қалби Аллоҳнинг бармоқларидан икки бармоғи орасида бўлмасин. Бас, У хоҳлаган кишини (тўғри) тутиб туради, хоҳлаган кишини оғдириб юборади›, дедилар». Сўнг Муоз: {Роббанаа лаа тузиғ қулубанаа баъда из ҳадайтанаа} (Эй Роббимиз, бизни ҳидоят қилганингдан кейин қалбларимизни (ҳақдан) оғдириб қўйма) оятини тиловат қилди. Абу Исо айтди: Бу бобда Оиша, Наввос ибн Самъон, Анас, Жобир, Абдуллоҳ ибн Амр ва Нуайм ибн Ҳаммордан ҳам (ривоятлар) бор. У айтди: Бу ҳадис ҳасандир.