HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Ubaydulloh ibn Abdulloh ibn Utba ibn Mas'ud

Rivoyatlari 4 ta, 2 toʻplamda.Ривоятлари 4 та, 2 тўпламда. Hadislarda 4 marta tilga olingan.Ҳадисларда 4 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари4Haqida aytilganҲақида айтилган4
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиBuxoriy 2Molik 2

وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّهُ قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، وَحُمَيْدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، وَعُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، وَسُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ، كُلُّهُمْ يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ أَيُّمَا امْرَأَةٍ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا تَطْلِيقَةً أَوْ تَطْلِيقَتَيْنِ ثُمَّ تَرَكَهَا حَتَّى تَحِلَّ وَتَنْكِحَ زَوْجًا غَيْرَهُ فَيَمُوتَ عَنْهَا أَوْ يُطَلِّقَهَا ثُمَّ يَنْكِحُهَا زَوْجُهَا الأَوَّلُ فَإِنَّهَا تَكُونُ عِنْدَهُ عَلَى مَا بَقِيَ مِنْ طَلاَقِهَا ‏.‏ قَالَ مَالِكٌ وَعَلَى ذَلِكَ السُّنَّةُ عِنْدَنَا الَّتِي لاَ اخْتِلاَفَ فِيهَا ‏.‏

Ibn Shihob (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, u shunday dedi: «Men Said ibn al-Musayyab, Humayd ibn Abdurrahmon ibn Avf, Ubaydulloh ibn Abdulloh ibn Utba ibn Masʼud va Sulaymon ibn Yasorning barchasi: ‹Biz Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ning: ‹Men Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)ning shunday deyayotganini eshitdim›, deganini eshitdik›, deganlarini eshitdim». Umar (roziyallohu anhu): «Qaysi bir ayolni eri bir yoki ikki taloq qoʻyib, soʻng uni idda tugab turmushga chiqishi halol boʻlgunicha tark etsa, u ayol boshqa bir erga tegsa-yu, keyin u er undan vafot etsa yoki uni taloq qoʻysa, soʻngra uni birinchi eri qaytadan nikohlasa, u ayol eri huzurida taloqidan qolgan miqdor boʻyicha boʻladi (yaʼni qolgan taloq soni saqlanadi)», dedi. Molik aytdi: «Bizning nazdimizda hech qanday ixtilofsiz amal qilinadigan sunna shudir».Ибн Шиҳоб (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, у шундай деди: «Мен Саид ибн ал-Мусайяб, Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ибн Авф, Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба ибн Масъуд ва Сулаймон ибн Ясорнинг барчаси: ‹Биз Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)нинг: ‹Мен Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитдим›, деганини эшитдик›, деганларини эшитдим». Умар (розияллоҳу анҳу): «Қайси бир аёлни эри бир ёки икки талоқ қўйиб, сўнг уни идда тугаб турмушга чиқиши ҳалол бўлгунича тарк этса, у аёл бошқа бир эрга тегса-ю, кейин у эр ундан вафот этса ёки уни талоқ қўйса, сўнгра уни биринчи эри қайтадан никоҳласа, у аёл эри ҳузурида талоқидан қолган миқдор бўйича бўлади (яъни қолган талоқ сони сақланади)», деди. Молик айтди: «Бизнинг наздимизда ҳеч қандай ихтилофсиз амал қилинадиган сунна шудир».

حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ ابْتَاعَ جَارِيَةً مِنِ امْرَأَتِهِ زَيْنَبَ الثَّقَفِيَّةِ وَاشْتَرَطَتْ عَلَيْهِ أَنَّكَ إِنْ بِعْتَهَا فَهِيَ لِي بِالثَّمَنِ الَّذِي تَبِيعُهَا بِهِ فَسَأَلَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ عَنْ ذَلِكَ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ لاَ تَقْرَبْهَا وَفِيهَا شَرْطٌ لأَحَدٍ ‏.‏

Ibn Shihob (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, unga Ubaydulloh ibn Abdulloh ibn Utba ibn Masʼud (rahimahulloh) xabar berishicha, Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu) xotini Zaynab as-Saqafiyadan bir joriya sotib oldi. (Zaynab) unga: ‹Agar uni sotsang, qaysi bahoga sotsang, oʻsha baho bilan u menga (qaytadi)›, deb shart qoʻydi. Abdulloh ibn Masʼud bu haqda Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan soʻradi. Umar ibn al-Xattob: ‹Unda birov uchun shart bor ekan, unga yaqinlashma›, dedi.Ибн Шиҳоб (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, унга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба ибн Масъуд (раҳимаҳуллоҳ) хабар беришича, Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу) хотини Зайнаб ас-Сақафиядан бир жория сотиб олди. (Зайнаб) унга: ‹Агар уни сотсанг, қайси баҳога сотсанг, ўша баҳо билан у менга (қайтади)›, деб шарт қўйди. Абдуллоҳ ибн Масъуд бу ҳақда Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан сўради. Умар ибн ал-Хаттоб: ‹Унда биров учун шарт бор экан, унга яқинлашма›, деди.