Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Nabiy ﷺning huzurlariga keldi. Usmon dedi: «Menda meni halok qilay degan ogʻriq bor edi. Shunda Rasululloh ﷺ: ‹Uni oʻng qoʻling bilan yetti marta siypala va: Men topayotgan narsaning yomonligidan Allohning izzati va qudrati ila panoh tilayman, deb ayt›, dedilar. Men buni qildim, Alloh azza va jalla mendagi narsani ketkazdi. Men hamisha buni oilamga va boshqalarga buyurib keldim.»Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Набий ﷺнинг ҳузурларига келди. Усмон деди: «Менда мени ҳалок қилай деган оғриқ бор эди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: ‹Уни ўнг қўлинг билан етти марта сийпала ва: Мен топаётган нарсанинг ёмонлигидан Аллоҳнинг иззати ва қудрати ила паноҳ тилайман, деб айт›, дедилар. Мен буни қилдим, Аллоҳ азза ва жалла мендаги нарсани кетказди. Мен ҳамиша буни оиламга ва бошқаларга буюриб келдим.»
Abul-Aloʼ Usmon ibn Abul-Osdan va Qaysdan boʻlgan bir ayoldan rivoyat qiladiki, ikkovi Nabiy ﷺdan eshitishgan. Ulardan biri: Men u zotning: «Allohim, gunohimni, xatoyimni va qasddan qilganimni magʻfirat qil», deyayotganlarini eshitdim, dedi. Boshqasi esa: Men u zotning: «Allohim, ishimning eng toʻgʻrisiga hidoyat qilishingni soʻrayman va nafsimning yomonligidan Senga panoh tilayman», deyayotganlarini eshitdim, dedi.Абул-Алў Усмон ибн Абул-Осдан ва Қайсдан бўлган бир аёлдан ривоят қиладики, иккови Набий ﷺдан эшитишган. Улардан бири: Мен у зотнинг: «Аллоҳим, гуноҳимни, хатойимни ва қасддан қилганимни мағфират қил», деяётганларини эшитдим, деди. Бошқаси эса: Мен у зотнинг: «Аллоҳим, ишимнинг энг тўғрисига ҳидоят қилишингни сўрайман ва нафсимнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман», деяётганларини эшитдим, деди.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Yo Rasululloh, meni qavmimga imom qiling», dedim. U zot: «Sen ularning imomisan, ularning eng kuchsizini eʼtiborga ol va azoni uchun haq olmaydigan muazzin tayinla», dedilar.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Ё Расулуллоҳ, мени қавмимга имом қилинг», дедим. У зот: «Сен уларнинг имомисан, уларнинг энг кучсизини эътиборга ол ва азони учун ҳақ олмайдиган муаззин тайинла», дедилар.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Yo Rasululloh, meni qavmimga imom qiling», dedim. U zot: «Sen ularning imomisan, ularning eng kuchsizini eʼtiborga ol va azoni uchun haq olmaydigan muazzin tayinla», dedilar.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Ё Расулуллоҳ, мени қавмимга имом қилинг», дедим. У зот: «Сен уларнинг имомисан, уларнинг энг кучсизини эътиборга ол ва азони учун ҳақ олмайдиган муаззин тайинла», дедилар.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Yo Rasululloh, meni qavmimga imom qiling», dedim. U zot: «Sen ularning imomisan, ularning eng kuchsizini eʼtiborga ol va azoni uchun haq olmaydigan muazzin tayinla», dedilar.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Ё Расулуллоҳ, мени қавмимга имом қилинг», дедим. У зот: «Сен уларнинг имомисан, уларнинг энг кучсизини эътиборга ол ва азони учун ҳақ олмайдиган муаззин тайинла», дедилар.
Mutarrif aytdi: Usmon ibn Abul-Os huzuriga kirdim. U: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Roʻza — qalqondir, xuddi biringizni jangda saqlaydigan qalqon kabi›, deganlarini eshitganman», dedi. Rasululloh ﷺ meni Toifga joʻnatganlarida menga tayinlagan oxirgi narsalari: «Ey Usmon, namozni yengil qil, chunki qavm ichida keksa va hojati bor kishi bordir», (degan soʻzlari) boʻldi.Мутарриф айтди: Усмон ибн Абул-Ос ҳузурига кирдим. У: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Рўза — қалқондир, худди бирингизни жангда сақлайдиган қалқон каби›, деганларини эшитганман», деди. Расулуллоҳ ﷺ мени Тоифга жўнатганларида менга тайинлаган охирги нарсалари: «Эй Усмон, намозни енгил қил, чунки қавм ичида кекса ва ҳожати бор киши бордир», (деган сўзлари) бўлди.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ huzurimga keldilar, menda meni halok qilay degan ogʻriq bor edi. Rasululloh ﷺ menga: «Uni oʻng qoʻling bilan yetti marta siypala va: ‹Men topayotgan narsaning yomonligidan Allohning izzati va qudrati ila panoh tilayman›, deb ayt», dedilar. Men shuni qildim, Alloh mendagi narsani ketkazdi. Shundan keyin men hamisha buni oilamga va boshqalarga buyurib keldim.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ ҳузуримга келдилар, менда мени ҳалок қилай деган оғриқ бор эди. Расулуллоҳ ﷺ менга: «Уни ўнг қўлинг билан етти марта сийпала ва: ‹Мен топаётган нарсанинг ёмонлигидан Аллоҳнинг иззати ва қудрати ила паноҳ тилайман›, деб айт», дедилар. Мен шуни қилдим, Аллоҳ мендаги нарсани кетказди. Шундан кейин мен ҳамиша буни оиламга ва бошқаларга буюриб келдим.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ menga: «Qavmingga imomlik qil. Qavmingga imomlik qilsang, ularga namozni yengil qildir, chunki unda kichik ham, katta ham, kuchsiz ham, kasal ham, hojati bor kishi ham turadi», dedilar.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ менга: «Қавмингга имомлик қил. Қавмингга имомлик қилсанг, уларга намозни енгил қилдир, чунки унда кичик ҳам, катта ҳам, кучсиз ҳам, касал ҳам, ҳожати бор киши ҳам туради», дедилар.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ menga: «Ey Usmon, qavmingga imomlik qil. Kim qavmga imomlik qilsa, yengil qilsin, chunki ular ichida kuchsiz, keksa va hojati bor kishi bordir. Oʻzing uchun namoz oʻqisang, xohlaganingcha oʻqi», dedilar.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ менга: «Эй Усмон, қавмингга имомлик қил. Ким қавмга имомлик қилса, енгил қилсин, чунки улар ичида кучсиз, кекса ва ҳожати бор киши бордир. Ўзинг учун намоз ўқисанг, хоҳлаганингча ўқи», дедилар.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ menga tayinlagan oxirgi narsalari: «Bir qavmga imomlik qilsang, ularga namozni yengil qildir», (degan soʻzlari) boʻldi.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ менга тайинлаган охирги нарсалари: «Бир қавмга имомлик қилсанг, уларга намозни енгил қилдир», (деган сўзлари) бўлди.
Saʼid ibn Abu Hind rivoyat qilishicha, Banu Omir ibn Saʼsaʼadan boʻlgan Mutarrif unga soʻzlab berdi: Usmon ibn Abul-Os as-Saqafiy unga ichirish uchun sut keltirishni buyurdi. Mutarrif: «Men roʻzadorman», dedi. Shunda Usmon: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Roʻza otashdan saqlovchi qalqondir, xuddi biringizni jangda saqlovchi qalqon kabidir›, deganlarini eshitdim. Yana Rasululloh ﷺning: ‹Yaxshi roʻza — oyning uch kunini roʻza tutishdir›, deganlarini eshitdim», dedi.Саъид ибн Абу Ҳинд ривоят қилишича, Бану Омир ибн Саъсаъадан бўлган Мутарриф унга сўзлаб берди: Усмон ибн Абул-Ос ас-Сақафий унга ичириш учун сут келтиришни буюрди. Мутарриф: «Мен рўзадорман», деди. Шунда Усмон: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Рўза оташдан сақловчи қалқондир, худди бирингизни жангда сақловчи қалқон кабидир›, деганларини эшитдим. Яна Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Яхши рўза — ойнинг уч кунини рўза тутишдир›, деганларини эшитдим», деди.
Usmon ibn Abul-Os (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Har kecha bir munodiy: ‹Duo qiluvchi bormi — unga ijobat qilinsa? Soʻrovchi bormi — unga berilsa? Magʻfirat soʻrovchi bormi — unga magʻfirat qilinsa?› deb, tong yorishguncha nido qiladi», dedilar.Усмон ибн Абул-Ос (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳар кеча бир мунодий: ‹Дуо қилувчи борми — унга ижобат қилинса? Сўровчи борми — унга берилса? Мағфират сўровчи борми — унга мағфират қилинса?› деб, тонг ёришгунча нидо қилади», дедилар.
Hasan aytdi: Usmon ibn Abul-Os Kilob ibn Umayyaning yonidan oʻtdi, u Basrada boj yigʻuvchining joyida oʻtirgan edi. U: «Seni bu yerda nima oʻtqazdi?» dedi. U: «Mana bu — yaʼni Ziyod — meni bu joyga ishga qoʻydi», dedi. Shunda Usmon unga: «Senga Rasululloh ﷺdan eshitgan bir hadisimni soʻzlab bermaymi?» dedi. U: «Albatta», dedi. Usmon dedi: Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitdim: «Allohning nabiysi Dovud (alayhissalom)ning kechada bir soati bor edi, unda ahlini uygʻotib: ‹Ey Dovud oilasi, turinglar va namoz oʻqinglar, chunki bu — Alloh unda duoni ijobat qiladigan soatdir, faqat sehrgar yoki boj yigʻuvchidan boshqa›, der edi». Shundan soʻng Kilob ibn Umayya kemasiga minib, Ziyodning oldiga bordi va uni bu ishdan ozod qilishini soʻradi, u ham uni ozod qildi. Ubaydulloh ibn Umar al-Qavoririy Hammod ibn Zayddan, u Ali ibn Zayddan, u Hasandan rivoyat qildi: U aytdi: Usmon ibn Abul-Os Kilob ibn Umayyaning yonidan oʻtdi — va shunga oʻxshashini zikr qildi.Ҳасан айтди: Усмон ибн Абул-Ос Килоб ибн Умайянинг ёнидан ўтди, у Басрада бож йиғувчининг жойида ўтирган эди. У: «Сени бу ерда нима ўтқазди?» деди. У: «Мана бу — яъни Зиёд — мени бу жойга ишга қўйди», деди. Шунда Усмон унга: «Сенга Расулуллоҳ ﷺдан эшитган бир ҳадисимни сўзлаб бермайми?» деди. У: «Албатта», деди. Усмон деди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитдим: «Аллоҳнинг набийси Довуд (алайҳиссалом)нинг кечада бир соати бор эди, унда аҳлини уйғотиб: ‹Эй Довуд оиласи, туринглар ва намоз ўқинглар, чунки бу — Аллоҳ унда дуони ижобат қиладиган соатдир, фақат сеҳргар ёки бож йиғувчидан бошқа›, дер эди». Шундан сўнг Килоб ибн Умайя кемасига миниб, Зиёднинг олдига борди ва уни бу ишдан озод қилишини сўради, у ҳам уни озод қилди. Убайдуллоҳ ибн Умар ал-Қаворирий Ҳаммод ибн Зайддан, у Али ибн Зайддан, у Ҳасандан ривоят қилди: У айтди: Усмон ибн Абул-Ос Килоб ибн Умайянинг ёнидан ўтди — ва шунга ўхшашини зикр қилди.