نَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ ، وَأَبُو مُوسَى ، قَالا : نَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ ، ثنا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيُّ ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَوَّاتٍ ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ فِي صَلاةِ الْخَوْفِ ، قَالَ : " يَقُومُ الإِمَامُ مُسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةِ ، وَتَقُومُ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ مَعَهُ وَطَائِفَةٌ مِنْ قِبَلِ الْعَدُوِّ ، وُجُوهُهُمْ إِلَى الْعَدُوِّ فَيَرْكَعُ بِهِمْ رَكْعَةً " . قَالَ أَبُو مُوسَى : " ثُمَّ يَقُومُونَ فَيَرْكَعُونَ " ، وَقَالَ بُنْدَارٌ : " فَيَرْكَعُونَ لأَنْفُسِهِمْ ، وَيَسْجُدُونَ لأَنْفُسِهِمْ سَجْدَتَيْنِ فِي مَكَانِهِمْ ، وَيَذْهَبُونَ إِلَى مَقَامِ أُولَئِكَ ، وَيَجِيءُ أُولَئِكَ فَيَرْكَعُ بِهِمْ ، وَيَسْجُدُ بِهِمْ سَجْدَتَيْنِ ، فَهِيَ لَهُ اثْنَتَانِ ، وَلَهُمْ وَاحِدَةٌ ، ثُمَّ يَرْكَعُونَ " قَالَ أَبُو مُوسَى : " لأَنْفُسِهِمْ رَكْعَةً وَيَسْجُدُونَ سَجْدَتَيْنِ " هَذَا حَدِيثُ بُنْدَارٍ إِلا مَا ذَكَرْتُ مِمَّا خَالَفَهُ أَبُو مُوسَى فِي لَفْظِ الْحَدِيثِ ، إِنَّمَا زَادَ أَبُو مُوسَى : لأَنْفُسِهِمْ فِي الْمَوْضِعَيْنِ فَقَطْ . قَالَ أَبُو بَكْرٍ : سَمِعْتُ بُنْدَارًا ، يَقُولُ : سَأَلْتُ يَحْيَى عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَحَدَّثَنِي ، عَنْ شُعْبَةَ ، قَالَ : سَمِعْتُ أَبَا مُوسَى ، يَقُولُ : حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ ، عَنْ شُعْبَةَ ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ ، عَنْ أَبِيهِ ، عَنْ صَالِحِ بْنِ خَوَّاتٍ ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ . قَالَ بُنْدَارٌ بِمِثْلِ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ ، وَقَالَ لِي يَحْيَى : اكْتُبْهُ إِلَى جَنْبِهِ ، وَلَسْتُ أَحْفَظُ الْحَدِيثَ وَلَكِنَّهُ مِثْلُ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ ، وَقَالَ أَبُو مُوسَى : قَالَ لِي يَحْيَى سَمِعْتَ مِنِّي حَدِيثَ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ فِي صَلاةِ الْخَوْفِ ؟ قُلْتُ : نَعَمْ ، قَالَ : فَاكْتُبْهُ إِلَى جَنْبِهِ بِنَحْوِهِ
Sahl ibn Abu Hasma (roziyallohu anhu) xavf namozi haqida aytdi: «Imom qiblaga yuzlanib turadi; ulardan bir toifa u bilan birga turadi, bir toifa esa dushman tomonda, yuzlari dushmanga qaragan holda turadi. Imom ular bilan bir rakaat oʻqiydi». Abu Muso: «Soʻng ular turib, ruku qiladilar», dedi. Bundor esa (shunday) dedi: «Soʻng ular oʻzlari uchun ruku qiladilar va oʻz joylarida oʻzlari uchun ikki sajda qiladilar, keyin anavilarning oʻrniga boradilar; anavilar keladi va imom ular bilan ruku qiladi hamda ular bilan ikki sajda qiladi. Shunday qilib, imom uchun ikkita, ular uchun bitta boʻladi. Soʻng ular ruku qiladilar». Abu Muso: «oʻzlari uchun bir rakaat (oʻqiydilar) va ikki sajda qiladilar», dedi. Bu — Bundorning hadisi; faqat men zikr qilgan, hadis lafzida Abu Muso unga muxolif boʻlgan joylari bundan mustasno: Abu Muso faqat ikki oʻrinda «oʻzlari uchun» (soʻzini) ziyoda qildi. Abu Bakr aytdi: Men Bundorning shunday deganini eshitdim: Men Yahyodan bu hadis haqida soʻradim, u menga Shuʼbadan rivoyat qildi. U aytdi: Men Abu Musoning: Menga Yahyo ibn Said Shuʼbadan, u Abdurrahmon ibn al-Qosimdan, u otasidan, u Solih ibn Xavvotdan, u Sahl ibn Abu Hasmadan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qildi, deganini eshitdim. Bundor: «Yahyo ibn Said hadisining aynan oʻxshashi», dedi va: «Yahyo menga: ‹Uni shuning yoniga yozib qoʻy› dedi; men hadisni yod saqlamayman, lekin u Yahyo ibn Said hadisi kabidir», dedi. Abu Muso esa dedi: Yahyo menga: «Mendan Yahyo ibn Saidning xavf namozi haqidagi hadisini eshitganmiding?» dedi. Men: «Ha», dedim. U: «Bas, uni shunga oʻxshash qilib, shuning yoniga yozib qoʻy», dedi.Саҳл ибн Абу Ҳасма (розияллоҳу анҳу) хавф намози ҳақида айтди: «Имом қиблага юзланиб туради; улардан бир тоифа у билан бирга туради, бир тоифа эса душман томонда, юзлари душманга қараган ҳолда туради. Имом улар билан бир ракаат ўқийди». Абу Мусо: «Сўнг улар туриб, руку қиладилар», деди. Бундор эса (шундай) деди: «Сўнг улар ўзлари учун руку қиладилар ва ўз жойларида ўзлари учун икки сажда қиладилар, кейин анавиларнинг ўрнига борадилар; анавилар келади ва имом улар билан руку қилади ҳамда улар билан икки сажда қилади. Шундай қилиб, имом учун иккита, улар учун битта бўлади. Сўнг улар руку қиладилар». Абу Мусо: «ўзлари учун бир ракаат (ўқийдилар) ва икки сажда қиладилар», деди. Бу — Бундорнинг ҳадиси; фақат мен зикр қилган, ҳадис лафзида Абу Мусо унга мухолиф бўлган жойлари бундан мустасно: Абу Мусо фақат икки ўринда «ўзлари учун» (сўзини) зиёда қилди. Абу Бакр айтди: Мен Бундорнинг шундай деганини эшитдим: Мен Яҳёдан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у менга Шуъбадан ривоят қилди. У айтди: Мен Абу Мусонинг: Менга Яҳё ибн Саид Шуъбадан, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Солиҳ ибн Хаввотдан, у Саҳл ибн Абу Ҳасмадан, у Набий ﷺдан ривоят қилди, деганини эшитдим. Бундор: «Яҳё ибн Саид ҳадисининг айнан ўхшаши», деди ва: «Яҳё менга: ‹Уни шунинг ёнига ёзиб қўй› деди; мен ҳадисни ёд сақламайман, лекин у Яҳё ибн Саид ҳадиси кабидир», деди. Абу Мусо эса деди: Яҳё менга: «Мендан Яҳё ибн Саиднинг хавф намози ҳақидаги ҳадисини эшитганмидинг?» деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Бас, уни шунга ўхшаш қилиб, шунинг ёнига ёзиб қўй», деди.