- وعن ابن عباس رضي الله عنهما: قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم أجود الناس، وكان أجود ما يكون في رمضان حين يلقاه جبريل وكان جبريل يلقاه في كل ليلة من رمضان فيدارسه القرآن فَلَرَسول الله صلى الله عليه وسلم حين يلقاه جبريل أجود بالخير من الريح المرسلة" . ((متفق عليه))
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ — odamlarning eng saxiysi edi va u zot Ramazon oyida — Jabroil u bilan uchrashganda — yanada saxiyroq boʻlardi. Jabroil u bilan Ramazonning har kechasida — Qurʼoni karimni birga sinchiklab oʻrganish (mudorasa qilish) uchun — uchrashardi. Allohning Rasuli ﷺ Jabroil bilan uchrashganda — esadigan shamoldan ham saxiyroq boʻlardi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ — одамларнинг энг сахийси эди ва у зот Рамазон ойида — Жаброил у билан учрашганда — янада сахийроқ бўларди. Жаброил у билан Рамазоннинг ҳар кечасида — Қуръони каримни бирга синчиклаб ўрганиш (мудораса қилиш) учун — учрашарди. Аллоҳнинг Расули ﷺ Жаброил билан учрашганда — эсадиган шамолдан ҳам сахийроқ бўларди.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم " لا تصوموا قبل رمضان صوموا لرؤيته وأفطروا لرؤيته، فإن حالت دونه فأكملوا ثلاثين يومًا" ((رواه الترمذي وقال حديث حسن صحيح.
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ramazondan oldin roʻza tutmanglar. (Yangi oyni) koʻrganingizda roʻza tutinglar, (yangi oyni) koʻrganingizda iftor qilinglar. Agar (osmonni) bulut toʻsib (koʻrinmay) qolsa, oʻttiz kunni toʻldiringlar», dedilar. Bu bobda Abu Hurayra, Abu Bakra va Ibn Umardan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Ibn Abbosning hadisi hasan sahih hadis boʻlib, undan bir necha yoʻl bilan rivoyat qilingan.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Рамазондан олдин рўза тутманглар. (Янги ойни) кўрганингизда рўза тутинглар, (янги ойни) кўрганингизда ифтор қилинглар. Агар (осмонни) булут тўсиб (кўринмай) қолса, ўттиз кунни тўлдиринглар», дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Бакра ва Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадис бўлиб, ундан бир неча йўл билан ривоят қилинган.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: " ما من أيام العمل الصالح فيها أحب إلى الله من هذه الأيام" يعني أيام العشر، قالوا: يا رسول الله ولا الجهاد في سبيل الله؟ قال: "ولا الجهاد في سبيل الله، إلا رجل خرج بنفسه، وماله فلم يرجع من ذلك بشيء" ((رواه البخاري)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytadi: Rasululloh ﷺ: «Ushbu kunlardagi solih amaldan koʻra Allohga sevimliroq boʻlgan amal qilinadigan boshqa kunlar yoʻq», dedilar — yaʼni (Zulhijjaning) oʻn kunini (nazarda tutdilar). (Sahobalar): «Yo Rasululloh, Alloh yoʻlidagi jihod ham emasmi?» dedilar. U zot: «Alloh yoʻlidagi jihod ham emas, magar bir kishi oʻz joni va moli bilan (jihodga) chiqib, ulardan biror narsani (qaytarib) olib kelmasa (— shumi mustasno)», dedilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ушбу кунлардаги солиҳ амалдан кўра Аллоҳга севимлироқ бўлган амал қилинадиган бошқа кунлар йўқ», дедилар — яъни (Зулҳижжанинг) ўн кунини (назарда тутдилар). (Саҳобалар): «Ё Расулуллоҳ, Аллоҳ йўлидаги жиҳод ҳам эмасми?» дедилар. У зот: «Аллоҳ йўлидаги жиҳод ҳам эмас, магар бир киши ўз жони ва моли билан (жиҳодга) чиқиб, улардан бирор нарсани (қайтариб) олиб келмаса (— шуми мустасно)», дедилар.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما أن رسول الله صلى الله عليه وسلم صام يوم عاشوراء، وأمر بصيامه. ((متفق عليه))
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Oshuro kuni roʻza tutdilar va uni tutishga buyurdilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Ошуро куни рўза тутдилар ва уни тутишга буюрдилар.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "لئن بقيت إلى قابل لأصومن التاسع" ((رواه مسلم)).
Abdulloh ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Agar kelasi yilgacha tirik qolsam, albatta toʻqqizinchi kuni roʻza tutaman», dedilar. Abu Bakrning rivoyatida: «Yaʼni Ashuro kunini», deyilgan.Абдуллоҳ ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Агар келаси йилгача тирик қолсам, албатта тўққизинчи куни рўза тутаман», дедилар. Абу Бакрнинг ривоятида: «Яъни Ашуро кунини», дейилган.
- وعن ابن عباس، رضي الله عنهما، قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم "لا يفطر أيام البيض في حضر ولا سفر" ((رواه النسائي بإسناد حسن)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ na muqim holatida, na safarda oq kunlarning roʻzasini qoldirmas edilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ на муқим ҳолатида, на сафарда оқ кунларнинг рўзасини қолдирмас эдилар.
- وعن أبي العباس عبد الله بن عباس بن عبد المطلب رضي الله عنهما، عن رسول الله، صلى الله عليه وسلم، فيما يروى عن ربه، تبارك وتعالى قال: " إن الله كتب الحسنات والسيئات ثم بين ذلك: فمن همّ بحسنة فلم يعملها كتبها الله تبارك وتعالى عنده حسنة كاملة، وإن هم بها فعملها كتبها الله عشر حسنات إلى سبعمائه ضعف إلى أضعاف كثيرة، وإن هم بسيئة فلم يعملها كتبها الله عنده حسنة كاملة، وإن همّ بها فعملها كتبها الله سيئة واحدة " ((متفق عليه)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U Rasululloh ﷺ dan, U Zot Rabbi tabaroka va taolodan rivoyat qilgan (narsa) haqida (rivoyat qiladi). (Paygʻambar): «Albatta Alloh yaxshiliklar va yomonliklarni yozdi, soʻng buni bayon qildi: kim bir yaxshilikni niyat qilib, uni qilmasa, Alloh uni Oʻz huzurida bitta toʻliq yaxshilik (deb) yozadi; agar uni niyat qilib, uni qilsa, Alloh azza va jalla uni Oʻz huzurida oʻn yaxshilikdan yetti yuz barobargacha, (hatto) koʻp barobarlargacha (deb) yozadi. Kim bir yomonlikni niyat qilib, uni qilmasa, Alloh uni Oʻz huzurida bitta toʻliq yaxshilik (deb) yozadi; agar uni niyat qilib, uni qilsa, Alloh uni bitta yomonlik (deb) yozadi», dedilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У Расулуллоҳ ﷺ дан, У Зот Рабби табарока ва таолодан ривоят қилган (нарса) ҳақида (ривоят қилади). (Пайғамбар): «Албатта Аллоҳ яхшиликлар ва ёмонликларни ёзди, сўнг буни баён қилди: ким бир яхшиликни ният қилиб, уни қилмаса, Аллоҳ уни Ўз ҳузурида битта тўлиқ яхшилик (деб) ёзади; агар уни ният қилиб, уни қилса, Аллоҳ азза ва жалла уни Ўз ҳузурида ўн яхшиликдан етти юз баробаргача, (ҳатто) кўп баробарларгача (деб) ёзади. Ким бир ёмонликни ният қилиб, уни қилмаса, Аллоҳ уни Ўз ҳузурида битта тўлиқ яхшилик (деб) ёзади; агар уни ният қилиб, уни қилса, Аллоҳ уни битта ёмонлик (деб) ёзади», дедилар.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قدم عيينة بن حصن فنزل على ابن أخيه الحر بن قيس، وكان من النفر الذين يدنيهم عمر رضي الله عنه، وكان القراء أصحاب مجلس عمر رضي الله عنه ومشاورته كهولاً كانوا أو شباناً، فقال عيينة لابن أخيه : يا ابن أخي لك وجه عند هذا الأمير فاستأذن لي عليه، فاستأذن فأذن عمر. فلما دخل قال: هِىَ يا ابن الخطاب، فوالله ما تعطينا الجزل ولا تحكم فينا بالعدل، فغضب عمر رضي الله عنه حتى همّ أن يوقع به، فقال له الحر: يا أمير المؤمنين إن الله تعالى قال لنبيه صلى الله عليه وسلم: {خذ العفو وأمر بالعرف وأعرض عن الجاهلين} ((الأعراف: 199)). وإن هذا من الجاهلين، والله ما جاوزها عمر حين تلاها، وكان وقافاً عند كتاب الله تعالى. ((رواه البخاري)) .
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) Uyayna ibn Hisn ibn Huzayfa kelib, jiyani Hurr ibn Qaysning oldiga tushdi — u (Hurr) Umar (oʻ ziga) yaqin tutadigan (kishilar)dan edi; qorilar (Qurʼon biluvchilar) — keksa boʻ lsin, yosh boʻ lsin — Umarning majlisdoshlari va maslahatdoshlari edilar. Uyayna oʻ z jiyaniga: «Ey jiyanim, sening bu amir (Umar) huzurida yuzing (eʼtiboring) bor; menga uning oldiga (kirishga) izn olib ber», dedi. U: «Senga izn olib beraman», dedi. Ibn Abbos aytdi: Hurr Uyayna uchun izn soʻradi, Umar unga izn berdi. U (Uyayna) kirganida: «Hoy, ey Xattob oʻgʻ li! Allohga qasamki, sen bizga koʻ p (mol) bermaysan, oramizda adolat bilan ham hukm qilmaysan», dedi. Umar shunchali gʻ azablandiki, unga (jazo bermoqchi boʻ lib) qasd qildi. Shunda Hurr unga: «Ey moʻminlar amiri! Albatta Alloh taolo oʻ z Paygʻambariga ﷺ: ‹Afvni ol, yaxshilikka buyur va johillardan yuz oʻ gir› (Aʼrof surasi, 199) degan; bu (kishi) esa johillardandir», dedi. Allohga qasamki, Umar uni (oyatni) oʻ ziga tilovat qilganida, undan oʻ tmadi (toʻ xtadi); u Allohning Kitobi oldida (juda) toʻ xtaydigan (unga amal qiladigan) (kishi) edi.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Уяйна ибн Ҳисн ибн Ҳузайфа келиб, жияни Ҳурр ибн Қайснинг олдига тушди — у (Ҳурр) Умар (ў зига) яқин тутадиган (кишилар)дан эди; қорилар (Қуръон билувчилар) — кекса бў лсин, ёш бў лсин — Умарнинг мажлисдошлари ва маслаҳатдошлари эдилар. Уяйна ў з жиянига: «Эй жияним, сенинг бу амир (Умар) ҳузурида юзинг (эътиборинг) бор; менга унинг олдига (киришга) изн олиб бер», деди. У: «Сенга изн олиб бераман», деди. Ибн Аббос айтди: Ҳурр Уяйна учун изн сўради, Умар унга изн берди. У (Уяйна) кирганида: «Ҳой, эй Хаттоб ўғ ли! Аллоҳга қасамки, сен бизга кў п (мол) бермайсан, орамизда адолат билан ҳам ҳукм қилмайсан», деди. Умар шунчали ғ азабландики, унга (жазо бермоқчи бў либ) қасд қилди. Шунда Ҳурр унга: «Эй мўминлар амири! Албатта Аллоҳ таоло ў з Пайғамбарига ﷺ: ‹Афвни ол, яхшиликка буюр ва жоҳиллардан юз ў гир› (Аъроф сураси, 199) деган; бу (киши) эса жоҳиллардандир», деди. Аллоҳга қасамки, Умар уни (оятни) ў зига тиловат қилганида, ундан ў тмади (тў хтади); у Аллоҳнинг Китоби олдида (жуда) тў хтайдиган (унга амал қиладиган) (киши) эди.
- الثالث: عن ابن عباس، رضي الله عنهما، قال: " كنت خلف النبي، صلى الله عليه وسلم، يوماً فقال: " يا غلام إني أعلمك كلمات: "احفظ الله يحفظك، احفظ الله تجده تجاهك، إذا سألت فاسأل الله ، وإذا استعنت فاستعن بالله، واعلم: أن الأمة لو اجتمعت على أن ينفعوك بشيء، لم ينفعوك إلا بشيء قد كتبه الله لك، وإن اجتمعوا على أن يضروك بشيء، لم يضروك بشيء إلا بشيء قد كتبه الله عليك؛ رفعت الأقلام، وجفت الصحف" ((رواه الترمذي وقال حديث حسن صحيح)) .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: Bir kuni men Rasululloh ﷺning ortlarida edim. U zot: «Ey bola! Men senga bir necha kalimani oʻrgataman: Allohni (Uning amrlarini) saqla, U seni saqlaydi. Allohni saqla, Uni oldingda topasan. Soʻraganingda Allohdan soʻra, yordam istaganingda Allohdan yordam ista. Bilginki, agar butun ummat senga biror narsa bilan foyda yetkazmoqchi boʻlib jamlansa ham, Alloh sen uchun yozib qoʻygan narsadan boshqa narsa bilan senga foyda yetkaza olmaydi. Agar senga biror narsa bilan zarar yetkazmoqchi boʻlib jamlansalar ham, Alloh senga (taqdir qilib) yozib qoʻygan narsadan boshqa narsa bilan senga zarar yetkaza olmaydilar. Qalamlar koʻtarildi va sahifalar quridi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У айтди: Бир куни мен Расулуллоҳ ﷺнинг ортларида эдим. У зот: «Эй бола! Мен сенга бир неча калимани ўргатаман: Аллоҳни (Унинг амрларини) сақла, У сени сақлайди. Аллоҳни сақла, Уни олдингда топасан. Сўраганингда Аллоҳдан сўра, ёрдам истаганингда Аллоҳдан ёрдам иста. Билгинки, агар бутун уммат сенга бирор нарса билан фойда етказмоқчи бўлиб жамланса ҳам, Аллоҳ сен учун ёзиб қўйган нарсадан бошқа нарса билан сенга фойда етказа олмайди. Агар сенга бирор нарса билан зарар етказмоқчи бўлиб жамлансалар ҳам, Аллоҳ сенга (тақдир қилиб) ёзиб қўйган нарсадан бошқа нарса билан сенга зарар етказа олмайдилар. Қаламлар кўтарилди ва саҳифалар қуриди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- فالأول عن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : عرضت علي الأمم، فرأيت النبي ومعه الرهيط، والنبي ومعه الرجل والرجلان، والنبي وليس معه أحد إذ رفع لي سواد عظيم فظننت أنهم أمتي، فقيل لى : هذا موسى وقومه، ولكن انظر إلى الأفق، فنظرت فإذا سواد عظيم، فقيل لى، انظر إلى الأفق الآخر، فإذا سواد عظيم، فقيل لي: هذه أمتك، ومعهم سبعون ألفاً يدخلون الجنة بغير حساب ولا عذاب" ثم نهض فدخل منزله، فخاض الناس في أولئك الذين يدخلون الجنة بغير حساب ولا عذاب، فقال بعضهم: فلعلهم الذين صحبوا رسول الله صلى الله عليه وسلم ، وقال بعضهم: فلعلهم الذين ولدوا في الإسلام، فلم يشركوا بالله شيئاً- وذكروا أشياء- فخرج عليهم رسول الله صلى الله عليه وسلم فقال: "ما الذي تخوضون فيه؟" فأخبروه فقال: "هم الذين لا يرقون ، ولا يسترقون ولا يتطيرون، وعلى ربهم يتوكلون" فقام عكاشة بن محصن فقال: ادع الله أن يجعلني منهم، فقال: "أنت منهم" ثم قام رجل آخر فقال: ادع الله أن يجعلني منهم فقال: "سبقك بها عكاشة" . ((متفق عليه)) .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Menga ummatlar koʻrsatildi. Shunda men bir paygʻambarni koʻrdim — u bilan birga kichkina jamoa (boʻlib); va bir paygʻambar — u bilan birga bir kishi va ikki kishi (boʻlib); va bir paygʻambar — u bilan birga hech kim yoʻq edi. Shu payt menga bir buyuk savod (qora koʻplik, olomon) koʻtarildi; men ularni oʻz ummatim deb gumon qildim. Shunda menga: ‹Bu — Muso va uning qavmidir; lekin ufqqa qaragin› deyildi. Bas, men qaradim — bir buyuk savod (olomon) (koʻrindi). Soʻng menga: ‹Boshqa ufqqa qaragin› deyildi — bir buyuk savod (olomon bor edi) —. Soʻng menga: ‹Bu — sening ummating; ular bilan birga yetmish ming (kishi) — hisob-kitobsiz va azobsiz jannatga kiradilar› deyildi», dedilar. Soʻng odamlar oʻsha — hisob-kitobsiz va azobsiz jannatga kiradiganlar haqida (bahsga) kirishdilar. Baʼzisi: «Ehtimol ular Rasululloh ﷺ ga sahoba boʻlganlardir» dedi. Baʼzisi: «Ehtimol ular Islomda tugʻilgan va Allohga hech narsani sherik qilmaganlardir» dedi. Va ular (yana) baʼzi narsalar zikr qildilar. Shunda Rasululloh ﷺ ularning oldiga chiqib: «Sizlar nima haqida (bahs) qilyapsizlar?» dedilar. Bas, ular Unga xabar berdilar. (Paygʻambar): «Ular — ruqya (afsun) qilmaydigan, ruqya soʻramaydigan, (qush uchirib) shum(gumon) qilmaydigan va Rabbisiga tavakkul qiladigan (kishilar)dir», dedilar. Shunda Ukkosha ibn Mihsan turib: «Meni ulardan (biri) qilishini Allohdan soʻrang» dedi. (Paygʻambar): «Sen ulardansan», dedilar. Soʻng boshqa bir kishi turib: «Meni ulardan (biri) qilishini Allohdan soʻrang» dedi. (Paygʻambar): «Bunga sendan Ukkosha (oldinda) oʻtib ketdi», dedilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менга умматлар кўрсатилди. Шунда мен бир пайғамбарни кўрдим — у билан бирга кичкина жамоа (бўлиб); ва бир пайғамбар — у билан бирга бир киши ва икки киши (бўлиб); ва бир пайғамбар — у билан бирга ҳеч ким йўқ эди. Шу пайт менга бир буюк савод (қора кўплик, оломон) кўтарилди; мен уларни ўз умматим деб гумон қилдим. Шунда менга: ‹Бу — Мусо ва унинг қавмидир; лекин уфққа қарагин› дейилди. Бас, мен қарадим — бир буюк савод (оломон) (кўринди). Сўнг менга: ‹Бошқа уфққа қарагин› дейилди — бир буюк савод (оломон бор эди) —. Сўнг менга: ‹Бу — сенинг умматинг; улар билан бирга етмиш минг (киши) — ҳисоб-китобсиз ва азобсиз жаннатга кирадилар› дейилди», дедилар. Сўнг одамлар ўша — ҳисоб-китобсиз ва азобсиз жаннатга кирадиганлар ҳақида (баҳсга) киришдилар. Баъзиси: «Эҳтимол улар Расулуллоҳ ﷺ га саҳоба бўлганлардир» деди. Баъзиси: «Эҳтимол улар Исломда туғилган ва Аллоҳга ҳеч нарсани шерик қилмаганлардир» деди. Ва улар (яна) баъзи нарсалар зикр қилдилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ уларнинг олдига чиқиб: «Сизлар нима ҳақида (баҳс) қиляпсизлар?» дедилар. Бас, улар Унга хабар бердилар. (Пайғамбар): «Улар — руқя (афсун) қилмайдиган, руқя сўрамайдиган, (қуш учириб) шум(гумон) қилмайдиган ва Раббисига таваккул қиладиган (кишилар)дир», дедилар. Шунда Уккоша ибн Миҳсан туриб: «Мени улардан (бири) қилишини Аллоҳдан сўранг» деди. (Пайғамбар): «Сен улардансан», дедилар. Сўнг бошқа бир киши туриб: «Мени улардан (бири) қилишини Аллоҳдан сўранг» деди. (Пайғамбар): «Бунга сендан Уккоша (олдинда) ўтиб кетди», дедилар.
- الثاني: عن ابن عباس رضي الله عنهما أيضاً أن رسول الله صلى الله عليه وسلم كان يقول: "اللهم لك أسلمت وبك آمنت، وعليك توكلت، وإليك أنبت ، وبك خاصمت. اللهم أعوذ بعزتك، لا إله إلا أنت أن تضلني، أنت الحي الذي لا تموت، والجن والإنس يموتون" ((متفق عليه)) . ((وهذا لفظ مسلم، واختصره البخاري)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday der edilar: «Allohim, Senga taslim boʻldim, Senga iymon keltirdim, Senga tavakkul qildim, Senga qaytdim (tavba qildim) va Sen (bergan dalil) bilan (xusumat qilganlarga) qarshi kurashdim. Allohim, izzating bilan panoh soʻrayman — Sendan oʻzga iloh yoʻq — meni adashtirib qoʻyishingdan. Sen oʻlmaydigan Tirik (Zot)san, jin va inson esa oʻladi.»Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дер эдилар: «Аллоҳим, Сенга таслим бўлдим, Сенга иймон келтирдим, Сенга таваккул қилдим, Сенга қайтдим (тавба қилдим) ва Сен (берган далил) билан (хусумат қилганларга) қарши курашдим. Аллоҳим, иззатинг билан паноҳ сўрайман — Сендан ўзга илоҳ йўқ — мени адаштириб қўйишингдан. Сен ўлмайдиган Тирик (Зот)сан, жин ва инсон эса ўлади.»
- الثالث: عن ابن عباس رضي الله عنهما أيضاً قال: "حسبنا الله ونعم الوكيل، قالها إبراهيم صلى الله عليه وسلم حين ألقي في النار، وقالها محمد صلى الله عليه وسلم حين قالوا: إن الناس قد جمعوا لكم فاخشوهم فزادهم إيمانا وقالوا: حسبنا الله ونعم الوكيل: ((رواه البخاري)).
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) ‹Hasbunalloh va niʼmal-vakil (Alloh bizga kifoyadir va U eng yaxshi vakildir)› (Al-Imron surasi, 173) — buni Ibrohim (alayhissalom) — olovga tashlangan paytida — aytdilar; buni Muhammad ﷺ ham — ‹Albatta odamlar sizga qarshi (kuch) toʻpladi, bas, ulardan qoʻrqinglar› deyilganida — aytdilar; shunda (bu) ularning iymonini ziyoda qildi va ular: ‹Hasbunalloh va niʼmal-vakil› dedilar.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) ‹Ҳасбуналлоҳ ва ниъмал-вакил (Аллоҳ бизга кифоядир ва У энг яхши вакилдир)› (Ал-Имрон сураси, 173) — буни Иброҳим (алайҳиссалом) — оловга ташланган пайтида — айтдилар; буни Муҳаммад ﷺ ҳам — ‹Албатта одамлар сизга қарши (куч) тўплади, бас, улардан қўрқинглар› дейилганида — айтдилар; шунда (бу) уларнинг иймонини зиёда қилди ва улар: ‹Ҳасбуналлоҳ ва ниъмал-вакил› дедилар.
- الثالث: عن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: " نعمتان مغبون فيهما كثير من الناس: الصحة، والفراغ" ((رواه البخاري)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ikki neʼmat borki, ularda odamlarning koʻpchiligi aldanib qoladi — sihat-salomatlik va boʻsh vaqt», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Bu bobda Anas ibn Molikdan ham (rivoyat) bor.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Икки неъмат борки, уларда одамларнинг кўпчилиги алданиб қолади — сиҳат-саломатлик ва бўш вақт», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Анас ибн Моликдан ҳам (ривоят) бор.
- الثاني: عن ابن عباس، رضي الله عنهما، قال: كان عمر رضي الله عنه يدخلني مع أشياخ بدر، فكأن بعضهم وجد في نفسه فقال: لم يدخل هذا معنا ولنا أبناء مثله!؟ فقال عمر: إنه من حيث علمتم! فدعاني ذات يوم فأدخلني معهم، فما رأيت أنه دعانى يومئذ إلا ليريهم قال: ما تقولون في قول الله تعالى: {إذا جاء نصر الله والفتح؟) ((النصر:1)) فقال بعضهم: أمرنا نحمد الله ونستغفره إذا نصرنا وفتح علينا. وسكت بعضهم فلم يقل شيئاً. فقال لي: أكذلك تقول يا ابن عباس؟ فقلت: لا. قال فما تقول؟ قلت: هو أجل رسول الله صلى الله عليه وسلم، أعلمه له قال: {إذاجاء نصر الله والفتح} وذلك علامة أجلك {فسبح بحمد ربك واستغفره إنه كان تواباً} ((الفتح: 3)) فقال عمر رضي الله عنه: ما أعلم منها إلا ما تقول. ((رواه البخاري)).
(Saʼid ibn Jubayr, Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qildi:) Umar meni Badr (ahli) shayxlari (keksalari) bilan (birga oʻ z majlisiga) kiritar edi. Goʻyo ularning baʼzisi koʻ nglida (bundan norozilik) topdi va: «Nega buni biz bilan (birga) kiritasan — bizning (ham) uning kabi (yoshdagi) oʻgʻ illarimiz bor-ku?» dedi. Umar: «Albatta u — sizlar biladigan (oʻ sha bilimli) (kishi)dandir», dedi. Bir kuni u (Umar) (ularni) chaqirdi va meni (ham) ular bilan (birga) kiritdi; men oʻ sha kuni u meni — faqat ularga (mening bilimimni) koʻ rsatish uchun — chaqirgan deb oʻyladim. (Umar): «Alloh taoloning ‹Allohning yordami va fath (gʻ alaba) kelganida› (Nasr surasi, 1) degan soʻzi haqida nima deysizlar?» dedi. Ularning baʼzisi: «Biz — yordam berilib, bizga fath (gʻ alaba) berilganida — Allohga hamd aytishga va Undan magʻ firat soʻrashga buyurildik», dedi. Baʼzisi esa jim turdi, hech narsa demadi. (Umar) menga: «Sen ham shunday deysanmi, ey Ibn Abbos?» dedi. Men: «Yoʻq», dedim. U: «Bas, nima deysan?» dedi. Men: «(Bu) — Rasululloh ﷺning ajali (vafoti)dirki, Alloh unga buni bildirdi: ‹Allohning yordami va fath kelganida› — mana shu — sening ajaling alomatidir — ‹bas, Robbing(ning) hamdi bilan tasbeh ayt va Undan magʻ firat soʻra; albatta U — tavbalarni koʻ p qabul qiluvchidir› (Nasr surasi, 1, 3)», dedim. Umar: «Men undan — sen aytgan (gap)dan boshqani — bilmayman», dedi.(Саъид ибн Жубайр, Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилди:) Умар мени Бадр (аҳли) шайхлари (кексалари) билан (бирга ў з мажлисига) киритар эди. Гўё уларнинг баъзиси кў нглида (бундан норозилик) топди ва: «Нега буни биз билан (бирга) киритасан — бизнинг (ҳам) унинг каби (ёшдаги) ўғ илларимиз бор-ку?» деди. Умар: «Албатта у — сизлар биладиган (ў ша билимли) (киши)дандир», деди. Бир куни у (Умар) (уларни) чақирди ва мени (ҳам) улар билан (бирга) киритди; мен ў ша куни у мени — фақат уларга (менинг билимимни) кў рсатиш учун — чақирган деб ўйладим. (Умар): «Аллоҳ таолонинг ‹Аллоҳнинг ёрдами ва фатҳ (ғ алаба) келганида› (Наср сураси, 1) деган сўзи ҳақида нима дейсизлар?» деди. Уларнинг баъзиси: «Биз — ёрдам берилиб, бизга фатҳ (ғ алаба) берилганида — Аллоҳга ҳамд айтишга ва Ундан мағ фират сўрашга буюрилдик», деди. Баъзиси эса жим турди, ҳеч нарса демади. (Умар) менга: «Сен ҳам шундай дейсанми, эй Ибн Аббос?» деди. Мен: «Йўқ», дедим. У: «Бас, нима дейсан?» деди. Мен: «(Бу) — Расулуллоҳ ﷺнинг ажали (вафоти)дирки, Аллоҳ унга буни билдирди: ‹Аллоҳнинг ёрдами ва фатҳ келганида› — мана шу — сенинг ажалинг аломатидир — ‹бас, Роббинг(нинг) ҳамди билан тасбеҳ айт ва Ундан мағ фират сўра; албатта У — тавбаларни кў п қабул қилувчидир› (Наср сураси, 1, 3)», дедим. Умар: «Мен ундан — сен айтган (гап)дан бошқани — билмайман», деди.
- - وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: بينما النبي صلى الله عليه وسلم يخطب إذا هو برجل قائم، فسأل عنه فقالوا: أبو إسرائيل نذر أن يقوم في الشمس ولا يقعد، ولا يستظل ولا يتكلم، ويصوم، فقال النبي صلى الله عليه وسلم: "مروه فليتكلم وليستظل وليقعد وليتم صومه" ((رواه البخاري)).
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) Paygʻambar ﷺ xutba qilib turganlarida, birdan bir kishini tik turgan (holda) koʻrdilar va u haqida soʻradilar. (Sahobalar): «(Bu) — Abu Isroil; u tik turishni, oʻtirmaslikni, soyada turmaslikni, gapirmaslikni va roʻza tutishni nazr qilgan», dedilar. Paygʻambar ﷺ: «Unga ayting: gapirsin, soyaga (oʻtsin), oʻtirsin va roʻzasini toʻ(liq) qilsin (davom ettirsin)», dedilar.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Пайғамбар ﷺ хутба қилиб турганларида, бирдан бир кишини тик турган (ҳолда) кўрдилар ва у ҳақида сўрадилар. (Саҳобалар): «(Бу) — Абу Исроил; у тик туришни, ўтирмасликни, сояда турмасликни, гапирмасликни ва рўза тутишни назр қилган», дедилар. Пайғамбар ﷺ: «Унга айтинг: гапирсин, сояга (ўцин), ўтирсин ва рўзасини тў(лиқ) қилсин (давом эттирсин)», дедилар.
- العاشر: عن ابن عباس، رضي الله عنهما، قال: قام فينا رسول الله صلى الله عليه وسلم بموعظة فقال: "يا أيها الناس إنكم محشورون إلى الله تعالى حفاة عراة غرلاً {كما بدأنا أول خلق نعيده وعداً علينا إنا كنا فاعلين} ((الأنبياء: 103)) ألا وإن أول الخلائق يكسى يوم القيامة إبراهيم ، صلى الله عليه وسلم، ألا وإنه سيجاء برجال من أمتي ، فيؤخذ بهم ذات الشمال؛ فأقول: يارب أصحابي؛ فيقال: إنك لا تدري ما أحدثوا بعدك، فأقول كما قال العبد الصالح: {وكنت عليهم شهيداً ما دمت فيهم} إلى قوله: { العزيز الحكيم} ) ((المائدة : 117،118)) فيقال لي : إنهم لم يزالوا مرتدين على أعقابهم منذ فارقتهم" ((متفق عليه)). (46)
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ oramizda xatib boʻlib, vaʼz qilish uchun turdilar va: «Ey odamlar! Albatta sizlar Alloh (huzuriga) yalangoyoq, yalangʻoch, sunnatsiz holda toʻplanasizlar. {Avval qanday yaratgan boʻlsak, oʻshanday qaytaramiz. Bu zimmamizdagi vaʼdadir; albatta Biz (uni) ado etguvchimiz} (Anbiyo 104). Ogoh boʻlinglar! Qiyomat kuni eng avval kiydiriladigan xaloyiq Ibrohim alayhissalomdir. Ogoh boʻlinglar! Albatta ummatimdan baʼzi erkaklar keltiriladi-da, ular chap tomonga olib ketiladilar. Shunda men: ‹Yo Rabbim! (Bular) mening ashoblarim›, deyman. Bas: ‹Albatta sen ulardan keyin ular nima (bidʼat) ixtiro qilganini bilmaysan›, deyiladi. Shunda men solih banda (Iso) aytganidek: {Toki men ular ichida ekanman, ularga guvoh boʻldim; bas, Sen meni vafot ettirganingdan keyin, ularning ustidan Sening Oʻzing kuzatuvchi boʻlding. Sen har bir narsaga guvohsan. Agar ularni azoblasang, albatta ular Sening bandalaringdir; agar ularni magʻfirat qilsang, albatta Sen Oʻzing Azizu Hakimsan} (Moida 117-118), deyman», — dedilar. (Ibn Abbos) dedi: «Shunda menga: ‹Albatta ular sen ulardan ajralganingdan beri ortlariga (dindan) qaytib ketgan edilar›, deyiladi».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ орамизда хатиб бўлиб, ваъз қилиш учун турдилар ва: «Эй одамлар! Албатта сизлар Аллоҳ (ҳузурига) ялангоёқ, яланғоч, суннатсиз ҳолда тўпланасизлар. {Аввал қандай яратган бўлсак, ўшандай қайтарамиз. Бу зиммамиздаги ваъдадир; албатта Биз (уни) адо этгувчимиз} (Анбиё 104). Огоҳ бўлинглар! Қиёмат куни энг аввал кийдириладиган халойиқ Иброҳим алайҳиссаломдир. Огоҳ бўлинглар! Албатта умматимдан баъзи эркаклар келтирилади-да, улар чап томонга олиб кетиладилар. Шунда мен: ‹Ё Раббим! (Булар) менинг ашобларим›, дейман. Бас: ‹Албатта сен улардан кейин улар нима (бидъат) ихтиро қилганини билмайсан›, дейилади. Шунда мен солиҳ банда (Исо) айтганидек: {Токи мен улар ичида эканман, уларга гувоҳ бўлдим; бас, Сен мени вафот эттирганингдан кейин, уларнинг устидан Сенинг Ўзинг кузатувчи бўлдинг. Сен ҳар бир нарсага гувоҳсан. Агар уларни азобласанг, албатта улар Сенинг бандаларингдир; агар уларни мағфират қилсанг, албатта Сен Ўзинг Азизу Ҳакимсан} (Моида 117-118), дейман», — дедилар. (Ибн Аббос) деди: «Шунда менга: ‹Албатта улар сен улардан ажралганингдан бери ортларига (диндан) қайтиб кетган эдилар›, дейилади».
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما أن رسول الله صلى الله عليه وسلم لقي ركبا بالروحاء فقال : "من القوم؟" قالوا: المسلمون، فقالوا: من أنت؟ قال: "رسول الله" فرفعت إليه امرأة صبياً فقالت : ألهذا حج؟ قال: "نعم ولك أجر" ((رواه مسلم)).
Abdulloh ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: (Nabiy ﷺ) Ravhoʼda bir guruh otliqlarni uchratib: «Bu qavm kimlar?» dedilar. Ular: «Musulmonlar», dedilar. Soʻng ular: «Sen kimsan?» dedilar. (U zot): «Rasululloh (Allohning elchisi)man», dedilar. Shunda bir ayol unga bir bolani koʻtarib: «Buning ham haji boʻladimi?» dedi. (U zot): «Ha, senga esa ajr (bor)», dedilar.Абдуллоҳ ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: (Набий ﷺ) Равҳўда бир гуруҳ отлиқларни учратиб: «Бу қавм кимлар?» дедилар. Улар: «Мусулмонлар», дедилар. Сўнг улар: «Сен кимсан?» дедилар. (У зот): «Расулуллоҳ (Аллоҳнинг элчиси)ман», дедилар. Шунда бир аёл унга бир болани кўтариб: «Бунинг ҳам ҳажи бўладими?» деди. (У зот): «Ҳа, сенга эса ажр (бор)», дедилар.
- الثامن : عن ابن عباس رضي الله عنهما أن رسول الله صلى الله عليه وسلم رأى خاتمًا من ذهب في يد رجل، فنزعه فطرحه وقال: " يعمد أحدكم إلى جمرة من نار فيجعلها في يده !" فقيل للرجل بعد ما ذهب رسول الله صلى الله عليه وسلم : خذ خاتمك؛ انتفع به. قال: لا والله لا آخذه أبدًا وقد طرحه رسول الله صلى الله عليه وسلم. ((رواه مسلم)).
Abdulloh ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ bir kishining qoʻlida oltindan boʻlgan uzukni koʻrdilar-da, uni sugʻurib olib uloqtirdilar va: «Birortangiz olov choʻgʻiga qoʻl uzatib, uni qoʻliga olmoqchi boʻladimi?!», dedilar. Rasululloh ﷺ ketganlaridan keyin u kishiga: «Uzugingni olib, undan foydalan», deyildi. (U esa): «Yoʻq, Allohga qasamki, uni Rasululloh ﷺ uloqtirgan ekanlar, men uni hech qachon olmayman», dedi.Абдуллоҳ ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ бир кишининг қўлида олтиндан бўлган узукни кўрдилар-да, уни суғуриб олиб улоқтирдилар ва: «Бирортангиз олов чўғига қўл узатиб, уни қўлига олмоқчи бўладими?!», дедилар. Расулуллоҳ ﷺ кетганларидан кейин у кишига: «Узугингни олиб, ундан фойдалан», дейилди. (У эса): «Йўқ, Аллоҳга қасамки, уни Расулуллоҳ ﷺ улоқтирган эканлар, мен уни ҳеч қачон олмайман», деди.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قدم عيينة بن حصن، فنزل على ابن أخيه الحر بن قيس، وكان من النفر الذين يدنيهم عمر رضي الله عنه ، وكان القراء أصحاب مجلس عمر ومشاورته، كهولاً كانوا أو شبانًا ، فقال عيينة لابن أخيه: يا ابن أخي لك وجه عند هذا الأمير، فاستأذن لي عليه، فاستأذن له، فأذن له عمر رضي الله عنه ، فلما دخل: قال هي يا ابن الخطاب: فوالله ما تعطينا الجزل، ولا تحكم فينا بالعدل، فغضب عمر رضي الله عنه حتى هم أن يوقع به، فقال له الحر: يا أمير المؤمنين إن الله تعالى قال لنبيه صلى الله عليه وسلم {خذ العفو وأمر بالعرف وأعرض عن الجاهلين} وإن هذا من الجاهلين. والله ما جاوزها عمر حين تلاها عليه، وكان وقافًا عند كتاب الله تعالى. ((رواه البخاري)).
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) Uyayna ibn Hisn ibn Huzayfa kelib, jiyani Hurr ibn Qaysning oldiga tushdi — u (Hurr) Umar (oʻ ziga) yaqin tutadigan (kishilar)dan edi; qorilar (Qurʼon biluvchilar) — keksa boʻ lsin, yosh boʻ lsin — Umarning majlisdoshlari va maslahatdoshlari edilar. Uyayna oʻ z jiyaniga: «Ey jiyanim, sening bu amir (Umar) huzurida yuzing (eʼtiboring) bor; menga uning oldiga (kirishga) izn olib ber», dedi. U: «Senga izn olib beraman», dedi. Ibn Abbos aytdi: Hurr Uyayna uchun izn soʻradi, Umar unga izn berdi. U (Uyayna) kirganida: «Hoy, ey Xattob oʻgʻ li! Allohga qasamki, sen bizga koʻ p (mol) bermaysan, oramizda adolat bilan ham hukm qilmaysan», dedi. Umar shunchali gʻ azablandiki, unga (jazo bermoqchi boʻ lib) qasd qildi. Shunda Hurr unga: «Ey moʻminlar amiri! Albatta Alloh taolo oʻ z Paygʻambariga ﷺ: ‹Afvni ol, yaxshilikka buyur va johillardan yuz oʻ gir› (Aʼrof surasi, 199) degan; bu (kishi) esa johillardandir», dedi. Allohga qasamki, Umar uni (oyatni) oʻ ziga tilovat qilganida, undan oʻ tmadi (toʻ xtadi); u Allohning Kitobi oldida (juda) toʻ xtaydigan (unga amal qiladigan) (kishi) edi.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Уяйна ибн Ҳисн ибн Ҳузайфа келиб, жияни Ҳурр ибн Қайснинг олдига тушди — у (Ҳурр) Умар (ў зига) яқин тутадиган (кишилар)дан эди; қорилар (Қуръон билувчилар) — кекса бў лсин, ёш бў лсин — Умарнинг мажлисдошлари ва маслаҳатдошлари эдилар. Уяйна ў з жиянига: «Эй жияним, сенинг бу амир (Умар) ҳузурида юзинг (эътиборинг) бор; менга унинг олдига (киришга) изн олиб бер», деди. У: «Сенга изн олиб бераман», деди. Ибн Аббос айтди: Ҳурр Уяйна учун изн сўради, Умар унга изн берди. У (Уяйна) кирганида: «Ҳой, эй Хаттоб ўғ ли! Аллоҳга қасамки, сен бизга кў п (мол) бермайсан, орамизда адолат билан ҳам ҳукм қилмайсан», деди. Умар шунчали ғ азабландики, унга (жазо бермоқчи бў либ) қасд қилди. Шунда Ҳурр унга: «Эй мўминлар амири! Албатта Аллоҳ таоло ў з Пайғамбарига ﷺ: ‹Афвни ол, яхшиликка буюр ва жоҳиллардан юз ў гир› (Аъроф сураси, 199) деган; бу (киши) эса жоҳиллардандир», деди. Аллоҳга қасамки, Умар уни (оятни) ў зига тиловат қилганида, ундан ў тмади (тў хтади); у Аллоҳнинг Китоби олдида (жуда) тў хтайдиган (унга амал қиладиган) (киши) эди.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال النبي صلى الله عليه وسلم لجبريل: ما يمنعك أن تزورنا أكثر مما تزورنا؟" فنزلت :{وما نتنزل إلا بأمر ربك له ما بين أيدينا وما خلفنا وما بين ذلك} ((رواه البخاري)).
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) Rasululloh ﷺ Jibrilga: «Seni bizni — bizni ziyorat qilganingdan koʻ proq — ziyorat qilishdan nima toʻ sadi?» dedilar. Shunda ‹Va biz faqat Robbingning amri bilan tushamiz; oldimizdagi, orqamizdagi va shularning orasidagi (narsa) Unga xosdir› (Maryam surasi, 64) (oyati) nozil boʻ ldi.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ Жибрилга: «Сени бизни — бизни зиёрат қилганингдан кў проқ — зиёрат қилишдан нима тў сади?» дедилар. Шунда ‹Ва биз фақат Роббингнинг амри билан тушамиз; олдимиздаги, орқамиздаги ва шуларнинг орасидаги (нарса) Унга хосдир› (Марям сураси, 64) (ояти) нозил бў лди.
- وعن ابن عباس، رضي الله عنهما، قال: سمعت رسول الله، صلى الله عليه وسلم، يقول: "ما من رجل مسلم يموت فيقوم على جنازته أربعون رجلاً لا يشركون بالله شيئاً إلا شفعهم الله فيه". ((رواه مسلم)).
Abdulloh ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: uning bir oʻgʻli Qudayd yoki Usfonda vafot etdi. Shunda (Ibn Abbos): «Yo Kurayb, uning uchun odamlardan qancha (kishi) toʻplanganini koʻrib kel», dedi. (Kurayb) dedi: «Men chiqdim, qarasam, odamlar uning uchun toʻplanibdilar. Buni unga xabar berdim. U: ‹Ular qirqta deysanmi?› dedi. Men: ‹Ha›, dedim. U: ‹Uni (janozani) olib chiqinglar, chunki men Rasululloh ﷺ ning: ‹Qaysi bir musulmon kishi vafot etib, uning janozasiga Allohga hech narsani sherik qilmaydigan qirq kishi tursa, albatta Alloh ularni u haqida shafoatchi qiladi› deyayotganlarini eshitganman›, dedi».Абдуллоҳ ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: унинг бир ўғли Қудайд ёки Усфонда вафот этди. Шунда (Ибн Аббос): «Ё Курайб, унинг учун одамлардан қанча (киши) тўпланганини кўриб кел», деди. (Курайб) деди: «Мен чиқдим, қарасам, одамлар унинг учун тўпланибдилар. Буни унга хабар бердим. У: ‹Улар қирқта дейсанми?› деди. Мен: ‹Ҳа›, дедим. У: ‹Уни (жанозани) олиб чиқинглар, чунки мен Расулуллоҳ ﷺ нинг: ‹Қайси бир мусулмон киши вафот этиб, унинг жанозасига Аллоҳга ҳеч нарсани шерик қилмайдиган қирқ киши турса, албатта Аллоҳ уларни у ҳақида шафоатчи қилади› деяётганларини эшитганман›, деди».
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال : كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يبيت الليالي المتتابعه طاويا، وأهله لايجدون عشاء ، وكان أكثر خبزهم خبز الشعير . ((رواه الترمذي وقال : حديث حسن صحيح)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ketma-ket kechalarni och holda oʻtkazar va ahli oilasi kechki taom topa olmas edilar. Ularning koʻp paytdagi noni arpa noni boʻlardi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ кетма-кет кечаларни оч ҳолда ўтказар ва аҳли оиласи кечки таом топа олмас эдилар. Уларнинг кўп пайтдаги нони арпа нони бўларди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما، قال مر رسول الله صلى الله عليه وسلم بقبور بالمدينة فأقبل عليهم بوجهه فقال: “السلام عليكم يا أهل القبور، يغفر الله لنا ولكم أنتم سلفنا ونحن بالأثر” ((رواه الترمذي وقال: حديث حسن)).
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Madinaning qabrlari yonidan oʻtdilar, soʻng ularga yuzlarini qaratib: «Assalomu alaykum, ey qabr ahli! Alloh bizni ham, sizni ham magʻfirat qilsin. Sizlar bizning oldimizdagilarsiz, biz esa ortingizdan boruvchilarmiz», dedilar. Abu Iso aytdi: Ibn Abbosning hadisi hasan gʻaribdir. Abu Kudaynaning ismi Yahyo ibn al-Muhallab, Abu Zabyonning ismi esa Husayn ibn Jundubdir.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Мадинанинг қабрлари ёнидан ўтдилар, сўнг уларга юзларини қаратиб: «Ассалому алайкум, эй қабр аҳли! Аллоҳ бизни ҳам, сизни ҳам мағфират қилсин. Сизлар бизнинг олдимиздагиларсиз, биз эса ортингиздан борувчилармиз», дедилар. Абу Исо айтди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. Абу Кудайнанинг исми Яҳё ибн ал-Муҳаллаб, Абу Забённинг исми эса Ҳусайн ибн Жундубдир.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم لأشج عبد القيس: “إن فيك خصلتين يحبهما الله: الحلم والأناة”. ((رواه مسلم)).
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abdulqaysdan baʼzi kishilar Rasululloh ﷺ ning huzuriga kelib: «Ey Allohning Paygʻambari, biz — Rabiadan boʻlgan bir qabila(miz) va biz bilan Sizning orangizda Muzar kofirlari (yashaydi); biz Sizga faqat harom oylarda yetib kela olamiz. Bas, bizga ortimizdagi (kishi)larga buyuradigan va (oʻzimiz) amal qilsak, (u sababli) jannatga kiradigan biror ishni buyuring», dedilar. Rasululloh ﷺ: «Sizlarni toʻrt narsaga buyuraman va toʻrt narsadan qaytaraman: Allohga ibodat qilinglar va Unga hech narsani sherik qilmanglar, namozni toʻkis ado etinglar, zakot beringlar, Ramazon roʻzasini tutinglar va oʻljalardan beshdan birini beringlar; va sizlarni toʻrt narsadan qaytaraman: dabbo, hantam, muzaffat va naqirdan», dedilar. Ular: «Ey Allohning Paygʻambari, naqir haqida sizning bilimingiz qanday (naqir nima)?» dedilar. (Rasululloh): «Albatta (bilaman) — u (xurmo) tana(si)ki, sizlar uni oʻyib, ichiga qutayʼo (xom xurmo)dan — Said: ‹yoki: xurmodan dedi›, dedi — tashlaysizlar, soʻng ustiga suv quyasizlar; nihoyat uning qaynashi (achishi) tingach, uni ichasizlar — hatto biringiz — yoki: ulardan biri — amakivachchasini qilich bilan urib (yuboradigan darajada mast boʻladi)», dedilar. (Roviy) dedi: Qavm orasida shunday (mastlik tufayli) jarohat yetgan bir kishi bor edi. U dedi: Men buni Rasululloh ﷺ dan uyalib yashirib turardim. Soʻng: «(Bu idishlarni tark etsak) biz nimada ichamiz, ey Allohning Rasuli?» dedim. (Rasululloh): «Ogʻzi (ip bilan) bogʻlanadigan teri meshlarda», dedilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, bizning yurtimizda kalamushlar koʻp, (shu sababli) teri meshlar (butun) qolmaydi», dedilar. Shunda Allohning Paygʻambari ﷺ: «Garchi ularni kalamushlar yeb (teshib) qoʻysa ham, garchi ularni kalamushlar yeb qoʻysa ham, garchi ularni kalamushlar yeb qoʻysa ham (mayli, shu meshlarda iching)», dedilar. (Roviy) dedi: Allohning Paygʻambari ﷺ Abdulqaysning Ashajjiga: «Albatta senda Alloh suyadigan ikki xislat bor: hilm va shoshmaslik», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абдулқайсдан баъзи кишилар Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурига келиб: «Эй Аллоҳнинг Пайғамбари, биз — Рабиадан бўлган бир қабила(миз) ва биз билан Сизнинг орангизда Музар кофирлари (яшайди); биз Сизга фақат ҳаром ойларда етиб кела оламиз. Бас, бизга ортимиздаги (киши)ларга буюрадиган ва (ўзимиз) амал қилсак, (у сабабли) жаннатга кирадиган бирор ишни буюринг», дедилар. Расулуллоҳ ﷺ: «Сизларни тўрт нарсага буюраман ва тўрт нарсадан қайтараман: Аллоҳга ибодат қилинглар ва Унга ҳеч нарсани шерик қилманглар, намозни тўкис адо этинглар, закот беринглар, Рамазон рўзасини тутинглар ва ўлжалардан бешдан бирини беринглар; ва сизларни тўрт нарсадан қайтараман: даббо, ҳантам, музаффат ва нақирдан», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Пайғамбари, нақир ҳақида сизнинг билимингиз қандай (нақир нима)?» дедилар. (Расулуллоҳ): «Албатта (биламан) — у (хурмо) тана(си)ки, сизлар уни ўйиб, ичига қутайъо (хом хурмо)дан — Саид: ‹ёки: хурмодан деди›, деди — ташлайсизлар, сўнг устига сув қуясизлар; ниҳоят унинг қайнаши (ачиши) тингач, уни ичасизлар — ҳатто бирингиз — ёки: улардан бири — амакиваччасини қилич билан уриб (юборадиган даражада маст бўлади)», дедилар. (Ровий) деди: Қавм орасида шундай (мастлик туфайли) жароҳат етган бир киши бор эди. У деди: Мен буни Расулуллоҳ ﷺ дан уялиб яшириб турардим. Сўнг: «(Бу идишларни тарк этсак) биз нимада ичамиз, эй Аллоҳнинг Расули?» дедим. (Расулуллоҳ): «Оғзи (ип билан) боғланадиган тери мешларда», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, бизнинг юртимизда каламушлар кўп, (шу сабабли) тери мешлар (бутун) қолмайди», дедилар. Шунда Аллоҳнинг Пайғамбари ﷺ: «Гарчи уларни каламушлар еб (тешиб) қўйса ҳам, гарчи уларни каламушлар еб қўйса ҳам, гарчи уларни каламушлар еб қўйса ҳам (майли, шу мешларда ичинг)», дедилар. (Ровий) деди: Аллоҳнинг Пайғамбари ﷺ Абдулқайснинг Ашажжига: «Албатта сенда Аллоҳ суядиган икки хислат бор: ҳилм ва шошмаслик», дедилар.
- وعن ابن عباس رضي الله عنهما أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: “من كره من أميره شيئاً فليصبر، فإنه من خرج من السلطان شبراً مات ميتة جاهلية” ((متفق عليه)) .
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi:) U zot: «Kim oʻz amiridan (rahbaridan) bir narsani yoqtirmasa, sabr qilsin; chunki kim sultondan (hokimiyatdan) bir qarich (chiqib) ajralsa-yu (oʻsha holda) oʻlsa, johiliyat oʻlimi bilan oʻladi», dedilar.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади:) У зот: «Ким ўз амиридан (раҳбаридан) бир нарсани ёқтирмаса, сабр қилсин; чунки ким султондан (ҳокимиятдан) бир қарич (чиқиб) ажралса-ю (ўша ҳолда) ўлса, жоҳилият ўлими билан ўлади», дедилар.