RoviylarРовийларAbdulloh ibn Abu Mulayka
Rivoyatlari 43 ta, 9 toʻplamda.Ривоятлари 43 та, 9 тўпламда. Hadislarda 23 marta tilga olingan.Ҳадисларда 23 марта тилга олинган.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا نَافِعٌ يَعْنِي ابْنَ عُمَرَ، عَنْ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ قِيلَ لِأَبِي بَكْرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ يَا خَلِيفَةَ اللَّهِ فَقَالَ أَنَا خَلِيفَةُ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَنَا رَاضٍ بِهِ وَأَنَا رَاضٍ بِهِ وَأَنَا رَاضٍ.
Abu Bakr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Bakr (roziyallohu anhu)ga: «Ey Allohning xalifasi», deyildi. Shunda u kishi: «Men Rasululloh ﷺning xalifasiman va men bunga roziman, men bunga roziman, men roziman», dedilar.Абу Бакр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Бакр (розияллоҳу анҳу)га: «Эй Аллоҳнинг халифаси», дейилди. Шунда у киши: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг халифасиман ва мен бунга розиман, мен бунга розиман, мен розиман», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ الْجُمَحِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ قِيلَ لِأَبِي بَكْرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ يَا خَلِيفَةَ اللَّهِ فَقَالَ بَلْ خَلِيفَةُ مُحَمَّدٍ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَنَا أَرْضَى بِهِ.
Abu Bakr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Unga: «Ey Allohning xalifasi», deyildi. Shunda u: «Yoʻq, balki Muhammad ﷺning xalifasi, men shunga roziman», dedi.Абу Бакр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Унга: «Эй Аллоҳнинг халифаси», дейилди. Шунда у: «Йўқ, балки Муҳаммад ﷺнинг халифаси, мен шунга розиман», деди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُؤَمَّلِ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ كَانَ رُبَّمَا سَقَطَ الْخِطَامُ مِنْ يَدِ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ فَيَضْرِبُ بِذِرَاعِ نَاقَتِهِ فَيُنِيخُهَا فَيَأْخُذُهُ قَالَ فَقَالُوا لَهُ أَفَلَا أَمَرْتَنَا نُنَاوِلُكَهُ فَقَالَ إِنَّ حَبِيبِي رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَمَرَنِي أَنْ لَا أَسْأَلَ النَّاسَ شَيْئًا.
Abu Bakr as-Siddiq (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Baʼzan Abu Bakr as-Siddiqning qoʻlidan tuyaning jilovi tushib ketardi. Shunda u tuyasining oldingi oyogʻiga urib, uni choʻktirar va jilovni oʻzi olardi. Odamlar unga: «Nega bizga aytmadingiz, biz uni sizga uzatib berardik?» deyishdi. U: «Sevimli doʻstim Rasululloh ﷺ menga odamlardan hech narsa soʻramaslikni buyurganlar», dedi.Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Баъзан Абу Бакр ас-Сиддиқнинг қўлидан туянинг жилови тушиб кетарди. Шунда у туясининг олдинги оёғига уриб, уни чўктирар ва жиловни ўзи оларди. Одамлар унга: «Нега бизга айтмадингиз, биз уни сизга узатиб берардик?» дейишди. У: «Севимли дўстим Расулуллоҳ ﷺ менга одамлардан ҳеч нарса сўрамасликни буюрганлар», деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ يَعْنِي ابْنَ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا عُمَرُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ وُضِعَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَلَى سَرِيرِهِ فَتَكَنَّفَهُ النَّاسُ يَدْعُونَ وَيُصَلُّونَ قَبْلَ أَنْ يُرْفَعَ وَأَنَا فِيهِمْ فَلَمْ يَرُعْنِي إِلَّا رَجُلٌ قَدْ أَخَذَ بِمَنْكِبِي مِنْ وَرَائِي فَالْتَفَتُّ فَإِذَا هُوَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَتَرَحَّمَ عَلَى عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَقَالَ مَا خَلَّفْتَ أَحَدًا أَحَبَّ إِلَيَّ أَنْ أَلْقَى اللَّهَ تَعَالَى بِمِثْلِ عَمَلِهِ مِنْكَ وَايْمُ اللَّهِ إِنْ كُنْتُ لَأَظُنُّ لَيَجْعَلَنَّكَ اللَّهُ مَعَ صَاحِبَيْكَ وَذَلِكَ أَنِّي كُنْتُ أُكْثِرُ أَنْ أَسْمَعَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ فَذَهَبْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَدَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَخَرَجْتُ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَإِنْ كُنْتُ لَأَظُنُّ لَيَجْعَلَنَّكَ اللَّهُ مَعَهُمَا.
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U shunday dedi: Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) soʻrisiga qoʻyilganida, jasadi koʻtarilishidan avval odamlar uning atrofini oʻrab, unga duo qilib va salavot aytib turishardi, men ham ular orasida edim. Meni birov orqamdan yelkamdan ushlab qolganidan boshqa hech narsa xavotirga solmadi. Oʻgirilsam, u Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu) ekan. U Umar (roziyallohu anhu)ga rahmat tilab, soʻng dedi: «Sen shunday ish qoldirmaganki, ortingda seningdek amali bilan Alloh taoloni uchratishni orzu qiladiganimdan koʻra menga sevimliroq birov qoldirgan boʻlsang. Alloh nomiga qasamki, men Alloh seni ikki hamrohing bilan birga qiladi, deb oʻylardim. Chunki men Rasululloh ﷺning koʻp marta: ‹Men, Abu Bakr va Umar bordik›, ‹Men, Abu Bakr va Umar kirdik›, ‹Men, Abu Bakr va Umar chiqdik›, deganlarini eshitardim. Shu bois men Alloh seni albatta ular ikkovi bilan birga qiladi, deb oʻylardim».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У шундай деди: Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) сўрисига қўйилганида, жасади кўтарилишидан аввал одамлар унинг атрофини ўраб, унга дуо қилиб ва салавот айтиб туришарди, мен ҳам улар орасида эдим. Мени биров орқамдан елкамдан ушлаб қолганидан бошқа ҳеч нарса хавотирга солмади. Ўгирилсам, у Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу) экан. У Умар (розияллоҳу анҳу)га раҳмат тилаб, сўнг деди: «Сен шундай иш қолдирмаганки, ортингда сенингдек амали билан Аллоҳ таолони учратишни орзу қиладиганимдан кўра менга севимлироқ биров қолдирган бўлсанг. Аллоҳ номига қасамки, мен Аллоҳ сени икки ҳамроҳинг билан бирга қилади, деб ўйлардим. Чунки мен Расулуллоҳ ﷺнинг кўп марта: ‹Мен, Абу Бакр ва Умар бордик›, ‹Мен, Абу Бакр ва Умар кирдик›, ‹Мен, Абу Бакр ва Умар чиқдик›, деганларини эшитардим. Шу боис мен Аллоҳ сени албатта улар иккови билан бирга қилади, деб ўйлардим».
حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ، وَعَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ وَرْدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ قَالَ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ نِعْمَ أَهْلُ الْبَيْتِ عَبْدُ اللَّهِ وَأَبُو عَبْدِ اللَّهِ وَأُمُّ عَبْدِ اللَّهِ.
Talha ibn Ubaydulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Abdulloh, Abu Abdulloh va Ummu Abdulloh — naqadar yaxshi xonadon!› deb aytganlarini eshitdim».Талҳа ибн Убайдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Абдуллоҳ, Абу Абдуллоҳ ва Умму Абдуллоҳ — нақадар яхши хонадон!› деб айтганларини эшитдим».
حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ، وَعَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْوَرْدِ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ قَالَ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ لَا أُحَدِّثُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شَيْئًا إِلَّا أَنِّي سَمِعْتُهُ يَقُولُ إِنَّ عَمْرَو بْنَ الْعَاصِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ مِنْ صَالِحِي قُرَيْشٍ قَالَ وَزَادَ عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ وَرْدٍ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ عَنْ طَلْحَةَ قَالَ نِعْمَ أَهْلُ الْبَيْتِ عَبْدُ اللَّهِ وَأَبُو عَبْدِ اللَّهِ وَأُمُّ عَبْدِ اللَّهِ.
Talha ibn Ubaydulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men Rasululloh ﷺdan hech narsa rivoyat qilmayman, faqat u zotning: ‹Amr ibn al-Os (roziyallohu anhu) Quraysh solihlaridandir› deb aytganlarini eshitganman». Yana u zot: «Abdulloh, Abu Abdulloh va Ummu Abdulloh — naqadar yaxshi xonadon!» dedilar.Талҳа ибн Убайдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен Расулуллоҳ ﷺдан ҳеч нарса ривоят қилмайман, фақат у зотнинг: ‹Амр ибн ал-Ос (розияллоҳу анҳу) Қурайш солиҳларидандир› деб айтганларини эшитганман». Яна у зот: «Абдуллоҳ, Абу Абдуллоҳ ва Умму Абдуллоҳ — нақадар яхши хонадон!» дедилар.