حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُصْعَبَ بْنَ سَعْدٍ، يَقُولُ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ أَبِي فَطَبَّقْتُ بَيْنَ كَفَّىَّ ثُمَّ وَضَعْتُهُمَا بَيْنَ فَخِذَىَّ، فَنَهَانِي أَبِي وَقَالَ كُنَّا نَفْعَلُهُ فَنُهِينَا عَنْهُ، وَأُمِرْنَا أَنْ نَضَعَ أَيْدِيَنَا عَلَى الرُّكَبِ.
Musʼab ibn Saʼd (otasidan) rivoyat qiladi: Men otam yonida namoz oʻqidim va ikki qoʻlimni bir-biriga yaqinlashtirib, ularni (rukuʼda) ikki tizzam orasiga qoʻydim. Otam menga bunday qilmaslikni aytdi va: «Biz ham shunday qilar edik, lekin bizni (Paygʻambar ﷺ) bundan qaytardi va qoʻllarni tizzalarga qoʻyishga buyurdi», — dedi.Мусъаб ибн Саъд (отасидан) ривоят қилади: Мен отам ёнида намоз ўқидим ва икки қўлимни бир-бирига яқинлаштириб, уларни (рукуъда) икки тиззам орасига қўйдим. Отам менга бундай қилмасликни айтди ва: «Биз ҳам шундай қилар эдик, лекин бизни (Пайғамбар ﷺ) бундан қайтарди ва қўлларни тиззаларга қўйишга буюрди», — деди.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ طَلْحَةَ، عَنْ طَلْحَةَ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ رَأَى سَعْدٌ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ لَهُ فَضْلاً عَلَى مَنْ دُونَهُ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَلْ تُنْصَرُونَ وَتُرْزَقُونَ إِلاَّ بِضُعَفَائِكُمْ ".
Musʼab ibn Saʼd (otasi Saʼddan) rivoyat qiladi: Bir marta Saʼd (ibn Abu Vaqqos) — oʻzini martabasi (oʻzidan) pastroq boʻlganlardan ustun, deb oʻyladi. Shunda Paygʻambar ﷺ: «Sizlar — oʻrtangizdagi kambagʻallarning (duolari va barakasi) sababli — gʻalaba va rizq topasizlar, xolos», — dedi.Мусъаб ибн Саъд (отаси Саъддан) ривоят қилади: Бир марта Саъд (ибн Абу Ваққос) — ўзини мартабаси (ўзидан) пастроқ бўлганлардан устун, деб ўйлади. Шунда Пайғамбар ﷺ: «Сизлар — ўртангиздаги камбағалларнинг (дуолари ва баракаси) сабабли — ғалаба ва ризқ топасизлар, холос», — деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنِي غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ ـ رضى الله عنه ـ كَانَ يَأْمُرُ بِهَؤُلاَءِ الْخَمْسِ، وَيُحَدِّثُهُنَّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبُخْلِ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُبْنِ، وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أُرَدَّ إِلَى أَرْذَلِ الْعُمُرِ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الدُّنْيَا، وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ ".
(Musʼab ibn Saʼd (rivoyat qiladiki,)) Saʼd ibn Abu Vaqqos (roziyallohu anhu) mana shu beshta (soʻz)ni (aytishga) buyurar va ularni Paygʻambar ﷺdan rivoyat qilardi: «Allohumma inniy aʼuzu bika minal-buxl, va aʼuzu bika minal-jubn, va aʼuzu bika an uradda ila arzalil-umur, va aʼuzu bika min fitnatid-dunya, va aʼuzu bika min azabil-qabr» (Allohim, men baxillikdan Senga panoh tilayman; qoʻrqoqlikdan Senga panoh tilayman; umrning eng tubaniga (xarob qariligiga) qaytarilishimdan Senga panoh tilayman; dunyo fitnasidan Senga panoh tilayman; va qabr azobidan Senga panoh tilayman).(Мусъаб ибн Саъд (ривоят қиладики,)) Саъд ибн Абу Ваққос (розияллоҳу анҳу) мана шу бешта (сўз)ни (айтишга) буюрар ва уларни Пайғамбар ﷺдан ривоят қиларди: «Аллоҳумма инний аъузу бика минал-бухл, ва аъузу бика минал-жубн, ва аъузу бика ан урадда ила арзалил-умур, ва аъузу бика мин фитнатид-дуня, ва аъузу бика мин азабил-қабр» (Аллоҳим, мен бахилликдан Сенга паноҳ тилайман; қўрқоқликдан Сенга паноҳ тилайман; умрнинг энг тубанига (хароб қарилигига) қайтарилишимдан Сенга паноҳ тилайман; дунё фитнасидан Сенга паноҳ тилайман; ва қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман).