- وعن أبي بن كعب رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم :" يا أبا المنذر أتدري أي آية من كتاب الله معك أعظم ؟ قلت: الله لا إله إلا هو الحي القيوم، فضرب في صدري وقال :" ليهنك العلم أبا المنذر". ((رواه مسلم )).
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ey Abul-Munzir! Bilasanmi, oʻzingdagi (yodlagan) Allohning Kitobidan qaysi oyat eng ulugʻdir?» — dedilar. (Ubay) dedi: men: «Alloh va Uning Rasuli yaxshiroq biladi», dedim. (Rasululloh) yana: «Ey Abul-Munzir! Bilasanmi, oʻzingdagi Allohning Kitobidan qaysi oyat eng ulugʻdir?» — dedilar. Men: {Alloh — Undan oʻzga iloh yoʻq; (U) tirik va (hamma narsani) idora qilib turuvchidir} (Baqara 255) dedim. Shunda (Rasululloh) koʻkragimga (yengilgina) urib: «Vallohi, ilm senga muborak boʻlsin, ey Abul-Munzir!» — dedilar.Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Эй Абул-Мунзир! Биласанми, ўзингдаги (ёдлаган) Аллоҳнинг Китобидан қайси оят энг улуғдир?» — дедилар. (Убай) деди: мен: «Аллоҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади», дедим. (Расулуллоҳ) яна: «Эй Абул-Мунзир! Биласанми, ўзингдаги Аллоҳнинг Китобидан қайси оят энг улуғдир?» — дедилар. Мен: {Аллоҳ — Ундан ўзга илоҳ йўқ; (У) тирик ва (ҳамма нарсани) идора қилиб турувчидир} (Бақара 255) дедим. Шунда (Расулуллоҳ) кўкрагимга (енгилгина) уриб: «Валлоҳи, илм сенга муборак бўлсин, эй Абул-Мунзир!» — дедилар.
-وعن أبي بن كعب رضي الله عنه قال: كان رجل من الأنصار لا أعلم أحدًا أبعد من المسجد منه، وكانت لا تخطئه صلاة! فقيل له: لو اشتريت حمارًا تركبه في الظلماء وفي الرمضاء قال: ما يسرني أن منزلي إلى جنب المسجد إني أريد أن يكتب لي ممشاي إلى المسجد، ورجوعي إذا رجعت إلى أهلي، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "قد جمع الله لك ذلك كله" ((رواه مسلم)).
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi bor edi, men masjiddan undan koʻra uzoqroqda turadigan boshqa bir kishini bilmasdim. Uning birorta namozi (jamoatdan) qolmasdi. (Ubay) dedi: Unga aytildi yoki men unga dedim: «Zulmatda va qizigan qumda minib yurish uchun bir eshak sotib olsang boʻlmasmidi?» (U) dedi: «Uyim masjidning yonida boʻlishi meni xursand qilmaydi. Men masjidga yurib borishim va oilamga qaytib kelganimda qaytishim (savobi) menga yozilishini istayman». Shunda Rasululloh ﷺ: «Alloh sen uchun bularning hammasini jamlab qoʻyibdi», dedilar.Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши бор эди, мен масжиддан ундан кўра узоқроқда турадиган бошқа бир кишини билмасдим. Унинг бирорта намози (жамоатдан) қолмасди. (Убай) деди: Унга айтилди ёки мен унга дедим: «Зулматда ва қизиган қумда миниб юриш учун бир эшак сотиб олсанг бўлмасмиди?» (У) деди: «Уйим масжиднинг ёнида бўлиши мени хурсанд қилмайди. Мен масжидга юриб боришим ва оиламга қайтиб келганимда қайтишим (савоби) менга ёзилишини истайман». Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ сен учун буларнинг ҳаммасини жамлаб қўйибди», дедилар.
- الحادي والعشرون: عن أبي المنذر أبي بن كعب رضي الله عنه قال: كان رجل لا أعلم رجلاً أبعد من المسجد منه، وكان لا تخطئه صلاة فقيل له، أو فقلت له: لو اشتريت حماراً تركبه في الظلماء، وفي الرمضاء، فقال: ما يسرني أن منزلي إلى جنب المسجد، إني أريد أن يكتب لي ممشاي إلى المسجد، ورجوعي إذا رجعت إلى أهلي، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "قد جمع الله لك ذلك كله" ((رواه مسلم)).
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi bor edi, men masjiddan undan koʻra uzoqroqda turadigan boshqa bir kishini bilmasdim. Uning birorta namozi (jamoatdan) qolmasdi. (Ubay) dedi: Unga aytildi yoki men unga dedim: «Zulmatda va qizigan qumda minib yurish uchun bir eshak sotib olsang boʻlmasmidi?» (U) dedi: «Uyim masjidning yonida boʻlishi meni xursand qilmaydi. Men masjidga yurib borishim va oilamga qaytib kelganimda qaytishim (savobi) menga yozilishini istayman». Shunda Rasululloh ﷺ: «Alloh sen uchun bularning hammasini jamlab qoʻyibdi», dedilar.Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши бор эди, мен масжиддан ундан кўра узоқроқда турадиган бошқа бир кишини билмасдим. Унинг бирорта намози (жамоатдан) қолмасди. (Убай) деди: Унга айтилди ёки мен унга дедим: «Зулматда ва қизиган қумда миниб юриш учун бир эшак сотиб олсанг бўлмасмиди?» (У) деди: «Уйим масжиднинг ёнида бўлиши мени хурсанд қилмайди. Мен масжидга юриб боришим ва оиламга қайтиб келганимда қайтишим (савоби) менга ёзилишини истайман». Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ сен учун буларнинг ҳаммасини жамлаб қўйибди», дедилар.
- وعن أبي بن كعب رضي الله عنه: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا ذهب ثلث الليل، قام فقال: "يا أيها الناس اذكروا الله، جاءت الراجفة، تتبعها الرادفة، جاء الموت بما فيه، جاء الموت بما فيه” قلت: يا رسول الله إنى أكثر الصلاة عليك، فكم أجعل لك من صلاتى؟ قال: “ما شئت” قلت: الربع؟ قال: “ما شئت، فإن زذت فهو لك” قلت: فالنصف؟ قال: ما شئت فإن زذت فهو لك قلت ” فالثلثين؟ قال: ما شئت فإن زدت فهو خير لك” قلت: أجعل لك صلاتى كلها؟ قال: “إذا تكفى همك، ويغفر لك ذنبك” ((رواه الترمذى وقال: حديث حسن)).
Ubayy ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ tunning uchdan ikkisi oʻtganda turib: «Ey insonlar! Allohni zikr qilinglar! Allohni zikr qilinglar! Birinchi (qattiq silkinishli) puflash keldi, uning ortidan ikkinchisi keladi. Oʻlim oʻzida bori bilan keldi, oʻlim oʻzida bori bilan keldi», der edilar. Ubayy aytdi: «Ey Allohning Rasuli, men Sizga koʻp salavot aytaman. Salavotimning qanchasini Sizga ajrataman?» dedim. U zot: «Xohlaganingcha», dedilar. «Toʻrtdan birini», dedim. U zot: «Xohlaganingcha, ammo koʻpaytirsang, oʻzingga yaxshiroqdir», dedilar. «Yarmini», dedim. U zot: «Xohlaganingcha, ammo koʻpaytirsang, oʻzingga yaxshiroqdir», dedilar. «Unda uchdan ikkisini», dedim. U zot: «Xohlaganingcha, ammo koʻpaytirsang, oʻzingga yaxshiroqdir», dedilar. «Butun duoyimni Sizga ajrataman», dedim. U zot: «Unda gʻaming kifoya qilinadi va gunohing magʻfirat qilinadi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir.Убайй ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ туннинг учдан иккиси ўтганда туриб: «Эй инсонлар! Аллоҳни зикр қилинглар! Аллоҳни зикр қилинглар! Биринчи (қаттиқ силкинишли) пуфлаш келди, унинг ортидан иккинчиси келади. Ўлим ўзида бори билан келди, ўлим ўзида бори билан келди», дер эдилар. Убайй айтди: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен Сизга кўп салавот айтаман. Салавотимнинг қанчасини Сизга ажратаман?» дедим. У зот: «Хоҳлаганингча», дедилар. «Тўртдан бирини», дедим. У зот: «Хоҳлаганингча, аммо кўпайтирсанг, ўзингга яхшироқдир», дедилар. «Ярмини», дедим. У зот: «Хоҳлаганингча, аммо кўпайтирсанг, ўзингга яхшироқдир», дедилар. «Унда учдан иккисини», дедим. У зот: «Хоҳлаганингча, аммо кўпайтирсанг, ўзингга яхшироқдир», дедилар. «Бутун дуойимни Сизга ажратаман», дедим. У зот: «Унда ғаминг кифоя қилинади ва гуноҳинг мағфират қилинади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир.