عَن خبَّابِ بنِ الأرتِّ قَالَ: صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَاةَ فَأَطَالَهَا. قَالُوا: يَا رَسُولَ الله صلَّيتَ صَلَاةً لَمْ تَكُنْ تُصَلِّيهَا قَالَ: «أَجَلْ إِنَّهَا صَلَاةُ رَغْبَةٍ وَرَهْبَةٍ وَإِنِّي سَأَلْتُ اللَّهَ فِيهَا ثَلَاثًا فَأَعْطَانِي اثْنَتَيْنِ وَمَنَعَنِي وَاحِدَةً سَأَلْتُهُ أَنْ لَا يُهْلِكَ أُمَّتِي بِسَنَةٍ فَأَعْطَانِيهَا وَسَأَلْتُهُ أَنْ لَا يُسَلِّطَ عَلَيْهِمْ عَدُوًّا مِنْ غَيْرِهِمْ فَأَعْطَانِيهَا وَسَأَلْتُهُ أَنْ لَا يُذِيقَ بَعْضَهُمْ بَأْسَ بَعْضٍ فمنعَنيها» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَالنَّسَائِيّ
Xabbob ibn al-Arott (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bir namozni oʻqib, uni uzaytirib yubordilar. (Sahobalar): «Ey Allohning Rasuli, siz odatda oʻqimaydigan (tarzda uzun) bir namoz oʻqidingiz», dedilar. U zot: «Ha, bu ragʻbat va qoʻrquv namozi edi. Men unda Allohdan uchta narsani soʻradim: ikkitasini menga berdi, bittasini bermadi. Ummatimni qahatchilik bilan halok qilmasligini soʻradim — menga buni berdi; ularga oʻzlaridan boshqa dushmanni gʻolib qilmasligini soʻradim — menga buni ham berdi; ularning baʼzisini baʼzisining zoʻravonligini totdirmasligini soʻradim — buni esa menga bermadi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻarib sahihdir. Bu bobda Saʼd va Ibn Umardan ham (rivoyat) bor.Хаббоб ибн ал-Аротт (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бир намозни ўқиб, уни узайтириб юбордилар. (Саҳобалар): «Эй Аллоҳнинг Расули, сиз одатда ўқимайдиган (тарзда узун) бир намоз ўқидингиз», дедилар. У зот: «Ҳа, бу рағбат ва қўрқув намози эди. Мен унда Аллоҳдан учта нарсани сўрадим: иккитасини менга берди, биттасини бермади. Умматимни қаҳатчилик билан ҳалок қилмаслигини сўрадим — менга буни берди; уларга ўзларидан бошқа душманни ғолиб қилмаслигини сўрадим — менга буни ҳам берди; уларнинг баъзисини баъзисининг зўравонлигини тотдирмаслигини сўрадим — буни эса менга бермади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир. Бу бобда Саъд ва Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор.
وَعَن خبَّاب بن الأرتِّ قَالَ: شَكَوْنَا إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ مُتَوَسِّدٌ بُرْدَةً فِي ظِلِّ الْكَعْبَةِ وَقد لَقينَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ شِدَّةً فَقُلْنَا: أَلَا تَدْعُو اللَّهَ فَقَعَدَ وَهُوَ مُحْمَرٌّ وَجْهُهُ وَقَالَ: «كَانَ الرَّجُلُ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ يُحْفَرُ لَهُ فِي الْأَرْضِ فَيُجْعَلُ فِيهِ فَيُجَاءُ بِمِنْشَارٍ فَيُوضَعُ فَوْقَ رَأْسِهِ فَيُشَقُّ بِاثْنَيْنِ فَمَا يَصُدُّهُ ذَلِكَ عَنْ دِينِهِ وَاللَّهِ لَيَتِمَّنَّ هَذَا الْأَمْرُ حَتَّى يَسِيرَ الرَّاكِبُ مِنْ صَنْعَاءَ إِلَى حَضْرَمَوْتَ لَا يَخَافُ إِلَّا الله أَو الذِّئْب على غنمه ولكنَّكم تَسْتَعْجِلُون» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Xabbob ibn Arat (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Allohning Rasuli ﷺ ga — u Kaʼba soyasida, oʻz burdiga (choponiga) suyanib oʻtirganida — (kofirlar yetkazgan azob-uqubatlardan) shikoyat qildik. Biz unga: «Biz uchun (Allohdan) yordam soʻramaysizmi? Biz uchun Allohga duo qilmaysizmi?» — dedik. U: «Sizlardan oldingi ummatlar (orasida) — bir (moʻmin) kishi — u uchun qazilgan chuqurga solinar, soʻng boshiga arra qoʻyilib, u ikki boʻlakka boʻlinardi; shunda ham bu (azob) uni — oʻz dinini tark etishga — majbur qilmasdi. Uning tanasi — goʻshtini suyaklari va paylaridan ajratadigan — temir taroqlar bilan taralardi; shunda ham bu uni — oʻz dinini tark etishga — majbur qilmasdi. Allohga qasamki, bu din (yaʼni Islom) — Sanodan (Yamandagi) Hazramavtga (sayohat qiladigan) bir yoʻlovchi — Allohdan, yoki oʻz qoʻylariga (nisbatan) boʻridan boshqa hech narsadan qoʻrqmaydigan (darajada) — gʻolib keladi; lekin sizlar shoshqaloqsiz», — dedi.Хаббоб ибн Арат (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Аллоҳнинг Расули ﷺ га — у Каъба соясида, ўз бурдига (чопонига) суяниб ўтирганида — (кофирлар етказган азоб-уқубатлардан) шикоят қилдик. Биз унга: «Биз учун (Аллоҳдан) ёрдам сўрамайсизми? Биз учун Аллоҳга дуо қилмайсизми?» — дедик. У: «Сизлардан олдинги умматлар (орасида) — бир (мўмин) киши — у учун қазилган чуқурга солинар, сўнг бошига арра қўйилиб, у икки бўлакка бўлинарди; шунда ҳам бу (азоб) уни — ўз динини тарк этишга — мажбур қилмасди. Унинг танаси — гўштини суяклари ва пайларидан ажратадиган — темир тароқлар билан тараларди; шунда ҳам бу уни — ўз динини тарк этишга — мажбур қилмасди. Аллоҳга қасамки, бу дин (яъни Ислом) — Санодан (Ямандаги) Ҳазрамавтга (саёҳат қиладиган) бир йўловчи — Аллоҳдан, ёки ўз қўйларига (нисбатан) бўридан бошқа ҳеч нарсадан қўрқмайдиган (даражада) — ғолиб келади; лекин сизлар шошқалоқсиз», — деди.