RoviylarРовийларZayd ibn Aslam
Rivoyatlari 28 ta, 8 toʻplamda.Ривоятлари 28 та, 8 тўпламда. Hadislarda 6 marta tilga olingan.Ҳадисларда 6 марта тилга олинган.
وَعَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ أَنَّهُ قَالَ: شَرِبَ عمر بن الْخطاب لَبَنًا وَأَعْجَبَهُ وَقَالَ لِلَّذِي سَقَاهُ: مَنْ أَيْنَ لَكَ هَذَا اللَّبَنُ؟ فَأَخْبَرَهُ أَنَّهُ وَرَدَ عَلَى مَاءٍ قَدْ سَمَّاهُ فَإِذَا نَعَمٌ مِنْ نَعَمِ الصَّدَقَةِ وَهُمْ يَسْقُونَ فَحَلَبُوا لِي مِنْ أَلْبَانِهَا فَجَعَلْتُهُ فِي سِقَائِيَ وَهُو هَذَا فَأَدْخَلَ عُمَرُ يَدَهُ فاسْتقاءَه. رَوَاهُ الْبَيْهَقِيّ فِي شعب الْإِيمَان
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U sut ichdi va sut unga yoqib qoldi. Soʻng uni bergan kishiga: «Bu sutni qayerdan olding?» dedi. U: «Falon suvga bordim, u yerda sadaqa tuyalaridan bir qancha tuya bor edi, odamlar ularni sugʻorayotgan edilar. Menga ularning sutidan sogʻib berishdi, men uni meshimga soldim. Mana shu», deb xabar berdi. Shunda Umar qoʻlini ogʻziga solib, uni qusib tashladi. Bayhaqiy «Shuʼab al-iymon»da rivoyat qilgan.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У сут ичди ва сут унга ёқиб қолди. Сўнг уни берган кишига: «Бу сутни қаердан олдинг?» деди. У: «Фалон сувга бордим, у ерда садақа туяларидан бир қанча туя бор эди, одамлар уларни суғораётган эдилар. Менга уларнинг сутидан соғиб беришди, мен уни мешимга солдим. Мана шу», деб хабар берди. Шунда Умар қўлини оғзига солиб, уни қусиб ташлади. Байҳақий «Шуъаб ал-иймон»да ривоят қилган.
عَن زيد بن أسلم قَالَ: أَنَّ رَجُلًا سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: مَا يَحِلُّ لِي مِنَ امْرَأَتِي وَهِيَ حَائِضٌ؟ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «تَشُدُّ عَلَيْهَا إِزَارَهَا ثُمَّ شَأْنُكَ بِأَعْلَاهَا» . رَوَاهُ مَالِكٌ وَالدَّارِمِيُّ مُرْسلا
Zayd ibn Aslam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Rasululloh ﷺdan: «Hayzli xotinimdan menga nima halol?» deb soʻradi. Rasululloh ﷺ unga: «U izorini mahkam bogʻlab olsin, soʻng uning yuqorisidan xohlaganingni qilaver», dedilar. Molik va Dorimiy mursal tarzda rivoyat qilgan.Зайд ибн Аслам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Бир киши Расулуллоҳ ﷺдан: «Ҳайзли хотинимдан менга нима ҳалол?» деб сўради. Расулуллоҳ ﷺ унга: «У изорини маҳкам боғлаб олсин, сўнг унинг юқорисидан хоҳлаганингни қилавер», дедилар. Молик ва Доримий мурсал тарзда ривоят қилган.
عَن زيد بن أسلم أَنه قَالَ: عَرَّسَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَيْلَةً بِطَرِيقِ مَكَّةَ وَوَكَّلَ بِلَالًا أَنْ يُوقِظَهُمْ لِلصَّلَاةِ فَرَقَدَ بِلَالٌ وَرَقَدُوا حَتَّى اسْتَيْقَظُوا وَقَدْ طَلَعَتْ عَلَيْهِمُ الشَّمْسُ فَاسْتَيْقَظَ الْقَوْمُ وَقَدْ فَزِعُوا فَأَمَرَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يَرْكَبُوا حَتَّى يَخْرُجُوا مِنْ ذَلِكَ الْوَادِي وَقَالَ: «إِنَّ هَذَا وَادٍ بِهِ شَيْطَانٌ» . فَرَكِبُوا حَتَّى خَرَجُوا مِنْ ذَلِكَ الْوَادِي ثُمَّ أَمَرَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يَنْزِلُوا وَأَنْ يَتَوَضَّئُوا وَأَمَرَ بِلَالًا أَنْ يُنَادِيَ لِلصَّلَاةِ أَوْ يُقِيمَ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِالنَّاسِ ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَيْهِم وَقَدْ رَأَى مِنْ فَزَعِهِمْ فَقَالَ: «يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّ اللَّهَ قَبَضَ أَرْوَاحَنَا وَلَوْ شَاءَ لَرَدَّهَا إِلَيْنَا فِي حِينٍ غَيْرِ هَذَا فَإِذَا رَقَدَ أَحَدُكُمْ عَنِ الصَّلَاةِ أَوْ نَسِيَهَا ثُمَّ فَزِعَ إِلَيْهَا فَلْيُصَلِّهَا كَمَا كَانَ يُصَلِّيهَا فِي وَقْتِهَا» ثُمَّ الْتَفَتَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَى أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ فَقَالَ: «إِنَّ الشَّيْطَانَ أَتَى بِلَالًا وَهُوَ قَائِمٌ يُصَلِّي فأضجعه فَلم يَزَلْ يُهَدِّئُهُ كَمَا يُهَدَّأُ الصَّبِيُّ حَتَّى نَامَ» ثُمَّ دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِلَالًا فَأَخْبَرَ بِلَالٌ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَثَلُ الَّذِي أَخْبَرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَبَا بَكْرٍ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ: أَشْهَدُ أَنَّكَ رَسُولُ اللَّهِ. رَوَاهُ مَالك مُرْسلا
Zayd ibn Aslam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bir kecha Makka yoʻlida dam olish uchun toʻxtadilar va Bilolga ularni namozga uygʻotishni topshirdilar. Bilol ham, ular ham uxlab qoldilar va quyosh ustlariga chiqqach uygʻonishdi. Odamlar sarosima bilan uygʻonishdi. Rasululloh ﷺ ularga u vodiydan chiqib ketgunlaricha ulovga minishni buyurdilar va: «Bu vodiyda shayton bor», dedilar. Ular ulovga minib, u vodiydan chiqib olishdi. Soʻng Rasululloh ﷺ ularga tushib, tahorat olishni buyurdilar va Bilolga namozga chaqirishni yoki iqoma aytishni buyurdilar. Rasululloh ﷺ odamlarga namoz oʻqib berdilar, soʻng ularning sarosimasini koʻrganlari uchun ularga yuzlanib: «Ey odamlar, Alloh ruhlarimizni oldi, agar xohlaganida uni bizga bu vaqtdan boshqa paytda qaytargan boʻlur edi. Bas, biringiz namozdan uxlab qolsa yoki uni unutsa, soʻng yodiga tushib sarosimaga tushsa, uni oʻz vaqtida oʻqiganidek oʻqisin», dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ Abu Bakr Siddiqqa yuzlanib: «Shayton Bilolning oldiga u namoz oʻqib turgan holida keldi va uni yotqizib qoʻydi, bolani ovutgandek uni ovutaverib, oxiri uni uxlatib qoʻydi», dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ Bilolni chaqirdilar, Bilol ham Rasululloh ﷺga xuddi Rasululloh ﷺ Abu Bakrga aytgan narsaning oʻxshashini xabar berdi. Shunda Abu Bakr: «Guvohlik beramanki, siz Allohning Rasulisiz», dedi. Molik uni mursal shaklda rivoyat qilgan.Зайд ибн Аслам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бир кеча Макка йўлида дам олиш учун тўхтадилар ва Билолга уларни намозга уйғотишни топширдилар. Билол ҳам, улар ҳам ухлаб қолдилар ва қуёш устларига чиққач уйғонишди. Одамлар саросима билан уйғонишди. Расулуллоҳ ﷺ уларга у водийдан чиқиб кетгунларича уловга минишни буюрдилар ва: «Бу водийда шайтон бор», дедилар. Улар уловга миниб, у водийдан чиқиб олишди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ уларга тушиб, таҳорат олишни буюрдилар ва Билолга намозга чақиришни ёки иқома айтишни буюрдилар. Расулуллоҳ ﷺ одамларга намоз ўқиб бердилар, сўнг уларнинг саросимасини кўрганлари учун уларга юзланиб: «Эй одамлар, Аллоҳ руҳларимизни олди, агар хоҳлаганида уни бизга бу вақтдан бошқа пайтда қайтарган бўлур эди. Бас, бирингиз намоздан ухлаб қолса ёки уни унутса, сўнг ёдига тушиб саросимага тушса, уни ўз вақтида ўқиганидек ўқисин», дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ Абу Бакр Сиддиққа юзланиб: «Шайтон Билолнинг олдига у намоз ўқиб турган ҳолида келди ва уни ётқизиб қўйди, болани овутгандек уни овутавериб, охири уни ухлатиб қўйди», дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ Билолни чақирдилар, Билол ҳам Расулуллоҳ ﷺга худди Расулуллоҳ ﷺ Абу Бакрга айтган нарсанинг ўхшашини хабар берди. Шунда Абу Бакр: «Гувоҳлик бераманки, сиз Аллоҳнинг Расулисиз», деди. Молик уни мурсал шаклда ривоят қилган.
وَعَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ نَامَ عَنْ وَتْرِهِ فَلْيُصَلِّ إِذَا أَصْبَحَ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ مُرْسلا
Zayd ibn Aslam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim vitrini oʻqimasdan uxlab qolsa, tong otganda uni oʻqib olsin», dedilar. Termiziy mursal shaklda rivoyat qilgan.Зайд ибн Аслам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким витрини ўқимасдан ухлаб қолса, тонг отганда уни ўқиб олсин», дедилар. Термизий мурсал шаклда ривоят қилган.
عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ قَالَ: شَرِبَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ لَبَنًا فَأَعْجَبَهُ فَسَأَلَ الَّذِي سَقَاهُ: مِنْ أَيْنَ هَذَا اللَّبَنُ؟ فَأَخْبَرَهُ أَنَّهُ وَرَدَ عَلَى مَاءٍ قَدْ سَمَّاهُ فَإِذَا نَعَمٌ مِنْ نَعَمِ الصَّدَقَةِ وَهُمْ يَسْقُونَ فَحَلَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا فَجَعَلْتُهُ فِي سِقَائِي فَهُوَ هَذَا: فَأدْخل عمر يَده فاستقاءه. رَوَاهُ مَالِكٌ وَالْبَيْهَقِيُّ فِي شُعَبِ الْإِيمَانِ
Zayd ibn Aslam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Umar ibn Xattob (roziyallohu anhu) sut ichib, u unga yoqib qoldi. Shunda u sutni bergan kishidan: «Bu sut qayerdan?» deb soʻradi. U (kishi) unga: bir suvning boshiga borganini, u yerda zakot tuyalari sugʻorilayotganini, ular oʻsha tuyalarning sutidan sogʻib olganini aytib: «Men uni meshimga soldim, mana shu», dedi. Shunda Umar qoʻlini ogʻziga tiqib, uni qusib tashladi. Molik va Bayhaqiy «Shuabul-iymon»da rivoyat qilgan.Зайд ибн Аслам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Умар ибн Хаттоб (розияллоҳу анҳу) сут ичиб, у унга ёқиб қолди. Шунда у сутни берган кишидан: «Бу сут қаердан?» деб сўради. У (киши) унга: бир сувнинг бошига борганини, у ерда закот туялари суғорилаётганини, улар ўша туяларнинг сутидан соғиб олганини айтиб: «Мен уни мешимга солдим, мана шу», деди. Шунда Умар қўлини оғзига тиқиб, уни қусиб ташлади. Молик ва Байҳақий «Шуабул-иймон»да ривоят қилган.