HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sulosiyot · HadisСулосиёт · Ҳадис285

حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ يَزِيدَ، عَنْ سَلَمَةَ قَالَ: كَانَ عَامِرٌ رَجُلًا شَاعِرًا فَنَزَلَ يَحْدُو، قَالَ: وَيَقُولُ اللَّهُمَّ لَوْلَا أَنْتَ مَا اهْتَدَيْنَا... وَلَا تَصَدَّقْنَا وَلَا صَلَّيْنَا فَاغْفِرْ فِداءً لَكَ مَا أَتَيْنَا... وَثَبِّتِ الْأَقْدَامَ إِنْ لَاقَيْنَا وَأَلْقِيَنْ سَكِينَةً عَلَيْنَا... إِنَّا إِذَا صِيحَ بِنَا أَتَيْنَا وَبِالصِّيَاحِ عَوَّلُوا عَلَيْنَا، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ هَذَا الْحَادِي؟» ، قَالُوا: ابْنُ الْأَكْوَعِ، قَالَ: «يَرْحَمُهُ اللَّهُ» ، قَالَ: فَقَالَ رَجُلٌ: وَجَبَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ، لَوْلَا أَمْتَعْتَنَا بِهِ، قَالَ: فَأُصِيبَ، ذَهَبَ يَضْرِبُ رَجُلًا يَهُودِيًّا مِنْ إِلٍّ فَأَصَابَ ذُبَابُ السَّيْفِ عَيْنَ رُكْبَتِهِ، فَقَالَ النَّاسُ: حَبِطَ عَمَلُهُ، قَتَلَ نَفْسَهُ، قَالَ: فَجِئْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعْدَ أَنْ قَدِمَ الْمَدِينَةَ وَهُوَ فِي الْمَسْجِدِ فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، يَزْعُمُونَ أَنَّ عَامِرًا حَبِطَ عَمَلُهُ، قَالَ: «وَمَنْ يَقُولُهُ؟» ، قَالَ: قُلْتُ: رِجَالٌ مِنَ الْأَنْصَارِ مِنْهُمْ فُلَانٌ وَفُلَانٌ، قَالَ: «كَذَبَ مَنْ قَالَهُ، إِنَّ لَهُ لَأَجْرَيْنِ» ـ بِإِصْبَعَيْهِ ـ «وَإِنَّهُ لَجَاهِدٌ مُجَاهِدٌ، وَقَلَّ عَرَبِيٌّ مَشَى بِهَا يَزِيدُكَ عَلَيْهِ

Salama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Omir shoir kishi edi; u (ulovdan) tushib, hido ayta boshladi va shunday der edi: «Allohim, Sen boʻlmaganingda, biz hidoyat topmas edik, sadaqa ham qilmas, namoz ham oʻqimas edik. Bas, Senga fido boʻlaylik, qilgan (gunoh)larimizni magʻfirat qil. (Dushmanni) uchratsak, qadamlarimizni sobit qil va ustimizga sakinat tushir. Bizni chorlashsa, biz albatta kelamiz; ular baqirib bizdan madad soʻradilar». Shunda Rasululloh ﷺ: «Bu hido aytuvchi kim?» dedilar. Ular: «Ibn al-Akvaʼ», deyishdi. U zot: «Alloh unga rahm qilsin», dedilar. Bir kishi: «(Shahidlik unga) vojib boʻldi, yo Rasululloh; qani endi uni bizga (yana) bahramand qilsangiz», dedi. Soʻng u (jangda) jarohatlandi: u bir yahudiy kishini urmoqchi boʻlganda, qilichning uchi oʻzining tizzasiga tegdi. Odamlar: «Uning amali behuda ketdi, u oʻzini oʻzi oʻldirdi», deyishdi. Men Rasululloh ﷺ Madinaga qaytib kelganlaridan keyin u zotning huzurlariga bordim — u zot masjidda edilar — va: «Yo Rasululloh, ular Omirning amali behuda ketdi, deb daʼvo qilmoqdalar», dedim. U zot: «Buni kim aytdi?» dedilar. Men: «Ansorlardan baʼzi kishilar, ular ichida falonchi va falonchi», dedim. U zot: «Buni aytgan kishi yolgʻon aytdi. Unga ikki ajr bordir», — deb ikki barmoqlari bilan (ishora qildilar), — «u jidd-u jahd qiluvchi mujohiddir. (Yer yuzida) uning kabi yurgan arab kam boʻlgan», dedilar.Салама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Омир шоир киши эди; у (уловдан) тушиб, ҳидо айта бошлади ва шундай дер эди: «Аллоҳим, Сен бўлмаганингда, биз ҳидоят топмас эдик, садақа ҳам қилмас, намоз ҳам ўқимас эдик. Бас, Сенга фидо бўлайлик, қилган (гуноҳ)ларимизни мағфират қил. (Душманни) учратсак, қадамларимизни собит қил ва устимизга сакинат тушир. Бизни чорлашса, биз албатта келамиз; улар бақириб биздан мадад сўрадилар». Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Бу ҳидо айтувчи ким?» дедилар. Улар: «Ибн ал-Акваъ», дейишди. У зот: «Аллоҳ унга раҳм қилсин», дедилар. Бир киши: «(Шаҳидлик унга) вожиб бўлди, ё Расулуллоҳ; қани энди уни бизга (яна) баҳраманд қилсангиз», деди. Сўнг у (жангда) жароҳатланди: у бир яҳудий кишини урмоқчи бўлганда, қиличнинг учи ўзининг тиззасига тегди. Одамлар: «Унинг амали беҳуда кетди, у ўзини ўзи ўлдирди», дейишди. Мен Расулуллоҳ ﷺ Мадинага қайтиб келганларидан кейин у зотнинг ҳузурларига бордим — у зот масжидда эдилар — ва: «Ё Расулуллоҳ, улар Омирнинг амали беҳуда кетди, деб даъво қилмоқдалар», дедим. У зот: «Буни ким айтди?» дедилар. Мен: «Ансорлардан баъзи кишилар, улар ичида фалончи ва фалончи», дедим. У зот: «Буни айтган киши ёлғон айтди. Унга икки ажр бордир», — деб икки бармоқлари билан (ишора қилдилар), — «у жидд-у жаҳд қилувчи мужоҳиддир. (Ер юзида) унинг каби юрган араб кам бўлган», дедилар.

Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Salama ibn al-Akvaʼ