وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْحَلَالُ بَيِّنٌ وَالْحَرَامُ بَيِّنٌ وَبَيْنَهُمَا مُشْتَبِهَاتٌ لَا يَعْلَمُهُنَّ كَثِيرٌ مِنَ النَّاسِ فَمَنِ اتَّقَى الشبهاب استبرَأَ لدِينهِ وعِرْضِهِ ومَنْ وقَعَ فِي الشبُّهَاتِ وَقَعَ فِي الْحَرَامِ كَالرَّاعِي يَرْعَى حَوْلَ الْحِمَى يُوشِكُ أَنْ يَرْتَعَ فِيهِ أَلَا وَإِنَّ لِكُلِّ مَلِكٍ حِمًى أَلَا وَإِنَّ حِمَى اللَّهِ مَحَارِمُهُ أَلَا وَإِنَّ فِي الْجَسَدِ مُضْغَةً إِذَا صَلَحَتْ صَلَحَ الْجَسَدُ كُلُّهُ وَإِذَا فَسَدَتْ فَسَدَ الْجَسَدُ كُله أَلا وَهِي الْقلب»
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitdim — Nuʼmon ikki barmogʻini quloqlariga (ishora qilib) keltirdi: «Albatta, halol ravshandir va albatta, harom ham ravshandir; ularning orasida shubhali narsalar bor, ularni odamlarning koʻpchiligi bilmaydi. Kim shubhali narsalardan saqlansa, dini va orʼ-nomusini pok saqlabdi; kim shubhali narsalarga tushib qolsa, haromga tushibdi — xuddi qoʻriqxona atrofida (mol) boqayotgan choʻponday, u (molini) qoʻriqxona ichida boqib yuborishi yaqindir. Ogoh boʻlinglar! Har bir podshohning qoʻriqxonasi boʻladi; ogoh boʻlinglar! Allohning qoʻriqxonasi Uning harom qilgan narsalaridir. Ogoh boʻlinglar! Tanada bir parcha goʻsht boʻlib, u (parcha) tuzalsa, butun tana tuzaladi; u buzilsa, butun tana buziladi. Ogoh boʻlinglar! U — qalbdir», dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитдим — Нуъмон икки бармоғини қулоқларига (ишора қилиб) келтирди: «Албатта, ҳалол равшандир ва албатта, ҳаром ҳам равшандир; уларнинг орасида шубҳали нарсалар бор, уларни одамларнинг кўпчилиги билмайди. Ким шубҳали нарсалардан сақланса, дини ва оръ-номусини пок сақлабди; ким шубҳали нарсаларга тушиб қолса, ҳаромга тушибди — худди қўриқхона атрофида (мол) боқаётган чўпондай, у (молини) қўриқхона ичида боқиб юбориши яқиндир. Огоҳ бўлинглар! Ҳар бир подшоҳнинг қўриқхонаси бўлади; огоҳ бўлинглар! Аллоҳнинг қўриқхонаси Унинг ҳаром қилган нарсаларидир. Огоҳ бўлинглар! Танада бир парча гўшт бўлиб, у (парча) тузалса, бутун тана тузалади; у бузилса, бутун тана бузилади. Огоҳ бўлинглар! У — қалбдир», дедилар.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ أَنَّ أَبَاهُ أَتَى بِهِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: إِنِّي نَحَلْتُ ابْنِي هَذَا غُلَامًا فَقَالَ: «أَكُلَّ وَلَدِكَ نَحَلْتَ مِثْلَهُ؟» قَالَ: لَا قَالَ: «فَأَرْجِعْهُ» . وَفِي رِوَايَةٍ: أَنَّهُ قَالَ: «أَيَسُرُّكَ أَنْ يَكُونُوا إِلَيْكَ فِي الْبِرِّ سَوَاءً؟» قَالَ: بَلَى قَالَ: «فَلَا إِذن» . وَفِي رِوَايَةٍ: أَنَّهُ قَالَ: أَعْطَانِي أَبِي عَطِيَّةً فَقَالَتْ عَمْرَةُ بِنْتُ رَوَاحَةَ: لَا أَرْضَى حَتَّى تشهد رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَتَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: إِنِّي أَعْطَيْتُ ابْنِي مِنْ عَمْرَةَ بِنْتِ رَوَاحَةَ عَطِيَّةً فَأَمَرَتْنِي أَنْ أُشْهِدَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ: «أَعْطَيْتَ سَائِرَ وَلِدِكَ مِثْلَ هَذَا؟» قَالَ: لَا قَالَ: «فَاتَّقُوا اللَّهَ وَاعْدِلُوا بَيْنَ أَوْلَادِكُمْ» . قَالَ: فَرَجَعَ فَرَدَّ عَطِيَّتَهُ. وَفِي رِوَايَةٍ: أَنَّهُ قَالَ: «لَا أشهد على جور»
Omir (Nuʼmon ibn Bashirdan) rivoyat qiladi: Men Nuʼmon ibn Bashirning minbarda (turib) shunday deganini eshitdim: «Otam menga bir hadya berdi, lekin (onam) Amra bint Ravoha — u (otam) buni Allohning Rasuli ﷺ ni guvoh qilmaguncha — rozi boʻlmasligini aytdi. Bas, otam Allohning Rasuli ﷺ ning oldiga borib: ‹Men oʻgʻlimga Amra bint Ravoha (tomonidan)dan bir hadya berdim, lekin u meni — sizni bunga guvoh qilishga — buyurdi, yo Rasululloh!› — dedi. Allohning Rasuli ﷺ: ‹Sen barcha oʻgʻillaringga (shuning mislini) berdingmi?› — deb soʻradi. U ‹yoʻq› deb javob berdi. Allohning Rasuli ﷺ: ‹Allohdan qoʻrqinglar va farzandlaringizga adolatli boʻlinglar›, — dedilar. Soʻng otam qaytib, oʻz hadyasini qaytib oldi», — dedi.Омир (Нуъмон ибн Баширдан) ривоят қилади: Мен Нуъмон ибн Баширнинг минбарда (туриб) шундай деганини эшитдим: «Отам менга бир ҳадя берди, лекин (онам) Амра бинт Равоҳа — у (отам) буни Аллоҳнинг Расули ﷺ ни гувоҳ қилмагунча — рози бўлмаслигини айтди. Бас, отам Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг олдига бориб: ‹Мен ўғлимга Амра бинт Равоҳа (томонидан)дан бир ҳадя бердим, лекин у мени — сизни бунга гувоҳ қилишга — буюрди, ё Расулуллоҳ!› — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Сен барча ўғилларингга (шунинг мислини) бердингми?› — деб сўради. У ‹йўқ› деб жавоб берди. Аллоҳнинг Расули ﷺ: ‹Аллоҳдан қўрқинглар ва фарзандларингизга адолатли бўлинглар›, — дедилар. Сўнг отам қайтиб, ўз ҳадясини қайтиб олди», — деди.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ مِنْ الْحِنْطَةِ خَمْرًا وَمِنَ الشَّعِيرِ خَمْرًا وَمِنَ التَّمْرِ خَمْرًا وَمِنَ الزَّبِيبِ خَمْرًا وَمِنَ الْعَسَلِ خَمْرًا» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta bugʻdoydan ham xamr boʻladi, arpadan ham xamr boʻladi, xurmodan ham xamr boʻladi, mayizdan ham xamr boʻladi va asaldan ham xamr boʻladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта буғдойдан ҳам хамр бўлади, арпадан ҳам хамр бўлади, хурмодан ҳам хамр бўлади, майиздан ҳам хамр бўлади ва асалдан ҳам хамр бўлади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
وَعَن النّعمانِ بن بشيرٍ قَالَ: أَلَسْتُمْ فِي طَعَامٍ وَشَرَابٍ مَا شِئْتُمْ؟ لَقَدْ رَأَيْتُ نَبِيَّكُمْ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَا يَجِدُ مِنَ الدَّقَلِ مَا يَمْلَأُ بَطْنَهُ. رَوَاهُ مُسلم
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, u: «Sizlar oʻzingiz istagan taom va ichimlik ichida emasmisiz? Men sizlarning Nabiyingiz ﷺni koʻrdim, qornini toʻyibgazadigan past navli quruq xurmoni ham topa olmas edilar», derdi. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis sahihdir. Abu Iso aytdi: Abu Avona va boshqa bir nechalari Simok ibn Harbdan Abul-Ahvasning hadisiga oʻxshash rivoyat qilganlar. Shuʼba bu hadisni Simokdan, u Nuʼmon ibn Bashirdan, u Umardan rivoyat qilgan.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, у: «Сизлар ўзингиз истаган таом ва ичимлик ичида эмасмисиз? Мен сизларнинг Набийингиз ﷺни кўрдим, қорнини тўйибгазадиган паст навли қуруқ хурмони ҳам топа олмас эдилар», дерди. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис саҳиҳдир. Абу Исо айтди: Абу Авона ва бошқа бир нечалари Симок ибн Ҳарбдан Абул-Аҳваснинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилганлар. Шуъба бу ҳадисни Симокдан, у Нуъмон ибн Баширдан, у Умардан ривоят қилган.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ أَهْوَنَ أَهْلِ النَّارِ عَذَابًا مَنْ لَهُ نَعْلَانِ وَشِرَاكَانِ مِنْ نَارٍ يَغْلِي مِنْهُمَا دِمَاغُهُ كَمَا يَغْلِي الْمِرْجَلُ مَا يُرَى أَنَّ أَحَدًا أَشَدُّ مِنْهُ عَذَابًا وَإِنَّهُ لَأَهْوَنُهُمْ عَذَابًا» . مُتَّفق عَلَيْهِ
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta doʻzax ahlidan azobi eng yengili — (shunday) kishiki, uning oʻtdan (boʻlgan) ikkita kavushi va ikkita (kavush) tasmasi bor; ulardan miyasi — qozon qaynagandek — qaynaydi. U oʻzidan azobi qattiqroq hech kim yoʻq deb oʻylaydi, holbuki u ularning azobi eng yengilidir», dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта дўзах аҳлидан азоби энг енгили — (шундай) кишики, унинг ўтдан (бўлган) иккита кавуши ва иккита (кавуш) тасмаси бор; улардан мияси — қозон қайнагандек — қайнайди. У ўзидан азоби қаттиқроқ ҳеч ким йўқ деб ўйлайди, ҳолбуки у уларнинг азоби энг енгилидир», дедилар.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «أَنْذَرْتُكُمُ النَّارَ أَنْذَرْتُكُمُ النَّارَ» فَمَا زَالَ يَقُولُهَا حَتَّى لَوْ كَانَ فِي مَقَامِي هَذَا سَمِعَهُ أَهْلُ السُّوقِ وَحَتَّى سَقَطَتْ خَمِيصَةٌ كَانَتْ عَلَيْهِ عِنْدَ رجلَيْهِ. رَوَاهُ الدَّارمِيّ
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ni shunday deyayotganlarini eshitdim: «Saflaringizni togʻrilanglar, aks holda Alloh yuzlaringiz orasini buzadi (orangizga nizo soladi)».Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни шундай деяётганларини эшитдим: «Сафларингизни тоғриланглар, акс ҳолда Аллоҳ юзларингиз орасини бузади (орангизга низо солади)».
وَعَن النُّعْمَان بن بشير قَالَ: أَنَا أَعْلَمُ بِوَقْتِ هَذِهِ الصَّلَاةِ صَلَاةِ الْعِشَاءِ الْآخِرَةِ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّيهَا لِسُقُوطِ الْقَمَرِ لِثَالِثَةٍ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد والدارمي
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U: «Men odamlar ichida bu namozning — oxirgi xufton namozining vaqtini eng yaxshi bilganidirman. Rasululloh ﷺ uni oyning uchinchi kechasidagi botishi paytida oʻqir edilar», dedi.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У: «Мен одамлар ичида бу намознинг — охирги хуфтон намозининг вақтини энг яхши билганидирман. Расулуллоҳ ﷺ уни ойнинг учинчи кечасидаги ботиши пайтида ўқир эдилар», деди.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي الْعِيدَيْنِ وَفِي الْجُمُعَةِ بِ (سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الْأَعْلَى)
و (هَل أَتَاك حَدِيث الغاشية)
قَالَ: وَإِذَا اجْتَمَعَ الْعِيدُ وَالْجُمُعَةُ فِي يَوْمٍ وَاحِدٍ قَرَأَ بِهِمَا فِي الصَّلَاتَيْنِ. رَوَاهُ مُسلم
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ikki hayit (namozlarida) va jumada {Eng oliy Robbingning ismini poklab yod et} (Aʼlo surasi) va {Senga (qiyomat haqidagi) gʻoshiya xabari yetib keldimi?} (Gʻoshiya surasi) ni oʻqir edilar. (Nuʼmon) dedi: Hayit bilan juma bir kunda toʻgʻri kelib qolsa, ham bu ikki (namoz) — har ikki namozda ham shu (ikki surani) oʻqir edilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ икки ҳайит (намозларида) ва жумада {Энг олий Роббингнинг исмини поклаб ёд эт} (Аъло сураси) ва {Сенга (қиёмат ҳақидаги) ғошия хабари етиб келдими?} (Ғошия сураси) ни ўқир эдилар. (Нуъмон) деди: Ҳайит билан жума бир кунда тўғри келиб қолса, ҳам бу икки (намоз) — ҳар икки намозда ҳам шу (икки сурани) ўқир эдилар.
عَن النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُسَوِّي صُفُوفَنَا حَتَّى كَأَنَّمَا يُسَوِّي بِهَا الْقِدَاحَ حَتَّى رَأَى أَنَّا قَدْ عَقَلْنَا عَنْهُ ثُمَّ خَرَجَ يَوْمًا فَقَامَ حَتَّى كَادَ أَنْ يُكَبِّرَ فَرَأَى رَجُلًا بَادِيًا صَدْرُهُ مِنَ الصَّفِّ فَقَالَ: «عِبَادَ اللَّهِ لَتُسَوُّنَّ صُفُوفَكُمْ أَوْ لَيُخَالِفَنَّ اللَّهُ بَيْنَ وُجُوهِكُمْ» . رَوَاهُ مُسلم
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ saflarimizni xuddi (yoy uchun) oʻqlarni togʻrilagandek togʻrilar edilar, hatto biz buni u zotdan oʻrganib olganimizni koʻrgunlaricha. Soʻng bir kuni (namozga) chiqdilar va turdilar, hatto takbir aytishga yaqinlashganlarida safdan koʻkragi chiqib turgan bir kishini koʻrib qoldilar va: «Ey Allohning bandalari, saflaringizni togʻrilanglar, aks holda Alloh yuzlaringiz orasini buzadi (orangizga nizo soladi)», — dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ сафларимизни худди (ёй учун) ўқларни тоғрилагандек тоғрилар эдилар, ҳатто биз буни у зотдан ўрганиб олганимизни кўргунларича. Сўнг бир куни (намозга) чиқдилар ва турдилар, ҳатто такбир айтишга яқинлашганларида сафдан кўкраги чиқиб турган бир кишини кўриб қолдилар ва: «Эй Аллоҳнинг бандалари, сафларингизни тоғриланглар, акс ҳолда Аллоҳ юзларингиз орасини бузади (орангизга низо солади)», — дедилар.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُسَوِّي صُفُوفَنَا إِذَا قُمْنَا إِلَى الصَّلَاةِ فَإِذَا اسَتْوَيْنَا كَبَّرَ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Ibn Muoz bizga aytdi: Xolid ibn al-Horis bizga aytdi: Hotim — yaʼni ibn Abu Sagʻiyra — bizga aytdi: Simokdan rivoyat qiladi. U dedi: Men Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu)ning shunday deganini eshitdim: Rasululloh ﷺ biz namozga turganimizda saflarimizni togʻrilar, biz togʻri turib olganimizdan keyin takbir aytar edilar.Ибн Муоз бизга айтди: Холид ибн ал-Ҳорис бизга айтди: Ҳотим — яъни ибн Абу Сағийра — бизга айтди: Симокдан ривоят қилади. У деди: Мен Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллоҳ ﷺ биз намозга турганимизда сафларимизни тоғрилар, биз тоғри туриб олганимиздан кейин такбир айтар эдилар.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: كَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَجَعَلَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ وَيَسْأَلُ عَنْهَا حَتَّى انْجَلَتِ الشَّمْسُ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ. وَفِي رِوَايَةِ النَّسَائِيِّ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَّى حِينَ انْكَسَفَتِ الشَّمْسُ مِثْلَ صَلَاتِنَا يَرْكَعُ وَيَسْجُدُ
وَلَهُ فِي أُخْرَى: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَرَجَ يَوْمًا مُسْتَعْجِلًا إِلَى الْمَسْجِدِ وَقَدِ انْكَسَفَتِ الشَّمْسُ فَصَلَّى حَتَّى انْجَلَتْ ثُمَّ قَالَ: " إِنَّ أَهْلَ الْجَاهِلِيَّةِ كَانُوا يَقُولُونَ: إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لَا يَنْخَسِفَانِ إِلَّا لِمَوْتِ عَظِيمٍ مِنْ عُظَمَاءِ أَهْلِ الْأَرْضِ وَإِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لَا يَنْخَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلَا لِحَيَاتِهِ وَلَكِنَّهُمَا خَلِيقَتَانِ مِنْ خَلْقِهِ يُحْدِثُ اللَّهُ فِي خَلْقِهِ مَا شَاءَ فَأَيُّهُمَا انْخَسَفَ فَصَلُّوا حَتَّى ينجلي أَو يحدث الله أمرا "
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ bir kuni quyosh tutilgan holda shoshilib masjidga chiqdilar va quyosh ochilgunicha namoz oʻqidilar. Soʻng: «Albatta, johiliyat ahli quyosh va oy faqat yer ahlining ulugʻlaridan biri oʻlgandagina tutiladi, deb aytar edilar. Vaholanki, quyosh va oy biror kishining oʻlimi yoki hayoti uchun tutilmaydi. Balki ular Allohning maxluqotidan ikki maxluqdir. Alloh Oʻz maxluqotida xohlagan narsasini paydo qiladi. Bas, ulardan qaysi biri tutilsa, quyosh ochilgunicha yoki Alloh biror ish paydo qilgunicha namoz oʻqinglar», dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ бир куни қуёш тутилган ҳолда шошилиб масжидга чиқдилар ва қуёш очилгунича намоз ўқидилар. Сўнг: «Албатта, жоҳилият аҳли қуёш ва ой фақат ер аҳлининг улуғларидан бири ўлгандагина тутилади, деб айтар эдилар. Ваҳоланки, қуёш ва ой бирор кишининг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди. Балки улар Аллоҳнинг махлуқотидан икки махлуқдир. Аллоҳ Ўз махлуқотида хоҳлаган нарсасини пайдо қилади. Бас, улардан қайси бири тутилса, қуёш очилгунича ёки Аллоҳ бирор иш пайдо қилгунича намоз ўқинглар», дедилар.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: أُغْمِيَ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَوَاحَةَ فَجَعَلَتْ أُخْتُهُ عَمْرَةُ تبْكي: واجبلاه واكذا واكذا تُعَدِّدُ عَلَيْهِ فَقَالَ حِينَ أَفَاقَ: مَا قُلْتِ شَيْئًا إِلَّا قِيلَ لِي: أَنْتَ كَذَلِكَ؟ زَادَ فِي رِوَايَةٍ فَلَمَّا مَاتَ لَمْ تَبْكِ عَلَيْهِ. رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo) aytdi:) Abdulloh ibn Ravoha behush boʻ ldi. Singlisi Amra: «Voy togʻim (suyangan tovim)-a! Voy falon-a! Voy falon-a!» deb — unga (yaxshi sifatlarini) sanab — yigʻlay boshladi. U (Ibn Ravoha) oʻ ziga kelganida: «Sen biror narsa demadingki, illo menga: ‹Sen shundaymisan?› deb aytilmagan boʻ lsa (yaʼni har maqtoving haqida soʻroq qilindi)», dedi.(Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Абдуллоҳ ибн Равоҳа беҳуш бў лди. Синглиси Амра: «Вой тоғим (суянган товим)-а! Вой фалон-а! Вой фалон-а!» деб — унга (яхши сифатларини) санаб — йиғлай бошлади. У (Ибн Равоҳа) ў зига келганида: «Сен бирор нарса демадингки, илло менга: ‹Сен шундаймисан?› деб айтилмаган бў лса (яъни ҳар мақтовинг ҳақида сўроқ қилинди)», деди.
وَعَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ اللَّهَ كتب كتابا قبل أَن يخلق السَّمَوَات وَالْأَرْضَ بِأَلْفَيْ عَامٍ أَنْزَلَ مِنْهُ آيَتَيْنِ خَتَمَ بِهِمَا سُورَةَ الْبَقَرَةِ وَلَا تُقْرَآنِ فِي دَارٍ ثَلَاثَ لَيَالٍ فَيَقْرَبَهَا الشَّيْطَانُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَالدَّارِمِيُّ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيب
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ: «Albatta, Alloh osmonlar va yerni yaratishidan ikki ming yil avval bir kitob yozdi va undan ikki oyatni nozil qilib, Baqara surasini ular bilan yakunladi. Bir uyda uch kecha (davomida) ular oʻqilsa, unga shayton yaqinlashmaydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ: «Албатта, Аллоҳ осмонлар ва ерни яратишидан икки минг йил аввал бир китоб ёзди ва ундан икки оятни нозил қилиб, Бақара сурасини улар билан якунлади. Бир уйда уч кеча (давомида) улар ўқилса, унга шайтон яқинлашмайди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الدُّعَاءُ هُوَ الْعِبَادَةُ» ثُمَّ قَرَأَ: (وَقَالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكم)
رَوَاهُ أَحْمَدُ وَالتِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيُّ وَابْنُ مَاجَه
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi, Nabiy ﷺ: «Duo — aynan ibodatdir», dedilar. Soʻngra: {Robbingiz dedi: ‹Menga duo qilinglar, sizlarga ijobat qilaman. Albatta, Menga ibodat qilishdan kibr qilganlar tez orada xor boʻlgan holda jahannamga kiradilar›} (Gʻofir 60) oyatini tilovat qildilar. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Buni Mansur va Aʼmash Zarrdan rivoyat qilishgan, biz uni faqat Zarrning hadisidan bilamiz. U Zarr ibn Abdulloh al-Hamdoniydir, ishonchli (siqa)dir, Umar ibn Zarrning otasidir.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади, Набий ﷺ: «Дуо — айнан ибодатдир», дедилар. Сўнгра: {Роббингиз деди: ‹Менга дуо қилинглар, сизларга ижобат қиламан. Албатта, Менга ибодат қилишдан кибр қилганлар тез орада хор бўлган ҳолда жаҳаннамга кирадилар›} (Ғофир 60) оятини тиловат қилдилар. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Мансур ва Аъмаш Заррдан ривоят қилишган, биз уни фақат Заррнинг ҳадисидан биламиз. У Зарр ибн Абдуллоҳ ал-Ҳамдонийдир, ишончли (сиқа)дир, Умар ибн Заррнинг отасидир.