وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «غُسْلُ يَوْمِ الْجُمُعَةِ وَاجِبٌ عَلَى كُلِّ مُحْتَلِمٍ»
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Juma kuni gʻusl qilish balogʻatga yetgan har bir kishiga vojibdir», dedilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жума куни ғусл қилиш балоғатга етган ҳар бир кишига вожибдир», дедилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَن أبي سعيد الْخُدْرِيّ قَالَ: صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَاةَ الْعَتَمَة فَلم يخرج إِلَيْنَا حَتَّى مَضَى نَحْوٌ مِنْ شَطْرِ اللَّيْلِ فَقَالَ: «خُذُوا مَقَاعِدَكُمْ» فَأَخَذْنَا مَقَاعِدَنَا فَقَالَ: «إِنَّ النَّاسَ قد صلوا وَأخذُوا مضاجعهم وَإِنَّكُمْ لم تَزَالُوا فِي صَلَاةٍ مَا انْتَظَرْتُمُ الصَّلَاةَ وَلَوْلَا ضَعْفُ الضَّعِيفِ وَسَقَمُ السَّقِيمِ لَأَخَّرْتُ هَذِهِ الصَّلَاةَ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيُّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U dedi: «Rasululloh ﷺ bilan birga xufton namozini oʻqidik. U zot kechaning yarmiga yaqini oʻtmaguncha chiqmadilar. Soʻng: ‹Joylaringizni egallanglar›, dedilar. Biz joylarimizni egalladik. Keyin u zot: ‹Albatta odamlar namozlarini oʻqib, oʻrinlariga yotib boʻldilar. Sizlar esa namozni kutar ekansiz, doimo namozda boʻlasizlar. Agar zaifning zaifligi va kasalning kasalligi boʻlmaganida edi, bu namozni kechaning yarmigacha kechiktirardim›, dedilar».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У деди: «Расулуллоҳ ﷺ билан бирга хуфтон намозини ўқидик. У зот кечанинг ярмига яқини ўтмагунча чиқмадилар. Сўнг: ‹Жойларингизни эгалланглар›, дедилар. Биз жойларимизни эгалладик. Кейин у зот: ‹Албатта одамлар намозларини ўқиб, ўринларига ётиб бўлдилар. Сизлар эса намозни кутар экансиз, доимо намозда бўласизлар. Агар заифнинг заифлиги ва касалнинг касаллиги бўлмаганида эди, бу намозни кечанинг ярмигача кечиктирардим›, дедилар».
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا يَسْمَعُ مَدَى صَوْتِ الْمُؤَذِّنِ جِنٌّ وَلَا إِنْسٌ وَلَا شَيْءٌ إِلَّا شَهِدَ لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abdurrahmon ibn Abdulloh ibn Abdurrahmon ibn Abu Saʼsaa al-Ansoriy (otasi orqali Abu Saiddan) rivoyat qiladi: Abu Said al-Xudriy otasiga: «Men seni qoʻy (boqish) va sahroni yaxshi koʻrishingni koʻryapman; bas, qachon azon aytmoqchi boʻlsang, uni baland ovoz bilan ayt — chunki azonni eshitgan har kim — inson boʻladimi, jin boʻladimi yoki boshqa narsa boʻladimi — Qiyomat kuni sening foydangga guvohlik beradi», — dedi. Abu Said qoʻshdi: «Men buni Allohning Rasuli ﷺ dan eshitganman».Абдурраҳмон ибн Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абу Саъсаа ал-Ансорий (отаси орқали Абу Саиддан) ривоят қилади: Абу Саид ал-Худрий отасига: «Мен сени қўй (боқиш) ва саҳрони яхши кўришингни кўряпман; бас, қачон азон айтмоқчи бўлсанг, уни баланд овоз билан айт — чунки азонни эшитган ҳар ким — инсон бўладими, жин бўладими ёки бошқа нарса бўладими — Қиёмат куни сенинг фойдангга гувоҳлик беради», — деди. Абу Саид қўшди: «Мен буни Аллоҳнинг Расули ﷺ дан эшитганман».
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " لَا تُشَدُّ الرِّحَالُ إِلَّا إِلَى ثَلَاثَةِ مَسَاجِدَ: مَسْجِدِ الْحَرَامِ وَالْمَسْجِدِ الْأَقْصَى وَمَسْجِدِي هَذَا "
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Faqat uchta masjidga — Masjidul Harom, mening mana bu masjidim va Masjidul Aqsoga (ibodat niyatida safar qilish uchun) tuyalarga egar urilmasin», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hasan sahih hadisdir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Фақат учта масжидга — Масжидул Ҳаром, менинг мана бу масжидим ва Масжидул Ақсога (ибодат ниятида сафар қилиш учун) туяларга эгар урилмасин», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
عَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا رَأَيْتُمُ الرَّجُلَ يَتَعَاهَدُ الْمَسْجِد فَاشْهَدُوا لَهُ بِالْإِيمَان فَإِن الله تَعَالَى يَقُولُ (إِنَّمَا يَعْمُرُ مَسَاجِدَ اللَّهِ مَنْ آمَنَ بِاللَّه وَالْيَوْم الآخر وَأقَام الصَّلَاة وَآتى الزَّكَاة)
رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَابْن مَاجَه والدارمي
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bir kishining masjidga (doimiy) qatnab turganini koʻrsangiz, uning iymoniga guvohlik beringlar. Chunki Alloh taolo: {Allohning masjidlarini faqat Allohga va oxirat kuniga iymon keltirgan, namozni barpo qilgan va zakot bergan kishilargina obod qiladilar} (oyatining oxirigacha) deydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻarib hasandir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бир кишининг масжидга (доимий) қатнаб турганини кўрсангиз, унинг иймонига гувоҳлик беринглар. Чунки Аллоҳ таоло: {Аллоҳнинг масжидларини фақат Аллоҳга ва охират кунига иймон келтирган, намозни барпо қилган ва закот берган кишиларгина обод қиладилар} (оятининг охиригача) дейди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғариб ҳасандир.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْأَرْضُ كُلُّهَا مَسْجِدٌ إِلَّا الْمَقْبَرَةَ وَالْحَمَّامَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالتِّرْمِذِيُّ والدارمي
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yer yuzining hammasi masjiddir, faqat qabriston bilan hammomdan boshqa», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Ali, Abdulloh ibn Amr, Abu Hurayra, Jobir, Ibn Abbos, Huzayfa, Anas, Abu Umoma va Abu Zarrdan ham (rivoyatlar) bor. Ular: Nabiy ﷺ: «Yer menga masjid va poklovchi (vosita) qilindi», dedilar, deyishgan. Abu Iso aytdi: Abu Saidning hadisi Abdulaziz ibn Muhammaddan ikki xil yoʻsinda rivoyat qilingan: ulardan baʼzilari uni Abu Saiddan zikr qilgan, baʼzilari esa zikr qilmagan. Bu hadisda iztirob (chalkashlik) bor. Sufyon as-Savriy uni Amr ibn Yahyodan, u otasidan, u Nabiy ﷺdan mursal qilib rivoyat qildi. Hammod ibn Salama esa uni Amr ibn Yahyodan, u otasidan, u Abu Saiddan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qildi. Muhammad ibn Ishoq esa uni Amr ibn Yahyodan, u otasidan rivoyat qildi va u: Uning rivoyatlarining koʻpchiligi Abu Saiddan, u Nabiy ﷺdan boʻlardi, dedi. Lekin bu (rivoyat)da Abu Saiddan, u Nabiy ﷺdan deb zikr qilmadi. Goʻyo Savriyning Amr ibn Yahyodan, u otasidan, u Nabiy ﷺdan mursal qilib (qilgan) rivoyati eng mustahkam va eng sahihroqdir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ер юзининг ҳаммаси масжиддир, фақат қабристон билан ҳаммомдан бошқа», дедилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Али, Абдуллоҳ ибн Амр, Абу Ҳурайра, Жобир, Ибн Аббос, Ҳузайфа, Анас, Абу Умома ва Абу Заррдан ҳам (ривоятлар) бор. Улар: Набий ﷺ: «Ер менга масжид ва покловчи (восита) қилинди», дедилар, дейишган. Абу Исо айтди: Абу Саиднинг ҳадиси Абдулазиз ибн Муҳаммаддан икки хил йўсинда ривоят қилинган: улардан баъзилари уни Абу Саиддан зикр қилган, баъзилари эса зикр қилмаган. Бу ҳадисда изтироб (чалкашлик) бор. Суфён ас-Саврий уни Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Набий ﷺдан мурсал қилиб ривоят қилди. Ҳаммод ибн Салама эса уни Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Абу Саиддан, у Набий ﷺдан ривоят қилди. Муҳаммад ибн Ишоқ эса уни Амр ибн Яҳёдан, у отасидан ривоят қилди ва у: Унинг ривоятларининг кўпчилиги Абу Саиддан, у Набий ﷺдан бўларди, деди. Лекин бу (ривоят)да Абу Саиддан, у Набий ﷺдан деб зикр қилмади. Гўё Саврийнинг Амр ибн Яҳёдан, у отасидан, у Набий ﷺдан мурсал қилиб (қилган) ривояти энг мустаҳкам ва энг саҳиҳроқдир.
وَعَن أبي سعيد الْخُدْرِيّ قَالَ: بَيْنَمَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي بِأَصْحَابِهِ إِذْ خلع نَعْلَيْه فَوَضَعَهُمَا عَنْ يَسَارِهِ فَلَمَّا رَأَى ذَلِكَ الْقَوْمُ أَلْقَوْا نِعَالَهُمْ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَاتَهُ قَالَ: «مَا حَمَلَكُمْ على إلقائكم نعالكم؟» قَالُوا: رَأَيْنَاك ألقيت نعليك فَأَلْقَيْنَا نِعَالَنَا. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنْ جِبْرِيلَ أَتَانِي فَأَخْبَرَنِي أَنَّ فيهمَا قذرا إِذا جَاءَ أحدكُم إِلَى الْمَسْجِدَ فَلْيَنْظُرْ فَإِنْ رَأَى فِي نَعْلَيْهِ قَذَرًا أَو أَذَى فَلْيَمْسَحْهُ وَلِيُصَلِّ فِيهِمَا» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالدَّارِمِيُّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ sahobalariga namoz oʻqib berayotganlarida kovushlarini yechib, chap tomonlariga qoʻydilar. Qavm buni koʻrgach, ular ham kovushlarini yechib tashladilar. Rasululloh ﷺ namozni tugatgach: «Kovushlaringizni yechib tashlashingizga nima sabab boʻldi?» dedilar. Ular: «Sizning kovushlaringizni yechganingizni koʻrdik, shuning uchun biz ham kovushlarimizni yechdik», deyishdi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta, Jibril (alayhissalom) huzurimga keldi va menga ularda ifloslik borligini xabar berdi», dedilar. Yana: «Biringiz masjidga kelganida (kovushiga) qarasin; agar kovushida ifloslik yoki azor beradigan narsa koʻrsa, uni artsin va ularda namoz oʻqisin», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ саҳобаларига намоз ўқиб бераётганларида ковушларини ечиб, чап томонларига қўйдилар. Қавм буни кўргач, улар ҳам ковушларини ечиб ташладилар. Расулуллоҳ ﷺ намозни тугатгач: «Ковушларингизни ечиб ташлашингизга нима сабаб бўлди?» дедилар. Улар: «Сизнинг ковушларингизни ечганингизни кўрдик, шунинг учун биз ҳам ковушларимизни ечдик», дейишди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, Жибрил (алайҳиссалом) ҳузуримга келди ва менга уларда ифлослик борлигини хабар берди», дедилар. Яна: «Бирингиз масжидга келганида (ковушига) қарасин; агар ковушида ифлослик ёки азор берадиган нарса кўрса, уни артсин ва уларда намоз ўқисин», дедилар.
عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: دَخَلْتُ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرَأَيْتُهُ يُصَلِّي عَلَى حَصِيرٍ يَسْجُدُ عَلَيْهِ. قَالَ: وَرَأَيْتُهُ يُصَلِّي فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ مُتَوَشِّحًا بِهِ. رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Nabiy ﷺ ning huzurlariga kiribdi. (Abu Said) dedi: Men u zotni ustida sajda qiladigan boʻyradan iborat toʻshakda namoz oʻqiyotganlarini koʻrdim. Yana (u) dedi: Va men u zotni bitta kiyimga oʻralib namoz oʻqiyotganlarini koʻrdim.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Набий ﷺ нинг ҳузурларига кирибди. (Абу Саид) деди: Мен у зотни устида сажда қиладиган бўйрадан иборат тўшакда намоз ўқиётганларини кўрдим. Яна (у) деди: Ва мен у зотни битта кийимга ўралиб намоз ўқиётганларини кўрдим.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ إِلَى شَيْءٍ يَسْتُرُهُ مِنَ النَّاسِ فَأَرَادَ أَحَدٌ أَنْ يَجْتَازَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَلْيَدْفَعْهُ فَإِنْ أَبَى فَلْيُقَاتِلْهُ فَإِنَّمَا هُوَ شَيْطَانٌ» . هَذَا لَفْظُ الْبُخَارِيِّ وَلمُسلم مَعْنَاهُ
Abu Solih as-Sammon (Abu Said al-Xudriydan) rivoyat qiladi: Men Abu Said al-Xudriyni juma kuni sutra vazifasini oʻtaydigan narsa orqasida namoz oʻqiyotgan holda koʻrdim. Bani Abu Muaytdan bir yigit uning oldidan oʻtmoqchi boʻldi, lekin Abu Said uni koʻkragiga turtib qaytardi. Yigit (oʻtishga) boshqa yoʻl topmagach, yana oʻtmoqchi boʻldi, lekin Abu Said uni kuchliroq turtdi. Yigit Abu Saidni soʻkdi va Marvonning oldiga borib, Abu Saiddan shikoyat qildi; Abu Said ham yigit izidan Marvonning oldiga bordi. Marvon: «Ey Abu Said, sen bilan ukangning oʻgʻli orasida nima boʻldi?» — dedi. Abu Said unga: «Men Paygʻambar ﷺ ning shunday deganini eshitdim: ‹Biringiz sutra vazifasini oʻtaydigan narsa orqasida namoz oʻqiyotganida, biror kishi uning oldidan oʻtmoqchi boʻlsa, uni qaytarsin; agar (qaytishni) rad etsa, unga qarshi kuch ishlatsin — chunki u shaytondir›», — dedi.Абу Солиҳ ас-Саммон (Абу Саид ал-Худрийдан) ривоят қилади: Мен Абу Саид ал-Худрийни жума куни сутра вазифасини ўтайдиган нарса орқасида намоз ўқиётган ҳолда кўрдим. Бани Абу Муайтдан бир йигит унинг олдидан ўтмоқчи бўлди, лекин Абу Саид уни кўкрагига туртиб қайтарди. Йигит (ўтишга) бошқа йўл топмагач, яна ўтмоқчи бўлди, лекин Абу Саид уни кучлироқ туртди. Йигит Абу Саидни сўкди ва Марвоннинг олдига бориб, Абу Саиддан шикоят қилди; Абу Саид ҳам йигит изидан Марвоннинг олдига борди. Марвон: «Эй Абу Саид, сен билан укангнинг ўғли орасида нима бўлди?» — деди. Абу Саид унга: «Мен Пайғамбар ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: ‹Бирингиз сутра вазифасини ўтайдиган нарса орқасида намоз ўқиётганида, бирор киши унинг олдидан ўтмоқчи бўлса, уни қайтарсин; агар (қайтишни) рад эца, унга қарши куч ишлацин — чунки у шайтондир›», — деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا يَقْطَعُ الصَّلَاةَ شَيْء وادرؤوا مَا اسْتَطَعْتُمْ فَإِنَّمَا هُوَ شَيْطَانٌ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Hech narsa namozni buzmaydi. (Oldingizdan oʻtmoqchi boʻlgan kishini) qoʻlingizdan kelganicha qaytaring, chunki u shaytondan boshqa narsa emas.»Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Ҳеч нарса намозни бузмайди. (Олдингиздан ўтмоқчи бўлган кишини) қўлингиздан келганича қайтаринг, чунки у шайтондан бошқа нарса эмас.»
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: كُنَّا نَحْزُرُ قِيَامَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فَحَزَرْنَا قِيَامَهُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الْأُولَيَيْنِ مِنَ الظُّهْرِ قَدْرَ قِرَاءَةِ (الم تَنْزِيلُ)
السَّجْدَةِ - وَفِي رِوَايَةٍ: فِي كُلِّ رَكْعَةٍ قَدْرَ ثَلَاثِينَ آيَةً - وَحَزَرْنَا قِيَامَهُ فِي الْأُخْرَيَيْنِ قَدْرَ النّصْف من ذَلِك وحزرنا قِيَامَهُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الْأُولَيَيْنِ مِنَ الْعَصْرِ عَلَى قَدْرِ قِيَامِهِ فِي الْأُخْرَيَيْنِ مِنَ الظُّهْرِ وَفِي الْأُخْرَيَيْنِ مِنَ الْعَصْرِ عَلَى النِّصْفِ مِنْ ذَلِكَ. رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biz Rasululloh ﷺ ning peshin va asrdagi qiyomini (turishini) chamalar edik. Bas, biz u zotning peshinning dastlabki ikki rakaatidagi qiyomini ‹Alif Lam Mim, Tanzil›, yaʼni Sajda surasini oʻqish miqdoricha deb chamaladik; oxirgi ikkisidagi qiyomini esa shuning yarmicha deb chamaladik. Asrning dastlabki ikki rakaatidagi qiyomini peshinning oxirgi ikkisidagi qiyomi miqdoricha, asrning oxirgi ikkisidagisini esa shuning yarmicha deb chamaladik». Abu Bakr oʻz rivoyatida ‹Alif Lam Mim, Tanzil›ni zikr qilmadi va: «Oʻttizta oyat miqdoricha», dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Биз Расулуллоҳ ﷺ нинг пешин ва асрдаги қиёмини (туришини) чамалар эдик. Бас, биз у зотнинг пешиннинг дастлабки икки ракаатидаги қиёмини ‹Алиф Лам Мим, Танзил›, яъни Сажда сурасини ўқиш миқдорича деб чамаладик; охирги иккисидаги қиёмини эса шунинг ярмича деб чамаладик. Асрнинг дастлабки икки ракаатидаги қиёмини пешиннинг охирги иккисидаги қиёми миқдорича, асрнинг охирги иккисидагисини эса шунинг ярмича деб чамаладик». Абу Бакр ўз ривоятида ‹Алиф Лам Мим, Танзил›ни зикр қилмади ва: «Ўттизта оят миқдорича», деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ: «اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَاوَاتِ وَمِلْءَ الْأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ أَهْلُ الثَّنَاءِ وَالْمَجْدِ أَحَقُّ مَا قَالَ الْعَبْدُ وَكُلُّنَا لَكَ عَبْدٌ اللَّهُمَّ لَا مَانِعَ لِمَا أَعْطَيْتَ وَلَا مُعْطِيَ لِمَا مَنَعْتَ وَلَا يَنْفَعُ ذَا الْجَدِّ مِنْكَ الْجد» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi, u dedi: Rasululloh ﷺ rukuʼdan boshlarini koʻtarganlarida: «Robbanaa lakal hamdu milʼas-samaavaati val-arzi va milʼa maa shiʼta min shayʼin baʼd. Ahlas-sanaaʼi val-majd, ahaqqu maa qoolal-abdu va kullunaa laka abd. Allohumma laa maaniʼa limaa aʼtoyta va laa muʼtiya limaa manaʼta va laa yanfaʼu zal-jaddi minkal-jadd (Ey Robbimiz! Osmonlar va yer toʻla va undan keyin Sen istagan narsa toʻla hamd Senga boʻlsin. Ey maqtov va ulugʻlik egasi! Bandaning aytgan eng haq soʻzi (shudir), bizning hammamiz Senga bandamiz. Ey Allohim! Sen bergan narsani toʻsuvchi yoʻq, Sen toʻsgan narsani beruvchi yoʻq va boylik egasiga uning boyligi Sening (huzuringda) foyda bermas)», derdilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади, у деди: Расулуллоҳ ﷺ рукуъдан бошларини кўтарганларида: «Роббанаа лакал ҳамду милъас-самааваати вал-арзи ва милъа маа шиъта мин шайъин баъд. Аҳлас-санааъи вал-мажд, аҳаққу маа қоолал-абду ва куллунаа лака абд. Аллоҳумма лаа мааниъа лимаа аътойта ва лаа муътия лимаа манаъта ва лаа янфаъу зал-жадди минкал-жадд (Эй Роббимиз! Осмонлар ва ер тўла ва ундан кейин Сен истаган нарса тўла ҳамд Сенга бўлсин. Эй мақтов ва улуғлик эгаси! Банданинг айтган энг ҳақ сўзи (шудир), бизнинг ҳаммамиз Сенга бандамиз. Эй Аллоҳим! Сен берган нарсани тўсувчи йўқ, Сен тўсган нарсани берувчи йўқ ва бойлик эгасига унинг бойлиги Сенинг (ҳузурингда) фойда бермас)», дердилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا تَثَاءَبَ أَحَدُكُمْ فَلْيَكْظِمْ مَا اسْتَطَاعَ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَدْخُلُ» . رَوَاهُ مُسلم
وَفِي رِوَايَةِ الْبُخَارِيِّ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: " إِذَا تَثَاءَبَ أَحَدُكُمْ فِي الصَّلَاةِ فَلْيَكْظِمْ مَا اسْتَطَاعَ وَلَا يَقُلْ: هَا فَإِنَّمَا ذَلِكُمْ مِنَ الشَّيْطَان يضْحك مِنْهُ "
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Sizlardan biringiz esnasa, ogʻzini qoʻli bilan toʻssin. Chunki shayton (ogʻiz orqali) kiradi», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан бирингиз эснаса, оғзини қўли билан тўссин. Чунки шайтон (оғиз орқали) киради», дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا صَلَاةَ بَعْدَ الصُّبْحِ حَتَّى تَرْتَفِعَ الشَّمْسُ وَلَا صَلَاةَ بَعْدَ الْعَصْرِ حَتَّى تَغِيبَ الشَّمْسُ»
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Bomdod namozidan keyin quyosh chiqguncha namoz yoʻq; asr namozidan keyin quyosh botguncha namoz yoʻq».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Бомдод намозидан кейин қуёш чиқгунча намоз йўқ; аср намозидан кейин қуёш ботгунча намоз йўқ».
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي أَصْحَابِهِ تَأَخُّرًا فَقَالَ لَهُمْ: «تَقَدَّمُوا وَأْتَمُّوا بِي وَلْيَأْتَمَّ بِكُمْ مَنْ بَعْدَكُمْ لَا يَزَالُ قَوْمٌ يَتَأَخَّرُونَ حَتَّى يؤخرهم الله» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ sahobalarida orqaga chekinish (mayli)ni koʻrib, ularga: «Oldinga oʻtinglar va menga ergashinglar, sizlardan keyingilar ham sizlarga ergashsinlar. Bir qavm orqaga chekinaveradi, oxiri Alloh ularni (oʻz rahmatidan) orqaga suradi», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ саҳобаларида орқага чекиниш (майли)ни кўриб, уларга: «Олдинга ўтинглар ва менга эргашинглар, сизлардан кейингилар ҳам сизларга эргашсинлар. Бир қавм орқага чекинаверади, охири Аллоҳ уларни (ўз раҳматидан) орқага суради», — дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا كَانُوا ثَلَاثَةً فليؤمهم أحدهم وأحقهم بِالْإِمَامِ أَقْرَؤُهُمْ» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ
وَذَكَرَ حَدِيثَ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ فِي بَابٍ بَعْدَ بَابِ «فَضْلِ الْأَذَانِ»
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Uch kishi boʻlsalar, biri ularga imomlik qilsin; ularning imomlikka eng haqlirogʻi Qurʼonni eng yaxshi oʻquvchisidir», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Уч киши бўлсалар, бири уларга имомлик қилсин; уларнинг имомликка энг ҳақлироғи Қуръонни энг яхши ўқувчисидир», дедилар.
وَعَن أبي سعيد الْخُدْرِيّ قَالَ: جَاءَ رَجُلٌ وَقَدْ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «أَلَا رَجُلٌ يَتَصَدَّقُ عَلَى هَذَا فَيُصَلِّيَ مَعَهُ؟» فَقَامَ رَجُلٌ فيصلى مَعَه ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَأَبُو دَاوُد
Abu Said (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U aytdi: «Rasululloh ﷺ namoz oʻqib boʻlganlaridan keyin bir kishi keldi. Shunda u zot: ‹Sizlardan qaysi biringiz bunga (savob bilan) savdo qiladi (yaʼni u bilan namoz oʻqib, savob ulashadi)?› dedilar. Shunda bir kishi turib, u bilan birga namoz oʻqidi». Abu Iso aytdi: Bu bobda Abu Umoma, Abu Muso va Hakam ibn Umayrdan ham (rivoyatlar) bor. Abu Iso aytdi: Abu Saidning hadisi hasan hadisdir. Bu Nabiy ﷺning sahobalaridan va ulardan keyingi tobeʼinlardan boʻlgan ilm ahlidan koʻpchilikning soʻzidir. Ular: jamoat oʻqib boʻlingan masjidda boshqa bir qavmning jamoat boʻlib namoz oʻqishida zarar yoʻq, deb aytdilar. Ahmad va Ishoq shuni aytadilar. Ilm ahlidan boshqalari esa: yakka-yakka oʻqiydilar, dedilar. Sufyon, Ibnul-Muborak, Molik va Shofiʼiy shuni aytib, yakka-yakka oʻqishni ixtiyor qiladilar. Sulaymon an-Nojiy basralikdir, unga Sulaymon ibn al-Asvad ham deyiladi. Abul-Mutavakkilning ismi esa Ali ibn Dovuddir.Абу Саид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У айтди: «Расулуллоҳ ﷺ намоз ўқиб бўлганларидан кейин бир киши келди. Шунда у зот: ‹Сизлардан қайси бирингиз бунга (савоб билан) савдо қилади (яъни у билан намоз ўқиб, савоб улашади)?› дедилар. Шунда бир киши туриб, у билан бирга намоз ўқиди». Абу Исо айтди: Бу бобда Абу Умома, Абу Мусо ва Ҳакам ибн Умайрдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо айтди: Абу Саиднинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Бу Набий ﷺнинг саҳобаларидан ва улардан кейинги тобеъинлардан бўлган илм аҳлидан кўпчиликнинг сўзидир. Улар: жамоат ўқиб бўлинган масжидда бошқа бир қавмнинг жамоат бўлиб намоз ўқишида зарар йўқ, деб айтдилар. Аҳмад ва Ишоқ шуни айтадилар. Илм аҳлидан бошқалари эса: якка-якка ўқийдилар, дедилар. Суфён, Ибнул-Муборак, Молик ва Шофиъий шуни айтиб, якка-якка ўқишни ихтиёр қиладилар. Сулаймон ан-Ножий басраликдир, унга Сулаймон ибн ал-Асвад ҳам дейилади. Абул-Мутаваккилнинг исми эса Али ибн Довуддир.
عَن أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ كَبَّرَ ثُمَّ يَقُولُ: «سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ وَتَبَارَكَ اسْمُكَ وَتَعَالَى جَدُّكَ وَلَا إِلَهَ غَيْرُكَ» ثُمَّ يَقُولُ: «اللَّهُ أَكْبَرُ كَبِيرًا» ثُمَّ يَقُولُ: «أَعُوذُ بِاللَّهِ السَّمِيعِ الْعَلِيمِ مِنَ الشَّيْطَانِ الرَّجِيمِ مِنْ هَمْزِهِ وَنَفْخِهِ وَنَفْثِهِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيُّ وَزَادٌ أَبُو دَاوُدَ بَعْدَ قَوْلِهِ: «غَيْرُكَ» ثُمَّ يَقُولُ: «لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ» ثَلَاثًا وَفِي آخر الحَدِيث: ثمَّ يقْرَأ
Muhammad ibn Muso al-Basriy bizga Jaʼfar ibn Sulaymon az-Zubaʼiydan, u Ali ibn Ali ar-Rifoʼiydan, u Abul-Mutavakkildan, u Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qildi. U: «Rasululloh ﷺ kechasi namozga turganlarida takbir aytar, soʻng: ‹Subhonaka-llohumma va bihamdika va taboraka-smuka va taolo jadduka va lo ilaha gʻayruk (Sen poksan, ey Alloh, va Senga hamd boʻlsin; isming muborakdir, ulugʻliging yuksakdir, Sendan oʻzga iloh yoʻqdir)› deyar edilar. Soʻng: ‹Allohu akbaru kabiyro (Alloh eng buyukdir)› deyar edilar. Soʻng: ‹Aʼuzu billahis-Samiyʼil-Aliymi minash-shaytonir-rojiymi min hamzihi va nafxihi va nafsihi (Eshituvchi va Biluvchi Alloh panohiga sigʻinaman, quvilgan shaytondan — uning vasvasasidan, kibridan va sheʼridan)› deyar edilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu bobda Ali, Oisha, Abdulloh ibn Masʼud, Jobir, Jubayr ibn Mutʼim va Ibn Umardan ham (rivoyatlar) bor. Abu Iso aytdi: Abu Saidning hadisi bu bobdagi eng mashhur hadisdir. Ilm ahlidan bir qavm bu hadisni olganlar; aksar ilm ahli esa Paygʻambar ﷺdan rivoyat qilingan ‹Subhonaka-llohumma va bihamdika va taboraka-smuka va taolo jadduka va lo ilaha gʻayruk› deyilishini aytdilar. Umar ibn al-Xattob va Abdulloh ibn Masʼuddan ham shunday rivoyat qilingan. Tobeinlardan va boshqalardan boʻlgan aksar ilm ahli amali ham shunga muvofiqdir. Abu Saidning hadisi isnodi haqida tanqid qilingan; Yahyo ibn Said Ali ibn Ali ar-Rifoʼiy haqida tanqid qilar edi, Ahmad esa: «Bu hadis sahih emas», dedi.Муҳаммад ибн Мусо ал-Басрий бизга Жаъфар ибн Сулаймон аз-Зубаъийдан, у Али ибн Али ар-Рифўийдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилди. У: «Расулуллоҳ ﷺ кечаси намозга турганларида такбир айтар, сўнг: ‹Субҳонака-ллоҳумма ва биҳамдика ва таборака-смука ва таоло жаддука ва ло илаҳа ғайрук (Сен поксан, эй Аллоҳ, ва Сенга ҳамд бўлсин; исминг муборакдир, улуғлигинг юксакдир, Сендан ўзга илоҳ йўқдир)› деяр эдилар. Сўнг: ‹Аллоҳу акбару кабийро (Аллоҳ энг буюкдир)› деяр эдилар. Сўнг: ‹Аъузу биллаҳис-Самийъил-Алийми минаш-шайтонир-рожийми мин ҳамзиҳи ва нафхиҳи ва нафсиҳи (Эшитувчи ва Билувчи Аллоҳ паноҳига сиғинаман, қувилган шайтондан — унинг васвасасидан, кибридан ва шеъридан)› деяр эдилар», деди. Абу Исо айтди: Бу бобда Али, Оиша, Абдуллоҳ ибн Масъуд, Жобир, Жубайр ибн Мутъим ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо айтди: Абу Саиднинг ҳадиси бу бобдаги энг машҳур ҳадисдир. Илм аҳлидан бир қавм бу ҳадисни олганлар; аксар илм аҳли эса Пайғамбар ﷺдан ривоят қилинган ‹Субҳонака-ллоҳумма ва биҳамдика ва таборака-смука ва таоло жаддука ва ло илаҳа ғайрук› дейилишини айтдилар. Умар ибн ал-Хаттоб ва Абдуллоҳ ибн Масъуддан ҳам шундай ривоят қилинган. Тобеинлардан ва бошқалардан бўлган аксар илм аҳли амали ҳам шунга мувофиқдир. Абу Саиднинг ҳадиси исноди ҳақида танқид қилинган; Яҳё ибн Саид Али ибн Али ар-Рифўий ҳақида танқид қилар эди, Аҳмад эса: «Бу ҳадис саҳиҳ эмас», деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " ثَلَاثَةٌ يَضْحَكُ اللَّهُ إِلَيْهِمْ الرَّجُلُ إِذَا قَامَ بِاللَّيْلِ يُصَلِّي وَالْقَوْمُ إِذَا صَفُّوا فِي الصَّلَاةِ وَالْقَوْمُ إِذَا صَفُّوا فِي قِتَالِ الْعَدُوِّ. رَوَاهُ فِي شَرْحِ السّنة
Abu Saʼid al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh uch (toifa) kishiga (rahmat va rizo ila) kuladi: tunda turib namoz oʻqiydigan kishiga, namozda saf tortgan qavmga va dushmanga qarshi jangda saf tortgan qavmga», dedilar. Sharhus-sunnada rivoyat qilingan.Абу Саъид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ уч (тоифа) кишига (раҳмат ва ризо ила) кулади: тунда туриб намоз ўқийдиган кишига, намозда саф тортган қавмга ва душманга қарши жангда саф тортган қавмга», дедилар. Шарҳус-суннада ривоят қилинган.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «من نَام عَن الْوِتْرِ أَوْ نَسِيَهُ فَلْيُصَلِّ إِذَا ذَكَرَ أَوْ إِذا اسْتَيْقَظَ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
أَبُو دَاوُد وَابْن مَاجَه
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim vitrni uxlab qoldirsa yoki uni unutsa, eslagan yoki uygʻongan paytida oʻqib olsin», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким витрни ухлаб қолдирса ёки уни унутса, эслаган ёки уйғонган пайтида ўқиб олсин», дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي الضُّحَى حَتَّى نَقُولَ: لَا يَدَعُهَا وَيَدَعُهَا حَتَّى نَقُولَ: لَا يُصليهَا. رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ
Yahyo ibn Main bizga aytdiki, Hafs bizga aytdi, u Jaʼfardan, u otasidan, u Abu Said (roziyallohu anhu)dan rivoyat qildi. U dedi: Rasululloh ﷺ koʻzlari atrofi qora, ogʻzi qora va oyoqlari qora boʻlgan shoxli, axta qilinmagan qoʻchqorni qurbonlik qilar edilar.Яҳё ибн Маин бизга айтдики, Ҳафс бизга айтди, у Жаъфардан, у отасидан, у Абу Саид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилди. У деди: Расулуллоҳ ﷺ кўзлари атрофи қора, оғзи қора ва оёқлари қора бўлган шохли, ахта қилинмаган қўчқорни қурбонлик қилар эдилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَخْرُجُ يَوْمَ الْأَضْحَى ويم الْفِطْرِ فَيَبْدَأُ بِالصَّلَاةِ فَإِذَا صَلَّى صَلَاتَهُ قَامَ فَأقبل عل النَّاسِ وَهُمْ جُلُوسٌ فِي مُصَلَّاهُمْ فَإِنْ كَانَتْ لَهُ حَاجَة ببعث ذِكْرَهُ لِلنَّاسِ أَوْ كَانَتْ لَهُ حَاجَةٌ بِغَيْرِ ذَلِكَ أَمَرَهُمْ بِهَا وَكَانَ يَقُولُ: «تَصَدَّقُوا تَصَدَّقُوا تَصَدَّقُوا» . وَكَانَ أَكْثَرَ مَنْ يَتَصَدَّقُ النِّسَاءُ ثُمَّ ينْصَرف فَلم يزل كَذَلِك حَتَّى كَانَ مَرْوَان ابْن الْحَكَمِ فَخَرَجْتُ مُخَاصِرًا مَرْوَانَ حَتَّى أَتَيْنَا الْمُصَلَّى فَإِذَا كَثِيرُ بْنُ الصَّلْتِ قَدْ بَنَى مِنْبَرًا مِنْ طِينٍ وَلَبِنٍ فَإِذَا مَرْوَانُ يُنَازِعُنِي يَدَهُ كَأَنَّهُ يَجُرُّنِي نَحْوَ الْمِنْبَرِ وَأَنَا أَجُرُّهُ نَحْوَ الصَّلَاة فَلَمَّا رَأَيْت ذَلِكَ مِنْهُ قُلْتُ: أَيْنَ الِابْتِدَاءُ بِالصَّلَاةِ؟ فَقَالَ: لَا يَا أَبَا سَعِيدٍ قَدْ تُرِكَ مَا تَعْلَمُ قُلْتُ: كَلَّا وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَا تأتون بِخَير مِمَّا أعلم ثَلَاث مَرَّات ثمَّ انْصَرف. رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Azha (Qurbon) kuni va Fitr kuni (musallaga) chiqar va namozdan boshlar edi. Namozini oʻqib salom bergach, turib, oʻz joynamozlarida oʻtirgan odamlarga yuzlanardi. Agar (biror tarafga) qoʻshin yuborish hojati boʻlsa, uni odamlarga zikr qilar, yoki undan boshqa bir hojati boʻlsa, ularni unga buyurardi. U zot: «Sadaqa qilinglar! Sadaqa qilinglar! Sadaqa qilinglar!» derdi. Sadaqa qilganlarning koʻpchiligi ayollar boʻlardi. Soʻng u zot qaytib ketardi. Bu shu tarzda davom etdi, toki Marvon ibn Hakam (hokim boʻlganida oʻzgardi). Men Marvon bilan qoʻltiqlashib (musallaga) chiqdim, toki musallaga yetib keldik. Qarasam, Kasir ibn Salt loy va gʻishtdan minbar qurib qoʻyibdi. Marvon esa goʻyo meni minbar tomon tortayotgandek qoʻlimni tortqilar, men esa uni namoz tomon tortar edim. Undan buni koʻrgach: «Namozdan boshlash qani?» dedim. (Marvon:) «Yoʻq, ey Abu Said, sen biladigan narsa tark qilindi», dedi. Men: «Aslo! Jonim qoʻlida boʻlgan Zot bilan qasamki, men biladigan narsadan koʻra yaxshiroq narsa keltira olmaysizlar!» dedim — uch marta (shunday dedim) — soʻng qaytib ketdim.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Азҳа (Қурбон) куни ва Фитр куни (мусаллага) чиқар ва намоздан бошлар эди. Намозини ўқиб салом бергач, туриб, ўз жойнамозларида ўтирган одамларга юзланарди. Агар (бирор тарафга) қўшин юбориш ҳожати бўлса, уни одамларга зикр қилар, ёки ундан бошқа бир ҳожати бўлса, уларни унга буюрарди. У зот: «Садақа қилинглар! Садақа қилинглар! Садақа қилинглар!» дерди. Садақа қилганларнинг кўпчилиги аёллар бўларди. Сўнг у зот қайтиб кетарди. Бу шу тарзда давом этди, токи Марвон ибн Ҳакам (ҳоким бўлганида ўзгарди). Мен Марвон билан қўлтиқлашиб (мусаллага) чиқдим, токи мусаллага етиб келдик. Қарасам, Касир ибн Салт лой ва ғиштдан минбар қуриб қўйибди. Марвон эса гўё мени минбар томон тортаётгандек қўлимни тортқилар, мен эса уни намоз томон тортар эдим. Ундан буни кўргач: «Намоздан бошлаш қани?» дедим. (Марвон:) «Йўқ, эй Абу Саид, сен биладиган нарса тарк қилинди», деди. Мен: «Асло! Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен биладиган нарсадан кўра яхшироқ нарса келтира олмайсизлар!» дедим — уч марта (шундай дедим) — сўнг қайтиб кетдим.
وَعَن أبي سعيد الْخُدْرِيّ أَن جِبْرِيلَ أَتَى النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: يَا مُحَمَّدُ أَشْتَكَيْتَ؟ فَقَالَ: «نَعَمْ» . قَالَ: بِسْمِ اللَّهِ أَرْقِيكَ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ يُؤْذِيكَ مِنْ شرك كُلِّ نَفْسٍ أَوْ عَيْنِ حَاسِدٍ اللَّهُ يَشْفِيكَ بِسم الله أرقيك. رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Jibril Nabiy ﷺ ning oldilariga kelib: «Ey Muhammad! Betoblanib qoldingizmi?», dedi. (U zot): «Ha», dedilar. (Jibril): «Bismillah (Alloh nomi bilan), seni xafa qiladigan har bir narsadan, har bir jonning yoki hasadgoʻy koʻzning yomonligidan ruqya qilaman; Alloh senga shifo bersin, Alloh nomi bilan senga ruqya qilaman», dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Жибрил Набий ﷺ нинг олдиларига келиб: «Эй Муҳаммад! Бетобланиб қолдингизми?», деди. (У зот): «Ҳа», дедилар. (Жибрил): «Бисмиллаҳ (Аллоҳ номи билан), сени хафа қиладиган ҳар бир нарсадан, ҳар бир жоннинг ёки ҳасадгўй кўзнинг ёмонлигидан руқя қиламан; Аллоҳ сенга шифо берсин, Аллоҳ номи билан сенга руқя қиламан», деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا دَخَلْتُمْ عَلَى الْمَرِيضِ فَنَفِّسُوا لَهُ فِي أَجَلِهِ فَإِنَّ ذَلِكَ لَا يَرُدُّ شَيْئًا وَيُطَيِّبُ بِنَفْسِهِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Bemor huzuriga kirsangiz, uning ajali (umri) haqida koʻngliga taskin bering. Chunki bu (taskin) hech narsani qaytarmaydi, lekin uning koʻnglini xush qiladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Бемор ҳузурига кирсангиз, унинг ажали (умри) ҳақида кўнглига таскин беринг. Чунки бу (таскин) ҳеч нарсани қайтармайди, лекин унинг кўнглини хуш қилади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا وُضِعَتِ الْجَنَازَةُ فَاحْتَمَلَهَا الرِّجَالُ عَلَى أَعْنَاقِهِمْ فَإِنْ كَانَتْ صَالِحَةً قَالَتْ: قَدِّمُونِي وَإِنْ كَانَتْ غَيْرَ صَالِحَةٍ قَالَت لأَهْلهَا: يَا وَيْلَهَا أَيْن يذهبون بِهَا؟ يَسْمَعُ صَوْتَهَا كُلُّ شَيْءٍ إِلَّا الْإِنْسَانَ وَلَو سمع الْإِنْسَان لصعق ". رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Janoza tayyor boʻlib, erkaklar mayyitni boʻyinlarida (yelkalarida) koʻtarganda, agar u taqvodor boʻlgan boʻlsa, u: ‹Meni tezroq olib boring›, — deydi; agar u taqvodor boʻlmagan boʻlsa, u: ‹Voy uning (mening) holiga! Uni (meni) qayerga olib ketyapti?› — deydi. Uning ovozini insondan boshqa har bir narsa eshitadi; agar inson uni eshitsa, hushdan ketar edi», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Жаноза тайёр бўлиб, эркаклар маййитни бўйинларида (елкаларида) кўтарганда, агар у тақводор бўлган бўлса, у: ‹Мени тезроқ олиб боринг›, — дейди; агар у тақводор бўлмаган бўлса, у: ‹Вой унинг (менинг) ҳолига! Уни (мени) қаерга олиб кетяпти?› — дейди. Унинг овозини инсондан бошқа ҳар бир нарса эшитади; агар инсон уни эшица, ҳушдан кетар эди», — дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: جَاءَتِ امْرَأَةٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللَّهِ ذَهَبَ الرِّجَالُ بِحَدِيثِكَ فَاجْعَلْ لَنَا مِنْ نَفْسِكَ يَوْمًا نَأْتِيكَ فِيهِ تُعَلِّمُنَا مِمَّا عَلَّمَكَ اللَّهُ. فَقَالَ: «اجْتَمِعْنَ فِي يَوْمِ كَذَا وَكَذَا فِي مَكَانِ كَذَا وَكَذَا» فَاجْتَمَعْنَ فَأَتَاهُنَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَعَلَّمَهُنَّ مِمَّا عَلَّمَهُ اللَّهُ ثُمَّ قَالَ: «مَا مِنْكُنَّ امْرَأَةٌ تُقَدِّمَ بَيْنَ يَدَيْهَا من وَلَدهَا ثَلَاثَة إِلَّا كَانَ لَهَا حِجَابا ن النَّارِ» فَقَالَتِ امْرَأَةٌ مِنْهُنَّ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَوِ اثْنَيْنِ؟ فَأَعَادَتْهَا مَرَّتَيْنِ. ثُمَّ قَالَ: «وَاثْنَيْنِ وَاثْنَيْنِ وَاثْنَيْنِ» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir ayol Rasululloh ﷺning huzurlariga kelib: «Ey Rasululloh, sizning hadisingizni (eshitishni) erkaklar olib qoʻydi. Bizga ham oʻzingizdan bir kun ajrating — biz sizning oldingizga kelaylik, siz bizga Alloh oʻzingizga oʻrgatgan narsalardan oʻrgatasiz», dedi. U zot: «Falon-falon kuni, falon-falon joyda toʻplaninglar», dedilar. Ular toʻplandilar. Rasululloh ﷺ ularning oldilariga kelib, Alloh oʻzlariga oʻrgatgan narsalardan ularga oʻrgatdilar. Soʻng: «Sizlardan qaysi bir ayol uch farzandini (oʻzidan) oldin (vafot ettirib) yuborsa, albatta ular unga doʻzaxdan toʻsiq boʻladi», dedilar. Ulardan bir ayol: «Ey Rasululloh, ikkitasi(ni yuborsa)?» dedi. (Rovi) aytdi: U buni ikki marta takrorladi. Soʻng u zot: «Ikkitasi ham, ikkitasi ham, ikkitasi ham (xuddi shunday)», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир аёл Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига келиб: «Эй Расулуллоҳ, сизнинг ҳадисингизни (эшитишни) эркаклар олиб қўйди. Бизга ҳам ўзингиздан бир кун ажратинг — биз сизнинг олдингизга келайлик, сиз бизга Аллоҳ ўзингизга ўргатган нарсалардан ўргатасиз», деди. У зот: «Фалон-фалон куни, фалон-фалон жойда тўпланинглар», дедилар. Улар тўпландилар. Расулуллоҳ ﷺ уларнинг олдиларига келиб, Аллоҳ ўзларига ўргатган нарсалардан уларга ўргатдилар. Сўнг: «Сизлардан қайси бир аёл уч фарзандини (ўзидан) олдин (вафот эттириб) юборса, албатта улар унга дўзахдан тўсиқ бўлади», дедилар. Улардан бир аёл: «Эй Расулуллоҳ, иккитаси(ни юборса)?» деди. (Рови) айтди: У буни икки марта такрорлади. Сўнг у зот: «Иккитаси ҳам, иккитаси ҳам, иккитаси ҳам (худди шундай)», дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسَةِ أَوْسُقٍ مِنَ التَّمْرِ صَدَقَةٌ وَلَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسِ أَوَاقٍ مِنَ الْوَرِقِ صَدَقَةٌ وَلَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسِ ذَوْدٍ من الْإِبِل صَدَقَة»
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Besh vasqdan kam xurmoga zakot solinmaydi; besh avoq (uqiya) kumushdan kam (mol)ga zakot solinmaydi; va besh tuyadan kam (mol)ga zakot solinmaydi», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Беш васқдан кам хурмога закот солинмайди; беш авоқ (уқия) кумушдан кам (мол)га закот солинмайди; ва беш туядан кам (мол)га закот солинмайди», — дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لَيْسَ فِي حَبٍّ وَلَا تَمْرٍ صَدَقَةٌ حَتَّى يَبْلُغَ خَمْسَةَ أَوْسُقٍ» . رَوَاهُ النَّسَائِيّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ dedilar: «Don va xurmoda besh vasqqa yetmaguncha zakot yoʻq, besh tuyadan kam (chorvada) zakot yoʻq va besh oʻqiyadan kam (kumushda) zakot yoʻq».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ дедилар: «Дон ва хурмода беш васққа етмагунча закот йўқ, беш туядан кам (чорвада) закот йўқ ва беш ўқиядан кам (кумушда) закот йўқ».
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: إِنَّ أُنَاسًا مِنَ الْأَنْصَارِ سَأَلُوا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَعْطَاهُمْ ثُمَّ سَأَلُوهُ فَأَعْطَاهُمْ حَتَّى نَفِدَ مَا عِنْدَهُ. فَقَالَ: «مَا يَكُونُ عِنْدِي مِنْ خَيْرٍ فَلَنْ أَدَّخِرَهُ عَنْكُمْ وَمَنْ يَسْتَعِفَّ يُعِفَّهُ اللَّهُ وَمَنْ يَسْتَغْنِ يُغْنِهِ اللَّهُ وَمَنْ يَتَصَبَّرْ يُصَبِّرْهُ اللَّهُ وَمَا أُعْطِيَ أَحَدٌ عَطَاءً هُوَ خَيْرٌ وَأَوْسَعُ مِنَ الصَّبْرِ»
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Baʼzi ansoriylar Rasululloh ﷺ dan (biror narsa) soʻradi va u zot ularga berdilar. Ular yana soʻradi va u zot yana berdilar. Soʻng ular yana soʻradi va u zot yana berdilar — to u zotning yonidagi (mol) tugaguncha. Soʻng u zot: «Menda biror narsa boʻlganda, men uni sizlardan (qizgʻanib) tutib qoʻymas edim. (Bilingki,) kim (boshqalardan) soʻrashdan tiyilsa, Alloh uni qanoatli (toʻq) qiladi; kim oʻzini (boyga) hisoblab (oʻz-oʻziga yetarli boʻlishga harakat) qilsa, Alloh uni oʻz-oʻziga yetarli qiladi; kim sabr qilsa, Alloh unga sabr beradi. Hech kimga sabrdan koʻra yaxshiroq va kattaroq (boʻlgan) biror neʼmat berilmagan», — dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Баъзи ансорийлар Расулуллоҳ ﷺ дан (бирор нарса) сўради ва у зот уларга бердилар. Улар яна сўради ва у зот яна бердилар. Сўнг улар яна сўради ва у зот яна бердилар — то у зотнинг ёнидаги (мол) тугагунча. Сўнг у зот: «Менда бирор нарса бўлганда, мен уни сизлардан (қизғаниб) тутиб қўймас эдим. (Билингки,) ким (бошқалардан) сўрашдан тийилса, Аллоҳ уни қаноатли (тўқ) қилади; ким ўзини (бойга) ҳисоблаб (ўз-ўзига етарли бўлишга ҳаракат) қилса, Аллоҳ уни ўз-ўзига етарли қилади; ким сабр қилса, Аллоҳ унга сабр беради. Ҳеч кимга сабрдан кўра яхшироқ ва каттароқ (бўлган) бирор неъмат берилмаган», — дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَأَنْ يَتَصَدَّقَ الْمَرْءُ فِي حَيَاتِهِ بِدِرْهَمٍ خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَتَصَدَّقَ بِمِائَةٍ عِنْدِ مَوته» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Kishining hayotligida bir dirham sadaqa qilishi, oʻlimi paytida yuz (dirham) sadaqa qilishidan oʻzi uchun yaxshiroqdir».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Кишининг ҳаётлигида бир дирҳам садақа қилиши, ўлими пайтида юз (дирҳам) садақа қилишидан ўзи учун яхшироқдир».
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: " خصلتان لَا تجتمعان فِي مُؤْمِنٍ: الْبُخْلُ وَسُوءُ الْخُلُقِ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ikki xislat moʻminda jamlanmaydi: baxillik va yomon axloq», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat Sadaqa ibn Musoning hadisidan bilamiz. Bu bobda Abu Hurayradan ham (rivoyat) bor.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Икки хислат мўминда жамланмайди: бахиллик ва ёмон ахлоқ», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Садақа ибн Мусонинг ҳадисидан биламиз. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَيُّمَا مُسْلِمٍ كَسَا مُسْلِمًا ثَوْبًا عَلَى عُرْيٍ كَسَاهُ اللَّهُ مِنْ خُضْرِ الْجَنَّةِ وَأَيُّمَا مُسْلِمٍ أَطْعَمَ مُسْلِمًا عَلَى جُوعٍ أَطْعَمَهُ اللَّهُ مِنْ ثِمَارِ الْجَنَّةِ. وَأَيُّمَا مُسلم سقا مُسْلِمًا عَلَى ظَمَأٍ سَقَاهُ اللَّهُ مِنَ الرَّحِيقِ الْمَخْتُوم» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالتِّرْمِذِيّ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ shunday dedilar: «Qaysi bir musulmon biror yalangʻoch musulmonga kiyim kiydirsa, Alloh unga jannat liboslaridan kiydiradi; qaysi bir musulmon och musulmonni taomlantirsa, Alloh unga jannat mevalaridan taomlantiradi; va qaysi bir musulmon chanqagan musulmonga suv bersa, Alloh unga (jannatdagi) ogʻzi muhrlangan sof ichimlikdan ichiradi».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ шундай дедилар: «Қайси бир мусулмон бирор яланғоч мусулмонга кийим кийдирса, Аллоҳ унга жаннат либосларидан кийдиради; қайси бир мусулмон оч мусулмонни таомлантирса, Аллоҳ унга жаннат меваларидан таомлантиради; ва қайси бир мусулмон чанқаган мусулмонга сув берса, Аллоҳ унга (жаннатдаги) оғзи муҳрланган соф ичимликдан ичиради».
عَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «ثَلَاثٌ لَا يُفْطِرْنَ الصَّائِمَ الْحِجَامَةُ وَالْقَيْءُ وَالِاحْتِلَامُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ غَيْرُ مَحْفُوظٍ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ زيد الرَّاوِي يضعف فِي الحَدِيث
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Uch narsa roʻzadorning roʻzasini ochmaydi: hijoma (qon oldirish), qusish va ehtilom», dedilar. Abu Iso aytdi: Abu Said al-Xudriyning hadisi mahfuz boʻlmagan hadisdir. Abdulloh ibn Zayd ibn Aslam, Abdulaziz ibn Muhammad va boshqa bir qanchalar bu hadisni Zayd ibn Aslamdan mursal (sahobani zikr qilmay) rivoyat qilganlar va unda Abu Saidni zikr qilmaganlar. Abdurrahmon ibn Zayd ibn Aslam hadisda zaif sanaladi. (Abu Iso) aytdi: Men Abu Dovud as-Sijziydan eshitdim, u: «Men Ahmad ibn Hanbaldan Abdurrahmon ibn Zayd ibn Aslam haqida soʻradim, u: ‹Uning akasi Abdulloh ibn Zaydda zarar yoʻq›, dedi», derdi. (Abu Iso) aytdi: Men Muhammadning Ali ibn Abdulloh al-Madiniydan: «Abdulloh ibn Zayd ibn Aslam siqa (ishonchli), Abdurrahmon ibn Zayd ibn Aslam zaifdir», deb zikr qilganini eshitdim. Muhammad: «Men undan hech narsa rivoyat qilmayman», dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Уч нарса рўзадорнинг рўзасини очмайди: ҳижома (қон олдириш), қусиш ва эҳтилом», дедилар. Абу Исо айтди: Абу Саид ал-Худрийнинг ҳадиси маҳфуз бўлмаган ҳадисдир. Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Аслам, Абдулазиз ибн Муҳаммад ва бошқа бир қанчалар бу ҳадисни Зайд ибн Асламдан мурсал (саҳобани зикр қилмай) ривоят қилганлар ва унда Абу Саидни зикр қилмаганлар. Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам ҳадисда заиф саналади. (Абу Исо) айтди: Мен Абу Довуд ас-Сижзийдан эшитдим, у: «Мен Аҳмад ибн Ҳанбалдан Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам ҳақида сўрадим, у: ‹Унинг акаси Абдуллоҳ ибн Зайдда зарар йўқ›, деди», дерди. (Абу Исо) айтди: Мен Муҳаммаднинг Али ибн Абдуллоҳ ал-Мадинийдан: «Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Аслам сиқа (ишончли), Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам заифдир», деб зикр қилганини эшитдим. Муҳаммад: «Мен ундан ҳеч нарса ривоят қилмайман», деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: غَزَوْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَسِتَّ عَشْرَةَ مَضَتْ مِنْ شَهْرِ رَمَضَانَ فَمِنَّا مَنْ صَامَ وَمِنَّا مَنْ أَفْطَرَ فَلَمْ يَعِبِ الصَّائِمُ عَلَى الْمُفْطِرِ وَلَا الْمُفْطِرُ عَلَى الصَّائِمِ. رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biz Rasululloh ﷺ bilan Ramazonning oʻn olti kuni oʻtganida (gʻazotga) jang qildik. Bizdan baʼzilarimiz roʻza tutdi, baʼzilarimiz iftor qildi. Roʻzador iftor qilganni ham, iftor qilgan roʻzadorni ham ayblamadi», dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Биз Расулуллоҳ ﷺ билан Рамазоннинг ўн олти куни ўтганида (ғазотга) жанг қилдик. Биздан баъзиларимиз рўза тутди, баъзиларимиз ифтор қилди. Рўзадор ифтор қилганни ҳам, ифтор қилган рўзадорни ҳам айбламади», деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ صَوْمِ يَوْمِ الْفِطْرِ وَالنَّحْرِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ, undan oldingi kun yoki undan keyingi kunni ham qoʻshib tutmasa, juma kunini yolgʻiz roʻza tutishdan qaytardilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ, ундан олдинги кун ёки ундан кейинги кунни ҳам қўшиб тутмаса, жума кунини ёлғиз рўза тутишдан қайтардилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ صَامَ يَوْمًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ بَعَّدَ اللَّهُ وَجْهَهُ عَنِ النَّارِ سَبْعِينَ خَرِيفًا»
Abu Said (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Paygʻambar ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Shubhasiz, kim Allohning roziligi uchun bir kun roʻza tutsa, Alloh uning yuzini (doʻzax) otidan — yetmish yillik (yoʻl) masofasi(cha) — uzoqlashtiradi», — dedi.Абу Саид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Пайғамбар ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Шубҳасиз, ким Аллоҳнинг розилиги учун бир кун рўза туца, Аллоҳ унинг юзини (дўзах) отидан — етмиш йиллик (йўл) масофаси(ча) — узоқлаштиради», — деди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ اعْتَكَفَ الْعَشْرَ الْأَوَّلَ مِنْ رَمَضَانَ ثُمَّ اعْتَكَفَ الْعَشْرَ الْأَوْسَطَ فِي قُبَّةٍ تُرْكِيَّةٍ ثُمَّ أَطْلَعَ رَأسه. فَقَالَ: «إِنِّي اعتكفت الْعشْر الأول ألتمس هَذِه اللَّيْلَة ثمَّ اعتكفت الْعَشْرَ الْأَوْسَطَ ثُمَّ أُتِيتُ فَقِيلَ لِي إِنَّهَا فِي الْعشْر الْأَوَاخِر فَمن اعْتَكَفْ مَعِي فَلْيَعْتَكِفِ الْعَشْرَ الْأَوَاخِرَ فَقَدْ أُرِيتُ هَذِهِ اللَّيْلَةَ ثُمَّ أُنْسِيتُهَا وَقَدْ رَأَيْتُنِي أَسْجُدُ فِي مَاءٍ وَطِينٍ مِنْ صَبِيحَتِهَا فَالْتَمِسُوهَا فِي الْعَشْرِ الْأَوَاخِرِ وَالْتَمِسُوهَا فِي كُلِّ وِتْرٍ» . قَالَ: فَمَطَرَتِ السَّمَاءُ تِلْكَ اللَّيْلَةَ وَكَانَ الْمَسْجِدُ عَلَى عَرِيشٍ فَوَكَفَ الْمَسْجِدُ فَبَصُرَتْ عَيْنَايَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَعَلَى جَبْهَتِهِ أَثَرُ المَاء والطين وَالْمَاء مِنْ صَبِيحَةِ إِحْدَى وَعِشْرِينَ. مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ فِي الْمَعْنَى وَاللَّفْظُ لِمُسْلِمٍ إِلَى قَوْلِهِ: " فَقِيلَ لِي: إِنَّهَا فِي الْعشْر الْأَوَاخِر ". وَالْبَاقِي للْبُخَارِيّ
وَفِي رِوَايَةِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُنَيْسٍ قَالَ: «لَيْلَة ثَلَاث وَعشْرين» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Ramazonning avvalgi oʻn (kuni)da iʼtikofda boʻldilar, soʻng eshigiga boʻyra osilgan turkiy chodirda oʻrta oʻn (kun)da iʼtikofda boʻldilar. (Abu Said) dedi: U zot boʻyrani qoʻllari bilan ushlab, chodirning bir chetiga surib qoʻydilar, soʻng boshlarini chiqarib, odamlarga gapirdilar, shunda ular u zotga yaqinlashdilar. U zot: «Men bu kechani (Laylatul-qadrni) axtarib avvalgi oʻn (kun)da iʼtikofda boʻldim, soʻng oʻrta oʻn (kun)da iʼtikofda boʻldim. Keyin menga (kelib): ‹U soʻnggi oʻn (kun)dadir› deyildi. Bas, sizlardan kim iʼtikofda boʻlishni xohlasa, iʼtikofda boʻlsin», dedilar. Shunda odamlar u zot bilan birga iʼtikofda boʻldilar. U zot: «Menga u toq kechada koʻrsatildi va men uning ertasiga loy va suvda sajda qilayotganimni (koʻrdim)», dedilar. Yigirma birinchi kecha tongida — u zot bomdodga turganlarida — osmondan yomgʻir yogʻib, masjid oqib tushdi, men loy va suvni koʻrdim. U zot bomdod namozidan boʻshaganlarida chiqib keldilar, peshonalari va burunlarining uchida loy va suv bor edi. Mana shu yigirma birinchi kecha — soʻnggi oʻn kechadan (biri) edi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Рамазоннинг аввалги ўн (куни)да иътикофда бўлдилар, сўнг эшигига бўйра осилган туркий чодирда ўрта ўн (кун)да иътикофда бўлдилар. (Абу Саид) деди: У зот бўйрани қўллари билан ушлаб, чодирнинг бир четига суриб қўйдилар, сўнг бошларини чиқариб, одамларга гапирдилар, шунда улар у зотга яқинлашдилар. У зот: «Мен бу кечани (Лайлатул-қадрни) ахтариб аввалги ўн (кун)да иътикофда бўлдим, сўнг ўрта ўн (кун)да иътикофда бўлдим. Кейин менга (келиб): ‹У сўнгги ўн (кун)дадир› дейилди. Бас, сизлардан ким иътикофда бўлишни хоҳласа, иътикофда бўлсин», дедилар. Шунда одамлар у зот билан бирга иътикофда бўлдилар. У зот: «Менга у тоқ кечада кўрсатилди ва мен унинг эртасига лой ва сувда сажда қилаётганимни (кўрдим)», дедилар. Йигирма биринчи кеча тонгида — у зот бомдодга турганларида — осмондан ёмғир ёғиб, масжид оқиб тушди, мен лой ва сувни кўрдим. У зот бомдод намозидан бўшаганларида чиқиб келдилар, пешоналари ва бурунларининг учида лой ва сув бор эди. Мана шу йигирма биринчи кеча — сўнгги ўн кечадан (бири) эди.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ أَنَّ أُسَيْدَ بنَ حُضَيْرٍ قَالَ: بَيْنَمَا هُوَ يَقْرَأُ مِنَ اللَّيْلِ سُورَةَ الْبَقَرَةِ وَفَرَسُهُ مَرْبُوطَةٌ عِنْدَهُ إِذْ جَالَتِ الْفرس فَسكت فَسَكَتَتْ فَقَرَأَ فجالت الْفرس فَسكت فَسَكَتَتْ الْفرس ثُمَّ قَرَأَ فَجَالَتِ الْفَرَسُ فَانْصَرَفَ وَكَانَ ابْنُهُ يحيى قَرِيبا مِنْهَا فأشفق أَن تصيبه فَلَمَّا أَخَّرَهُ رَفْعَ رَأْسَهُ إِلَى السَّمَاءِ فَإِذَا مِثْلُ الظُّلَّةِ فِيهَا أَمْثَالُ الْمَصَابِيحِ فَلَمَّا أَصْبَحَ حَدَّثَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «اقْرَأْ يَا ابْنَ حُضَيْرٍ اقْرَأْ يَا ابْنَ حُضَيْرٍ» . قَالَ فَأَشْفَقْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ تَطَأَ يحيى وَكَانَ مِنْهَا قَرِيبا فَرفعت رَأْسِي فَانْصَرَفْتُ إِلَيْهِ وَرَفَعْتُ رَأْسِي إِلَى السَّمَاءِ فَإِذَا مِثْلُ الظُّلَّةِ فِيهَا أَمْثَالُ الْمَصَابِيحِ فَخَرَجَتْ حَتَّى لَا أَرَاهَا قَالَ: «وَتَدْرِي مَا ذَاكَ؟» قَالَ لَا قَالَ: «تِلْكَ الْمَلَائِكَةُ دَنَتْ لِصَوْتِكَ وَلَوْ قَرَأْتَ لَأَصْبَحَتْ يَنْظُرُ النَّاسُ إِلَيْهَا لَا تَتَوَارَى مِنْهُمْ» . مُتَّفَقٌ عَلَيْهِ. وَاللَّفْظُ لِلْبُخَارِيِّ وَفِي مُسْلِمٍ: «عرجت فِي الجو» بدل: «خرجت على صِيغَة الْمُتَكَلّم»
(Usayd ibn Huzayr (roziyallohu anhu) aytdi:) U (Usayd) kechasi Baqara surasini oʻqiyotgan, oti esa yonida bogʻ langan edi; birdan ot toʻ lgʻ andi (hurkdi); u (oʻqishdan) toʻ xtadi, (ot ham) toʻ xtadi; u (yana) oʻqidi, ot (yana) toʻ lgʻ andi; u toʻ xtadi, ot (ham) toʻ xtadi; soʻng u (yana) oʻqidi, ot (yana) toʻ lgʻ andi; shunda u (oʻqishdan) qaytdi. Uning oʻgʻ li Yahyo otga yaqin (joyda) edi; u (Usayd) — (ot) unga (Yahyoga) (zarar) yetkazishidan — qoʻ rqdi; uni (Yahyoni) tortib olar paytida, boshini osmonga koʻ tardi, hatto uni (osmonni) koʻ rmay qoldi. Tongda u buni Paygʻambar ﷺga soʻzlab berdi. U zot: «Oʻqi, ey Ibn Huzayr! Oʻqi, ey Ibn Huzayr!» dedilar. U: «Ey Allohning Rasuli, men (ot) Yahyoni (bosib) ezishidan qoʻ rqdim — u (ot)ga yaqin edi; shu sababli boshimni koʻ tarib, uning oldigʻa bordim; soʻng boshimni osmonga koʻ tardim — birdan (osmonda) — ichida chiroqlarga oʻ xshash (narsalar boʻ lgan) — soyabondek (bir narsa) (bor) edi; u (yuqoriga) chiqib ketdi, hatto men uni (koʻ rmay) qoldim», dedi. U zot: «Bu nima ekanini bilasanmi?» dedilar. U: «Yoʻq», dedi. U zot: «Ular — farishtalar(dir); sening ovozingga (qiroatingga) yaqinlashdi; agar (davom etib) oʻqigan boʻ lganingda, ular tonggacha (turgan) boʻ lar edi, odamlar ularga qarar va ular (odamlardan) yashirinmas edi», dedilar.(Усайд ибн Ҳузайр (розияллоҳу анҳу) айтди:) У (Усайд) кечаси Бақара сурасини ўқиётган, оти эса ёнида боғ ланган эди; бирдан от тў лғ анди (ҳуркди); у (ўқишдан) тў хтади, (от ҳам) тў хтади; у (яна) ўқиди, от (яна) тў лғ анди; у тў хтади, от (ҳам) тў хтади; сўнг у (яна) ўқиди, от (яна) тў лғ анди; шунда у (ўқишдан) қайтди. Унинг ўғ ли Яҳё отга яқин (жойда) эди; у (Усайд) — (от) унга (Яҳёга) (зарар) етказишидан — қў рқди; уни (Яҳёни) тортиб олар пайтида, бошини осмонга кў тарди, ҳатто уни (осмонни) кў рмай қолди. Тонгда у буни Пайғамбар ﷺга сўзлаб берди. У зот: «Ўқи, эй Ибн Ҳузайр! Ўқи, эй Ибн Ҳузайр!» дедилар. У: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен (от) Яҳёни (босиб) эзишидан қў рқдим — у (от)га яқин эди; шу сабабли бошимни кў тариб, унинг олдиға бордим; сўнг бошимни осмонга кў тардим — бирдан (осмонда) — ичида чироқларга ў хшаш (нарсалар бў лган) — соябондек (бир нарса) (бор) эди; у (юқорига) чиқиб кетди, ҳатто мен уни (кў рмай) қолдим», деди. У зот: «Бу нима эканини биласанми?» дедилар. У: «Йўқ», деди. У зот: «Улар — фаришталар(дир); сенинг овозингга (қироатингга) яқинлашди; агар (давом этиб) ўқиган бў лганингда, улар тонггача (турган) бў лар эди, одамлар уларга қарар ва улар (одамлардан) яширинмас эди», дедилар.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " يَقُولُ الرَّبُّ تَبَارَكَ وَتَعَالَى: مَنْ شَغَلَهُ الْقُرْآنُ عَنْ ذِكْرِي وَمَسْأَلَتِي أَعْطَيْتُهُ أَفْضَلَ مَا أُعْطِي السَّائِلِينَ. وَفَضْلُ كَلَامِ اللَّهِ عَلَى سَائِرِ الْكَلَامِ كَفَضْلِ اللَّهِ عَلَى خَلْقِهِ ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَالدَّارِمِيُّ وَالْبَيْهَقِيُّ فِي شُعَبِ الْإِيمَانِ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Robb azza va jalla aytadi: ‹Kimni Qurʼon Meni zikr qilishdan va Mendan soʻrashdan band qilib qoʻysa, Men unga soʻrovchilarga beradiganimning eng afzalini ataman›. Allohning kalomining boshqa barcha kalomdan ustunligi Allohning Oʻz xalqidan ustunligi kabidir», dedilar. Bu hadis hasan gʻaribdir.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Робб азза ва жалла айтади: ‹Кимни Қуръон Мени зикр қилишдан ва Мендан сўрашдан банд қилиб қўйса, Мен унга сўровчиларга берадиганимнинг энг афзалини атаман›. Аллоҳнинг каломининг бошқа барча каломдан устунлиги Аллоҳнинг Ўз халқидан устунлиги кабидир», дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
وَعَنْ أَبِي سَعِيدٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «من قَرَأَ سُورَة الْكَهْف فِي يَوْم الْجُمُعَة أَضَاء لَهُ النُّور مَا بَيْنَ الْجُمْعَتَيْنِ» . رَوَاهُ الْبَيْهَقِيُّ فِي الدَّعَوَاتِ الْكَبِير
Abu Said (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Sizlar — oʻzingizdan oldingilarning (yaʼni yahudiy va nasroniylarning) notoʻgʻri yoʻllariga — shu qadar toʻliq va aynan ergashasizki, hatto ular bir kaltakesakning iniga kirsalar (ham), sizlar (ham) oʻsha yerga kirasiz», — dedi. Biz: «Yo Rasululloh! Siz yahudiylar va nasroniylarni nazarda tutyapsizmi?» — dedik. U zot: «(Ulardan) boshqa kim (boʻlardi)?» — dedi (yaʼni, albatta, yahudiy va nasroniylarni).Абу Саид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Сизлар — ўзингиздан олдингиларнинг (яъни яҳудий ва насронийларнинг) нотўғри йўлларига — шу қадар тўлиқ ва айнан эргашасизки, ҳатто улар бир калтакесакнинг инига кирсалар (ҳам), сизлар (ҳам) ўша ерга кирасиз», — деди. Биз: «Ё Расулуллоҳ! Сиз яҳудийлар ва насронийларни назарда тутяпсизми?» — дедик. У зот: «(Улардан) бошқа ким (бўларди)?» — деди (яъни, албатта, яҳудий ва насронийларни).