RoviylarРовийларJundub ibn Abdulloh al-Bajaliy
Rivoyatlari 37 ta, 8 toʻplamda.Ривоятлари 37 та, 8 тўпламда. Hadislarda 23 marta tilga olingan.Ҳадисларда 23 марта тилга олинган.
- وعن جُندب بن عبد الله رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "قال رجل: والله لا يغفر الله لفلان، فقال الله عز وجل: من ذا الذي يتألى علي أن لا أغفر لفلان! فإني قد غفرت له، وأحبطت عملك" ((رواه مسلم)).
Jundub (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ aytib berdilarki: «Bir kishi: ‹Vallohi, Alloh falonchini kechirmaydi›, dedi. Shunda Alloh taolo: ‹Falonchini kechirmasligim haqida Menga qasam ichib oʻzicha hukm qilgan kim oʻzi? Men falonchini kechirib yubordim va sening amalingni puchga chiqardim›, dedi». Yoki (u zot) qanday aytgan boʻlsalar (shunday).Жундуб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ айтиб бердиларки: «Бир киши: ‹Валлоҳи, Аллоҳ фалончини кечирмайди›, деди. Шунда Аллоҳ таоло: ‹Фалончини кечирмаслигим ҳақида Менга қасам ичиб ўзича ҳукм қилган ким ўзи? Мен фалончини кечириб юбордим ва сенинг амалингни пучга чиқардим›, деди». Ёки (у зот) қандай айтган бўлсалар (шундай).
- وعن جُندب بن عبد الله بن سفيان رضي الله عنه قال: قال النبي صلى الله عليه وسلم : "من سمَّع سمَّع الله به، ومن يرائي الله يرائي به" ((متفق عليه)). ((رواه مسلم أيضًا من رواية ابن عباس رضي الله عنه)).
"سمَّع" بتشديد الميم، ومعناه: أظهر عمله للناس رياء " سمَّع الله به" أي فضحه يوم القيامة، ومعنى: " من راءى" أي: من أظهر للناس العمل الصالح ليعظم عندهم "راءى الله به" أي: أظهر سريرته على رءوس الخلائق.
(Jundub (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ (shunday) dedilar — undan boshqa hech kim ‹Paygʻambar ﷺ aytdilar› deyayotganini eshitmadim; men unga yaqinlashdim va uning shunday deganini eshitdim: Paygʻambar ﷺ: «Kim (amalini) eshittirsa (riyo bilan koʻrsatsa), Alloh (uning maqsadini) eshittirib (sharmanda) qiladi; kim riyo qilsa, Alloh (uni) riyo bilan (fosh) qiladi», dedilar.(Жундуб (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ (шундай) дедилар — ундан бошқа ҳеч ким ‹Пайғамбар ﷺ айтдилар› деяётганини эшитмадим; мен унга яқинлашдим ва унинг шундай деганини эшитдим: Пайғамбар ﷺ: «Ким (амалини) эшиттирса (риё билан кўрсаца), Аллоҳ (унинг мақсадини) эшиттириб (шарманда) қилади; ким риё қилса, Аллоҳ (уни) риё билан (фош) қилади», дедилар.
- وعن جندب بن عبد الله قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "من صلى صلاة الصبح فهو في ذمة الله فلا يطلبنكم الله من ذمته بشيء، فإنه من يطلبه من ذمته بشيء يدركه، ثم يكبه على وجهه في نار جهنم" ((رواه مسلم)).
Jundab ibn Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bomdod namozini oʻqisa, u Allohning zimmasidadir. Bas, Alloh oʻz zimmasidan (himoyasidan boʻlgan) bir narsa uchun sizdan talab qilmasin. Zero, kim oʻz zimmasidan boʻlgan bir narsa uchun (Allohning talabiga) duch kelsa, (Alloh) uni yetib olib, soʻngra jahannam oʻtiga yuztuban tashlab yuboradi», dedilar.Жундаб ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бомдод намозини ўқиса, у Аллоҳнинг зиммасидадир. Бас, Аллоҳ ўз зиммасидан (ҳимоясидан бўлган) бир нарса учун сиздан талаб қилмасин. Зеро, ким ўз зиммасидан бўлган бир нарса учун (Аллоҳнинг талабига) дуч келса, (Аллоҳ) уни етиб олиб, сўнгра жаҳаннам ўтига юзтубан ташлаб юборади», дедилар.
- وعن جندب بن عبد الله رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : من صلى صلاة الصبح، فهو في ذمة الله، فلا يطلبنكم الله من ذمته بشئ، فإنه من يطلبه من ذمته بشئ، يدركه، ثم يكبه على وجهه في نار جهنم " ((رواه مسلم)).
Jundab ibn Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bomdod namozini oʻqisa, u Allohning zimmasidadir. Bas, Alloh oʻz zimmasidan (himoyasidan boʻlgan) bir narsa uchun sizdan talab qilmasin. Zero, kim oʻz zimmasidan boʻlgan bir narsa uchun (Allohning talabiga) duch kelsa, (Alloh) uni yetib olib, soʻngra jahannam oʻtiga yuztuban tashlab yuboradi», dedilar.Жундаб ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бомдод намозини ўқиса, у Аллоҳнинг зиммасидадир. Бас, Аллоҳ ўз зиммасидан (ҳимоясидан бўлган) бир нарса учун сиздан талаб қилмасин. Зеро, ким ўз зиммасидан бўлган бир нарса учун (Аллоҳнинг талабига) дуч келса, (Аллоҳ) уни етиб олиб, сўнгра жаҳаннам ўтига юзтубан ташлаб юборади», дедилар.
- وعن جندب بن عبد الله، رضي الله عنه ، أن رسول الله صلى الله عليه وسلم، بعث بعثاً من المسلمين إلى قوم من المشركين، وأنهم التقوا فكان رجلاً من المشركين إذا شاء أن يقصد إلى رجل من المسلمين قصد له فقتله، وأن رجلاً من المسلمين قصد غفلته، وكنا نتحدث أنه أسامة بن زيد، فلما رفع عليه السيف ، قال: لا إله إلا الله، فقتله، فجاء البشير إلى رسول الله ، صلى الله عليه وسلم فسأله ، وأخبره، حتى أخبره خبر الرجل كيف صنع ، فدعاه فسأله، فقال: "لم قتلته؟ فقال: يا رسول الله أوجع في المسلمين، وقتل فلانا وفلانا -وسمى له نفراً- وإني حملت عليه، فلما رأى السيف قال: لا إله إلا الله. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "اقتلته؟" قال نعم : قال: "فكيف تصنع بلا إله إلا الله، إذا جاءت يوم القيامة؟ قال: يا رسول الله استغفر لي. قال: "وكيف تصنع بلا إله إلا الله إذا جاءت يوم القيامة؟ " فجعل لا يزيد على أن يقول: " كيف تصنع بلا إله إلا الله إذا جاءت يوم القيامة" ((رواه مسلم)).
Jundab ibn Abdulloh al-Bajaliy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: u Ibn Zubayr fitnasi zamonida Asʼas ibn Salamaga (odam) yuborib: «Menga birodarlaringdan bir necha (kishi)ni toʻpla — men ularga hadis aytaman», dedi. Shunda u (Asʼas) ularga bir elchi yubordi. Ular yigʻilganda, Jundab — ustida sariq burnus (boshli chopon) bilan — keldi-da: «Oʻzingiz gaplashib oʻtirgan (mavzu)laringizda gaplashaveringlar», dedi. Nihoyat (suhbat aylanib) navbat unga kelganda, u burnusni boshidan ochib: «Men sizlarning oldingizga keldim — sizlarga Paygʻambaringizdan xabar berishni istab (keldim): Albatta Rasululloh ﷺ musulmonlardan bir lashkarni mushriklardan bir qavm tomon yubordilar. Ular toʻqnashdilar. Mushriklardan bir kishi bor ediki, qachon musulmonlardan bir kishini (oʻldirish) qasdiga (yetmoqchi) boʻlsa, unga qasd qilib (yetib), uni oʻldirardi. Musulmonlardan bir kishi esa uning gʻaflatini (poylab) qasd qildi» — (roviy) dedi: Biz uni Usoma ibn Zayd deb (gapirib yurardik) —. «U (kishi) unga qilichni koʻtarganda, u (mushrik): «Lo ilaha illalloh» dedi. Shunda (Usoma) uni oʻldirdi. Soʻng Paygʻambar ﷺ ga xushxabar eltuvchi keldi. (Paygʻambar) undan soʻradilar, u esa xabar berdi — toki unga u kishining (Usoma) qanday qilganini ham xabar berdi. (Paygʻambar) uni (Usomani) chaqirib, soʻradilar va: «Nega uni oʻldirding?» dedilar. (Usoma): «Ey Allohning Rasuli, u musulmonlarga (koʻp) ozor yetkazdi va falon-falonni oʻldirdi» — va U Zotga bir necha (kishining) nomini aytdi — «men unga hamla qildim; u qilichni koʻrganda esa «Lo ilaha illalloh» dedi», dedi. Rasululloh ﷺ: «Uni oʻldirdingmi?» dedilar. (Usoma): «Ha», dedi. (Paygʻambar): «Qiyomat kuni «Lo ilaha illalloh» (kalimasi) kelganda, u bilan nima qilasan?» dedilar. (Usoma): «Ey Allohning Rasuli, men uchun (Allohdan) magʻfirat soʻrang», dedi. (Paygʻambar): «Qiyomat kuni «Lo ilaha illalloh» kelganda, u bilan nima qilasan?» dedilar. (Roviy) dedi: Shunda (Paygʻambar) faqat: «Qiyomat kuni «Lo ilaha illalloh» kelganda, u bilan nima qilasan?» deyishdan boshqa (narsa) qoʻshmay (shuni takrorlay) berdilar.Жундаб ибн Абдуллоҳ ал-Бажалий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: у Ибн Зубайр фитнаси замонида Асъас ибн Саламага (одам) юбориб: «Менга биродарларингдан бир неча (киши)ни тўпла — мен уларга ҳадис айтаман», деди. Шунда у (Асъас) уларга бир элчи юборди. Улар йиғилганда, Жундаб — устида сариқ бурнус (бошли чопон) билан — келди-да: «Ўзингиз гаплашиб ўтирган (мавзу)ларингизда гаплашаверинглар», деди. Ниҳоят (суҳбат айланиб) навбат унга келганда, у бурнусни бошидан очиб: «Мен сизларнинг олдингизга келдим — сизларга Пайғамбарингиздан хабар беришни истаб (келдим): Албатта Расулуллоҳ ﷺ мусулмонлардан бир лашкарни мушриклардан бир қавм томон юбордилар. Улар тўқнашдилар. Мушриклардан бир киши бор эдики, қачон мусулмонлардан бир кишини (ўлдириш) қасдига (етмоқчи) бўлса, унга қасд қилиб (етиб), уни ўлдирарди. Мусулмонлардан бир киши эса унинг ғафлатини (пойлаб) қасд қилди» — (ровий) деди: Биз уни Усома ибн Зайд деб (гапириб юрардик) —. «У (киши) унга қилични кўтарганда, у (мушрик): «Ло илаҳа иллаллоҳ» деди. Шунда (Усома) уни ўлдирди. Сўнг Пайғамбар ﷺ га хушхабар элтувчи келди. (Пайғамбар) ундан сўрадилар, у эса хабар берди — токи унга у кишининг (Усома) қандай қилганини ҳам хабар берди. (Пайғамбар) уни (Усомани) чақириб, сўрадилар ва: «Нега уни ўлдирдинг?» дедилар. (Усома): «Эй Аллоҳнинг Расули, у мусулмонларга (кўп) озор етказди ва фалон-фалонни ўлдирди» — ва У Зотга бир неча (кишининг) номини айтди — «мен унга ҳамла қилдим; у қилични кўрганда эса «Ло илаҳа иллаллоҳ» деди», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Уни ўлдирдингми?» дедилар. (Усома): «Ҳа», деди. (Пайғамбар): «Қиёмат куни «Ло илаҳа иллаллоҳ» (калимаси) келганда, у билан нима қиласан?» дедилар. (Усома): «Эй Аллоҳнинг Расули, мен учун (Аллоҳдан) мағфират сўранг», деди. (Пайғамбар): «Қиёмат куни «Ло илаҳа иллаллоҳ» келганда, у билан нима қиласан?» дедилар. (Ровий) деди: Шунда (Пайғамбар) фақат: «Қиёмат куни «Ло илаҳа иллаллоҳ» келганда, у билан нима қиласан?» дейишдан бошқа (нарса) қўшмай (шуни такрорлай) бердилар.