وَعَن سهل بن سَعِيدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ الْعَبْدَ لَيَعْمَلُ عَمَلَ أَهْلِ النَّارِ وَإِنَّهُ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَيَعْمَلُ عَمَلَ أَهْلِ الْجنَّة وَإنَّهُ من أهل النَّار وَإِنَّمَا الْعمَّال بالخواتيم»
(Sahl (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki,) Paygʻambar ﷺ bilan (birga) qatnashgan bir gʻazotda, musulmonlar (foydasi) uchun (dushmanga qarshi) eng katta jonbozlik koʻrsatgan bir kishi (bor edi). Paygʻambar ﷺ (unga) qarab: «Kim doʻzax ahlidan bir kishiga qaramoqchi boʻlsa, mana shunga qarasin», dedilar. Shunda qavmdan bir kishi unga (oʻsha jangchiga) ergashdi — u (jangchi hamon) mushriklarga (qarshi) eng qattiq (kurashayotgan) holatda edi — toki u jarohatlandi va oʻlimni shoshiltirib, qilichining tigʻini (damini) ikki koʻkragi orasiga qoʻyib (bosdi), toki (qilich) ikki yelkasi orasidan chiqib ketdi. Soʻng oʻsha kishi Paygʻambar ﷺ tomon shoshilib kelib: «Men sizning Allohning Rasuli ekaningizga guvohlik beraman», dedi. U zot: «Bu nima (uchun)?» dedilar. U: «Siz falonchi haqida: ‹Kim doʻzax ahlidan bir kishiga qaramoqchi boʻlsa, unga qarasin› dedingiz; holbuki u — musulmonlar (foydasi) uchun bizning eng katta jonbozlarimizdan edi; men uning bunday (holatda — shahid) oʻlmasligini bildim (sezdim). Bas, u jarohatlanganda, oʻlimni shoshiltirib, oʻzini oʻldirdi», dedi. Shunda Paygʻambar ﷺ: «Albatta banda doʻzax ahlining amalini qiladi, holbuki u jannat ahlidandir; va (banda) jannat ahlining amalini qiladi, holbuki u doʻzax ahlidandir. Albatta amallar (savobi) faqat oxiri (xotimasi) bilandir», dedilar.(Саҳл (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики,) Пайғамбар ﷺ билан (бирга) қатнашган бир ғазотда, мусулмонлар (фойдаси) учун (душманга қарши) энг катта жонбозлик кўрсатган бир киши (бор эди). Пайғамбар ﷺ (унга) қараб: «Ким дўзах аҳлидан бир кишига қарамоқчи бўлса, мана шунга қарасин», дедилар. Шунда қавмдан бир киши унга (ўша жангчига) эргашди — у (жангчи ҳамон) мушрикларга (қарши) энг қаттиқ (курашаётган) ҳолатда эди — токи у жароҳатланди ва ўлимни шошилтириб, қиличининг тиғини (дамини) икки кўкраги орасига қўйиб (босди), токи (қилич) икки елкаси орасидан чиқиб кетди. Сўнг ўша киши Пайғамбар ﷺ томон шошилиб келиб: «Мен сизнинг Аллоҳнинг Расули эканингизга гувоҳлик бераман», деди. У зот: «Бу нима (учун)?» дедилар. У: «Сиз фалончи ҳақида: ‹Ким дўзах аҳлидан бир кишига қарамоқчи бўлса, унга қарасин› дедингиз; ҳолбуки у — мусулмонлар (фойдаси) учун бизнинг энг катта жонбозларимиздан эди; мен унинг бундай (ҳолатда — шаҳид) ўлмаслигини билдим (сездим). Бас, у жароҳатланганда, ўлимни шошилтириб, ўзини ўлдирди», деди. Шунда Пайғамбар ﷺ: «Албатта банда дўзах аҳлининг амалини қилади, ҳолбуки у жаннат аҳлидандир; ва (банда) жаннат аҳлининг амалини қилади, ҳолбуки у дўзах аҳлидандир. Албатта амаллар (савоби) фақат охири (хотимаси) биландир», дедилар.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَا مِنْ مُسْلِمٍ يُلَبِّي إِلَّا لَبَّى مَنْ عَنْ يَمِينِهِ وَشِمَالِهِ: مِنْ حَجَرٍ أَوْ شَجَرٍ أَوْ مَدَرٍ حَتَّى تنقطِعَ الأرضُ منْ ههُنا وههُنا ". رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ وَابْن مَاجَه
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Talbiya aytadigan har bir musulmonning oʻngi yoki chapidagi tosh, daraxt yoki kesakdan boʻlgan (narsalar) ham u bilan birga talbiya aytadi, hatto yer u tomondan-bu tomongacha (tugamaguncha)», dedilar. Bu bobda Ibn Umar va Jobirdan ham (hadislar bor). Abu Iso aytdi: Abu Bakrning hadisi gʻarib hadisdir, uni faqat Ibn Abu Fudayk Zahhok ibn Usmondan rivoyat qilgani yoʻli bilangina bilamiz. Muhammad ibn al-Munkadir Abdurrahmon ibn Yarbuʼdan (bevosita) eshitmagan, balki Muhammad ibn al-Munkadir bu hadisdan boshqa hadisni Said ibn Abdurrahmon ibn Yarbuʼdan, u otasidan rivoyat qilgan. Abu Iso aytdi: al-Ajj — talbiya bilan ovozni koʻtarishdir, as-sajj esa tuyalarni soʻyishdir.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Талбия айтадиган ҳар бир мусулмоннинг ўнги ёки чапидаги тош, дарахт ёки кесакдан бўлган (нарсалар) ҳам у билан бирга талбия айтади, ҳатто ер у томондан-бу томонгача (тугамагунча)», дедилар. Бу бобда Ибн Умар ва Жобирдан ҳам (ҳадислар бор). Абу Исо айтди: Абу Бакрнинг ҳадиси ғариб ҳадисдир, уни фақат Ибн Абу Фудайк Заҳҳок ибн Усмондан ривоят қилгани йўли билангина биламиз. Муҳаммад ибн ал-Мункадир Абдурраҳмон ибн Ярбуъдан (бевосита) эшитмаган, балки Муҳаммад ибн ал-Мункадир бу ҳадисдан бошқа ҳадисни Саид ибн Абдурраҳмон ибн Ярбуъдан, у отасидан ривоят қилган. Абу Исо айтди: ал-Ажж — талбия билан овозни кўтаришдир, ас-сажж эса туяларни сўйишдир.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أُحُدٌ جَبَلٌ يُحِبُّنَا ونحبُّه» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Uhud shunday togʻdirki, u bizni sevadi, biz ham uni sevamiz», dedilar. Buxoriy rivoyat qilgan.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Уҳуд шундай тоғдирки, у бизни севади, биз ҳам уни севамиз», дедилар. Бухорий ривоят қилган.
عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ: أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جَاءَتْهُ امْرَأَةٌ فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي وَهَبْتُ نَفْسِي لَكَ فَقَامَتْ طَوِيلًا فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ زَوِّجْنِيهَا إِنْ لَمْ تَكُنْ لَكَ فِيهَا حَاجَةٌ فَقَالَ: «هَلْ عِنْدَكَ مِنْ شَيْءٍ تُصْدِقُهَا؟» قَالَ: مَا عِنْدِي إِلَّا إِزَارِي هَذَا. قَالَ: «فَالْتَمِسْ وَلَوْ خَاتَمًا مِنْ حَدِيدٍ» فَالْتَمَسَ فَلَمْ يَجِدْ شَيْئًا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «هَلْ مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ شَيْءٌ» قَالَ: نَعَمْ سُورَةُ كَذَا وَسُورَةُ كَذَا فَقَالَ: «زَوَّجْتُكَهَا بِمَا مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ» . وَفِي رِوَايَةٍ: قَالَ: «انْطَلِقْ فَقَدْ زَوَّجْتُكَهَا فَعَلِّمْهَا مِنَ الْقُرْآنِ»
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺning huzurlariga bir ayol kelib: «Ey Rasululloh, men oʻzimni sizga hadya qildim (nikohga topshirdim)», dedi. Soʻng u uzoq vaqt turdi. Shunda bir kishi turib: «Agar sizga uning keragi boʻlmasa, uni menga nikohlab bering», dedi. Rasululloh ﷺ: «Sening (mahr uchun) biror narsang bormi?» dedilar. U: «Hech narsa topa olmayapman», dedi. U zot: «Temirdan uzuk boʻlsa ham, izlab koʻr», dedilar. U izladi, ammo hech narsa topmadi. Shunda Rasululloh ﷺ unga: «Sening Qurʼondan (yodlagan) biror narsang bormi?» dedilar. U: «Ha, falon sura va falon sura», deb bir necha suralarni sanadi. Rasululloh ﷺ: «Seni unga oʻzingdagi Qurʼon (yodlaganing) evaziga nikohlab qoʻydim», dedilar.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига бир аёл келиб: «Эй Расулуллоҳ, мен ўзимни сизга ҳадя қилдим (никоҳга топширдим)», деди. Сўнг у узоқ вақт турди. Шунда бир киши туриб: «Агар сизга унинг кераги бўлмаса, уни менга никоҳлаб беринг», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Сенинг (маҳр учун) бирор нарсанг борми?» дедилар. У: «Ҳеч нарса топа олмаяпман», деди. У зот: «Темирдан узук бўлса ҳам, излаб кўр», дедилар. У излади, аммо ҳеч нарса топмади. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: «Сенинг Қуръондан (ёдлаган) бирор нарсанг борми?» дедилар. У: «Ҳа, фалон сура ва фалон сура», деб бир неча сураларни санади. Расулуллоҳ ﷺ: «Сени унга ўзингдаги Қуръон (ёдлаганинг) эвазига никоҳлаб қўйдим», дедилар.
عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ رَضِيَ اللَّهُ عَنهُ قَالَ: إِن عُوَيْمِر الْعَجْلَانِيَّ قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ رَجُلًا وجدَ معَ امرأتِهِ رجُلاً أيقْتُلُه فيَقْتُلُونه؟ أمْ كَيفَ أفعل؟ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «قدْ أُنْزِلُ فِيكَ وَفِي صَاحِبَتِكَ فَاذْهَبْ فَأْتِ بِهَا» قَالَ سَهْلٌ: فَتَلَاعَنَا فِي الْمَسْجِدِ وَأَنَا مَعَ النَّاسِ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمَّا فَرَغَا قَالَ عُوَيْمِرٌ: كَذَبْتُ عَلَيْهَا يَا رسولَ اللَّهِ إِن أَمْسكْتُها فطلقتها ثَلَاثًا ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " انْظُرُوا فَإِنْ جَاءَتْ بِهِ أَسْحَمَ أَدْعَجَ الْعَيْنَيْنِ عَظِيمَ الْأَلْيَتَيْنِ خَدَلَّجَ السَّاقَيْنِ فَلَا أَحسب عُوَيْمِر إِلَّا قَدْ صَدَقَ عَلَيْهَا وَإِنْ جَاءَتْ بِهِ أُحَيْمِرَ كَأَنَّهُ وَحَرَةٌ فَلَا أَحْسِبُ عُوَيْمِرًا إِلَّا قَدْ كَذَبَ عَلَيْهَا فَجَاءَتْ بِهِ عَلَى النَّعْتِ الَّذِي نَعْتُ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ تَصْدِيقِ عُوَيْمِرٍ فَكَانَ بَعْدُ يُنْسَبُ إِلَى أمه
(Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Uvaymir Osim ibn Adiyning oldiga keldi — u (Osim) Banu Ajlonning sayyidi (boshligʻ i) edi — va: «Bir kishi xotini bilan (boshqa) bir kishini topsa, uni oʻ ldirsa, sizlar uni (qasos uchun) oʻ ldirasizmi — yoki u qanday qilsin? Bu haqda men uchun Rasululloh ﷺdan soʻrab ber», dedi. Osim Paygʻambar ﷺning oldigʻa kelib: «Ey Allohning Rasuli...» dedi; Rasululloh ﷺ (bunday) savollarni yoqtirmadilar. Uvaymir undan (Osimdan) soʻradi; u: «Rasululloh ﷺ savollarni yoqtirmadilar va ularni ayb (deb) koʻ rdilar», dedi. Uvaymir: «Allohga qasamki, men bu haqda Rasululloh ﷺdan soʻramagunimcha toʻ xtamayman», dedi. Uvaymir kelib: «Ey Allohning Rasuli, bir kishi xotini bilan (boshqa) bir kishini topsa, uni oʻ ldirsa, sizlar uni oʻ ldirasizmi — yoki u qanday qilsin?» dedi. Rasululloh ﷺ: «Alloh sen va xotining haqda Qurʼon nozil qildi», dedilar va ikkalasiga — Alloh oʻz Kitobida aytganidek — muloana (qarama-qarshi qasam) qilishni buyurdilar. U (Uvaymir) u (xotini) bilan liʼon qildi, soʻng: «Ey Allohning Rasuli, agar uni (nikohda) ushlab tursam, unga zulm qilgan boʻ laman», dedi va uni taloq qildi. Bu — ulardan keyingilar uchun — liʼon qilganlar (orasida) sunnat boʻ lib qoldi. Soʻng Rasululloh ﷺ: «Qaranglar; agar u (xotin) uni (bolani) qora, koʻ zlari katta-qora, dumbalari katta, boldirlari yoʻgʻ on (holda) keltirsa, men Uvaymirni faqat u (xotin) haqda rost soʻzlagan (deb) bilaman; agar uni qizgʻ ish — goʻ yo (kichkina) kalamushdek — keltirsa, men Uvaymirni faqat u haqda yolgʻon soʻzlagan (deb) bilaman», dedilar. U (xotin) uni (bolani) Rasululloh ﷺ taʼriflagan — Uvaymirning rostligini (koʻ rsatadigan) — sifatda keltirdi; shundan keyin u (bola) onasiga nisbat berilar edi (yaʼni onasining ismi bilan atalar edi).(Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Уваймир Осим ибн Адийнинг олдига келди — у (Осим) Бану Ажлоннинг саййиди (бошлиғ и) эди — ва: «Бир киши хотини билан (бошқа) бир кишини топса, уни ў лдирса, сизлар уни (қасос учун) ў лдирасизми — ёки у қандай қилсин? Бу ҳақда мен учун Расулуллоҳ ﷺдан сўраб бер», деди. Осим Пайғамбар ﷺнинг олдиға келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули...» деди; Расулуллоҳ ﷺ (бундай) саволларни ёқтирмадилар. Уваймир ундан (Осимдан) сўради; у: «Расулуллоҳ ﷺ саволларни ёқтирмадилар ва уларни айб (деб) кў рдилар», деди. Уваймир: «Аллоҳга қасамки, мен бу ҳақда Расулуллоҳ ﷺдан сўрамагунимча тў хтамайман», деди. Уваймир келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, бир киши хотини билан (бошқа) бир кишини топса, уни ў лдирса, сизлар уни ў лдирасизми — ёки у қандай қилсин?» деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ сен ва хотининг ҳақда Қуръон нозил қилди», дедилар ва иккаласига — Аллоҳ ўз Китобида айтганидек — мулоана (қарама-қарши қасам) қилишни буюрдилар. У (Уваймир) у (хотини) билан лиъон қилди, сўнг: «Эй Аллоҳнинг Расули, агар уни (никоҳда) ушлаб турсам, унга зулм қилган бў ламан», деди ва уни талоқ қилди. Бу — улардан кейингилар учун — лиъон қилганлар (орасида) суннат бў либ қолди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: «Қаранглар; агар у (хотин) уни (болани) қора, кў злари катта-қора, думбалари катта, болдирлари йўғ он (ҳолда) келтирса, мен Уваймирни фақат у (хотин) ҳақда рост сўзлаган (деб) биламан; агар уни қизғ иш — гў ё (кичкина) каламушдек — келтирса, мен Уваймирни фақат у ҳақда ёлғон сўзлаган (деб) биламан», дедилар. У (хотин) уни (болани) Расулуллоҳ ﷺ таърифлаган — Уваймирнинг ростлигини (кў рсатадиган) — сифатда келтирди; шундан кейин у (бола) онасига нисбат берилар эди (яъни онасининг исми билан аталар эди).
وَعَن سهل بنِ سعد: أَنَّ رَجُلًا اطَّلَعَ فِي جُحْرٍ فِي بَابِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِدْرًى يَحُكُّ بِهِ رَأْسَهُ فَقَالَ: «لَوْ أَعْلَمُ أَنَّكَ تنظُرُني لطَعَنْتُ بهِ فِي عَيْنَيْكَ إِنَّمَا جُعِلَ الِاسْتِئْذَانُ مِنْ أَجْلِ الْبَصَرِ»
(Sahl ibn Saʼd as-Soidiy (roziyallohu anhu) xabar berdiki,) Bir kishi Rasululloh ﷺning eshigidagi bir teshikdan (ichkariga) moʻraladi; Rasululloh ﷺning (qoʻllarida) boshlarini qashiydigan midro (taroq yoki temir igna) bor edi. Rasululloh ﷺ uni koʻrganlarida: «Agar men sening (shu yerda) meni poylab turishingni (aniq) bilsam edi, mana shu (asbob) bilan koʻzlaringga sanchgan boʻlardim», dedilar. Rasululloh ﷺ: «Izn (soʻrash) faqat koʻz (nigoh) sababli (oʻgʻrincha qaramaslik uchun) joriy qilingan», dedilar.(Саҳл ибн Саъд ас-Соидий (розияллоҳу анҳу) хабар бердики,) Бир киши Расулуллоҳ ﷺнинг эшигидаги бир тешикдан (ичкарига) мўралади; Расулуллоҳ ﷺнинг (қўлларида) бошларини қашийдиган мидро (тароқ ёки темир игна) бор эди. Расулуллоҳ ﷺ уни кўрганларида: «Агар мен сенинг (шу ерда) мени пойлаб туришингни (аниқ) билсам эди, мана шу (асбоб) билан кўзларингга санчган бўлардим», дедилар. Расулуллоҳ ﷺ: «Изн (сўраш) фақат кўз (нигоҳ) сабабли (ўғринча қарамаслик учун) жорий қилинган», дедилар.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «رِبَاطُ يَوْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ خَيْرٌ مِنَ الدُّنْيَا وَمَا عَلَيْهَا»
Sahl ibn Saʼd as-Soidiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Alloh yoʻlida — musulmonlarni kofirlardan — bir kun qoʻriqlash (ribot qilish) — dunyo va uning yuzidagi barcha narsadan yaxshiroq(dir); jannatda — sizlardan birovning qamchisi (joylashadigan) kichik joy — dunyo va uning yuzidagi barcha narsadan yaxshiroq(dir); va banda (kishi) Alloh yoʻlida — ertalab yoki kechqurun — bosib oʻtadigan (bir martalik) safar — dunyo va uning yuzidagi barcha narsadan yaxshiroq(dir)», — dedi.Саҳл ибн Саъд ас-Соидий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Аллоҳ йўлида — мусулмонларни кофирлардан — бир кун қўриқлаш (рибот қилиш) — дунё ва унинг юзидаги барча нарсадан яхшироқ(дир); жаннатда — сизлардан бировнинг қамчиси (жойлашадиган) кичик жой — дунё ва унинг юзидаги барча нарсадан яхшироқ(дир); ва банда (киши) Аллоҳ йўлида — эрталаб ёки кечқурун — босиб ўтадиган (бир марталик) сафар — дунё ва унинг юзидаги барча нарсадан яхшироқ(дир)», — деди.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «سَيِّدُ الْقَوْمِ فِي السَّفَرِ خَادِمُهُمْ فَمَنْ سَبَقَهُمْ بِخِدْمَةٍ لَمْ يَسْبِقُوهُ بِعَمَلٍ إِلَّا الشَّهَادَةَ» . رَوَاهُ الْبَيْهَقِيّ فِي «شعب الْإِيمَان»
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta jannatda Rayyon deb ataladigan bir eshik bor. Qiyomat kuni roʻzadorlar oʻsha eshikdan kiradilar; ulardan boshqa hech kim ular bilan birga kirmaydi. ‹Roʻzadorlar qani?› deyiladi, shunda ular oʻsha eshikdan kiradilar. Ularning oxirgisi kirgach, (eshik) yopiladi va undan boshqa hech kim kirmaydi», — dedilar.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта жаннатда Райён деб аталадиган бир эшик бор. Қиёмат куни рўзадорлар ўша эшикдан кирадилар; улардан бошқа ҳеч ким улар билан бирга кирмайди. ‹Рўзадорлар қани?› дейилади, шунда улар ўша эшикдан кирадилар. Уларнинг охиргиси киргач, (эшик) ёпилади ва ундан бошқа ҳеч ким кирмайди», — дедилар.
وَعَن سهل بن سعد قَالَ: مَا رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ النَّقِيَّ مِنْ حِينِ ابْتَعَثَهُ اللَّهُ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ وَقَالَ: مَا رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مُنْخُلًا مِنْ حِين ابتعثهُ الله حَتَّى قبضَهُ قِيلَ: كَيْفَ كُنْتُمْ تَأْكُلُونَ الشَّعِيرَ غَيْرَ مَنْخُولٍ؟ قَالَ: كُنَّا نَطْحَنُهُ وَنَنْفُخُهُ فَيَطِيرُ مَا طَارَ وَمَا بَقِي ثريناه فأكلناه. رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Abu Hozim aytdi:) Men Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan: «Rasululloh ﷺ oq (sof) un (naqiy) yeganmidilar?» deb soʻradim. Sahl: «Rasululloh ﷺ — Alloh u zotni (paygʻambar qilib) yuborgandan to Alloh u zotni (vafot ettirib) qabz qilgunga qadar — oq (sof) unni koʻ rmadilar» dedi. Men: «Rasululloh ﷺ zamonida sizlarda galvir (manxal)lar bormidi?» dedim. U: «Rasululloh ﷺ — Alloh u zotni yuborgandan to uni qabz qilgunga qadar — bir galvirni (ham) koʻ rmadilar» dedi. Men: «Siz elanmagan (galvirdan oʻ tmagan) arpani qanday yer edingiz?» dedim. U: «Biz uni yanchar va puflar edik; uchgan(i) uchib ketar, qolganini (suv bilan) hoʻ llab (xamir qilib) yer edik» dedi.(Абу Ҳозим айтди:) Мен Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан: «Расулуллоҳ ﷺ оқ (соф) ун (нақий) еганмидилар?» деб сўрадим. Саҳл: «Расулуллоҳ ﷺ — Аллоҳ у зотни (пайғамбар қилиб) юборгандан то Аллоҳ у зотни (вафот эттириб) қабз қилгунга қадар — оқ (соф) унни кў рмадилар» деди. Мен: «Расулуллоҳ ﷺ замонида сизларда галвир (манхал)лар бормиди?» дедим. У: «Расулуллоҳ ﷺ — Аллоҳ у зотни юборгандан то уни қабз қилгунга қадар — бир галвирни (ҳам) кў рмадилар» деди. Мен: «Сиз эланмаган (галвирдан ў тмаган) арпани қандай ер эдингиз?» дедим. У: «Биз уни янчар ва пуфлар эдик; учган(и) учиб кетар, қолганини (сув билан) ҳў ллаб (хамир қилиб) ер эдик» деди.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِقَدَحٍ فَشَرِبَ مِنْهُ وَعَنْ يَمِينِهِ غُلَامٌ أَصْغَرُ الْقَوْمِ وَالْأَشْيَاخُ عَنْ يَسَارِهِ فَقَالَ: «يَا غُلَامُ أَتَأْذَنُ أَنْ أُعْطِيَهُ الْأَشْيَاخَ؟» فَقَالَ: مَا كُنْتُ لِأُوثِرَ بِفَضْلٍ مِنْكَ أَحَدًا يَا رَسُولَ اللَّهِ فَأعْطَاهُ إِيَّاه.
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ ga bir piyola (sut yoki suvga toʻla) keltirildi va u zot undan ichdilar; u zotning oʻng tomonida — hozir boʻlganlarning eng yoshi boʻlgan — bir bola, chap tomonida esa qariyalar oʻtirgan edi. Paygʻambar ﷺ: «Ey bola, men buni (yaʼni qolgan ichimlikni) qariyalarga berishimga ruxsat berasanmi?» — dedilar. Bola: «Yo Rasululloh, men siz ichgan (idish)dan qolganini ichishda — oʻzimdan boshqa hech kimni afzal koʻrmayman», — dedi. Bas, Paygʻambar ﷺ uni unga (bolaga) berdilar.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ га бир пиёла (сут ёки сувга тўла) келтирилди ва у зот ундан ичдилар; у зотнинг ўнг томонида — ҳозир бўлганларнинг энг ёши бўлган — бир бола, чап томонида эса қариялар ўтирган эди. Пайғамбар ﷺ: «Эй бола, мен буни (яъни қолган ичимликни) қарияларга беришимга рухсат берасанми?» — дедилар. Бола: «Ё Расулуллоҳ, мен сиз ичган (идиш)дан қолганини ичишда — ўзимдан бошқа ҳеч кимни афзал кўрмайман», — деди. Бас, Пайғамбар ﷺ уни унга (болага) бердилар.
عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يُحْشَرُ النَّاسُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى أَرْضٍ بَيْضَاءَ عَفْرَاءَ كَقُرْصَةِ النَّقِيِّ لَيْسَ فِيهَا عَلَمٌ لأحدٍ» . مُتَّفق عَلَيْهِ
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Qiyomat kuni odamlar oppoq, qizgʻish, toza non kulchasiday (tekis) bir yerga, hech kim uchun belgi-alomat boʻlmagan (yerga) toʻplanadilar», dedilar.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Қиёмат куни одамлар оппоқ, қизғиш, тоза нон кулчасидай (текис) бир ерга, ҳеч ким учун белги-аломат бўлмаган (ерга) тўпланадилар», дедилар.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «ثِنْتَانِ لَا تُرَدَّانِ أَوْ قَلَّمَا تُرَدَّانِ الدُّعَاءُ عِنْدَ النِّدَاءِ وَعِنْدَ الْبَأْسِ حِينَ يُلْحِمُ بَعْضُهُمْ بَعْضًا» وَفِي رِوَايَةٍ: «وَتَحْتَ الْمَطَرِ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالدَّارِمِيُّ إِلَّا أَنَّهُ لَمْ يَذْكُرْ «وَتَحْت الْمَطَر»
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Ikki (duo) rad qilinmaydi, yoki kamdan-kam rad qilinadi: azon paytidagi duo va jang paytida, odamlar bir-biri bilan olishayotgan vaqtdagi (duo)». Muso aytdi: Menga Rizq ibn Said ibn Abdurahmon Abu Hozimdan, u Sahl ibn Saʼddan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qilib: «Va yomgʻir paytida (ham)», dedilar, dedi.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Икки (дуо) рад қилинмайди, ёки камдан-кам рад қилинади: азон пайтидаги дуо ва жанг пайтида, одамлар бир-бири билан олишаётган вақтдаги (дуо)». Мусо айтди: Менга Ризқ ибн Саид ибн Абдураҳмон Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан, у Набий ﷺдан ривоят қилиб: «Ва ёмғир пайтида (ҳам)», дедилар, деди.
وَعَن سهل بن سعد قَالَ: كَانَ النَّاسُ يُؤْمَرُونَ أَنْ يَضَعَ الرَّجُلُ الْيَدَ الْيُمْنَى عَلَى ذِرَاعِهِ الْيُسْرَى فِي الصَّلَاةِ. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Odamlarga namozda oʻng qoʻlni chap bilakka qoʻyishga buyurilgan edi. Abu Hozim: «Menimcha, bu buyruq Paygʻambar ﷺ dan edi», — dedi.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Одамларга намозда ўнг қўлни чап билакка қўйишга буюрилган эди. Абу Ҳозим: «Менимча, бу буйруқ Пайғамбар ﷺ дан эди», — деди.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ «مَنْ نَابَهُ شَيْءٌ فِي صَلَاتِهِ فَلْيُسَبِّحْ فَإِنَّمَا التَّصْفِيقُ لِلنِّسَاءِ»
وَفِي رِوَايَةٍ: قَالَ: «التَّسْبِيحُ لِلرِّجَالِ والتصفيق للنِّسَاء»
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kimga namozida bir narsa yuz bersa, ‹Subhanalloh› desin. Chunki chapak chalish faqat ayollar uchundir», dedilar. Boshqa rivoyatda: «Tasbeh aytish erkaklar uchun, chapak chalish ayollar uchundir», dedilar. Muttafaqun alayh.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Кимга намозида бир нарса юз берса, ‹Субҳаналлоҳ› десин. Чунки чапак чалиш фақат аёллар учундир», дедилар. Бошқа ривоятда: «Тасбеҳ айтиш эркаклар учун, чапак чалиш аёллар учундир», дедилар. Муттафақун алайҳ.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ أَنَّهُ سُئِلَ: مِنْ أَيِّ شَيْءٍ الْمِنْبَرُ؟ فَقَالَ: هُوَ مِنْ أَثْلِ الْغَابَةِ عَمِلَهُ فُلَانٌ مَوْلَى فُلَانَةَ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَقَامَ عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حِينَ عُمِلَ وَوُضِعَ فَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ وَكَبَّرَ وَقَامَ النَّاسُ خَلْفَهُ فَقَرَأَ وَرَكَعَ وَرَكَعَ النَّاسُ خَلْفَهُ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ ثُمَّ رَجَعَ الْقَهْقَرَى فَسَجَدَ عَلَى الْأَرْضِ ثُمَّ عَادَ إِلَى الْمِنْبَرِ ثُمَّ قَرَأَ ثُمَّ رَكَعَ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ ثُمَّ رَجَعَ الْقَهْقَرِي حَتَّى سجد بِالْأَرْضِ. هَذَا لفظ البُخَارِيّ وَفِي الْمُتَّفَقِ عَلَيْهِ نَحْوُهُ وَقَالَ فِي آخِرِهِ: فَلَمَّا فَرَغَ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ: «أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّمَا صَنَعْتُ هَذَا لِتَأْتَمُّوا بِي وَلِتَعْلَمُوا صَلَاتي»
Abu Hozim (Sahl ibn Saʼddan) rivoyat qiladi: Sahl ibn Saʼddan (Paygʻambar) minbari nimadan qilingani soʻraldi. Sahl: «Odamlar ichida buni mendan yaxshiroq biladigan tirik (kishi) qolmagan. U — choʻl gʻujum (yulgʻun) yogʻochidan qilingan edi. Falonchining quli falonchi uni Rasululloh ﷺ uchun yasadi. U qurilib, (masjidga) qoʻyilgach, Rasululloh ﷺ unga chiqib, qiblaga yuzlanib ‹Allohu akbar› dedilar, odamlar esa orqalarida turdi. U zot (Qurʼon) oʻqidilar, rukuʼga egildilar, odamlar ham orqalarida egildi. Soʻng boshlarini koʻtarib, orqaga qadam tashlab, tushib, yerda sajda qildilar; soʻng yana minbarga chiqib, oʻqidilar, rukuʼ qildilar, boshlarini koʻtarib, orqaga qadam tashlab, tushib, yerda sajda qildilar. Mana, minbar haqida men bilgan shu», — dedi. Ahmad ibn Hanbal: «Paygʻambar ﷺ odamlardan balandroq joyda boʻlganlari kabi, yuqoridagi hadisga koʻra, imom namozda oʻz iqtidochilaridan balandroq joyda boʻlsa, zarari yoʻq», — dedi.Абу Ҳозим (Саҳл ибн Саъддан) ривоят қилади: Саҳл ибн Саъддан (Пайғамбар) минбари нимадан қилингани сўралди. Саҳл: «Одамлар ичида буни мендан яхшироқ биладиган тирик (киши) қолмаган. У — чўл ғужум (юлғун) ёғочидан қилинган эди. Фалончининг қули фалончи уни Расулуллоҳ ﷺ учун ясади. У қурилиб, (масжидга) қўйилгач, Расулуллоҳ ﷺ унга чиқиб, қиблага юзланиб ‹Аллоҳу акбар› дедилар, одамлар эса орқаларида турди. У зот (Қуръон) ўқидилар, рукуъга эгилдилар, одамлар ҳам орқаларида эгилди. Сўнг бошларини кўтариб, орқага қадам ташлаб, тушиб, ерда сажда қилдилар; сўнг яна минбарга чиқиб, ўқидилар, рукуъ қилдилар, бошларини кўтариб, орқага қадам ташлаб, тушиб, ерда сажда қилдилар. Мана, минбар ҳақида мен билган шу», — деди. Аҳмад ибн Ҳанбал: «Пайғамбар ﷺ одамлардан баландроқ жойда бўлганлари каби, юқоридаги ҳадисга кўра, имом намозда ўз иқтидочиларидан баландроқ жойда бўлса, зарари йўқ», — деди.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: مَا كُنَّا نُقِيلُ وَلَا نَتَغَدَّى إِلَّا بَعْدَ الْجُمُعَة
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biz jumadan keyingina qaylula (tush uyqusi) qilar va tushlik yer edik», dedi.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Биз жумадан кейингина қайлула (туш уйқуси) қилар ва тушлик ер эдик», деди.
وَعَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " فِي الْجَنَّةِ ثَمَانِيَةُ أَبْوَابٍ مِنْهَا: بَابٌ يُسَمَّى الرَّيَّانَ لَا يدْخلهُ إِلَّا الصائمون "
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Jannatda sakkizta eshik bor. Ulardan biri Rayyon deb ataladi, unga faqat roʻzadorlargina kiradi», dedilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жаннатда саккизта эшик бор. Улардан бири Райён деб аталади, унга фақат рўзадорларгина киради», дедилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَن سهل بن سَعْدٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: كَانَ يَجْعَل أصبعيه حذاء مَنْكِبَيْه وَيَدْعُو
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ikki barmoqlarini ikki yelkalari roʻparasiga qoʻyib duo qilar edilar.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ икки бармоқларини икки елкалари рўпарасига қўйиб дуо қилар эдилар.