حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ لَا وُضُوءَ إِلَّا مِنْ حَدَثٍ أَوْ رِيحٍ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadiki, u zot: «Hadas yoki shamol (chiqishi)dan boʻlak (narsa) uchun tahorat yoʻq», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинадики, у зот: «Ҳадас ёки шамол (чиқиши)дан бўлак (нарса) учун таҳорат йўқ», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ سَيَّارٍ عَنْ أَبِي حَازِمٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ حَجَّ هَذَا الْبَيْتَ فَلَمْ يَرْفُثْ وَلَمْ يَفْسُقْ رَجَعَ كَمَا وَلَدَتْهُ أُمُّهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Allohning Rasuli ﷺ: «Kim bu Uyni (Kaʼbani) haj qilsa va (bu davomida) zavjasi bilan (yaqinlik) qilmasa hamda (hajda) gunoh qilmasa, u — goʻyo onasi endigina tugʻgan chaqaloqdek (barcha gunohlardan pok holda) — qaytadi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Ким бу Уйни (Каъбани) ҳаж қилса ва (бу давомида) завжаси билан (яқинлик) қилмаса ҳамда (ҳажда) гуноҳ қилмаса, у — гўё онаси эндигина туғган чақалоқдек (барча гуноҳлардан пок ҳолда) — қайтади», — дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ يُحَدِّثُ عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ لَيْسَ عَلَى غُلَامِ الْمُسْلِمِ وَلَا عَلَى فَرَسِهِ صَدَقَةٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Rasululloh ﷺ dan rivoyat qilinadi: «Musulmonning gʻulomida ham, otida ham zakot yoʻq».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Расулуллоҳ ﷺ дан ривоят қилинади: «Мусулмоннинг ғуломида ҳам, отида ҳам закот йўқ».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي حَصِينٍ قَالَ سَمِعْتُ ذَكْوَانَ أَبَا صَالِحٍ يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ رَآنِي فِي الْمَنَامِ فَقَدْ رَآنِي إِنَّ الشَّيْطَانَ لَا يَتَصَوَّرُ بِي قَالَ شُعْبَةُ أَوْ قَالَ لَا يَتَشَبَّهُ بِي وَمَنْ كَذَبَ عَلَيَّ مُتَعَمِّدًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنْ النَّارِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Kim meni tushida koʻrsa, demak rostdan ham meni koʻribdi; albatta shayton mening qiyofamga kira olmaydi — Shuʼba aytdi: yoki ‹menga oʻxshay olmaydi› dedilar —. Kim menga atay yolgʻon toʻqisa, doʻzaxdagi oʻrniga tayyorlansin», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким мени тушида кўрса, демак ростдан ҳам мени кўрибди; албатта шайтон менинг қиёфамга кира олмайди — Шуъба айтди: ёки ‹менга ўхшай олмайди› дедилар —. Ким менга атай ёлғон тўқиса, дўзахдаги ўрнига тайёрлансин», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ سُلَيْمَانَ عَنْ ذَكْوَانَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ كُلُّ مَوْلُودٍ يُولَدُ عَلَى الْفِطْرَةِ فَأَبَوَاهُ يُهَوِّدَانِهِ وَيُنَصِّرَانِهِ وَيُشْرِكَانِهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadiki, u zot: «Har bir tugʻilgan (chaqaloq) fitrat uzra tugʻiladi; soʻng ota-onasi uni yahudiy qiladi, nasroniy qiladi va mushrik qiladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинадики, у зот: «Ҳар бир туғилган (чақалоқ) фитрат узра туғилади; сўнг ота-онаси уни яҳудий қилади, насроний қилади ва мушрик қилади», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي بِشْرٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ خَيْرُكُمْ قَرْنِي ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ لَا أَدْرِي ذَكَرَ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلَاثًا ثُمَّ خَلَفَ مِنْ بَعْدِهِمْ قَوْمٌ يُحِبُّونَ السِّمَانَةَ يَشْهَدُونَ وَلَا يُسْتَشْهَدُونَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadiki, u zot: «Sizlarning eng yaxshingiz mening asrimdagilardir, soʻng ulardan keyingilardir», dedilar. Abu Hurayra: «Bilmadim, buni ikki marta aytdilarmi yoki uch marta», dedi. «Soʻng ulardan keyin semizlikni yaxshi koʻradigan, soʻralmasdan guvohlik beradigan bir qavm keladi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинадики, у зот: «Сизларнинг энг яхшингиз менинг асримдагилардир, сўнг улардан кейингилардир», дедилар. Абу Ҳурайра: «Билмадим, буни икки марта айтдиларми ёки уч марта», деди. «Сўнг улардан кейин семизликни яхши кўрадиган, сўралмасдан гувоҳлик берадиган бир қавм келади».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيَّ يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا أَسْفَلَ مِنْ الْكَعْبَيْنِ فَفِي النَّارِ يَعْنِي الْإِزَارَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Toʻpiqlardan pastdagisi doʻzaxdadir», dedilar — yaʼni izorni (nazarda tutdilar).Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Тўпиқлардан пастдагиси дўзахдадир», дедилар — яъни изорни (назарда тутдилар).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ قَتَادَةَ عَنِ النَّضْرِ بْنِ أَنَسٍ عَنْ بَشِيرِ بْنِ نَهِيكٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِذَا أَفْلَسَ رَجُلٌ بِمَالِ قَوْمٍ فَرَأَى رَجُلٌ مَتَاعَهُ بِعَيْنِهِ فَهُوَ أَحَقُّ بِهِ مِنْ غَيْرِهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Rasululloh ﷺ dan rivoyat qilinadi: «Bir kishi (bir) qavmning moli bilan sinib (qarzdor boʻlib) qolsa-yu, (oʻsha) kishi oʻz molini ayni holida topsa, u (mol)ga boshqalardan koʻra haqliroqdir».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Расулуллоҳ ﷺ дан ривоят қилинади: «Бир киши (бир) қавмнинг моли билан синиб (қарздор бўлиб) қолса-ю, (ўша) киши ўз молини айни ҳолида топса, у (мол)га бошқалардан кўра ҳақлироқдир».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ قَالَ أَخْبَرَنَا الزُّهْرِيُّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَمْسٌ مِنْ الْفِطْرَةِ الْخِتَانُ وَالِاسْتِحْدَادُ وَنَتْفُ الْإِبْطِ وَتَقْلِيمُ الْأَظْفَارِ وَقَصُّ الشَّارِبِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Beshta (narsa) fitratdandir: xatna qilish, (ovrat) tukini olish (istihdod), qoʻltiq (tuki)ni yulish, tirnoqlarni olish va moʻylovni qisqartirish», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Бешта (нарса) фитратдандир: хатна қилиш, (оврат) тукини олиш (истиҳдод), қўлтиқ (туки)ни юлиш, тирноқларни олиш ва мўйловни қисқартириш», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ حَسَّانَ الْقُرْدُوسِيُّ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ الْحَسَنَةُ بِعَشْرِ أَمْثَالِهَا وَالصَّوْمُ لِي وَأَنَا أَجْزِي بِهِ يَدَعُ طَعَامَهُ وَشَرَابَهُ مِنْ جَرَّايَ الصَّوْمُ لِي وَأَنَا أَجْزِي بِهِ وَلَخُلُوفُ فَمِ الصَّائِمِ عِنْدَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَطْيَبُ مِنْ رِيحِ الْمِسْكِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadi: «Yaxshilik oʻn barobari bilan (yoziladi). Roʻza esa Men uchundir va unga Men mukofot beraman: u Mening (roziligim) uchun taomini va ichimligini tark qiladi. Roʻza Men uchundir va unga Men mukofot beraman. Roʻzadorning ogʻiz hidi Alloh azza va jalla huzurida mushk hididan koʻra yoqimliroqdir».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинади: «Яхшилик ўн баробари билан (ёзилади). Рўза эса Мен учундир ва унга Мен мукофот бераман: у Менинг (розилигим) учун таомини ва ичимлигини тарк қилади. Рўза Мен учундир ва унга Мен мукофот бераман. Рўзадорнинг оғиз ҳиди Аллоҳ азза ва жалла ҳузурида мушк ҳидидан кўра ёқимлироқдир».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ حَسَّانَ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يُوشِكُ مَنْ عَاشَ مِنْكُمْ أَنْ يَلْقَى عِيسَى ابْنَ مَرْيَمَ إِمَامًا مَهْدِيًّا وَحَكَمًا عَدْلًا فَيَكْسِرُ الصَّلِيبَ وَيَقْتُلُ الْخِنْزِيرَ وَيَضَعُ الْجِزْيَةَ وَتَضَعُ الْحَرْبُ أَوْزَارَهَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadi: «Sizlardan (uzoq) yashagan kishining Iso ibn Maryamga — hidoyat topgan imom va odil hakam sifatida — yoʻliqishi yaqindir. Bas, u salibni sindiradi, choʻchqani oʻldiradi, jizyani bekor qiladi va urush oʻz yuklarini qoʻyadi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинади: «Сизлардан (узоқ) яшаган кишининг Исо ибн Марямга — ҳидоят топган имом ва одил ҳакам сифатида — йўлиқиши яқиндир. Бас, у салибни синдиради, чўчқани ўлдиради, жизяни бекор қилади ва уруш ўз юкларини қўяди».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ مَنْ رَآنِي فِي الْمَنَامِ فَقَدْ رَآنِي فَإِنَّ الشَّيْطَانَ لَا يَتَمَثَّلُ بِي
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadiki, u zot: «Kim meni tushida koʻrsa, demak chindan ham meni koʻribdi. Chunki shayton mening qiyofamda namoyon boʻla olmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинадики, у зот: «Ким мени тушида кўрса, демак чиндан ҳам мени кўрибди. Чунки шайтон менинг қиёфамда намоён бўла олмайди», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ مَنْ هَمَّ بِحَسَنَةٍ فَلَمْ يَعْمَلْهَا كُتِبَتْ لَهُ حَسَنَةٌ فَإِنْ عَمِلَهَا كُتِبَتْ لَهُ عَشْرُ أَمْثَالِهَا إِلَى سَبْعِ مِائَةٍ وَسَبْعِ أَمْثَالِهَا فَإِنْ لَمْ يَعْمَلْهَا كُتِبَتْ لَهُ حَسَنَةٌ وَمَنْ هَمَّ بِسَيِّئَةٍ فَلَمْ يَعْمَلْهَا لَمْ تُكْتَبْ عَلَيْهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadiki, u zot: «Kim bir yaxshilikni niyat qilib, uni qilmasa, unga bitta yaxshilik yoziladi; agar uni qilsa, unga oʻn barobaridan yetti yuz barobarigacha yoziladi; agar uni qilmasa, unga bitta yaxshilik yoziladi. Kim bir yomonlikni niyat qilib, uni qilmasa, unga (hech narsa) yozilmaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинадики, у зот: «Ким бир яхшиликни ният қилиб, уни қилмаса, унга битта яхшилик ёзилади; агар уни қилса, унга ўн баробаридан етти юз баробаригача ёзилади; агар уни қилмаса, унга битта яхшилик ёзилади. Ким бир ёмонликни ният қилиб, уни қилмаса, унга (ҳеч нарса) ёзилмайди», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَالْفَأْرَةُ مِمَّا مُسِخَ وَآيَةُ ذَلِكَ أَنَّهُ يُوضَعُ لَهَا لَبَنُ اللِّقَاحِ فَلَا تَقْرَبُهُ وَإِذَا وُضِعَ لَهَا لَبَنُ الْغَنَمِ أَصَابَتْ مِنْهُقَالَ فَقَالَ لَهُ كَعْبٌ سَمِعْتَ هَذَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَأُنْزِلَتْ عَلَيَّ التَّوْرَاةُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: «Sichqon — (suvrati) oʻzgartirilganlardandir. Buning alomati shuki, uning oldiga tuya suti qoʻyilsa, unga yaqinlashmaydi; qoʻy suti qoʻyilsa esa, undan (ichib) oladi». Shunda Kaʼb unga: «Sen buni Rasululloh ﷺ dan eshitganmisan?» dedi. U: «Menga Tavrot nozil qilinganmidi?» dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: «Сичқон — (суврати) ўзгартирилганлардандир. Бунинг аломати шуки, унинг олдига туя сути қўйилса, унга яқинлашмайди; қўй сути қўйилса эса, ундан (ичиб) олади». Шунда Каъб унга: «Сен буни Расулуллоҳ ﷺ дан эшитганмисан?» деди. У: «Менга Таврот нозил қилинганмиди?» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ الْبَهِيمَةُ عَقْلُهَا جُبَارٌ وَالْبِئْرُ جُبَارٌ وَفِي الرِّكَازِ الْخُمُسُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺ dan rivoyat qilinadiki, u zot: «Hayvon(ning yetkazgan zarari) behuda (tovonsiz)dir, quduq (ham) behudadir; rikozda (koʻmilgan xazinada) esa beshdan bir (ulush) bordir», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺ дан ривоят қилинадики, у зот: «Ҳайвон(нинг етказган зарари) беҳуда (товонсиз)дир, қудуқ (ҳам) беҳудадир; рикозда (кўмилган хазинада) эса бешдан бир (улуш) бордир», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عُثْمَانَ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْمُؤَذِّنُ يُغْفَرُ لَهُ مَدَّ صَوْتِهِ وَيَشْهَدُ لَهُ كُلُّ رَطْبٍ وَيَابِسٍ وَشَاهِدُ الصَّلَاةِ يُكْتَبُ لَهُ خَمْسٌ وَعِشْرُونَ حَسَنَةً وَيُكَفَّرُ عَنْهُ مَا بَيْنَهُمَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Muazzin ovozi yetgan joygacha magʻfirat qilinadi va unga har bir hoʻl hamda quruq narsa guvohlik beradi. Namozga hozir boʻlgan kishiga esa yigirma besh yaxshilik yoziladi va ular orasidagi gunohlari kechiriladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Муаззин овози етган жойгача мағфират қилинади ва унга ҳар бир ҳўл ҳамда қуруқ нарса гувоҳлик беради. Намозга ҳозир бўлган кишига эса йигирма беш яхшилик ёзилади ва улар орасидаги гуноҳлари кечирилади», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّمَا الْإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ وَإِنْ صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا أَجْمَعُونَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ dedilar: «Imom ergashish uchungina (tayinlab) qoʻyilgandir. Bas, qachon u takbir aytsa, sizlar ham takbir aytinglar; ruku qilsa, ruku qilinglar; ‹Samiʼallohu liman hamidah› desa, sizlar ‹Robbano lakal hamd› denglar; oʻtirib namoz oʻqisa, sizlar ham hammangiz oʻtirib oʻqinglar».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ дедилар: «Имом эргашиш учунгина (тайинлаб) қўйилгандир. Бас, қачон у такбир айтса, сизлар ҳам такбир айтинглар; руку қилса, руку қилинглар; ‹Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сизлар ‹Роббано лакал ҳамд› денглар; ўтириб намоз ўқиса, сизлар ҳам ҳаммангиз ўтириб ўқинглар».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ يَعْنِي ابْنَ أَبِي عَرُوبَةَ عَنْ أَبِي مُحَمَّدٍ أَظُنُّهُ حَبِيبُ بْنُ الشَّهِيدِ عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَفِي كُلِّ الصَّلَوَاتِ يَقْرَأُ فِيهَا فَمَا أَسْمَعَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَسْمَعْنَاكُمْ وَمَا أَخْفَى عَلَيْنَا أَخْفَيْنَا عَلَيْكُمْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) shunday dedi: Har bir namozda qiroat boʻladi. Rasululloh ﷺ bizga eshittirib oʻqigan narsalarini biz ham sizlarga eshittiramiz, bizdan yashirin (ovozsiz) oʻqiganlarini esa biz ham sizlardan yashiramiz.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) шундай деди: Ҳар бир намозда қироат бўлади. Расулуллоҳ ﷺ бизга эшиттириб ўқиган нарсаларини биз ҳам сизларга эшиттирамиз, биздан яширин (овозсиз) ўқиганларини эса биз ҳам сизлардан яширамиз.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْعَيْنَانِ تَزْنِيَانِ وَاللِّسَانُ يَزْنِي وَالْيَدَانِ تَزْنِيَانِ وَالرِّجْلَانِ تَزْنِيَانِ وَيُحَقِّقُ ذَلِكَ أَوْ يُكَذِّبُهُ الْفَرْجُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Ikki koʻz zino qiladi, til zino qiladi, ikki qoʻl zino qiladi, ikki oyoq zino qiladi; farj esa buni tasdiqlaydi yoki yolgʻonga chiqaradi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Икки кўз зино қилади, тил зино қилади, икки қўл зино қилади, икки оёқ зино қилади; фарж эса буни тасдиқлайди ёки ёлғонга чиқаради», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ عَنِ الْعَلَاءِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَكَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسِيرُ فِي طَرِيقِ مَكَّةَ فَأَتَى عَلَى جُمْدَانَ فَقَالَ هَذَا جُمْدَانُ سِيرُوا سَبَقَ الْمُفَرِّدُونَ قَالُوا وَمَا الْمُفَرِّدُونَ قَالَ الذَّاكِرُونَ اللَّهَ كَثِيرًا ثُمَّ قَالَ اللَّهُمَّ اغْفَرْ لِلْمُحَلِّقِينَ قَالُوا وَالْمُقَصِّرِينَ قَالَ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِلْمُحَلِّقِينَ قَالُوا وَالْمُقَصِّرِينَ قَالَ وَالْمُقَصِّرِينَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Makka yoʻlida ketayotgan edilar, Jumdon yoniga kelib: «Mana bu Jumdon. Yuringlar, mufarridlar oʻzib ketdilar», dedilar. «Mufarridlar kimlar?», deyishdi. U zot: «Allohni koʻp zikr qiluvchilardir», dedilar. Soʻng: «Allohim, sochini oldirganlarni magʻfirat qil», dedilar. «Qisqartirganlarni ham», deyishdi. U zot: «Allohim, sochini oldirganlarni magʻfirat qil», dedilar. «Qisqartirganlarni ham», deyishdi. U zot: «Qisqartirganlarni ham», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Макка йўлида кетаётган эдилар, Жумдон ёнига келиб: «Мана бу Жумдон. Юринглар, муфарридлар ўзиб кетдилар», дедилар. «Муфарридлар кимлар?», дейишди. У зот: «Аллоҳни кўп зикр қилувчилардир», дедилар. Сўнг: «Аллоҳим, сочини олдирганларни мағфират қил», дедилар. «Қисқартирганларни ҳам», дейишди. У зот: «Аллоҳим, сочини олдирганларни мағфират қил», дедилар. «Қисқартирганларни ҳам», дейишди. У зот: «Қисқартирганларни ҳам», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَتُؤَدُّنَّ الْحُقُوقَ إِلَى أَهْلِهَا حَتَّى يُقَادَ لِلشَّاةِ الْجَلْحَاءِ مِنْ الشَّاةِ الْقَرْنَاءِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Haqlar albatta egalariga toʻla beriladi, hatto shoxsiz qoʻyning shoxli qoʻydan haqi (qasosi) ham olib beriladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳақлар албатта эгаларига тўла берилади, ҳатто шохсиз қўйнинг шохли қўйдан ҳақи (қасоси) ҳам олиб берилади», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِعَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ لَا يَسُومُ الرَّجُلُ عَلَى سَوْمِ أَخِيهِ الْمُسْلِمِ وَلَا يَخْطُبُ عَلَى خِطْبَتِهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u Rasululloh ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Kishi musulmon birodarining savdosi ustiga savdo qilmasin va uning sovchiligi ustiga sovchilik qilmasin», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у Расулуллоҳ ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Киши мусулмон биродарининг савдоси устига савдо қилмасин ва унинг совчилиги устига совчилик қилмасин», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّ هَذَا الْحَرَّ مِنْ فَيْحِ جَهَنَّمَ فَأَبْرِدُوا بِالصَّلَاةِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bu issiq jahannamning qaynashidandir, shuning uchun namozni salqinga qoldiringlar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бу иссиқ жаҳаннамнинг қайнашидандир, шунинг учун намозни салқинга қолдиринглар», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا سَمِعَ الشَّيْطَانُ الْأَذَانَ وَلَّى وَلَهُ ضُرَاطٌ حَتَّى لَا يَسْمَعَ الصَّوْتَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Shayton azonni eshitsa, ovozni eshitmaslik uchun shamol chiqarib, ortiga qochadi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Шайтон азонни эшитса, овозни эшитмаслик учун шамол чиқариб, ортига қочади», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فُضِّلْتُ عَلَى الْأَنْبِيَاءِ بِسِتٍّ قِيلَ مَا هُنَّ أَيْ رَسُولَ اللَّهِ قَالَ أُعْطِيتُ جَوَامِعَ الْكَلِمِ وَنُصِرْتُ بِالرُّعْبِ وَأُحِلَّتْ لِي الْغَنَائِمُ وَجُعِلَتْ لِي الْأَرْضُ مَسْجِدًا وَطَهُورًا وَأُرْسِلْتُ إِلَى الْخَلْقِ كَافَّةً وَخُتِمَ بِيَ النَّبِيُّونَ مَثَلِي وَمَثَلُ الْأَنْبِيَاءِ عَلَيْهِمْ الصَّلَاةُ وَالسَّلَامُ كَمَثَلِ رَجُلٍ بَنَى قَصْرًا فَأَكْمَلَ بِنَاءَهُ وَأَحْسَنَ بُنْيَانَهُ إِلَّا مَوْضِعَ لَبِنَةٍ فَنَظَرَ النَّاسُ إِلَى الْقَصْرِ فَقَالُوا مَا أَحْسَنَ بُنْيَانَ هَذَا الْقَصْرِ لَوْ تَمَّتْ هَذِهِ اللَّبِنَةُ أَلَا فَكُنْتُ أَنَا اللَّبِنَةَ أَلَا فَكُنْتُ أَنَا اللَّبِنَةَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Men paygʻambarlardan oltita (narsa) bilan ustun qilindim», dedilar. «Ular nimalar, yo Rasululloh?», deyildi. U zot: «Menga jomeʼul-kalim (qisqa soʻzda keng maʼno) berildi, qoʻrquv solish bilan nusrat berildim, gʻanimatlar menga halol qilindi, yer menga masjid va poklovchi qilindi, men butun xalqqa yuborildim va men bilan paygʻambarlar muhrlandi. Mening va paygʻambarlarning misoli — bir qasr qurib, uning binosini kamoliga yetkazgan va chiroyli qilgan, faqat bitta gʻisht oʻrni qolgan kishining misoliga oʻxshaydi. Odamlar qasrga qarab: ‹Bu qasrning binosi naqadar chiroyli! Faqat mana shu gʻisht toʻldirilsa edi›, deydilar. Bilingki, oʻsha gʻisht — menman; bilingki, oʻsha gʻisht — menman», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мен пайғамбарлардан олтита (нарса) билан устун қилиндим», дедилар. «Улар нималар, ё Расулуллоҳ?», дейилди. У зот: «Менга жомеъул-калим (қисқа сўзда кенг маъно) берилди, қўрқув солиш билан нусрат берилдим, ғаниматлар менга ҳалол қилинди, ер менга масжид ва покловчи қилинди, мен бутун халққа юборилдим ва мен билан пайғамбарлар муҳрланди. Менинг ва пайғамбарларнинг мисоли — бир қаср қуриб, унинг биносини камолига етказган ва чиройли қилган, фақат битта ғишт ўрни қолган кишининг мисолига ўхшайди. Одамлар қасрга қараб: ‹Бу қасрнинг биноси нақадар чиройли! Фақат мана шу ғишт тўлдирилса эди›, дейдилар. Билингки, ўша ғишт — менман; билингки, ўша ғишт — менман», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ يَعْنِي ابْنَ سَلَمَةَ عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ مِنْبَرِي عَلَى تُرْعَةٍ مِنْ تُرَعِ الْجَنَّةِ وَمَا بَيْنَ مِنْبَرِي وَحُجْرَتِي رَوْضَةٌ مِنْ رِيَاضِ الْجَنَّةِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, mening minbarim jannat havzlaridan bir havz ustidadir. Minbarim bilan hujram orasi esa jannat bogʻlaridan bir bogʻdir», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, менинг минбарим жаннат ҳавзларидан бир ҳавз устидадир. Минбарим билан ҳужрам ораси эса жаннат боғларидан бир боғдир», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يَقُولُ الْعَبْدُ مَالِي وَإِنَّ مَا لَهُ مِنْ مَالِهِ ثَلَاثٌ مَا أَكَلَ فَأَفْنَى أَوْ لَبِسَ فَأَبْلَى أَوْ أَعْطَى فَأَقْنَى مَا سِوَى ذَلِكَ ذَاهِبٌ وَتَارِكُهُ لِلنَّاسِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Banda ‹molim, molim› deydi. Holbuki, uning molidan oʻziga tegishlisi uchtadir: yeb tugatgani, kiyib eskirtgani yoki berib (oxiratga) zaxira qilgani. Bulardan boshqasi ketguvchidir va u buni odamlarga qoldiradi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Банда ‹молим, молим› дейди. Ҳолбуки, унинг молидан ўзига тегишлиси учтадир: еб тугатгани, кийиб эскиртгани ёки бериб (охиратга) захира қилгани. Булардан бошқаси кетгувчидир ва у буни одамларга қолдиради», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا تَنْذِرُوا فَإِنَّ النَّذْرَ لَا يُقَدِّمُ مِنْ الْقَدَرِ شَيْئًا وَإِنَّمَا يُسْتَخْرَجُ بِهِ مِنْ الْبَخِيلِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Nazr qilmanglar, chunki nazr qadardan biror narsani qaytarmaydi, u faqat baxil kishidan (mol) chiqarib oladi, xolos», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Назр қилманглар, чунки назр қадардан бирор нарсани қайтармайди, у фақат бахил кишидан (мол) чиқариб олади, холос», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْقَاصُّ قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ حَقُّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ سِتٌّ قَالُوا وَمَا هُنَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ إِذَا لَقِيتَهُ سَلِّمْ عَلَيْهِ وَإِذَا دَعَاكَ فَأَجِبْهُ وَإِذَا اسْتَنْصَحَكَ فَانْصَحْ لَهُ وَإِذَا عَطَسَ فَحَمِدَ اللَّهَ فَشَمِّتْهُ وَإِذَا مَرِضَ فَعُدْهُ وَإِذَا مَاتَ فَاصْحَبْهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Musulmonning musulmon ustidagi haqi oltitadir», — dedilar. «Ular nimalar, yo Rasululloh?» — deyildi. U zot: «Uni uchratsang, salom ber; seni chaqirsa, ijobat et; sendan nasihat soʻrasa, unga nasihat qil; aksa urib, Allohga hamd aytsa, unga duo qil; kasal boʻlsa, borib koʻr; vafot etsa, (janozasi) ortidan bor», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мусулмоннинг мусулмон устидаги ҳақи олтитадир», — дедилар. «Улар нималар, ё Расулуллоҳ?» — дейилди. У зот: «Уни учратсанг, салом бер; сени чақирса, ижобат эт; сендан насиҳат сўраса, унга насиҳат қил; акса уриб, Аллоҳга ҳамд айтса, унга дуо қил; касал бўлса, бориб кўр; вафот этса, (жанозаси) ортидан бор», — дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا يَجْتَمِعُ كَافِرٌ وَقَاتِلُهُ مِنْ الْمُسْلِمِينَ فِي النَّارِ أَبَدًا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kofir bilan uni oʻldirgan musulmon doʻzaxda hech qachon jam boʻlmaydilar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Кофир билан уни ўлдирган мусулмон дўзахда ҳеч қачон жам бўлмайдилар», дедилар.
وَبِهَذَا الْإِسْنَادِ قَالَأَتَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي قَرَابَةً أَصِلُهُمْ وَيَقْطَعُونِي وَأَحْلُمُ عَنْهُمْ فَيَجْهَلُونَ عَلَيَّ وَأُحْسِنُ إِلَيْهِمْ وَيُسِيئُونَ إِلَيَّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنْ كَانَ كَمَا تَقُولُ لَكَأَنَّمَا تُسِفُّهُمْ الْمَلَّ وَلَا يَزَالُ مَعَكَ مِنْ اللَّهِ ظَهِيرٌ عَلَيْهِمْ مَادُمْتَ عَلَى ذَلِكَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ huzurlariga bir kishi kelib: «Yo Rasululloh, mening qarindoshlarim bor: men ular bilan sila qilaman, ular esa mendan uziladilar; men ularga hilm qilaman, ular esa menga nodonlik qiladilar; men ularga yaxshilik qilaman, ular esa menga yomonlik qiladilar», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Agar sen aytganingdek boʻlsa, sen goʻyo ularga issiq kul yedirgan boʻlasan. Sen shu holda turar ekansan, Alloh tarafidan ularga qarshi senga yordamchi (boʻlib) turadi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига бир киши келиб: «Ё Расулуллоҳ, менинг қариндошларим бор: мен улар билан сила қиламан, улар эса мендан узиладилар; мен уларга ҳилм қиламан, улар эса менга нодонлик қиладилар; мен уларга яхшилик қиламан, улар эса менга ёмонлик қиладилар», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Агар сен айтганингдек бўлса, сен гўё уларга иссиқ кул едирган бўласан. Сен шу ҳолда турар экансан, Аллоҳ тарафидан уларга қарши сенга ёрдамчи (бўлиб) туради», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَلَمَّا نَزَلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ {لِلَّهِ مَا فِي السَّمَوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ وَإِنْ تُبْدُوا مَا فِي أَنْفُسِكُمْ أَوْ تُخْفُوهُ يُحَاسِبْكُمْ بِهِ اللَّهُ فَيَغْفِرُ لِمَنْ يَشَاءُ وَيُعَذِّبُ مَنْ يَشَاءُ وَاللَّهُ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ} فَاشْتَدَّ ذَلِكَ عَلَى صَحَابَةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَتَوْا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثُمَّ جَثَوْا عَلَى الرُّكَبِ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كُلِّفْنَا مِنْ الْأَعْمَالِ مَا نُطِيقُ الصَّلَاةَ وَالصِّيَامَ وَالْجِهَادَ وَالصَّدَقَةَ وَقَدْ أُنْزِلَ عَلَيْكَ هَذِهِ الْآيَةُ وَلَا نُطِيقُهَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتُرِيدُونَ أَنْ تَقُولُوا كَمَا قَالَ أَهْلُ الْكِتَابَيْنِ مِنْ قَبْلِكُمْ سَمِعْنَا وَعَصَيْنَا بَلْ قُولُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ فَقَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ فَلَمَّا أَقَرَّ بِهَا الْقَوْمُ وَذَلَّتْ بِهَا أَلْسِنَتُهُمْ أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي إِثْرِهَا {آمَنَ الرَّسُولُ بِمَا أُنْزِلَ إِلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ وَالْمُؤْمِنُونَ كُلٌّ آمَنَ بِاللَّهِ وَمَلَائِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ لَا نُفَرِّقُ بَيْنَ أَحَدٍ مِنْ رُسُلِهِ} قَالَ عَفَّانُ قَرَأَهَا سَلَّامٌ أَبُو الْمُنْذِرِ يُفَرِّقُ {وَقَالُوا سَمِعْنَا وَأَطَعْنَا غُفْرَانَكَ رَبَّنَا وَإِلَيْكَ الْمَصِيرُ} فَلَمَّا فَعَلُوا ذَلِكَ نَسَخَهَا اللَّهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ga {Osmonlardagi va yerdagi (barcha) narsa Allohnikidir. Koʻnglingizdagini oshkor qilsangiz ham, yashirsangiz ham, Alloh sizlarni u bilan hisob-kitob qiladi; bas, U xohlagan kishini magʻfirat qiladi va xohlagan kishini azoblaydi; Alloh har narsaga Qodirdir} (oyati) nozil boʻlganda, bu Rasululloh ﷺ ning ashoblariga qattiq botdi. Ular Rasululloh ﷺ ning oldilariga kelib, soʻng tizzalari uzra choʻkdilar-da: «Ey Allohning Rasuli, biz kuchimiz yetadigan amallarga — namoz, roʻza, jihod va sadaqaga — taklif qilingan edik; endi senga mana bu oyat nozil qilindi, biz esa unga kuchimiz yetmaydi», dedilar. Rasululloh ﷺ: «Sizlardan oldingi ikki kitob ahli: ‹Eshitdik va isyon qildik› deganidek demoqchimisizlar? Yoʻq, balki: ‹Eshitdik va itoat qildik; (ey) Rabbimiz, Sening magʻfiratingni (soʻraymiz) va qaytish (faqat) Sengadir› denglar», dedilar. Ular: «Eshitdik va itoat qildik; (ey) Rabbimiz, Sening magʻfiratingni (soʻraymiz) va qaytish (faqat) Sengadir», dedilar. Qavm unga iqror boʻlib, tillari unga moyil boʻlgach, Alloh azza va jalla uning ortidan {Paygʻambar oʻziga Rabbidan nozil qilingan (narsa)ga iymon keltirdi va moʻminlar (ham). Har biri Allohga, Uning farishtalariga, kitoblariga va paygʻambarlariga iymon keltirdi; ‹Uning paygʻambarlaridan birortasini (boshqasidan) ajratmaymiz›} (oyatini) nozil qildi. Affon dedi: Uni Sallom Abul-Munzir ‹yufarriqu› deb oʻqigan. {Va ular: ‹Eshitdik va itoat qildik; (ey) Rabbimiz, Sening magʻfiratingni (soʻraymiz) va qaytish (faqat) Sengadir›, dedilar}. Ular shuni qilganlarida, Alloh uni nasx qildi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ га {Осмонлардаги ва ердаги (барча) нарса Аллоҳникидир. Кўнглингиздагини ошкор қилсангиз ҳам, яширсангиз ҳам, Аллоҳ сизларни у билан ҳисоб-китоб қилади; бас, У хоҳлаган кишини мағфират қилади ва хоҳлаган кишини азоблайди; Аллоҳ ҳар нарсага Қодирдир} (ояти) нозил бўлганда, бу Расулуллоҳ ﷺ нинг ашобларига қаттиқ ботди. Улар Расулуллоҳ ﷺ нинг олдиларига келиб, сўнг тиззалари узра чўкдилар-да: «Эй Аллоҳнинг Расули, биз кучимиз етадиган амалларга — намоз, рўза, жиҳод ва садақага — таклиф қилинган эдик; энди сенга мана бу оят нозил қилинди, биз эса унга кучимиз етмайди», дедилар. Расулуллоҳ ﷺ: «Сизлардан олдинги икки китоб аҳли: ‹Эшитдик ва исён қилдик› деганидек демоқчимисизлар? Йўқ, балки: ‹Эшитдик ва итоат қилдик; (эй) Раббимиз, Сенинг мағфиратингни (сўраймиз) ва қайтиш (фақат) Сенгадир› денглар», дедилар. Улар: «Эшитдик ва итоат қилдик; (эй) Раббимиз, Сенинг мағфиратингни (сўраймиз) ва қайтиш (фақат) Сенгадир», дедилар. Қавм унга иқрор бўлиб, тиллари унга мойил бўлгач, Аллоҳ азза ва жалла унинг ортидан {Пайғамбар ўзига Раббидан нозил қилинган (нарса)га иймон келтирди ва мўминлар (ҳам). Ҳар бири Аллоҳга, Унинг фаришталарига, китобларига ва пайғамбарларига иймон келтирди; ‹Унинг пайғамбарларидан бирортасини (бошқасидан) ажратмаймиз›} (оятини) нозил қилди. Аффон деди: Уни Саллом Абул-Мунзир ‹юфарриқу› деб ўқиган. {Ва улар: ‹Эшитдик ва итоат қилдик; (эй) Раббимиз, Сенинг мағфиратингни (сўраймиз) ва қайтиш (фақат) Сенгадир›, дедилар}. Улар шуни қилганларида, Аллоҳ уни насх қилди.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَ يَا أُبَيُّ فَالْتَفَتَ فَلَمْ يُجِبْهُ ثُمَّ صَلَّى أُبَيٌّ فَخَفَّفَ ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ السَّلَامُ عَلَيْكَ أَيْ رَسُولَ اللَّهِ قَالَ وَعَلَيْكَ قَالَ مَا مَنَعَكَ أَيْ أُبَيُّ إِذْ دَعَوْتُكَ أَنْ تُجِيبَنِي قَالَ أَيْ رَسُولَ اللَّهِ كُنْتُ فِي الصَّلَاةِ قَالَ أَفَلَسْتَ تَجِدُ فِيمَا أَوْحَى اللَّهُ إِلَيَّ أَنْ {اسْتَجِيبُوا لِلَّهِ وَلِلرَّسُولِ إِذَا دَعَاكُمْ لِمَا يُحْيِيكُمْ} قَالَ قَالَ بَلَى أَيْ رَسُولَ اللَّهِ لَا أَعُودُ قَالَ أَتُحِبُّ أَنْ أُعَلِّمَكَ سُورَةً لَمْ تَنْزِلْ فِي التَّوْرَاةِ وَلَا فِي الزَّبُورِ وَلَا فِي الْإِنْجِيلِ وَلَا فِي الْفُرْقَانِ مِثْلُهَا قَالَ قُلْتُ نَعَمْ أَيْ رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنِّي لَأَرْجُو أَنْ لَا تَخْرُجَ مِنْ هَذَا الْبَابِ حَتَّى تَعْلَمَهَا قَالَ فَأَخَذَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِيَدِي يُحَدِّثُنِي وَأَنَا أَتَبَطَّأُ مَخَافَةَ أَنْ يَبْلُغَ قَبْلَ أَنْ يَقْضِيَ الْحَدِيثَ فَلَمَّا أَنْ دَنَوْنَا مِنْ الْبَابِ قُلْتُ أَيْ رَسُولَ اللَّهِ مَا السُّورَةُ الَّتِي وَعَدْتَنِي قَالَ فَكَيْفَ تَقْرَأُ فِي الصَّلَاةِ قَالَ فَقَرَأْتُ عَلَيْهِ أُمَّ الْقُرْآنِ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا أَنْزَلَ اللَّهُ فِي التَّوْرَاةِ وَلَا فِي
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Ubay ibn Kaʼbning oldiga chiqib: «Ey Ubay!» dedilar. U esa namoz oʻqiyotgan edi. Ubay oʻgirilib qaradi-yu, javob bermadi; soʻng namozini yengil oʻqib boʻlgach, Rasululloh ﷺ tomon yuzlanib: «Assalomu alaykum, ey Rasululloh!» dedi. U zot: «Va alayka. Ey Ubay, men seni chaqirganimda javob berishingni nima toʻsdi?» dedilar. U: «Ey Rasululloh, men namozda edim», dedi. U zot: «Alloh menga vahiy qilgan narsada: {Alloh va Paygʻambar sizlarni sizga hayot beradigan narsaga chaqirgan vaqtda, ularga javob beringlar} (oyatini) topmadingmi?» dedilar. U: «Ha, ey Rasululloh, boshqa qaytarmayman», dedi. U zot: «Senga na Tavrotda, na Zaburda, na Injilda va na Furqonda oʻxshashi nozil qilinmagan bir surani oʻrgatishimni yaxshi koʻrasanmi?» dedilar. U: «Ha, ey Rasululloh», dedim, dedi. Rasululloh ﷺ: «Men sen uni bilib olmaguningcha mana shu eshikdan chiqib ketmasligingni umid qilaman», dedilar. U aytdi: Rasululloh ﷺ qoʻlimdan ushlab, menga gapirib bordilar; men esa u zot soʻzni tugatmasdan (eshikka) yetib qolishimizdan qoʻrqib, sekin yurar edim. Eshikka yaqinlashganimizda: «Ey Rasululloh, menga vaʼda qilgan sura qaysi?» dedim. U zot: «Namozda qanday oʻqiysan?» dedilar. Men u zotga Ummul-Qurʼonni oʻqib berdim. Rasululloh ﷺ: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zot ila qasamki, Alloh na Tavrotda va na»Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Убай ибн Каъбнинг олдига чиқиб: «Эй Убай!» дедилар. У эса намоз ўқиётган эди. Убай ўгирилиб қаради-ю, жавоб бермади; сўнг намозини енгил ўқиб бўлгач, Расулуллоҳ ﷺ томон юзланиб: «Ассалому алайкум, эй Расулуллоҳ!» деди. У зот: «Ва алайка. Эй Убай, мен сени чақирганимда жавоб беришингни нима тўсди?» дедилар. У: «Эй Расулуллоҳ, мен намозда эдим», деди. У зот: «Аллоҳ менга ваҳий қилган нарсада: {Аллоҳ ва Пайғамбар сизларни сизга ҳаёт берадиган нарсага чақирган вақтда, уларга жавоб беринглар} (оятини) топмадингми?» дедилар. У: «Ҳа, эй Расулуллоҳ, бошқа қайтармайман», деди. У зот: «Сенга на Тавротда, на Забурда, на Инжилда ва на Фурқонда ўхшаши нозил қилинмаган бир сурани ўргатишимни яхши кўрасанми?» дедилар. У: «Ҳа, эй Расулуллоҳ», дедим, деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Мен сен уни билиб олмагунингча мана шу эшикдан чиқиб кетмаслигингни умид қиламан», дедилар. У айтди: Расулуллоҳ ﷺ қўлимдан ушлаб, менга гапириб бордилар; мен эса у зот сўзни тугатмасдан (эшикка) етиб қолишимиздан қўрқиб, секин юрар эдим. Эшикка яқинлашганимизда: «Эй Расулуллоҳ, менга ваъда қилган сура қайси?» дедим. У зот: «Намозда қандай ўқийсан?» дедилар. Мен у зотга Уммул-Қуръонни ўқиб бердим. Расулуллоҳ ﷺ: «Жоним қўлида бўлган Зот ила қасамки, Аллоҳ на Тавротда ва на»
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ قَالَ حَدَّثَنَا ثَابِتٌ عَنْ أَبِي رَافِعٍأَنَّ فَتًى مِنْ قُرَيْشٍ أَتَى أَبَا هُرَيْرَةَ يَتَبَخْتَرُ فِي حُلَّةٍ لَهُ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ إِنَّ رَجُلًا مِمَّنْ كَانَ قَبْلَكُمْ كَانَ يَتَبَخْتَرُ فِي حُلَّةٍ لَهُ قَدْ أَعْجَبَتْهُ جُمَّتُهُ وَبُرْدَاهُ إِذْ خُسِفَ بِهِ الْأَرْضُ فَهُوَ يَتَجَلْجَلُ فِيهَا حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ
Abu Rofeʼdan rivoyat qilinadi: Qurayshdan bir yigit oʻz hullasida kerilib yurgan holda Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ning oldiga keldi. Shunda u: «Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitganman: ‹Sizlardan oldingilardan bir kishi hullasida kerilib yurar, sochi va ikki ridosi uni magʻrur qilgan edi. Shunda yer uni yutdi va u qiyomat qoyim boʻlgunicha unda choʻkib boraveradi›», dedi.Абу Рофеъдан ривоят қилинади: Қурайшдан бир йигит ўз ҳулласида керилиб юрган ҳолда Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)нинг олдига келди. Шунда у: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитганман: ‹Сизлардан олдингилардан бир киши ҳулласида керилиб юрар, сочи ва икки ридоси уни мағрур қилган эди. Шунда ер уни ютди ва у қиёмат қойим бўлгунича унда чўкиб бораверади›», деди.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا أَبَانُ بْنُ يَزِيدَ قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ عَنِ النَّضْرِ بْنِ أَنَسٍ عَنْ بَشِيرِ بْنِ نَهِيكٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِذَا أَفْلَسَ الرَّجُلُ فَالْغَرِيمُ أَحَقُّ بِمَتَاعِهِ إِذَا وَجَدَهُ بِعَيْنِهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ: «Kishi muflis boʻlib qolsa, qarz beruvchi oʻz molini ayni holida topgan boʻlsa, unga eng haqli oʻzidir», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ: «Киши муфлис бўлиб қолса, қарз берувчи ўз молини айни ҳолида топган бўлса, унга энг ҳақли ўзидир», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ قَالَرَأَيْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ قَرَأَ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ فَسَجَدَ قُلْتُ لِمَ أَرَاكَ سَجَدْتَ فِيهَا قَالَ لَوْ لَمْ أَرَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْجُدُ فِيهَا مَا سَجَدْتُ
Abu Salamadan rivoyat qilinadi: Men Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ning ‹Izas-samou-nshaqqat›ni oʻqib, sajda qilganini koʻrdim. «Nega bunda sajda qilayotganingizni koʻryapman?» dedim. U: «Agar Rasululloh ﷺning bunda sajda qilganlarini koʻrmaganimda, sajda qilmagan boʻlardim», dedi.Абу Саламадан ривоят қилинади: Мен Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)нинг ‹Изас-самоу-ншаққат›ни ўқиб, сажда қилганини кўрдим. «Нега бунда сажда қилаётганингизни кўряпман?» дедим. У: «Агар Расулуллоҳ ﷺнинг бунда сажда қилганларини кўрмаганимда, сажда қилмаган бўлардим», деди.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ الْيَمِينُ الْكَاذِبَةُ مَنْفَقَةٌ لِلسِّلْعَةِ مَمْحَقَةٌ لِلْكَسْبِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u Rasululloh ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Yolgʻon qasam molni oʻtkazadi, (lekin) kasbning barakasini yoʻq qiladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у Расулуллоҳ ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Ёлғон қасам молни ўтказади, (лекин) касбнинг баракасини йўқ қилади», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ يَعْنِي ابْنَ زِيَادٍ قَالَ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ كُلَيْبٍ قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُ وَكَانَ يَبْتَدِئُ حَدِيثَهُ بِأَنْ يَقُولَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَبُو الْقَاسِمِ الصَّادِقُ الْمَصْدُوقُ مَنْ كَذَبَ عَلَيَّ مُتَعَمِّدًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنْ النَّارِ
Kulayb aytdi: Men Abu Hurayra (roziyallohu anhu)ni — u hadisini shunday deb boshlar edi — aytganini eshitdim: Rasululloh ﷺ, sodiq va tasdiqlangan Abul-Qosim ﷺ: «Kim menga qasddan yolgʻon toʻqisa, doʻzaxdagi joyiga hozirlansin», dedilar.Кулайб айтди: Мен Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)ни — у ҳадисини шундай деб бошлар эди — айтганини эшитдим: Расулуллоҳ ﷺ, содиқ ва тасдиқланган Абул-Қосим ﷺ: «Ким менга қасддан ёлғон тўқиса, дўзахдаги жойига ҳозирлансин», дедилар.
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ الْأَعْمَشُ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ أَنَا عِنْدَ ظَنِّ عَبْدِي بِي وَأَنَا مَعَهُ حِينَ يَذْكُرُنِي إِنْ ذَكَرَنِي فِي نَفْسِهِ ذَكَرْتُهُ فِي نَفْسِي وَإِنْ ذَكَرَنِي فِي مَلَإٍ ذَكَرْتُهُ فِي مَلَإٍ خَيْرٍ مِنْهُ وَمَنْ تَقَرَّبَ إِلَيَّ شِبْرًا تَقَرَّبْتُ إِلَيْهِ ذِرَاعًا وَمَنْ تَقَرَّبَ إِلَيَّ ذِرَاعًا تَقَرَّبْتُ إِلَيْهِ بَاعًا وَمَنْ جَاءَنِي يَمْشِي جِئْتُهُ مُهَرْوِلًا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Alloh azza va jalla aytdi: ‹Men bandamning Men haqimdagi gumoni qanday boʻlsa, shundayman va u Meni zikr qilgan chogʻida Men u bilan birgaman. Agar u Meni oʻz ichida zikr qilsa, Men ham uni Oʻz ichimda zikr qilaman; agar u Meni bir jamoada zikr qilsa, Men uni ulardan yaxshiroq jamoada zikr qilaman. Kim Menga bir qarich yaqinlashsa, Men unga bir tirsak yaqinlashaman; kim Menga bir tirsak yaqinlashsa, Men unga bir quloch yaqinlashaman; kim Menga yurib kelsa, Men unga shoshilib boraman›».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Аллоҳ азза ва жалла айтди: ‹Мен бандамнинг Мен ҳақимдаги гумони қандай бўлса, шундайман ва у Мени зикр қилган чоғида Мен у билан биргаман. Агар у Мени ўз ичида зикр қилса, Мен ҳам уни Ўз ичимда зикр қиламан; агар у Мени бир жамоада зикр қилса, Мен уни улардан яхшироқ жамоада зикр қиламан. Ким Менга бир қарич яқинлашса, Мен унга бир тирсак яқинлашаман; ким Менга бир тирсак яқинлашса, Мен унга бир қулоч яқинлашаман; ким Менга юриб келса, Мен унга шошилиб бораман›».
حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ قَالَ حَدَّثَنَا سُهَيْلٌ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ إِذَا أَحَبَّ عَبْدًا دَعَا جِبْرِيلَ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ يَا جِبْرِيلُ إِنِّي أُحِبُّ فُلَانًا فَأَحِبَّهُ قَالَ فَيُحِبُّهُ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلَام قَالَ ثُمَّ يُنَادِي فِي أَهْلِ السَّمَاءِ إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ فُلَانًا قَالَ فَيُحِبُّهُ أَهْلُ السَّمَاءِ ثُمَّ يُوضَعُ لَهُ الْقَبُولُ فِي الْأَرْضِ وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ إِذَا أَبْغَضَ عَبْدًا دَعَا جِبْرِيلَ فَقَالَ يَا جِبْرِيلُ إِنِّي أُبْغِضُ فُلَانًا فَأَبْغِضْهُ قَالَ فَيُبْغِضُهُ جِبْرِيلُ ثُمَّ يُنَادِي فِي أَهْلِ السَّمَاءِ إِنَّ اللَّهَ يُبْغِضُ فُلَانًا فَأَبْغِضُوهُ قَالَ فَيُبْغِضُهُ أَهْلُ السَّمَاءِ ثُمَّ تُوضَعُ لَهُ الْبَغْضَاءُ فِي الْأَرْضِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Albatta, Alloh azza va jalla bir bandani sevsa, Jibrilni chaqirib: ‹Ey Jibril, Men falonchini sevaman, sen ham uni sevgin›, deydi. Shunda Jibril (alayhissalom) uni sevadi. Soʻng u osmon ahli ichida: ‹Alloh falonchini sevadi›, deb nido qiladi. Shunda osmon ahli uni sevadi. Soʻng unga yer yuzida qabul qoʻyiladi. Alloh azza va jalla bir bandani yomon koʻrsa, Jibrilni chaqirib: ‹Ey Jibril, Men falonchini yomon koʻraman, sen ham uni yomon koʻrgin›, deydi. Shunda Jibril uni yomon koʻradi. Soʻng u osmon ahli ichida: ‹Alloh falonchini yomon koʻradi, sizlar ham uni yomon koʻringlar›, deb nido qiladi. Shunda osmon ahli uni yomon koʻradi. Soʻng unga yer yuzida nafrat qoʻyiladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у Набий ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Албатта, Аллоҳ азза ва жалла бир бандани севса, Жибрилни чақириб: ‹Эй Жибрил, Мен фалончини севаман, сен ҳам уни севгин›, дейди. Шунда Жибрил (алайҳиссалом) уни севади. Сўнг у осмон аҳли ичида: ‹Аллоҳ фалончини севади›, деб нидо қилади. Шунда осмон аҳли уни севади. Сўнг унга ер юзида қабул қўйилади. Аллоҳ азза ва жалла бир бандани ёмон кўрса, Жибрилни чақириб: ‹Эй Жибрил, Мен фалончини ёмон кўраман, сен ҳам уни ёмон кўргин›, дейди. Шунда Жибрил уни ёмон кўради. Сўнг у осмон аҳли ичида: ‹Аллоҳ фалончини ёмон кўради, сизлар ҳам уни ёмон кўринглар›, деб нидо қилади. Шунда осмон аҳли уни ёмон кўради. Сўнг унга ер юзида нафрат қўйилади», дедилар.